Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!

„Cekanje ubija“

Vreme prolazi, a ja se ne pomeram.

Sedim u istom polozaju vec duze vreme, gledajuci u jednu tacku. Lomim prste i osetim kako strah prolazi mojim telom.

Dok sam gledala u vodu i pokusavala da se smirim, Bela je sedela pored mene.
Nismo vise iste i ne slazemo se vise kao nekada, ali se obe trudimo da sve povratimo.

Bela: Nije nista rekao?
Dulce: Ne
Bela: Pricaj sa njim kada dodje
Dulce: Nameravam to da uradim
Bela: Videla si Crisa?
Dulce:Jesam. Juce dok sam setala
Bela: Nisam znala da ima sestru
Dulce: Molim?
Bela: Ne znas? Alfonso mi je rekao da su kupili ovo imanje pored naseg...dosao je sa sestrom, Ajlin

Onda sam se setila, lampica u mojoj glavici se upalila kada sam cula to ime. Odmah sam reagovala

Dulce: Ajlin?
Bela: Da, zvuci ti poznato? Upoznala si je?
Dulce: Ja nisam, ali Cristofer izgleda jeste
Bela: On zivi sa onom Natali? U njenoj kuci?
Dulce: da...
Bela: to ti smeta?
Dulce: ne znam...mozda
Bela: Mozda bi prvi korak bio..da pocnes da ga zoves Ucker...a ne Cristofer
Dulce: nisam sigurna da mogu
Bela: Pokusaj

Ostavila me je samu...sedela sam u mirnom polozaju gledajuci je kako odlazi ka kuci...

Njujork

Centralna bolnica

Y: Dobro je da si stigao
Ucker: Dosao sam najbrze sto sam mogao
Y: Moracemo nesto da preduzmemo
Ucker: Sacekaj me tu, idem do ordinacije
Y: Pozuri...minuti su u pitanju

Mislila sam da ce se pojaviti svakog trenutka ili da ce barem nazvati, ali nista. Drzala sam telefon u reci i padala u iskusenje da ga pozovem svaki prokleti minut...ali nisam...cekala sam

Onda je dosao on...seo je pored mene

Gledala sam u njega..

Cris: Dobro si?
Dulce: Ne bas
Cris: Dulce, dopusti mi da ti pomognem

Cutala sam

Cris: Molim te

Nisam progovarala, suze su krenule niz moje obraze...udahnula sam duboko...

I osetila njegovu ruku na mojim ledjima...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Doslo je i to vreme“

Prosao je jos jedan dan. Molila sam se, gledajuci u svetlo nebo, da se pojavi. Moje oci gledale su ka kapiji, koja je skripala, pod uticajem vetra.

Nadala sam se da cu svakog trenutka da cujem taj isti zvuk, njegov automobil i da ce se naci ispred mene istog trena...
Ali nije...

Gledala sam ceo dan, i nista nisam videla...Moje misli samo setaju, lutaju...i ne pronalaze put...
U grudima osecam neki veliki bol koji mi ne dozvoljava da disem, nesto sto mi pokazuje da nije sve u redu...

Ne znam da li ste nekada osetili tako nesto..neko jako osecanje, vas gusi...vi pokusavate da se oduprete ali ne uspevate...znate da se nesto lose dogadja, ali sve sto mozete da uradite jeste da cekate...i cekate...

....da dodje i to vreme...kada cete saznati istinu


Dulce: Da se razvedemo?!!!
Ucker: Da
Dulce: Salis se, zar ne?
Ucker: Ne, ozbiljno ti govorim
Dulce: Ucker, nisam ja kriva
Ucker: Oboje smo krivi, ti sto nisi dozvolila da ti pomognem i ja koji nisam ranije reagovao
Dulce: Znaci mene krivis
Ucker: Nisam to rekao
Dulce: mene krivis za ono sto se desilo!
Ucker: Ne!! Shvati to vec jednom! Nisi ti kriva!
Dulce: nego ko je?
Ucker: Niko! To te i ubija! Ta krivica koju osecas bez potrebe! To nas je i unistilo
Dulce: zasto nismo ovo mogli da prezivimo kao svaki normalan bracno par?
Ucker: Ne znam
Dulce: Da si samo bio tu...
Ucker: Opet!!! Nabacujes mi to ponovo! Nisam kriv!!! Nisi ni ti!!!
Dulce: Ne deri se na mene
Ucker: Ne znam kako da shvatis
Dulce: Shvatam ja

Otvorila sam oci...ovo je bio jedan od najgorih nasih razgovora...zavrsio se podizanjem glasova, treskanjem vrata, plakanjem...

Evo jos jednog slicnog...

Ucker: Kako si mogla da uradis tako nesto!
Dulce: Ocajna sam
Ucker: Zasto me nisi zvala, mogao sam da pomognem
Dulce: kako?
Ucker: Dulce, moras da uradis nesto za sebe
Dulce: o cemu pricas?
Ucker: Ovo vise ne moze ovako
Dulce: na sta mislis?
Ucker: znas ti. Pusti me da ti pomognem, molim te...hajde sa mnom...dok se ne sredis...dok ti ne bude bolje
Dulce: Necu
Ucker: Molim te...sve ce biti u redu..procice...bice ti bolje...njoj ce biti bolje, obecavam
Dulce: Ne obecavaj ono sto ne mozes da ispunis
Ucker: Ti mi ne dezovoljavas..ne das mi da ti se priblizim...
Dulce: Samo hocu da budem sama
Ucker: Razgovarao sam sa jednim doktorom..kaze da...ce ti biti bolje..ali moras da pocnes da pijes lekove..i rekao je da...

Otvorila sam oci ponovo....suze su padale, a ja sam osecala tu istu patnju i bol...

Neverovatno koliko i sada mogu da osetim sve...svaku njegovu rec drzim cvrsto u svom pamcenju...i svaki put kada pomislim na to...setim se...doleti k meni...kao neki znak...

Nisam zelela da se nekakav ovakav razgovor ponovi...

I kada sam htela da ponovo zatvorim oci...ugledala sam prasinu iz daljine...

Podigla sam glavu i videla njegova kola kako dolaze veliko brzinom...stala su...
Obrisala sam suze sa lica rukom dok sam stezala maramicu...potrcala sam napolje...

Trcala sam ka njemu sa crvenim ocima i uplakanim licem...
Izlazio je iz svojih kola kada me je ugledao...na licu sam videla da nosi lose vesti...

Moje suze su ponovo krenule, kao mlaz vode koji jedva ceka da izadje na povrsinu...

Potrcala sam njemu u zagrljaj, rasio je ruke zagrlio me je cvrsto...

Osetio sam njen miris kose i njene suze kako padaju na moj kaput...u sebi sam osetio bol i tugu sto je ovakva, sto ne mogu da pomognem...

....dao bih sve samo da ne moram sada da joj kazem istinu....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Istina boli, zar ne?“

Njene vlazne suze kapljale su i ostavljale trag na njenoj beloj kosulji.

Klizile su lagano, iz njenih divnih ociju, preko rumenih obraza, pa sve do njenih socnih i savrsenih usana.
Njene oci bile su polu zatvorene, nije mogla da govori. Disala je ubrzano dok je brisala suze sa rukavom kosulje.

Sedela je na ivici kreveta dok sam se ja nalazio nekoliko centimetara od nje. Posmatrao sam svaki njen potez i svaku njenu suzu.

Dulce: Sta su rekli? Sta se desava?

Gledao sam je i pokusao da joj na to odgovorim pozitivnim odgovorom, ali nisam mogao

Ucker: Nista se nije promenilo, Dulce. Lose je jos uvek, kao i pre

Zatvorila je oci dok sam mogao da primetim kako propada u tamu...pa sam odmah nastavio

Ucker: Dosao je specijalista iz Australije i...
Dulce: Zelim da je vidim...molim te
Ucker: Dulce, nije ti dobro...pogorsace se stvari...
Dulce: Ne mogu vise ovako...potrebno mi je da budem pored nje i da je vidim...da ponovo ugledam njeno maleno lice...molim te...

Gledao sam u njene usne dok me je molila...
Plakala je ocajno

Poslednji put kada sam je video takvu ostao je u mom secanju i svaki put kada zatvorim oci vidim nju...kako kleci i kako doziva moje ime, ocajno....
Bilo je to ovako...secam se svake reci....

Najgori dan u mom i njenom zivotu. Bio je divan, sunca dan kada sam napustio kucu u ranim jutarnjim satima i kada sam se uputio ka centru grada ne bi li zavrsio neke poslove vezane za imanje.

Ona je jos uvek spavala, mirnim snom...kao i Marija....
Nisam ni sanjao kako cu ih zateci kada se vratim....

Posle nekoliko sati provedenih u zagusljivoj kancelariji, krenuo sam nazad...
Hodao sam laganim koracima i uzivao u okolini i zracima sunca...

Ali kada sam zakoracio na prag imanja...moje srce prestalo je da kuca...slika koja se nalazila ispred mene je najgora u mom zivotu...

Ona..kako lezi....na travi...sa naslonjenom glavom u Dulcinom krilu...njena malena, crvena haljinica...pocepana...dok je vetar nosio njene lokne...

Dulce na kolenima...drzeci njeno lice...

Plakala je svom snagom, ti jecaji ostace u mom secanju zauvek...taj ocaj i bol...
Vikala je svom snagom moje ime...

Nisam mogao da se pomerim...nisam mogao da reagujem...moje noge su postale teske, nisu mogle da se pomere....

Onda me je ugledala...njena glava se podigla i svojim tamnim ocima pogledala je u mene...povikala je

Dulce: ucker!!!! Mrtva jeeeee!!!!

Ne mogu da vam opisem kako sam se osecao...nisam disao, mislio..samo sam gledao u nju...kako lezi na zemlji...
Potrcao sam iz sve snage prema njima, bacio sam se na zemlju pored nje, gledajuci u njeno bledo lice
Suze su krenule i niz moje lice

Ucker: Sta?! Ka...ko..se ovo dogodilo???!!! Sta se desioloooo Dulce??!!!!

Vikao sam nekontrolisano...gledajuci u nju

Dulce: Pala je!!! Pala je sa konja!
Ucker: Moliiim??!!!
Dulce: Pre deset minuta...ne pomera seeeeeeee!!!! Ne otvara ociii!!!
Ucker: marijaaaa!!!!

Poceo sam da je drmam i pritiskam njeno srce...ali nista....nikakav zvuk...

Dulce: Sve sam pokusalaaaa!!! Jel zivaaaaa???
Ucker: ne znam!!!

Sagnuo sam se i naslonio glavu na njeno malo telo..pokusavao sam da cujem te otkucaje srce koje sam toliko zeleo da cujem...ali nista...

...ni...jedan jedini otkucaj....samo tisina...

Dulce: Progovoriiiii!!!!
Ucker: Nistaaa!!! Ne radi joj srceee!!!
Dulce: kako se ovo doogodilo!!!
Ukcer: Jel dolazi hitna?
Dulce: da, zvala sam ih pre pet minuta!
Ucker: Sta se dogodilo?!!! Kako je pala!!!

Oboje smo bili van sebe...nismo mogli da pricamo, drahtali smo, dok smo oboje pokusavali da je probudimo...ali njene male ruke bile su hladne...

E...tako sada izgleda njen izraz lica..isti je...tako ocajan....

Dulce: Mislis da mozes nesto da uradis? Samo na minut?
Ucker: Dulce...prestala si da pijes lekove...kada?
Dulce: ne secam se...to sada nije vazno
Ucker: jeste.
Dulce: samo zelim da je vidim....

Secam se naseg prvog razgovora posle doktorovih reci...ostali smo sami u holu bolnice...

Dulce: Sta to znaci?
Ucker: ne znam
Dulce: On je rekao da je u komi?
Ucker: valjda...
Dulce: nisam razumela....on je rekao da je kao biljka?
Ucker: To znaci da ne moze da reaguje, ne cuje nista, samo dise...ne pomera se, ne vidi te...ne otvara oci..samo spava
Dulce: Ali...bice joj bolje...jel tako?
Ucker: ne znam Dulce
Dulce: Sta je sa tobom? Zasto me tako gledas?
Ucker: kako?
Dulce: Kao da sam ja kriva?
Ucker: Dulce, zaboga...ne izmisljaj...dodji ovamo...

Prisao mi je i zagrlio me...bilo mi je lakse...

Ucker: To je bila nesreca...niko nije kriv..bice joj bolje...

Ali nije...nije joj bilo bolje....proslo je nekoliko meseci ali nista...
Postali smo ocajni i ja i on...
Lekari nisu nista mogli da preduzmu...samo da nam ponavljaju isto...

Tada je on doneo odluku da studira medicinu...upisao je studije na privatnom fakultetu, u Evropi...nije ga bilo neko vreme...
Vrato se sa diplomom...i spreman da uradi nesto za Mariju...

Ali to je bila jos jedna lazna nada...Lekari su rekla da joj nema pomoci...

Nas odnos postajao je hladniji...polako smo se udaljavali...svaki dan osecala sam kako smo dalji..i kako nema vise nicega izmedju nas...
To se moze i zakljuciti...dakle...

Dulce: Bio je to samo minut
Ucker: Ali dovoljno
Dulce: Ostavila sam je samo jedan prokleti minut!!!
Ucker: Ali ostala je sama!
Dulce: Nije joj bio prvi put!!! Jahala je konja i pre!
Ucker: Molim?!!! To nema veze!
Dulce: gde si ti bio?! Nisi trebao da odes! Da si bio tu nista ne bi bilo!
Ucker:Da si ti bila sa njom, nista ne bi bilo!!!

To je samo jedan deo...ostali su isti ili jos gori...

A onda je nastupilo nesto jos gore...onda je dosao i period kada sam se osecala uzasno...kao osoba izmedju cetiri zida...tada sam pocela da zamisljam....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Sopstvena svest“

Kao sto sam rekla...pocela sam da zamisljam...

Svaki trenutak kada sam ostajala sama i svaki momenat koji sam provodila lezeci u krevetu, zamisljala sam nju...

Njeno predivno lice, njene ruke, njen osmeh...
Mogla sam da cujem njene reci, njen vrisak...
Svaki put kada sam otvarala oci videla sam nju kako stoji ispred mene...

Sanjala sam i te grozne snove...Nju kako dolazi kod mene, kako trci ka meni, i kako nikada ne dostizem da je dodirnem...

Bila je nesto nedostizno cak i mojim snovima...

Pocela sam da ludim...moja osecanja nisu mogla da se zaustave kao ni suze...

Svaki put kada sam odlazila da je vidim...provodila sam sate sedeci pored nje..plakala sam neutesno...

Nisam mogla normalno da zivim, mislila sam samo na nju i nikog vise...on je to primetio...

I ja sam kriva sto je otisao...ja sam kriva sto smo se razveli..znam to, ali nikada nisam mogla to sebi da priznam...

Tada sam dosla do kraja...mojim osecenjima je bilo dovoljno...
Pocela sam da ludim...ako mogu tako da kazem...

Bela je provodila vreme sa svojim detetom i to me je ubijalo...nisam mogla to da podnesem...
Nazvala je dete Marijana...bilo je to njeno i moje omiljeno ime jos od detinjstva...

Ali to se promenilo...kada je Marija bila u komi...i kada se moja svest gubila, Belinu cerku sam pocela da zovem kao moju...
Vremenom su se svi na to navikli kao i ona sama...tada je postala Marija, moja cerka...

Beli se to nije dopalo, ali je znala da mi to pruza utehu i popustila je...
Bilo mi je lakse...

Sve do te odvratne, mracne noci kada sam ucinila nesto najgore u mom zivotu...
Nesvesno sam pocela da radim neke stvari...bilo je uzasno...

Svi su spavali kada sam ja spakovala moje i Marjanine stvari i pobegla iz kuce zajedno sa njom...

Ni dan danas ne mogu sebi da oprostim za ovo sto sam ucinila...bilo je uzasno prema Beli...
Sedela je nekoliko noci placuci jer je mislila da se nesto dogodilo...bojala se za zivot sopstvene cerke kao i ja poslednjih godinu dana...

Onda su me pronasli...Cristofer je dosao iz Njujorka i nasao me je....

Nasi razgovori tada su bili uzasni...ali razumeo me je...znam da jeste

Otisli smo kod lekara zejedno...

Tada mi je lekar rekao da moram da pijem neke lekove...dobila sam neke jake lekove za smirenje....uzas...
Pila sam ih sve do pre nekoliko nedelja...prestala sam...
I zabranili su mi da pridjem Mariji...kazali su da nije dobro za moje zdravlje...
I nisam je videla dve godine...to je najgore od svega...

Cristofer radi u toj bolnici i obavestava me o stanju...ali nije isto..zelim da i ja budem tamo...

Moracu ovde da zastanem jer me Cristofer zove....

Ucker: Dulce! Dulce, jel me slusas?
Dulce: Da, izvini...
Ucker: Jel si dobro?

Priblizio mi se...
Jos uvek sam sedela na ivici kreveta..

Dulce: Nisam dobro...
Ucker: Ni ja

Bio je nekoliko milimetara od mene...

Osetila sam kako su moje suze krenule...lagano su tekle niz obraze...
Moje disanje se usporilo...nisam mogla da mislim...

Ispruzio je svoju ruku i obrisao mi suze sa lica
...njegov topli dodir....skoro da sam zaboravila kakav je osecaj...

Gledao sam u njene sjajne oci...caklile su se od suza i tuge i bola...
Dok sam njene ruke drzao u mojim osetio sam kako drhti...
Disala je usporeno i tesko..kao da je bolesna...izgledala je ocajno...
Odjednom je pocela jace da place, suze su tekle kao voda...skopila je svoje ruke ispred mene i pogledala me tuzno...

Dulce: Molim te....molim te...uradicu bilo sta....

Nisam mogao to da podnesem...svaka suza koja je izasla iz njenih ociju pogodila me je duboko u srce...osetio sam bol koji oseca i ona..i bilo je uzasno...

Dulce: ...bilo sta.....sta god trazis....

Plakala je i ocajno molila...

Mislio sam da cu umreti...dao bih sve samo da ne pati toliko...i spreman sam na to...bez obzira na posledice...

Naslonio sam njenu glavu na moje grudi...stegao sam je jako svojim rukama i pomazio po kosi...i rekao joj...

....Videces je....samo ne placi vise...molim te....

„Napokon“

Posle one stresne noci, nisam spavala od uzbudjenja...

On i ja smo razgovrali dugo...pokusavao je da me smiri na sve nacine...
Masirajuci me...mazeci moju kosu...grleci me...

Njegove reci pomogle su mi da se opustim...i obecao mi je da cu je videti..
Da ce me odvesti da je vidim...posle toliko mnogo vremena...

I ispunio je obecanje...i zbog toga ga toliko volim!!!

Nalazim se ispred velike, cetralne bolnice, u Njujorku.

Moje ruke i noge se tresu...drhte...bojim se...
Osecam da necu biti u stanju da ses suzdrzim...

Ucker: Dobro si?
Dulce: jesam
Ucker: Bice sve u redu...hajdemo...
Dulce: Bices sa mnom?
Ukcer: ako zelis
Dulce: naravno

Krenuli smo brzim koracima ka bolnici i vec sledeceg minuta nalazili smo se na posebnom odeljenju...

Osecala sam da cu se srisiti...uzbudjenje koje sam osecala bilo je preveliko

U trenutku kada sam htela da mu kazem nesto, prema nama je isao neki muskarac, koga nisam poznavala, neko od doktora...
Po njegovom pogledu videla sam da poznaje Cristofera...
Zastali smo

Y: Ucker!
Ucker: Cao
Y: Nisam znao da dolazis! Mislio sam da si na imanju
Ucker: Da, bio sam...

Posto je primetio da se ja osecam cudno...upoznao nas je

Ucker: a...Daniel, ovo je Dulce

Videla sam da je znao sve o meni...znao je da sam ja njegova bivsa zena i marijina majka

Daniel: aa...drago mi je...Daniel
Dulce: takodje
Ucker: Doveo sam je da vidi Mariju

Danijelov osmeh sa lica je nestao, prebledeo je u trenutku....

Daniel: Mariju?
Ucker: Da..ima nekih problema?
Daniel: Znas i sam
Ucker: Ja cu to srediti
Daniel: ucker, to i nije bas najbolja odluka
Ukcer: Dulce, hoces da nas ostavis na sekund....
Dulce: Naravno

Udaljila sam se i ostavila ih same...videla sam da razgovor nije bas prijatan

Daniel: Njoj je zabranjeno da je vidi!
Ucker: Pa sta?!
Daniel: Ona pije lekove
Ucker: Znam i to
Daniel: Pije ih, zar ne?
Ucker: aa...da..naravno...
Daniel: Mozes da dobijes otkaz, znas to?
Ucker: Nije vazno...

Stojala sam i gledala kroz prozor u visoke zgrade kada mi se on priblizio

Ucker: idemo?
Dulce: Ima problema?
Ucker: ne brini...resicu ja sve...hajdemo

Krenuli smo da hodamo...priblizavali smo se njenoj sobi

Dulce: on zna...a.aa..sta se desilo? Sa nama..i marijom?
Ucker: samo nesto...ne sve...

Zaustavili smo se ispred nekih belih vrata...
Pogledao je u mene

Ucker: Hoces da udjes sama?
Dulce: aa...zelela bih da udjes sa mnom...ako hoces?
Ucker: naravno...

Krenuo je da otvori vrata...a moje srce je pocelo snazno da udara...

Videcu je sada...posle dve godine...ponovo cu dodirnuti njeno nezno lice...

U sledecim epizodama

- Nije u redu sto lazemo
- Cuti! Sve ce biti u redu
- Nece! Ovo nije dobro!
- Bice sve savrseno! Prestani da izmisljas!

- Osecam kako drhtis...
- prestani...
- ne zelis to...zelis da nastavim....
- ne...
- koliko dugo nisi osetila ovako nesto....
- stani....
- samo veceras...molim te...potrebna si mi....

„Ljubav je dovoljna“

Svetlost svece pored kreveta obasjavala je njeno maleno lice, dok sam gledala u nju.

Lezala je na malom, krevetu....pokrivena belim prekrivacem.
Nije se pomerala, lezala je sa zatvorenim ocima, nepomerajuci se...

Kao da spava i sanja neki lep san...kao da smo svi prisutni u njenom zivotu...

Sedela sam na krevetu pored nje i razmisljala o tome kako sam propatila poslednjih dana...kroz sta sam sve prosla i na sta sam bila spremna samo da njoj bude bolje...

Ali shvatila sam da nije nista do mene...sve je to sudbina...i mislim da moram da imam malo vise vere...i nade da ce sve biti najbolje...

On je stojao pored mene, cvrsto je drzao moju ruku dok sam ja milovala njeno lice.

Izgledala je tako nevino...tako mirno da se nisam usudila ni u jednom trenutku da zaplacem ili izpustim neku suzu...imala sam osecaj da me posmtra i da moram da budem pribrana...

Ustala sam i pogledala njega u oci...

Ovo je prvi put da smo ovde zajedno, posle dve godine...
Stojimo oboje pored nje...
Najezila sam se...ovde smo kao njeni roditelji i kao neko ko ce uvek biti ovde za nju...
To je sve sto joj je potrebno...nasa podrska i nista vise...

Znam da je svesna da smo ovde i znam da moze da cuje moj glas...

Dulce: Izgleda tako mirno
Ucker: Dobro je ona...znas da je uvek bil crvsta...
Dulce: Da..znam...
Ucker: To je nasledila od tebe...i to i lepotu

Pogledala sam ga a on se blago nasmesio...
Cak sam i ja uspela da se nasmejem...

I osecaj je bio predivan...

Dulce: Sada sam tek shvatila sta imamo u zivotu
Ucker: Imamo nesto najlepse...
Dulce: ..imamo predivnu cerku...
Ucker: i volimo je vise od svega...to je najvaznije

Zaglili smo se dok smo stojali pored nje...
Pogledala sam u nju....i nesto mi govori da ce sve biti dobro...i da ce i ona nekada da bude sa nama...

Izlazili smo iz bolnice u tisini...razmisljala sam....

Ucker: Dulce...kasno je...mislio sam da...
Dulce: Sta?
Ucker: Pa...ne bi bilo dobro da sada vozim...mozemo da prespavamo ovde..u mom stanu..i onda da krenemo ujutru na imanje

Pogledala me je sa njenim prelepim ocima...
Mislio sam da ce odmah odbiti ali nije...

Cak je bila veoma raspolozena, za promenu...

Dulce: Naravno. Sto da ne...nigde ne zurimo...

Posle sat vremna, nalazili smo se u njegovom stanu...

Bio je divan...nikada nisam zamisljala da je sve ove godine ziveo na ovako lepom mestu....

Ucker: aaa...raskomoti se...mogu da srpemim nesto za veceru ako zelis?
Dulce: ne..hvala...nisam gladna...
Ucker: Kupatilo je niz hodnik..ako zelis da se istusiras
Dulce: aa...pa...nemam cistu odecu...
Ucker: aaa...mislim da to mogu da izmislim...

Otvorio je orman i izvadio nesto iz njega...
Okrenuo se prema meni i pruzio mi nesto od odece...

Ucker: evo...ovo je tvoj broj...
Dulce: zenska odeca? Spavacica?
Ucker: kupio sam ti to...jos pre nekog vremena...ali...
Dulce: u redu je...ne moras da objasnjavas...

Ucutao je..i pocrveneo...

Dulce: pa...idem onda...

Posle sat vremena...stojala sam u kupatilo ispred ogledala...
Ako je stvarno mislio da cu u ovome izaci ispred njega...mora da se vara...


Ali ipak sam izasla...mislim...kao da me ne zna...

Stojao sam za kuhinjskim stolom i sipao nam vino kada sam primetio nju kako izlazi iz kupatila...

Gledao sam u nju...
Bila je savrsena...prokleto savrsena...

Nisam mislio da ta spavacica moze tako dobro da joj stoji...

Njena kosa padala joj je preko ramena...
Dok je hodala prema meni...gledao sam u njen noge...i naravno....

Osetio kako mi vino kaplje niz kosulju...

Dulce: Zaboga! Gde gledas...
Ucker: aa...mm...zamislio sam se
Dulce: daj meni...

Prisla mi je i uzela flasu vina iz moje ruke...
Posmatrao sam je sve vreme...nisam skidao oci sa nje...

Posle pola sata nalazili smo ne krevetu pored prozora...pili smo vino, pricali...smejali se..
Prvi put da smo napokon pricali bez podizanja glasa...

Onda je on otisao da promeni kosulju koja je sva bila uflekana vinom...

Otisao sam samo na nekoliko minuta, ali kada sam se vratio...ona je lezala ne krevetu...sa zatvorenim ocima...

Prisao sam joj i pogledao je...
Zaspala je...

Seo sam pored nje...
Moj pogled je bio usmeren ka njenom licu i njenim prelepim usnama...
Toliko sam zeleo da ih poljubim...zeleo sam da ponovo osetim tu slast...kao i nekada...

Posmatrao sam njeno telo kada sam shvatio da vise ne mogu da izdrzim...
Nisam zeleo da je budim..ali imao sam osecaj da cu poludeti ako je ne poljubim....

Legao sam ne krevet pored nje...i pomilovao joj lice...sklonio sam nekoliko crvenih premenova sa njenih obraza...

Izgledala je savrseno...kada spava, kao i uvek...
Gledao sam u njene usne kao opcinjen....

Priblizio sam joj se...njene usne bile su na milimetar od mojim...
Osetio sam prelep miris...njene koze...

Poljubio sam je...njene meke usne...kada je naglo otvorila oci...

Posweceno Sanji.......


[You must be registered and logged in to see this link.]

„Volim ga“

Poljubio sam se...njene meke usne...kada je naglo otvorila oci...

Njene divne oci posmatrale su me dok sam ja gledao u njene zenice...pronasao sam tracak ljubavi i strasti u njima....

Nije treptala, samo me je gledala...
Mogao sam osetim kako njeno srce ne kuca....kako samo dise usporeno, gledajuci u moje oci....

Nisam zeleo nista da joj kazem...reci su u tom trenutku bile suvisne i nepotrebne...
Sve sto sam zeleo da uradim..mogao sam da joj pokazem na drugi nacin...

Posto nije nista progovarala...i posto se nije bunila...reagovala...
Ponovo sam spustio svoje usne na njene....

Ali poljubac je bio drugaciji...

Za razliku od prvog poljupca koji je bio nezan i kratak, poljubac koji je samo dodirnuo moje meke usne, ovaj je bio znatno bolji...

Ovo je bio poljubac koji je u meni izazvao pobunu strasti, poljubac koji je izazvao neverovatnu jezu u meni zajedno sa leptiricima koji su se probudli posle dve godine...

Posle dve godine ponovo osecam isto, ponovo osecam necije usne na mojim, i to njegove...te savrsene, socne usne ponovo su bile moje...

Pocela sam da se zanosim i uzivam u tome...osecaj je postao zavistan....nisam mogla da uradim nista, samo da se prepustim magiji njegovih usana...

Onda sam se i blago trgnula kada sam osetila njegove ruke na mojim nogama....

Osetiti taj fantasticni dodir na mom telu bilo je nesto najlepse...milion senzacija obuzelo je moje telo dok sam polako zatvarala oci...
Pocela sam brze da disem...sto nije bilo dobro...
Jer ako se uskoro ne zaustavi...ne znam sta ce biti i gde cemo zavrsiti...

Taj topao dodir kretao se preko mojih ruku...sve do ramena kada sam osetila kako njegovi prsti prelaze preko mojih usana, dok sam neprestano gledala u njegove oci...

Krenuo je ponovo da me poljubi i da me natera da se ponovo upustim u more strasti, ali sam brzo reagovala i stavila svoje prste na njegove usne

Dulce: ne...prestani...

Pogledao me je...njegove oci sijale su od zadovoljstva...dok sam ja bila uplasena...

Dulce: ovo nije u redu...ustani...
Ucker: tvoje telo govori nesto drugo...
Dulce: ne..neee.....

Nije slusao moje reci...poceo je da me ljubi po vratu dok su njegove ruke milovale moje noge i dok sam osecala kako mi se spavacica podize...sve do grudi...

Ucker: Osecam kako drhtis...
Dulce: ...prestani...
Ucker: ne zelis to...zelis da nastavim....
Dulce: ne....
Ucker: ....koliko dugo nisi osetila ovako nesto....
Dulce: ....molim te....
Ucker: ....samo veceras...molim te...potrebna si mi....
Dulce: ovo....ovo...j..e bezazleno....

Nisam mogla da dodjem do daha...disala sam ubrzano i gubila se u njegovim dodirima koji su bili sve savrseniji...

Dulce: ...molim te...ucker...

Nazvala sam ga Ucker? Moje usne su se nasmejale, ali slucajno...
Smeh je izasao iz mene...nisam mogla da se ne nasmesim...
Ovo? Ovo je bilo potrebno da ja njega ponovo pocnem da zovem Ucker?
Ovo? Da on pocne da me ljubi nekontolisano i da mi zaustavi dah svojim poljupcima...

Ucker: ..ja..tebe...molim....dul...
Dulce: ....samo me pusti....
Ucker: opusti se...uzivaj...
Dulce: ...ne mogu...
Ucker: zasto? Nisi ovo osetila dugo....zar ne?

Ovo je vec bilo previse za mene...nisam mogla vise da osecam ovo..nisam mogla da izdrzim ovu strast koja gori unutar mene, morala sam da se oslobodim toga...
Osecala sam toplotu u telu i pocela sam da popustam....on je to primetio...

Ucker: hajde..dul...molim te...
Dulce: ..proslo je..mnogo...vremena...

Svoje ruke spustila sam na njegov vrat...gotovo je...
Nema povratka...

Osetila sam kako spavacica pada...kako ce ovo postati jedna od najstrasnijih noci u mom zivotu...
To se dogadja sada...

Poceli smo da se ljubimo sa toliko strasti da nisam mogla a da ne pocnem da mu skidam kosulju..koja se vec narednog trena nalazila na podu...
Pogledala sam u njegove oci...

I to je bio moj poslednji pogled..pre nego sto sam zatvorila oci i prepustila se uzivanju njegovih dodira....

„Sta sam uradila“

Otvorila sam oci. Nije bio tu.

Lezala sam sama u velikom krevetu. Sunce je obasjavalo moje lice.
Onda sam se setila...prethodne noci...

Samo sam zatvorila oci i pokusala da to izbirsem iz moje glave, ali nisam uspevala...
Zaboga sta sam uradila? Nisam ni svesna...

Najpre sam se setila naseg poljubca u sumi...
Ja lezim u trvi dok me on ljubi...

Nismo razgovarali o tome...

Onda ovo sada...
Vodili smo ljubav...jer smo to zeleli?

Svasta se motalo po mojoj glavi....

Nisam mogla da definisem vrstu odnosa koja je vladao izmedju nas.
Ne znam sta smo...

Ne mogu samo tako da spavam sa njim...iz cista mira...
Zaboga, razvedeni smo vec dve godine...
Bili smo u uzasnim odnosima...Kako cu sad da ga pogledam u oci? Posle onoga sinoc...

Ustala sam iz kreveta..i pogledala oko sebe...Nije bio tu...
Onda sam ugledala neko belo parce papira na stolu...
Uzela sam ga u ruke i procitala

„Lepotice, otisao sam da kupim nesto za jelo
Vidimo se“

Moje srce pocelo je da lupa...
Nisam mogla da dozvolim da me vidi...moram da dodjem k sebi i da razmislim o ovome
Ovo je bila moja najveca greska na svetu

Brzo sam obukla svoju odecu od juce, pronasla svoju tasnu, ocesljala se, obula cipele i izjurila napolje iz stana.

Ispred mene nalazila se duga, ulica puna ljudi..nisam znala gde se nalazim...
Gledala sam u zgrade ispred mene...nisam znala gde da krenem...

Posle tri sata nalazim se ispred imanja.
Uz pomoc nekoliko ljudi, uspela sam da pronadjem autobusku stanicu i vratim se kuci...
Nisam mogla a da ne zamisljam njegov izraz lica kada vidi da me nema...bojala sam se...

Bela: Dulce!

Podigla sam glavu i videla Belu kako stoji ispred mene

Bela: Mislila sam da ste ti i Ucker u Njujorku
Dulce: Bili smo..mislim..on jos jeste
Bela: nesto se dogodilo? Izgledas mi cudno
Dulce: Ne, sve je u redu...oticicu da prilegnem
Bela: E...zaboravila sam da ti kazem..ali zvala sam veceras Crisa,Ajlin i Natali na veceru...ipak zive pored nas..a ne znamo se
Dulce: Naravno...
Bela: Lepo se odmori...

Otisla sam u sobu...
Nisam mogla da se smirim...
Disala sam ubrzano, srce mi je kucalo...

Sta cu da radim kada ga vidim? Kako da se ponasam?
Morala sam da pobegnem, jednostavno sam morala...

Zaspala sam.

Trgla sam se u svom krevetu sat vremena kasnije....
Onda sam se setila vecere...

Odjednom sam zamrzela Belu sto je zvala te ljude...mrzelo me je da se spremam...i da silazim u dnevni boravak...

A i zasto bih...on nece biti tu, zar ne?

Bas kada sam htela da izadjem na terasu, cula sam vrata

Bela: Dulce...
Dulce: Da?
Bela: Samo sam dosla da ti javim da je i Ucker stigao iz Njujorka...pridruzice nam se na veceri...

Nasmejala sam se blago...
Odjednom sam osetila silnu zelju da prisustvujem veceri

„Noc je duga“

Stojao sam na hladnom betonu, pored jezera.

Moje oci bile su uprete u njen prozor iz koga je izlazila svetlost. Kroz bele zavese, mogao sam da vidim njenu crvenu kosu. Bljestala je na daljinu ubadajuci moje tamne oci.

Polako sam hodao ka velikim drvenim, vratima...
Osecao sam se cudno. Moja osecanja polako su izlazila na povrsinu i moje srce pocelo je polako da kuca, zeleci da vidi nju...svakog trenutka

Usao sam unutra, u dnevni boravak...kada me je svetlost svece obasjala...
U trenu kada sam osetio toplinu plamena, video sam sam njene tanke noge kako silaze niz stepenice...

Podigao sam glavu i pogledao je...

Na sebi je imala suknju koja je leprsala pod uticajem vetra koji je ulazio kroz otvorena vrata...
Crna bluza cinila je kontrast njenoj prelepoj, jarko crvenoj kosi koja joj je pristajala tako dobro...
Osecao sam taj miris koji je dopirao cak do mene...

Kada sam ga ugledala kako stoji u dnu stepenica, moje srce je zastalo...
Taj strah koji je obuzao moje telo bio je ne unistiv...
Secanja su se vratila...ta noc puna strasti i svi ti poljupci...i sama pomisao na to da jos nismo progovorili posle toga...

Nisam mogla da se pomerim

Ucker: Sta cekas da pobegnes?

Prebledela sam. Osetila sam neku hladnocu u sebi, i bol u srcu....pogodio me je u onu tacku koja je najbolnija i on je to znao
Krenula sam da silazim ka njemu kada sam rekla

Dulce: Ucker, moram da ti objasnim...ja..

Ali me je prekinuo sledecim recima

Ucker: Sada sam Ucker?
Dulce: Cristofer..svejedno...moramo da..
Ucker: Ne zelim da razgovaram sa tobom

Nalazio se nekoliko milimetara od mene. Moje srce je lupalo kao ludo, nisam mogla da disem. Cutala sam i gledala u njegove oci koje su me posmtrale. Nisam mogla da definisiem sta oseca...ali po njegovom glasu, nista dobro sigruno...

„Sta on zeli?“

Stojala sam jos uvek na prvom stepeniku dok sam gledala u njegove duboke oci.

Odjednom sam osetila kako je vetar poceo da mi mrsi kosu i kako je suknja pocela da mi leprsa...
Udahnula sam svez, hladan vazduh...

Okrenula sam glavu u levo i videla sirom otvorena drvena vrata. Na njima su stojali oni.
Posmatrali su nas sa svojim sirom otvorenim ocima.

Najpre ona...Natali...koja je samom pojavom svoje figure izazvala tisinu. Gledala je u mene kao u insekta koji podhitno treba biti ukonjen. Za nju, predstavljala sam pretnju, i to je nesto sto nikada nije mogla da prizna sebi.

Zatim on....Cris
Stojao je nekoliko milimetara od druge devojke. Njegove i sada tamne oci gledale su u moje kao opijene. Videla sam da zeli samo jedno, nije bilo tesko uociti.

Pored njega stojala je ona...druga zenska uloga u mom okruzenju...Ajlin...
Njena crna kosa padala joj je na ramena dok je ocima gledala u Uckera, sa velikim osmehom pokazujuci svoje bele zube

Posle pola sata neugodne tisine sedimo za stolom, na sred dnevnog boravka.

Dok je vatra polako tinjala i dok su svece obasjavale sto, ja gledam samo u njega...i pokusavam da shvatim njegov nacin razmisljanja...
Sta bih dala da mogu da udjem u tu malu, lepu glavicu....

Moje misli prekida njihov razgovor

Ajlin: Ja sam zaista odusevljena okolinom...ovde je prosto predivno!
Ucker: Slazem se sa tobom
Bela: Bas lepo sto ste se doselili pored nas...bicemo odlicni prijatelji
Natali: Ne vidim razloga zasto ne bismo
Alfonso: Vodicete neke poslove ili...
Cris: Nisam nista nameravao...ali razgovaracu sa Dulce kasnije o tome...

Cim sa cula svoje ime progvorila sam

Dulce: naravno...
Ajlin: Dulce, tako mi je drago sto smo se konacno upoznale...
Dulce: i meni je...
Cris: vas dve cete se savrseno slagati...
Dulce: sigurna sam u to
Ucker: Cris, nisam ni znao da imas sestru...
Cris: pa, vidis...zivot te nekada iznenadi...
Natali: Dulce, cula sam da si bila u Njujorku juce...kako ti se dopalo?
Dulce: aaa..pa...veoma je lepo
Natali: jeste, ali ovde je vazduh cist...
Alfonso: Ja sam nekada ziveo u Njujorku...i verujte mi..bilo je grozno
Ajlin: Koliko mi je Cris pricao..ti si nekada bio u braku sa Dulce?
Dulce: Da..bilo smo u braku...godinu dana
Ajlin: Sta se dogodilo?
Cris: Ajlin!
Alfonso: Ne..u redu je
Bela: To je duga prica..
Ucker: Dulcina majka je napisala testament...po kojem sam ja trebao da se ozenim sa njom...
Alfonso: Onda smo se Dulce i ja razveli...i ona se udala za Uckera
Ajlin: Hmm...ovo je kao u latino serijama! Bas je zabavno!
Natali: Ali vi niste vise u braku?
Dulce: Ne, razvedeni smo vec dve godine

Videla sam po Ajlininom izrazu lica da je zelela da pita zasto..ali je zatvorila osta kada je Cris pogledao popreko.

Atmosfera je bila vise nego napeta...

Cris: ucker, zivis sa Natali?

Moje oci su se sirom otvorile..nisam mogla da verujem da ce to da pita...

Ucker: aaa...da...ali samo..
Natali: prijateljski
Cris: naravno...

Nastavili su da pricaju o besmislenim stvarima dok sam ja mislila o necem drugom...ali moje misli su opet bile prekinute ali ovoga puta na drugi nacin...

Osetila sam neciju ruku na kolenu...a mislim da znate ciju

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Ovo se ne desava“

Moje oci nisu treptale, nisam disala, nisam se pomerala....

Sedela sam skamenjena, sa otvorenim ocima, i pokusavala da prihvatim realnost i da jos jednom duboko udahnem i preupitam sebe:

„Da li je on to stvarno spustio svoju ruku na moje koleno?“

Osecala sam njegov dodir koji je u meni budio nervozu...

Oko nas nalazilo se petero ljudi, a on je nesto pokusavao...sta?

Posle naseg susreta i nazovi razgovora kod stepenica, mislila sam da ne zeli da razgovara sa mnom...sta sada radi? Sta on misli ko je?

Bela je nesto pricala dok je gledala u mene...
Volela bih da joj kazem: „Izvini, Bela, ali nemam pojma o cemu pricas“
Ali nisam...

Niko nista nije primetio...svi su pomno gledali u Belu i slusali je...
Dok sam se ja osecala pa...kako to da objasnim...neprikladno?

Kada sam osetila kako se njegova ruka polako krece iznad mojih kolena, trgla sam se...

Bela je prestala da prica...i pogledala me je sirom otvorenih ociju

Bela: Dulce, jel tebi dobro?

Pokusala sam da ne mislim na njegove dodire i sklonila sam kosu sa lica...

Dulce: aa..dobro mi je..
Bela: Izgledas...cudno?
Dulce: Oticicu do kupatila...izvinite me

Ustala sam naglo od stola i uputila se ka kupatilu...

Ucker: Izvinite me

Ustao sam od stola i krenuo za njom...pratio sam njene korake...
I odjednom smo nestali iz dnevnog boravka...

Bela: Pa, zaboga...sta se ovde desava?
Natali: Sta je sa njima?
Ajlin: Zar nisu razvedeni?
Alfonso: aa...pa to je komplikovano...

Spustila sam svoju ruku na vrata od kupatila kada sam osetila njegove ruke na mom struku...

Uhvatio me je snazno i okrenuo prema sebi...
Bila sam pritisnuta ledjima na drvena vrata...
Moje oci su bile sirom otvorene, dok sam iznenadjeno gledala u njega

Dulce: Pusti me!
Ucker: Au...pa mi smo to ljuti
Dulce: Ozbiljna sam! Dosta mi je!

Osecala sam kako gorim iznutra...a da li je to zbog besa ili neceg drugog?

Ucker: Medena, zasto ne otvoris vrata...i spasis me muka
Dulce: Rekla sam ti da se sklonis!!!
Ucker: Bas si naporna veceras

Pomerao me je malo u stranu i dospeo rukama do kvake..osetila sam kako padam unazad...
Vrata su se otvorila i pre nego sto sam uspela da reagujem, nalazila sam se naslonjena na vrata kupatila, ali ovoga puta sa unutrasnje strane

Gledala sam u njegove tamne oci dok je svojim rukama milovao moje lice...
Pomerila sam glavu

Dulce: Ti si tvrdoglav!!! Ne znas sta znaci kada kazem NE?!
Ucker: sssss....bolje cuti...lepsa si

Osetila sam njegove prste na mojim usnama

Dulce: Zar nisi rekao da ne zelis da razgovaras?

On se nasmejao slatko dok je svojim rukama otkopcavao moje dugmice kosulje...

Ucker: Nisam ni mislio da razgovaramo, slatka

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Ovo je nocna mora“

Osecala sam njegove ruke kako su crvsto stezale moj struk. Bila sam jos uvek naslonjena na drvena vrata, moja glava bila je podignuta dok je on ljubio moj vrat.

Ne znam sta se sa mnom desavalo. Svaki put kada bi poljubio moje usne, ili kada bih pogledao u moje oci mojim telom prosao bi talas toplote, ali sada....

...Sada nisam osecala nista. Dok me je ljubio gledala sam u beli zid ispred mene.
Samo sam htela da pobegnem odatle i da ga vise ne vidim...

Moram da kazem...da osecam gadjenje.

Moje oci pocele su da se pune suzama...i ubrzo sam osetila kako jedna kap pada sa mojih obraza...
Nisam mogla da verujem u sta se pretvorio...

Podigla sam glavu kada je krenuo ka mojim usnama...skupila sam snage u mojim rukama...i udarila mu samar.

Zastao je.
Gledao je u moje oci, ne pomerajuci se.

Osecala sam bes koji raste u meni...

Dulce: Da me visi nisi takao!

Zakopcala sam svoju kosulju brzim potezima i okrenula se u jednoj sekundi otvarajuci vrata.
Izletela sam iz kupatila trceci prema sobi.


~*~: Ne...neko moze da nas vidi...
X: svi su na veceri...

Okrenula sam glavu prema prozoru dok sam osetila kako me ljubi...

~*~: Mogao si da sacekas
X: ne mogu...
~*~: Ako nas vide...sve cemo upropastiti...


Lezala sam sklupcana na svom krevetu.

Moje lice bilo je zariveno u mek jastuk koji je sada vec bio natopljen sa suzama...
Padale su sa mog lica jedna za drugom, dok sam pokusavala da disem...

Nisam verovala da zeli samo jedno od mene...Mislila sam da se promenio
Posle one predivne noci u Njujorku..mislila sam da ce sve biti savrseno...
Ali nije...

Onda sam cula nekoga na vratima...
Okrenula sam se i videla njega kako stoji na ulazu...
Mislila sam da sam zakljucala vrata

Ucker: Sta je sa tobom?
Dulce: Izadji napolje
Ucker: Dulce, ne razumem te
Dulce: IZADJI NAPOLJE!!!

Gledao sam je...
Njene oci presijavale su se od tolikog besa koji je osecala...
Suze su joj padale niz lice kao voda...

Ucker: Necu dok mi ne objasnis o cemu se radi

Ustala sam sa kreveta. Pogledala sam...
Izgledao je tako cudno..kao da nije znao sta osecam
Pa sam resila da mu kazem po neku rec...nisam mogla da izdrzim

Dulce: Hoces da znas sta mi je?
Ucker: Da, molim te...
Dulce: OD ONE NOCI U NJUJORKU GLEDAS ME KAO TVOJE VLASNISTVO!!!

Dulce: OSECAM SE KAO NEKO KO POSTOJI SAMO RADI TEBE!!!

Cutao je...sirom otvorenih ociju me je gledao...

Dulce: NEKADA SAM SE OSECALA DRUGACIJE!!! NEKADA SAM OSECALA NEZNOST TOVJIH POLJUBACA, TVOJIH ZAGRLJAJA!!!
NEKADA SAM DRHTALA SAMO KADA CUJEM TVOJ GLAS I KADA POGLEDAM TVOJE OCI!!!

Ucker: dulce...

Dulce: A SADA?!!! SADA OSECAM GADJENJE!!!! MISLIS DA TO NE BOLI?!
Ucker: ja..
Dulce: ZELEO SI DA SPAVAS SA MNOM? JEL TO? AKO SI TO ZELEO PA DOBIO SI!!! SAD MOZES DA ME OSTAVIS NA MIRU!!!

Dulce: GADJENJE!!! TO OSECAM SADA KADA ME LJUBIS!!!

Zastala je. Nije mogla vise. Nestalo joj je daha...plakala je neutesno dok sam je ja gledao u oci...
Podigao sam glavu i krenuo napolje...
Ali pre nego sto sam izasao okrenuo sam se i rekao joj...

Ucker: Sve bi bilo drugacije da si ostala...zasto me nisi sacekala?

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Zasto?“

Moje oci gledale su u kucicu koja se nalazila ispred mene.

Sedeo sam na drvenoj klupi osecajuci kako vetar nosi lisce oko mene.
Razmisljao sam...

Prisecao sam se njenih reci, mogao sam svaku rec da ponovo cujem u svojoj glavi...
Odzvanjale su...terajuci me da nesto uradim...ali nisam znao sta...

Zatvaram oci ponovo i razmisljam o onome sto je nekada postojalo...

Ti zagrljaju puni ljubavi...svaka njena rec zracila je neverovatnom ljubavlju...ta jacina koja je postojala izmedju nas...njene usne, njeni poljupci...
Sve sto smo tada imali bilo je nesto jednistveno...nesto sto niko nije imao...

Nasa sreca tada nije mogla da bude veca..
Imali smo probleme..nije da nismo...

Izabela, Lorena...pokusaju ubistva...njen gubitak vida, moj odlazak u zatvor...
Bilo je uzasno, kada se setim...

Ali sada je i gore...nisam nikada mislio da cemo spasti na ovakav nivo...

Zivoti su nam uzasni...
Ja trazim utehu u nekim obicnim pogledima njenih ociju ali nema je...uzalud je trazim
Tada smo se voleli neizmerno, i bilo je lakse prebroditi probleme, a sada...
Sada nikako ne mozemo da ponovo uspostavimo taj odnos ni tu ravnotezu...

Nas razgovor uvek se zavrsi svadjom...

Ljubav koja je nekada bila cista, prelepa, jaka, neraskidiva...
Sada je propala, teska...ljubav koja se drzi na nekim nitima...ako je uopste i ima.

Dok sam hodala sumom, moje misli nisu bile bas najbolje..

Mislila sam na Mariju i na sve sto mi se dogodilo u poslednjih dve godine..
Nikada nisam mislila da cu ponovo biti pored njega i da ce ponovo imatu bitnu ulogu u mom zivotu...

Dosla sam do mog omiljenog mesta, kada sam videla njega kako sedi na istom mestu...

Sela sam pored njega.
Oboje smo cutali...

Mislim da su reci bile suvisne..
Oboje nismo znali sta radimo...oboje smo izgubljeni i ne svesni svega sto se oko nas desava...
Mislimo da sve moze lako da se resi...ali nije tako...
Ni on ni ja ne mozemo da shvatimo istinu.

Ucker: Sta nam se dogodilo Dulce?
Dulce: Ne znam...mozda je sve bilo previse lepo da bi bilo istinito
Ucker: Secas se kada smo ovde sedeli pre nekoliko godina..kada smo oboje obecali da nista nece da stane na put nasoj ljubavi?
Dulce: ali nije bilo tako...
Ucker: preziveli smo mnogo toga...i svakog dana nadao sam se da cemo preziveti i ovaj razvod...i...
Dulce: nije tako lako...
Ucker: Tada nam je sve bilo lako
Dulce: Bilo je drugacje...
Ucker: Znam...
Dulce: ucker...
Ucker: znam...bilo je to grozno sa moje strane, izvini

Pogledala sam ga u oci..

Dulce: ucker, nismo stranci...bili smo u braku vise od sedam godina...na ovom imanju smo se upoznali davno...ja tebe poznajem bolje nego samu sebe, a verujem i ti mene...
Moramo da razgovaramo kao odrasli ljudi...da budemo svesni svega
Ucker: Svestan sam ja Dulce...
Dulce: Nisi. Nije tako jednostavno, ne mozemo da se poljubimo i da se sve zavrsi...
Ne mozes da ocekujes od mene da spavam sa tobom, jer smo se nekada voleli
Ucker: Znam. Izvini...za ono danas...
Dulce: Izvini ti...ono sto sam rekla posle...
Ucker: Stvarno osecas gadjenje?

Moje oci okrenule su se prema njemu....
Pogledala sam njegove usne...

Dulce: Ne. Ne oseocam gadjenje...i to je najveci problem...
Ucker: Dulce..sta osecas?
Dulce: Ne znam. To je nagore...Poznajem te predugo i iza nas je jedan savrsen zivot..a sada se bojim da nikada nece biti isto
Ucker: Moze da bude
Dulce: Mislis da mozemo sve da zaboravimo?
Ucker: Ne, ali mozemo da ostavimo to iza sebe...Dulce, zasto nisi spremna na tako nesto?
Dulce: Znas zbog cega...
Ucker: razgovaracemo o tome...secas se kada smo se prvi put poljubili...kada je bilo nase vencanje i kada smo neki dan posle sedeli na terasi tvoje sobe...i kada sam te pitao sta osecas? Secas se sta si mi rekla?
Dulce: da..rekla sam ti da ne znam kako da opisem moja osecanja
Ucker: pa sam ja rekao da mogu da ti pomognem...secas se?
Dulce: da...i poljubio si me...

Tu sam zastala...kao i on...
Gledao je u moje oci..i polako je poceo da mi se priblizava...
Pocela sam da drhtim i osecam leptirice...kao nekada...
Onda je spustio svoje usne na mene...

Prelep, nezan poljubac...isti onakav koji sam osetila pre toliko godina, kao da se volimo neizmerno i isto kao i pre...sa toliko ljubavi...

Razdvojili smo se...

Ucker: Onda si rekla da uzivas u ovome...i dogovorili smo se da prodje neko vreme?

Hocemo i sada to da uradimo? Pusticemo vreme da tece?
Ili cemo odmah da uzmemo ono sto nam ljubav pruza?

„Nekada je dovoljna ljubav, ili?“

Lezala sam na lezaljci, na terasi dok sam osecala kako vetar nosi moju crvenu kosu....

Hladan vazduh obuzimao je moje telo, osecala sam kako jeza prolazi mojim rukama sve dok nisam osetila moje hladne prste...

Zvezde su se caklile na vedrom nebu, mesecina je padala na drvece i jezero....
Noc je bila prelepa...i u meni je budila razna secanja i osecanja...

Zatvorila sam oci i opet videla mene i njega ....
Htela sam da se prepustim carima tog secanja kada sam zacula vrata moje sobe...

Trgla sam se i uspravila...
Posle nekoliko minuta ispred mene stojala je ona

Bela: Dulce? Trazila sam te
Dulce: Nisam bila na imanju

Videla sam da ocekuje da jos ispricam sta se desava...
Pa sam joj pokazala rukom da sedne pored mene

Bela: Videla si ga?
Dulce: Da
Bela: Vidi ti se u ocima, sijaju kao nekada

Nasmejala sam se

Bela: Dulce, sta se dogadja sa vama?
Dulce: Ne znam
Bela:Pomiricete se?
Dulce: ne znam...ne znam kako se osecam, i to me gusi...
Bela: Moras da se oslobodis tog straha, inace nikada neces uspeti da uzivas u svemu ovome
Dulce: Svesna sam toga, ali bojim se Bela...sve sto se dogodilo je unistilo nasu ljubav, a ona je bila toliko snazna, da sam mislila da nista ne moze da je raskine, a opet jeste
Bela: To je zato sto ste vi tako hteli...izvini, ali oboje ste krivi...trebali ste vise da razgovarate i da ne dozvolite da vam ta praznina udje u srca
Dulce: Ali ako nesto bude izmedju nas...i ako ponovo uzivamo u carima ljubavi...sta onda? Sta ako se ponovo pojavi ta praznina, sta ako opet ne uspemo da izadjemo iz ove dubine...ja nisam sigurna da cu to uspeti da prezivim
Bela: Moras to da mu kazes...morate da razgovarate o tome, da oboje budete spremni na posledice
Dulce: Necu preziveti jos jedan onakav razgovor...kao onaj pred razvod...umrecu ako do toga dodje
Bela: Znam. Ali moras da razgovaras sa njim...molim te

Nasmejala sam se blago, kada je ona ustala i ostavila me samu...

Obukla sam spavacicu i legla u krevet.
Belina zidova je izazivala neverovatnu nervozu u meni...
Razmisljala sam o njemu i samo o njemu..secala sam se svakih njegovih poljubaca...

Nikada nisam mislila da ce biti ponovo ovde, tako blizu mene...
A sada je tu...
Sta ako je to znak...sta ako je to novi pokusaj da ponovo uspemo? Sta ako je to moj put ka sreci?

Nesvasno sam ustala iz kreveta i izasla napolje...

Osetila sam kako me hladan vazduh obuzima...
Bio je mrak, mesecina je obasjavala puteve sume...
Noc je bila prelepa ali i hladna...
Osetila sam kako mi ruke i noge drhte i kako se smrzavam...
Moja bela spavacica lepsrala je na vetru dok sam trcala nesvesno kroz duboku travu...

Ubrzo sam se nasla ispred njegove i njene kuce..
Nisam ni na trenutak pomislila na nju...samo on mi je bio u glavi...

Dosla sam do velikog prozora...videla sam odsjaj svece...
Pogledala sam unutra i videla njega...

Moje srce zakucalo je jos jace...
Sada sam bila sigurna u ono sto zelim da uradim...nisam mogla to da poreknem...
Osecala sam se najsrecnije i najsigurnije u mom zivotu...

Pokucala sam na prozor...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Toplina, strast i zelja“

Osetila sam kako mi telo drhti i kako ubrazno disem...

U trenutku kada sam htela ponovo da pokucam, susrela sam se sa njegovim prelepim ocima...
Te tamne oci posmtrale su me iza stakla sa neverovatnom neznoscu...

Mogla sam da osetim taj blagi dodir njegovih ociju dok me je posmatrao...

Oboje nismo mogli da progovorimo...
On nije otvarao prozor..a ja sam samo gledala u njega...nisam disala...

Onda je posle nekoliko minuta otvorio prozor i gledao me u cudjenju...

Ucker: Zaboga Dulce Maria! Zar u spavacici?!

Nasmejao se slatko dok sam ja zaboravila da sam samo istrcala iz kreveta i dok sam osecala hladan vaduh na sebi...

Dulce: Mo..rala....sam da te...vidi...m...

Jedva sam pricala...
Drhtala sam od zime...moje ruke bile su toliko hladne da ih nisam osecala...

Ucker: Nisi se ni malo promenila...

Nagnuo se kroz prozor i spustio svoje ruke na moja ramena...
Osetila sam taj topli dodir na svojoj kozi...bilo je tako neverovatno...

Svoje ruke spustio je do mog struka kada sam osetila kako me polako podize sa zemlje..
Povukao me je svom snagom ka sebi i za nekoliko sekundi nalazila sam se unutra u sobi...pored njega

Zatvorio je prozor i okrenuo se prema meni...
Pogledao me je

Dulce: moramo...da..raz...govaramo...

Jos uvek sam drhtala...skupila sam svoje ruke crvsto uz telo pokusavajuci da se zagrejem...

Nasmejao se..
Jednim potezom uzeo je prekrivac sa kreveta i prisao mi...

Prebacio je topao prekrivac preko mene i podigao me svojim snaznim rukama...
Naslonila sam glavu na njegovu rame dok je svojim toplim rukama pridrzavao prekrivac...

Seo je u fotelju, pored kamina i spustio me u svoje krilo...

Lezala sam sklupcena u njegovom zagrljaju...naslonila sam se na njegove grudi...
Osetila sam toplinu...

Ucker: Jel toplije?
Dulce: Ne mozes da zamislis koliko....

Pogledao sam njene usne...
Nasmejala se slatko gledajuci me svojim ocima...
Caklile su se od zime...

Obuhvatio sam je svojim rukama...
Oboje smo cutali i slusali zvuke vatre...
Kada je ona progovorila...

Dulce: mislim da...
Ucker: Sta?
Dulce: ...da...Ucker, bicu iskrena...Svesni smo oboje kroz sta smo prosli ovih godina i kakav nam je zivot bio....nisam nikada ni pomislila da cu ponovo biti ovako blizu tebe...i nije mi lako da ti sve ovo kazem...veruj mi...

Pogledao sam njene oci...
Video sam da je uzbudjena koliko i ja

Dulce: ...ali moramo da budemo sigurni i da...mislimo i na posledice..sta ce se dogoditi ako ne uspemo?
Ucker: To se nece dogoditi...

Podigao je moju glavu i pomilovao me je licu...

Ucker: Dul, obecavam ti da se to nece dogoditi..ako smo sada ovde zajedno..nista nas nece razdovojiti...siguran sam
Dulce: mislis da nema vise nikakavih nedovrsenih razgovora izmedju nas dvoje?
Ucker: Nema..to je sve iza nas..
Dulce: onda..
Ucker: onda...

Oboje smo se pogledali u oci...

Njegove prelepe usne polako su se priblizavale mojim...
Nasmejala sam se...

Sve dok nije spustio svoje usne na moje...

Mojim telom prosla je jeza...leptirici su se probudili...

Osecala sam Toplinu....Strast....Zelju

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Jutarnja strast“

Moje oci otvorile su se kada sam osetila kako do mene dopire neverovatan miris jutarnje kafe...

Sunce je sijalo, a ja sam osetila kako mi greje lice...

Gledala sam u predivnu sliku ispred mene...

Veliki prozor nalazio se pored mene...
Divno drvece plesalo je uz vetar, oblaci su bili prelepi...sunce je sijalo...
Bio je to perfektan dan...

A on je sedeo pored mene sa posluzavnikom u ruci...

Osetila sam predivan miris ruze koju mi je pruzio priblizavajuci se mojim usnama...

Morala sam da priznam da je ovo nas njsladji poljubac ikada..

Osetiti te predivne, socne usne rano ujutru, cim sunce sine...i cim otvorite oci...je nesto najlepse sto mozete da osetite...

Prepustila sam se carima njegovih poljubaca...prisecajuci se savrsene, strastvene noci koju smo proveli zajedno nocas...
Moje usne su se nasmesile...

Posle divnog poljubca pogledao me je u oci..
Dok sam ja mirisala crvenu ruzu...

Ucker: Dobro jutro, lepotice
Dulce: dobro jutro...

Legao je pored mene...

Kada sam osetila njegove ruke na mom licu probudila se ona ista, sinocna strast...
Toliko ljubavi i topline...

I tako...dok je sunce...sijalo..lezali smo oboje i gledali jedno drugog u oci...

Ucker: Ne zelim vise nikada da te izgubim...jel cujes?
Dulce: Ni ja tebe
Ucker: Sve ovo...mi izgleda tako neverovatno
Dulce: i meni...ali ovo nije san...mi smo zajedno..
Ucker: jesmo...

Ponovo me je poljubio...
I odmah se nasmejao...

Ucker: imaju sladak ukus...
Dulce: sta?
Ucker: tvoje usne...mirisu na marmeladu

Nasmejala sam se

Dulce: to je zato sto si me nahranio...za narednih mesec dana
Ucker: pa..posle onakve noci...nikad se ne zna..

Udarila sam ga levom rukom i nastavala da se smejem...

Ucker: volim te, znas?
Dulce: i ja tebe volim...

Legla sam na njegove grudi dok sam osetila kako prolazi svojim prstima kroz moju kosu...

Ucker: nedostajala si mi...tvoje oci, tvoje medene usne, tvoji pogledi, tvoje reci, tvoj glas, tvoj smeh...
Dulce: i ti meni...i tvoje oci i tvoje usne, ali tvoji poljubci najvise..
Ucker: Stvarno?
Dulce: da..umirala sam od zelje da te poljubim od kada sam te videla na vratima moje sobe
Ucker: Mislilo sam da si me mrzela tada
Dulce: nikada..samo sam se osecala usamljeno...
Ucker: Ali sada smo zajedno...
Dulce: jesmo..i to je najvaznije

Ponovo smo se poljubili...

Njegovi dodiri su jos jedna stvar koja mi je najvise nedostajala...
I taj moj osecaj koji dozivim svaki put kada osetim njegove ruke na mom telu...

Nista vise nije potrebno, samo taj dodir...

To je ono sto me dovodi do ludila...

...a jutarnja strast je najsladja

„Samo da ovako ostane“

Bilo je podne...

Ponovo sam se probudila...posle nekoliko sati...
Bila sam umotana u beli casrav koji je izguzvano lezao preko kreveta...

Moje oci su se otvorile...
I cim sam se setila predhodne noci i ...jutra...osmeh je dosao na moje lice...

On nije bio u sobi...
Muzika je svirala u pozadini...

Ustala sam i obmotala carsav oko sebe...
Stojala sam pored prozora i upijala popodnevne sunce razmisljajuci o nama...

Nisam smela da izlazim..jer sam se bojala da ne naletim na nju...
Ne bi bilo u redu...
Zaboga, potpuno sam zaboravila da sam u njenoj kuci...

Uzas...

Pa, nema veze...zar ne?
Sta moze da se dogodi?
Ona zna da se mi volimo...a mozda i nije tu...

Cvrsto sam drzala carsav dok sam polako otvarala vrata...
Provirila sam glavom..ispred mene nalazio se dugacak svetao hodnik...

Polako sam izasla iz sobe i laganim, tihim koracima hodala niz hodnik...
Nadala sam se da cu svakog trenutka da naletim na njega...ali nije bilo ni traga od njega...

Odjednom sam se nasla u nekoj prostranoj sobi...
Moje srce je drhtalo...

Okrenula sam se da nastavim da ga trazim...i moje oci susrele su se sa njenima...

Stojala je ispred mene u nekoj svetlo zutoj haljini...posmtrala me je sa sirom otvorenih ociju, bez imalo osmaha...
Kao da zeli da me ubije...

Izgubila sam se...

Dulce: aa..ha..a...a..a...m..
Natali: Dulce
Dulce: Izvini Natali...nisam htela da...
Natali: Cristofer nije ovde
Dulce: Izvini..sacekacu ga u sobi..

Okrenula sam se..i krenula ka sobi...
Mislila da ce se nasmejati i reci nesto ljubazno, ali prevarila sam se..
Nisam htela da se osvrcem i pogledam je..mozda bi me ubila pogledom...

Izasla sam iz njene sobe i krenula ka Uckerovoj...

Ali sam zastala na sekund...

Osetila sam miris...neki miris...
Taj njen parfem...zasto imam osecaj kao da sam ga nekada vec osetila...
Isti taj parfem...

Nekada davno...sigruna sam da sam osetila ovaj...

Ali sam onda osetila necije ruke oko mog struka..
Cvrsto me je pribio uz sebe dok sam se nasmejala...

Ucker: gde je krenula moja uspavana lepotica?

Poljubio mi je vrat, a ja sam mogla da osetim tu istu zelju kao i sinoc...

Dulce: uplasio si me...gde si nestao?
Ucker: Doneo sam ti nesto da obuces...sem ako nisi zelala da se tako vratis kuci?

Pogledala sam ga, smejao se...
Toliko mi je nedostajao taj osmeh i te usne

Dulce: sta bih ja bez tebe...)
Ucker: hajde..idemo u sobu...

U sobi...

Dulce: Naletela sam na nju..
Ucker: Natali?
Dulce: da..htela sam da propadnem u zemlju
Ucker: hahaha..sto?

Slatko se smejao dok sam ja gledala sta mi je doneo od odece

Dulce: kako sto?! Pa ovo je njena kuca..a ja..
Ucker: Sta?
Dulce: pa..mislim..ona je tebe zvala....
Ucker: Pa sta
Dulce: pa zaboga ucker! Ona je zaljubljena u tebe do usiju, a ti..si...celu noc proveo sa mnom...

Dosao je do mene...jos uvek se smejao...

Ucker: Ali ja volim tebe, ne nju
Dulce: znam...ali ona ce me ubiti..zato je bolje da sto pre brisem odavde
Ucker: neeeeeeeeee.....

Poceo je da me ljubi po licu...

Dulce: da...jos od sinoc sam ovde...a sad je jedan sat popodne
Ucker: pa sta....
Dulce: ucker...prestani...

Poljubci su se spustali ka vratu...
Jao...kako je tesko odoleti...

Dulce: ljubavi...ne....dost...a...je...
Ucker: ostani...jos...malo...
Dulce: ne..videcemo..se..kas..nije...

Uspela sam da se odvojim od njegovih poljubaca, kada sam primetila sta mi je doneo..

Dulce: ucker! Doneo si mi belu haljinu!
Ucker: pa sta?
Dulce: ne mozes na svaku moju recenicu da odgovaras sa „pa sta“
Ucker: mislio sam da ces lepo da izgledas u njoj...kada sam trazio po tvom ormanu...sta da ti donesem...zamisljao sam te u svakom delicu odece..i mislio sam...da..
Dulce: ah!!! Prestani! Nisi normalan! Idem da se obucem...

Posle nekoliko minuta stojala sam ispred njega...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ucker: Vidis..nisam pogresio...izgledas savrseno!
Dulce: jel da?
Ucker:

Poljubio me je jos jednom..
Ali nije to bio onaj nezni poljubac, ovaj je bio pun strast...
Bojala sam se da necu uspeti da ga zaustavim..

Dulce: moram da idem
Ucker: hadje..otpraticu te do imanja...

Posle pola sata hoda...uz njegove poljubce i smeh...nalazili smo se ispred kuce..

Nekoliko metara od nas..stojao je onaj gospodin...cekajte...pa ja njega znam od negde..

Prebledela sam i....moje srce je stalo...

Izgleda da nece ovako ostati...

„Ko koga gleda?“

Stojala sam na hladnom betonu drzeci Uckera za ruku...

Pocela sam sporije da disem, prebledela sam...i osecala sam kako u moje telo ulazi neverovatna doza straha...
Zasto je ovde? Nesto se dogodilo?

Osetio sam kako drhti...stegla je moja ruku pokusavajuci da se smiri...
Sapnuo sam joj

Ucker: ne brini...sve je u redu...
Dulce: Mislis?
Ucker: Da...da je nesto lose, zvao bih...
Dulce: Dosao je u posetu?
Ucker: verovatno...

Polako smo poceli da mu se priblizavamo...
Pored njega stojala je Bela gledajuci u mene i uckera...

Ucker: Danijel!!!
Danijel: Ucker!!!!
Ucker: Tako mi je drago sto si dosao!
Danijel: takodje...Dulce..
Dulce: Zdravo...
Bela: Donecu kafu..sedite....

Cim je Bela otisla odmah sam upitala...

Dulce: Jel sve u redu sa Marijom?

Danijelu je nestao osmeh sa lica...Pogledao je u Uckera pa onda u mene...

Danijel: Jeste. Nisam zato ovde..
Ucker: ostajes?
Danijel: Ako me primite
Ucker: Naravno! Uvek si dobrodosao
Danijel: hvala

Seli smo za sto na sred dvorista...

Ucker: Ima nekih novosti na klinici?
Danijel: Pa..ustvari..ima
Ucker: zaista? Kakvih?

Otvorio je usta, ali kada je video belu koja nam se priblizava...zastao je

Bela: Znaci, Ucker, Danijel radi sa tobom?
Ucker: Da...
Danijel: Upoznali smo se kada je Ucker dosao u Njujork...
Bela: Bas lepo...
Ucker: Danijel ce ostati sa nama neko vreme
Bela: Zaista? Pa to je divno!
Dulce: Zar nije...
Bela: Ah, evo i Alfonsa...

Alfonso: Dobar dan!
Bela: ljubavi! Dodji da upoznas nekoga...Ovo je Danijel
Alfonso: Drago mi je
Danijel: Takodje...
Bela: jel ono Ajlin?
Alfonso: Da, sreo sam je uzput...vracala se iz grada...
Dulce: Zar je morala da dodje...

Prokomentarisala sam tiho ali je Danijel ocigledno cuo cim je napravio neku bezazlenu facu...
Ne znam sta mu to znaci...
Cini mi se da je jedino Bela radosna sto on ostaje ovde..

Ajlin: ucker!!!

Ajlin je hodala prema nama u nekoj leprsavoj haljini dok sam ja kolutala ocima...
Ucker je ustao, ali mi je pre toga sapnuo na uvo...

Ucker: ljubavi...budi pristojna...
Dulce: pokusavam...ali tesko je...

Ajlin: Dobar dan svima!!!

Toliko je srecna i nasmejana da prosto zraci pozitivnom energijom...

Bela: Ajlin! Otkud ti...
Ajlin: Navratila sam malo..tako je lepo sto ste svi ovde!
Ucker: da...
Ajlin: A..vidim imate i gosta...

Pogledala je krajickom oka ka Danijelu...I mahnula mu...

Ucker: To je Danijel, moj prijatelj iz Njujorka
Ajlin: Bas lepo...ja sam Ajlin!

Prosto mi krv prokljuca kada cujem taj piskav glas...

Ajlin: Dulce, nesto si cutljiva danas
Dulce: ne! Bas naprotiv! Srecna sam
Ajlin: Cris te je pozdravio puno!

Ucker je odjenom tako napravio neku cudnu facu koja me je zabrinula...

Ucker: A gde je on? Da nije negde otputovao?
Ucker*: negde daleko? Na kraju sveta...gde ce ga ubiti...
Ajlin: A ne..ali nije mogao da dodje...imao je neka posla...
Dulce: pozdravi i ti njega...

Ucker me je pogledao..ucutala sam..

Bela: lepo od tebe sto si navratila
Alfonso: popices kafu?

Nisam mogla a da ne primetim kako ga je Bela gurnula levim laktom...

Ajlin: ne...htela sam da vas pozovem sutra uvece na veceru...Crisu je rodjendan..pa smo odlucili da napravimo malu zabavu...
Alfonso: pa to je divno! Hvala ti na pozivu...docicemo
Bela: Ali ko ce cuvati Mariju?

Moje srce je zaigralo...

Ajlin: ma, povedite i nju...
Ucker: Docicemo..ocekujte nas..
Ajlin: Poziv vazi i za gosta!

Okrenula se ka Danijelu i namignula mu...

Ucker: lepo od tebe...
Dulce: da...presrecni smo sto dolazimo...
Ajlin: i ja...vidimo se onda..
Alfonso: Otpraticu te...
Bela: nema potrebe za tim ljubavi...zar ne?

Potapsala ga je po ramenu...Ajlin se nasmesila i otisla sama niz dvoriste...

Osvrnula sam se oko sebe...

Ucker je posmatrao mene sa cudnim izrazem lica...Bela je gledala u Alfonsa sa besom, crvsto stezuci prste, Alfonso je mahao Ajlin dok je polako odlazila ka kapiji...a Danijel je gledao u sve nas...a najvise u Belu..verovatno je mislio...“gde sam ja ovo dosao“

Nalazili smo se na jednoj zemlji...Svi mi...
Nas Osmoro....
Ko koga gleda, ko je sa kim u vezi...ko koga voli...i ko koga mrzi...
To niko ne zna....

Svi nosimo maske...i svi se iza njih krijemo...

„Iza maski“

Sedela sam u fotelji pored prozora. Kisa je lila...Grmelo je...
Na svaki udar trzala sam se...

Posmatrala sam kapljice kise kako se slivaju niz prozor...
...Kada sam cula vrata sobe....

Bela: Kako mozes da budes tako licemeran?

Pogledala sam ga sa tamnim ocima dok je skidao jaknu koja je bila potopljena od kise

Alfosno: Izvini?
Bela: Nije moralo da bude toliko providno, ako si vec zeleo da odes sa njom
Alfonso: Molim?

Skinuo je kaput i priblizio mi se kod prozora...

Bela: Vidi ti se u ocima Alfonso, ne pokusavaj da prekrijes
Alfonso: Sta?! O cemu ti dodjavola pricas?
Bela: Jos te nije sramota da me pitas?!
Alfonso: Bela, zasto mi ne kazes u lice o cemu se radi?
Bela: Umires od zelje da budes sa njom!

Otvorio je sirom oci i pogledao me cudno

Alfonso: Sa kim?
Bela: Sa Ajlin!!!

Drhtala sam...osecala sam bes iznutra ali i nesto drugo...osecala sam ocaj...

Nisam zelela da se nas brak zavrsi tako sto ce on da ode sa drugom zenom...nisam zelala da ostavi i mene i dete da bi bio sa njom...
Sta se dogodilo nasem braku?
Nije vise isti?

Alfonso: Izmisljas!
Bela: Zasto ne budes musko pa priznas! Svidja ti se, zar ne?!
Alfonso: Ne!
Bela: Lazes!
Alfonso: Sta je uslo u tebe danas?
Bela: Ti! Ubijas me polako!
Alfonso: Bela, prestani!

Osetila sam kako prva suza pada niz moje obraze

Sedela sam za velikim sotolom u dnevnom boravku..kada je on stigao...

Cris: Zasto si isla tamo?
Ajlin: Samo sam...
Cris: Dodjavola Ajlin! Rekao sam ti da ne ides tamo!
Ajlin: Prestani sa time, hoces!
Cris: Zasto si isla?
Ajlin: Pozvala sam ih na veceru sutra
Cris: Molim?! Znas da je to opasno!
Ajlin: Nikada necemo uspeti, ako ne saradjujemo sa njima
Cris: Radim na tome!
Ajlin: A ja?! Sta ja da radim dok se ti vucaras okolo?!
Cris: Prestani! Ovo je za oboje!
Ajlin: Razgovarao si sa njom?
Cris: Jesam
Ajlin: I?
Cris: Pristala je


Razmiljala sam o onome sto se dogodilo ovo prepodne...kada sam cula zvono...
Polako sam ustala i priblizila se vratima...

Kada sam ih otvorila, on je stojao ispred mene

Danijel: Pa, nismo se dugo videli...
Natali: Danijel!
Danijel: Stigao sam jutros
Natali: Udji...Nisam te ocekivala
Danijel: Dosao sam da razgovaram sa Uckerom...
Natali: Nije ovde
Danijel: Kako?
Natali: Izasao je...ali hajde sedi...jesi li za casu vina?

Udisala sam svez vazduh dok sam sedela na klupi pored jezera...
Sedeo je pored mene...

Osecala sam njegovu ruku oko mog struka...

Dulce: Ne dopada mi se
Ucker: Ko?
Dulce: Ajlin
Ucker:A Cris?
Dulce: Molim?
Ucker: Pa..mislim...sta mislis o njemu?
Dulce: Ucker, cemu ovo vodi...sta hoces da kazes?
Ucker: Pa...znas dobro da mi ne uliva poverenje...
Dulce: Ni meni Ajlin, a ni Natali
Ucker: Kakve sad veze ona ima...
Dulce: Pa..mislim da njih dve zele istu stvar...
Ucker: na sta...

Dulce: ssssss!

Odjednom sam cula neki zvuk...Spustila sam svoje prste na njegove usne...

Ucker: Sta je bilo?
Dulce: Cujem nesto...

Pogledala sam ka kuci...Svetlo u njihovoj sobi je gorelo...
Mogla sam da cujem deciji plac...i Belin glas koji stize sve do mene...

Zatvorila sam oci...
Eto....
To je nas zivot iza maske...
...Ironicno zar ne?

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Nevine suze“

Trcala sam ka kuci brzim koracima, gazeci sve bare ispred mene....
Vetar je duvao i nosio moju kosu...
On je krenuo za mnom...

Penjala sam se uz stepenice trceci...

Osecala sam neki bol u svom srcu..nesto nije bilo u redu...
Nesto me je gusilo u grudima, i to je bilo uzasno...

Postala sam osetljiva na svaciji deciji glas...nisam mogla da podnesem taj plac...

Popela sam se i stigla do hodinika...
Zastala sam

Na sred hodnika stojala je ona...

Tako malena, tako nevina, nedostozna...
Njene suze padale su niz njeno nezno lice, prelepo lice...
Njene okice bile su pune bola i suza...mogla sam da prepoznam svoje dete u njoj...

Osecala sam kako drthim...disala sam ubrzano posmatrajuci je...

Nisam mogla da joj se priblizim, nisam mogla...
Bilo je jace od mene...

Videla sam svoju Mariju u mislima...
Cula sam neprekidan plac u mojoj glavi...vikala je..a ja nisam mogla da joj pomognem...

Srce mi se raspadalo...

Stojala je na sred velikog, dugackog hodnika i gledala u mene, trazeci podrsku...
Gusila se u suzama...pokazujuci svojom malom rukom na sobu u kojoj su bili Bela i Alfonso...

Osetila sam i njega..stojao je pored mene...

Htela sam da pobegnem odatle i da se ne vratim, taj plac probijao mi je srce i glavu, nisam mogla da razmisljam...
Ali nesto u meni bilo je jace od tog instinkta...nesto mi je dalo snage da uradim ono sto sam trebala cim sa je ugledala kako place...

Priblizila sam joj se i klekla sam pored nje...

Gledala me je svojim tuznim ocima...

Zagrlila sam je snazno...Stegla sam je koliko sam mogla...
Naslonila je svoju malu glavu na moje rame...cula sam kako jos uvek place...

Marija: mami...vice..na tatu...
Dulce: ssss....bice sve u redu mila...

Podigla sam je u narucje, dok sam jednom rukom brisala njene suze sa lica..

Dulce: nemoj da places, srce moje...
Marija: vojim te puno...

Slusala sam njene tople reci i suze su krenule niz moje lice..
Moje srce nije moglo da bude srecnije...
Ali meni je potrebno da mi neko drugi to kaze...moje dete

Dulce: I ja tebe puno volim

Zaglila sam je i poljubila u njen maleni, rumeni obraz...

Iz sobe sam mogla da cujem jake glasove...
Bela je bila besna, vikala je...
Alfonso je takodje bio van sebe...

Priblizila sam se uckeru...

Dulce: ostani malo sa njim...hoces?
Marija: ...
Dulce: ja cu brzo doci...

Spustila sam Mariju u njegove ruke i otisala sam do njih...

Nisam kucala...Samo sam naglo otvorila vrata puna besa

U meni je nesto gorelo...
Sama pomisao da su tako maleno, nevino dete naterali na toliki plac u meni je budila najgore...

Pogledala sam ih oboje sa toliko besa da su odjednom zastali...
U sobi je preovladala tisina...

Dulce: Jeste zavrsili?
Bela: Ne!
Dulce: Izadjite napolje
Alfonso: Molim?
Dulce: Izadjite napolje, rekoh, pa nastavite
Bela: Ali...
Dulce: Odmah!

Prosli su pored mene gledajuci me u oci...

Pre nego sto je izasla pogledala sam je besno i rekla joj u oci...tihom glasom...

Dulce: Nisi ni svesna koliko bola nanosis svom detetu, a kada shvatis bice kasno...

Izasli smo napolje.
Ostala sam sama u dnevnom boravku...

Kisa je i dalje padala...
Sela sam na krevet kada sam osetila kako mi se neko priblizava..
Bili su to oni...

Seo je pored mene i spustio je na moja kolena
Poljubila sam ih oboje...
I naslonila glavu na njegovu rame, udahnula sam polako...

Ucker: Ponosan sam na tebe...

I poljubio moje usne

„Problemi“

Otvorila sam oci...

Ugledala sam mnostvo crvenih latica na mom belom jastuku....
Moje usne su se nasmejale....

Secanja su polako prilazila...
Ta burna noc....ta strasna noc...Ti poljubci...Ti dodiri...

Taj miris svece...i Taj miris ljubavi...

Osetila sam njegove ruke na mom struku, kada mi se priblizio da me poljubi

Usledio je jedan dug, strasan poljubac, pun ljubavi i neznosti..
Te senzacije koje su obuzele moje telo osecala sam samo kada sam sa njim...i samo tada, kada osetim njegov dodir na mojoj kozi...

Ucker: Volim te
Dulce: I ja tebe, ljubavi...

Lezali smo na krevetu, gledajuci u predivno jutarnje sunce kada sam zacula kucanje na vratima...
Ova soba ponovo je dobila smisao...sada kada je on ponovo ovde sa mnom...u ovoj kuci...

Bela: ucker? Danijel zeli da razgovara sa tobom....

Belin glas dolazio je sa druge strane vrata...
Pogledala sam zabrinuto u Uckera, ali se on nasmejao...i pomilovao me po kosi..

Ucker: Hvala Bela, dolazim...

Ustao je, obukao se i sisao dole....
Ostala sam sama u sobi...

Nisam mogla da se smirim..osecala sam da se nesto desava...
Osecala sam taj isti, tezak bol u mojim grudima i pomislila sam na Mariju...

Sta ako nesto krije? Sta ako se nesto dogodilo sa marijom? A nije hteo da mi kaze?

Na brzinu sam obukla badem mantil preko spavacice i izasla iz sobe...
Tihim koracima sam sisla niz stepenice i sklonila se iz stuba...

Cula sam glasove...

Ucker: Bela mi je rekla da zelis da razgovaramo?
Danijel: Da. Izvini ako sam te prekinuo u necemu...
Ucker: Ma nema veze...

Seli su u dnevni boravak...
Oboje su bili ozbiljni...
Uplasila sam se..neka jeza prolazila je kroz moje telo

Ucker: O cemu se radi?
Danijel: Nisam ti rekao juce...ali secas se kada si me pitao da li ima nesto novo na klinici?

Moje srce je stalo...

Ucker: Da?
Danijel: Pa...imam neke vesti..koje nazalost nisu dobre...
Ucker: Marija?
Danijel: Ne. Sa njom je sve u redu, isto...

Udahnula sam i izdahnula u isto vreme...osetila sam olaksanje

Ucker: U cemu je onda problem?
Danijel: Dr Mavaro je saznao

Nisam razumela sta prica...ko je bio Dr Mavaro?

Ucker: Molim?
Danijel: Ja sam pokusao ali...
Ucker: Rekao sam da uradis sve sto je potrebno!
Danijel: Pokusao sam! Ali nisam uspeo! Neko mu je rekao...
Ucker: Zaboga!

Uhvatio se rukama za glavu...izgledao je nervozno...

Ucker: Razgovaracu sa njim...oticicu u Njujork jos danas
Danijel: Nema potrebe...
Ucker: Kako to mislis?
Danijel: Ja sam razgovarao sa njim...
Ucker: I?
Danijel: ne znam kako da ti kazem...ali...
Ucker: Sta?
Danijel: pa...Dobio si otkaz...

Moje oci su se zatvorile...Nisam mogla da verujem...

Danijel je izvadio beli koverat iz jakne i pruzio ga Uckeru

Danijel: Rekao je da ti urucim resenje

Ucker je izgledao bledo...Nije disao...Videla sam u njegovim ocima zabrinutost...
Odjednom sam osecala tugu u srcu...moje srce je bolelo...
Kako da mu pomognem?

Uvek kada mislite da dolazi bolje vreme...uvek nastaju

...Problemi....

„Sta sada?“

Sedela sam na terasi...
Slusala sam zvuke vetra i udisala svez vazduh kada sam cula njegove korake...

Pojavio se ispred mene za nekoliko sekundi...

Njegovo lice pokazivalo je njegov bol..i tugu....
Dusa me je bolela kada sam ga videla...

Ucker: Moramo da razgovaramo

Seo je pored mene...

Ispruzila sam ruke i zagrlila ga snazno...
Osetila sam svu tu nasu ljubav koja je cekala trenutak da izbije na povrsinu...
Volela sam ga toliko...

Dulce: Volim te

Pogledao me je u oci koje su bile pune suza...

Ucker: Znas?
Dulce: Da, cula sam...izvini, mislila sam da ce ti reci nesto o Mariji...
Ucker: Nema veze...
Dulce: Zasto? Ko je taj Dr Mavaro? Nista ne razumem ucker...
Ucker: On je nacelnik bolnice...on me je zaposlio
Dulce: Zasto te je sada oterao?
Ucker: pa..ovaj...

Videla sam da nesto krije...nije zeleo da znam

Dulce: Ucker...reci mi
Ucker: Nije bitno sada...
Dulce: Bitno je
Ucker: Nemoj da brines, vazi?

Pomilovao je moje lice...
Gledao me je u oci

Dulce: naravno da brinem...hocu da znam zasto su te otpustili?
Ucker: Pa..uradio sam nesto sto nisam trebao...
Dulce: Sta?

Ustao je i stao pored ograde..
Posmatrao je jezero neko vreme...

Gledala sam u njega...
I onda sam shvatila...naravno da znam...znam sta je uradio...

Osetila sam kako tuga u meni raste..
Nisam mogla da podnesem taj osecaj..

Dulce: Ja sam kriva
Ucker: ne...nemoj tako da govoris...

Priblizio mi se i zagrlio me...

Dulce: To je istina!!! Govorio si mi...a ja nisam slusala...
Ucker: Ne
Dulce: Da! Kriva sam!

Pocela sam da placem..morala sam nekako da izbacim to iz mene...
Mislila sam da cu se ugusiti...

Ucker: Ne! Dulce, pogledaj me u oci...

Podigao je moju glavu svojim rukama...

Ucker: Ne zelim da ikada pomislis da si ti kriva...nikada! Jel cujes?
Dulce: ali...
Ucker: Uradio sam to, jer sam zeleo! Bilo ti je potrebno...Nama je bilo potrebno
Dulce: Znam...ali...
Ucker: Mislio sam da se nece saznati...ali Dr Mavaro je saznao da smo taj dan bili u bolnici...saznao je da si posetila Mariju iako nisi smela...
Danijel mu je rekao da ti je bolje..da i dalje pijes lekove mada to nije tacno,ali nije hteo da slusa...
Rekao je da si previse slaba da se suocis sa tim...
Dulce: I zato je morao da te otpusti!
Ucker: Da, samo zbog toga
Dulce: Ali ja sam majka! Imam pravo da budem sa njom!
Ucker: Slazem se
Dulce: Sta cemo sada da radimo? Kako cemo da je vidimo?
Ucker: Ne znam...smislicemo nesto...
Dulce: Oterace nas cim dodjemo...
Ucker: Nece..imamo prava...boricemo se zajedno
Dulce: obecavas?
Ucker: obecavam ti ljubavi...

Zagrlili smo se jako...

Ucker: hajde sad..moramo da se spremamo za veceru...
Dulce: da...u pravu si...

Ustali smo oboje i usli u sobu...

Sada cu da se spremim...obucem haljinu i stavim sminku...

I bice kao da se nista nikada nije dogodilo...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Setnja kroz sumu“

Jezero se svetlucalo...kao da je na vodu...neko sa toliko neznosti posuo sav sjaj ovog sveta..
Mirno. Voda je cutala i skrivala svu lepotu prirode...

Crvene ruze posadjene pored pruzale su osecaj topline i doma....

Svojim visokim, belim stiklama stojala je na tamnom betonu....
Njene noge bile su savrsene...
Na sebi imala je haljinu koja je mogla samo da uduzima dah svima koji se nadju u njenom okruzenju...
Taj uzak struk...I ta savrsena ramena...
I ono sto najvise volim...Ono sto me izaziva i budi neogranicenu zelju u meni...je njena crvena, duga kosa...koja je padala na njena ledja...
Te divlje lokne koje su se uvijale duz ramena...



Nalazio sam se na milimetar od nje
Bila mi je okrenuta ledjima...

Udahnula sam i zatvorila oci...
Ta strast koja je obuzela moje telo bila je prejaka...
Miris. Samo taj njegov miris bio je dovoljan...taj parfem koji me je dovodio do ludila i koji je mogao da me opije u svakom trenu...

Isto kao i taj magican dodir njegovih ruku koje sada osecam oko mog struka...

Dok sam spustao usne na njen obraz osetio sam taj miris divlje kose...te njene nemirne kose...

Ucker: Gospodjice, znamo se?

Okrenula sam se ka njemu...
Na sebi je imao farmerke i crnu kosulju...koja je u meni budila samo jos vecu strast



I cim sa ugledala te savrsene usne nisam mogla da odolim...
Morala sam da ih poljubim..

Ali nisam ga poljubila nezno...bio je to divlji, strastven poljubac...
Pribio me je uz sebe toliko da nisam disala...Gubila sam dah...
Prepustila sam se mirisu, emocijama i njegovim usnama...dok sam osecala kako svojim prstima prolazi kroz moju dugu kosu

Posle nekoliko minuta zastali smo...

Naslonila sam glavu na njegove grudi...i udahnula sam vazduh

Dulce: Mislim...da se znamo...

Podigla sam glavu i pogledala ga u oci...

Ucker: Ljubavi, sta je uslo u tebe veceras?
Dulce: Ne znam...ali izludim kada osetim miris tvog parfema
Ucker: A...to je...

Ponovo me je poljubio...

Ucker: I ja kada osetim tvoje usne...

Nasmejala sam se zavodljivo...
I onda sam preko njegovih ramena ugledala Belu i Alfonsa...

Sada...kada bih se najradije prepustila njegovim dodirima...ja moram da idem na veceru...
Kako cu se suzdrazati od njegovih pogleda?

Bela je hodala ka nama...u moze se reci...provokativnoj haljini...
Njena figura dosla je do izrazaja...



Alfonso je isao pored nje u crnom odelu...



Bela je bila ozbiljna i moze se reci cak i nervozna...
Dok je Alfonso izgledao besan...
Cak bih mogla da prokomentarisem za sebe...
Da izgleda besno jer mora da ide na veceru sa Belom...a ne sam
A i sto Bela izgleda savrseno...a sto su oni u svadji

Iza njih isao je Danijel...
U crnim pantalonama i kosulji...



Moram da priznam da je dobro izgledao...Ajlin ce ispasti oci

Bela: Idemo li?
Alfonso: Bela je nestrpljiva da stigne
Bela: Ne mesaj se. Ne obracam se tebi
Alfonso: Nisam te nista ni pitao!
Dulce: Ko cuva Mariju?
Bela: Mili...
Ucker: Idemo onda..kasnimo
Danijel: Devojke...prelepo izgledate
Dulce i Bela: Hvala

Svi smo se pogledali medjusobno i krenuli...

Alfonso je nervozno pozurio napred, ispred svih...
Ja sam isla zagrljana sa Uckerom...
Dok je Bela hodala upored sa Danijelom..Cak su tiho i razgovarali pokusavajuci da ne iznerviraju Alfonsa...

...Imam osecaj da ce ovaj put biti dugacak...kao i noc...

„Zabava za pamcenje“

Nalazili smo se u dnevnom boravku...

Cak i zvuci vatre iz kamina nisu uspeli da poboljsaju atmosferu koja je u tom trenutku bila previse napeta...

Cris je kao domacin stojao pored kamina sa casom crvenog vina i posmatrao desavanja oko sebe...
Po njegovom izrazu lica znam da nije radostan sto smo dosli...

Stojala sam nekoliko metara od njega...dok je Ucker blago receno pricao sa njegovom prijateljicom Natali...
Koja je sa svojom crvenom haljinom izazvala citav skandal na okupljanju...

Ajlin se slatko smejala Danijelovim izjavama, uz veliku solju jake kafe...

Bela i Alfonso sedeli su jedan pored drugog i pokusavali da se ubiju pogledom ako je to bilo moguce...

Sve sam osmotrila..i situacija je bila ocajna...

Pogledala sam u pravcu Uckera koji je povremeno bacio neki pogled na mene, odnosno na moje telo...smeseci se sa casom vina u ruci...

Izasla sam na vazduh jer sam osetila kako me gusi ta napetost...

I posle nekoliko minuta osetila sam necije ruke na ramenu...

Cris: Napeto?
Dulce: Molim?
Cris: Ne volis ovakva okupljanja, zar ne?
Dulce: Ne volim...
Cris: Vidim da je izmedju tebe i Cristofera sve u najboljem redu
Dulce: Jeste
Cris: Mislio sam da si rekla da ne zelis da mu se vratis
Dulce: Mislila sam tako..ali moje srce govori drugo

Sedeli smo na klupi u dvoristu...
Priblizio mi se i uhvatio moju ruku...

Cris: Dulce...ja...
Ucker: Dulce!

Okrenula sam se i videla Uckera kako stoji na vratima terase...

~: Potrebna mi je prava zena...
*: Ovo nije u redu...
~: Ne mora niko da sazna...
*: Ne...nikada ne bih mogla...
~: Ja sam to do sad mislio...

Pala sam na krevet gostinske sobe vec u sledecem trenu...
Osecala sam njegov jak miris i nisam mogla da se suzdrzim...Zelela sam ga..
Nije bilo tesko priznati...
Ali...moram da se postaram da on nikada ne sazna moju pricu...jer ce me...ubiti...

#: Zelim nekoga da poljubim....
X: Mene?
#: Mislim da je to najbolje
X: Ne...ti to ne zelis...besna si...nisi pri sebi...ovo nisi ti...
#: To nije bitno sada...zar ne zelis?
X: Ne znas u sta se uplices
#: Ni ti

I posle naseg pokusaja da ovo ipak ne uradimo...ja sam ga poljubila..
Tako da nismo mogli da se zaustavimo kasnije....

Dulce: Ucker...
Ucker: Trazio sam te...
Dulce: aa...ja..izasla sam na vazduh...

Stojala sam ispod drveta...zeleno granje nalazilo se iznad mene...
Vazduh je bio cist, osecala sam hladnocu na mom telu...
Priblizavao mi se polako...U svojim savrsenim farmerkama...

Ucker: Mislio sam da si pobegla...
Dulce: Zasto bih..
Ucker: Ne znam...mozda zbog...

Stao je ispred mene...
Posmatrao me je na cudan nacin...
Zavodljivo rekla bih...

Mislila sam da ce sada da me napadne...jer ono sto je video i nije bas najlespe...
Bojala sam se njegove reakcije, ali ona je bila bolja nego obicno...

Ucker: Hladno ti je?

Priblizio mi se jos vise..i pre nego sto sam uspela nesto da kazem, osetila sam kako me cvrsto drzi za struk i kako sam pribijena uz drvo...

Moje srce je pocelo ubrzano da kuca...Nisam disala
Osetila sam njegove ruke na mojim nogama...

Ucker: Sta kazes da se ugrejemo?

YX: Moramo da razgovaramo
Y: Znam vec o cemu
YX: Cula si se sa njom?
Y: Jesam
YX: I? Sta kazes?
Y: Nisam zainteresovana
YX: Molim?
Y: Ne interesuju me vasi planovi
YX: Ne znas koje pare su u igri
Y: Znam. I sigurna sam da necete dobiti ni dinar

Pa...proslo je samo tri minuta...
I mogu vam reci...samo jedno...“Vise mi nije hladno“

A noc je tek pocela....

...Bice ovo zabava za pamcenje...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Sada se smejemo“

Uleteli smo u dnevni boravak zagrljeni, smejuci se...

Zatekli smo praznu prostoriju...
Vatra je i dalje gorela...Ali nigde nikoga nije bilo...

Pogledali smo se u oci...i nasmejali glasno...
Oci su nam zracile sjajom i mogli ste da procitate ljubav iz njih...

Dok smo se smejali...i ljubili...stojeci pored kamina...
Neko je naisao...smejuci se kao i mi...

Bela: hahahha....

Pojavila se kao iz dima...
Noseci casu crvenog vina u levoj ruci...
Smejala se nekontrolisano sve dok nije nas ugledala...

Prestala je...
Tisina...

Dulce: Nesto si cupava Bela...mislim..tvoja kosa

Nasmejala se jos jednom

Bela: Nisi ni ti bolja, draga

Okrenula sam se i pogledala na brzinu u ogledalo koje je visilo na zidu iza nas...
Bratela moje haljine bila je poprilicno spustena...

Ucker se nasmejao tiho i rekao mi...

Ucker: znas...u pravu je..hahaha...
Dulce: ucker...

Pogledala sam ga vragolosto...

Bela: Nego...videli ste negde mog interesantnog muza?
Ucker: aaa....ne...
Dulce: da...mislim..ne...mi smo...ovaj...
Ucker: aa...prosetali...
Dulce: da...aa...prosetali...tu okolo....

Bela: i ja..sam setala...na svezem...
Ucker: ...vazduhu
Bela: To!

Alfonso: Bela, draga!!!

U tom trenutku Alfonso je naisao i zaglio Belu smejuci se...

Alfonso: Nedostajala si mi!
Bela: hahaha..i ti meni

Okrenula sam se prema Uckeru i prokementarisala

Dulce: pomirili su se...
Ucker: izgleda...ili su...
Dulce: ...poludeli...
Ucker: Mozda su radili isto sto i mi

Pogledala sam ga i udarila levom rukom po ramenu

Dulce: ti si poludeo!

Natali: A tu ste...trazila sam vas svuda...
Ucker,Bela,Dulce,Alfonso: Setali smo!!!
Natali: aaa...
Ajlin: Dulce, Ucker...pa nestali ste negde...
Ucker: mi?
Natali: Da...gde ste bili vi?
Dulce: aa..pa ni vi niste bili ovde?
Natali: da...

Svi smo se pogledali i onda ucutali...odjednom....
Svi smo shvatili da nismo bili tamo gde smo trebali...i zato smo zeleli to da sakrijemo...

Posle pola sata nalazimo se u sumi...idemo ka kuci...
Polako...laganim koracima...

Vecera je napokon zavrsena...

I sto je najbolje...
Na veceru smo otisli...poprilicno besni i neraspolozeni...a

...Sada se smejemo....