Dulce Maria y Christopher Uckermann!
Dobrodosli na 4um o Dulce i Christopheru!

Dulce Maria y Christopher Uckermann!

Welcome!
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Share | 
 

 Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Čet Dec 17, 2009 12:22 am

Ona stalno place.

Cak i kada su joj oci suve ima onaj opsednuti izraz praznine, tipican za osobu koja u sebi jeca.

Imala je obicaj da sve sto govori boji dubinom svoje ljubavi, a sada je sve prazno i besmisleno.

Taj bol je toliko veliki, ogroman, da u njemu tone.Pliva kao sto bi ucinila u olujnoj noci na moru.

Svaki dan je odvlaci sve dublje, sto dalje od zivota.

Vidim sta se dogadja – Davi se u svom bolu i tako duboko tone da nece moci da ispliva na povrsinu. Potonuce u beskrajne sive dubine i nece biti u stanju da se vrati u zivot.
Ja, sa druge strane, necu biti u stanju da stojim na obali i posmatram kako se davi.



Ova wn bi trebala da bude nastavak Mio o tuyo, ako ste raspolozeni da citate? Recite da znam da li da nastavljam...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Čet Dec 17, 2009 12:23 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

Posle mnogo muka, suza i nespavanih noci, dosla sam do odgovora na pitanje koje sam sebi postavljala svakog prokletog trenutka - da li je sve njegovo ili je sve moje?
Bilo je veoma lako. Odgovor je jednostavan, lezao je u dubini mog srca –
Njegovo! Sve je njegovo!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:31 am

"Unutrasnja tuga“

Moje oci su zracile nekim posebnim sjajom, zadovoljstvo koje sam osecala u meni je raslo je i doprinelo mojoj ljubavi koju sam osecala prema njemu.
Sedela sam na klupi, sa soljicom caja u ruci, dok sam cedila limun cije su kapljice padale u napitak, gledala sam u lepotu ispred sebe.


Moje oci zaustavljale su se na svaki cvet, na svaku boju koja je zracila posebnom lepotom, i u svima nama izazivala toplinu.

Ali najveca lepota nalazila se nekoliko metara od mene. Dok je svojim rukicama brala cvece i mirisala svaki pupoljak iznova, pogledala bih prema meni i uputila bi mi jedan od onih njenih slatkih osmeha.


Nekoliko metara od nje, nalazila se moja druga lepota, koju sam volela istom jacinom.
Stojao je pored velikog zbunja crvenih ruza i pricao sa nekim covekom. Izgledao je isto, kao i pre sedam godina, sasvm isto. Njegovo lice, njegove misteriozne oci i njegove preslatke usne.

Nas zivot se u poslednjih sedam godina mnogo promenio. Nikada nisam mislila da cu biti ovako srecna. Kada se samo prisetim mojih najtezih dana, kada samo malo zavirim u proslost, odmah osetim kako mi se oci pune suza.
Imanje se dosta promenilo poslednjih godina, zahvaljujuci mojim i njegovim rukama. Svu svoju ljubav smo ulozili u imanje i uspeli smo da ga odrzimo uprkos svim spoljasnjim silama. Mogla sam slobodno da kazem, da je ovde, ispred kuce, Raj.

Dok sam ispijala caj, gledala sam u njih, i uzivala u svemu sto sam postigla u proteklim godinama, a mogu reci, to je zaista dosta. Ispred mene nalazila se moja cerka koju sam volela vise od svega i za koju sam bila spremna da dam svoj zivot. I malo dalje od nje, on, koga sam volela kao i prvog dana.

Ustala sam, pogledala u njega, nasmesila se i pokazala mu ocima da pripazi na dete.
Krenula sam sporim koracima ka kuci...hodala sam putanjom pored koje je bilo posadjeno cvece, isto ono koje sam ja mirisala kada sam bila mala.

Zaustavila sam se pored jezera, mesto koje je uvek bilo posebno za mene, i mesto ge moja cerka sada provodi vecinu svog vremena.

Posle nekoliko minuta nasla sam se na ulazu kuce. Zakoracila sam, i vec sam bila deo onog sveta koji je susta suprotnost onome cemu sam prisustvovala malo pre.
Zagledala sam se u paucinu na prozorima koji su bili prekriveni velikim, teskim, crnim zavesama na kojima se nazirao debeli sloj prasine. Ta prasina lezi na tom mestu vec dve godine, dve godine koje prolaze kroz patnju.

Zastala sam. Pogledala oko sebe...sada dolazi mracno doba, zivot koji je unutar ove kuce moze da bude samo pun jada i nesrece.

Mogla sam slobodno da kazem, da je ovde, unutar kuce, Pakao.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:32 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Bolna secanja“

Moje disanje se usporilo, moje telo pocelo je da drhti na onaj isti nacin kao i uvek kada udjem u kucu, kao i uvek kada se moj pogled zustavi na garnituru za sedenje koja je sada prljava, oronula i propala...

....Nekada smo ovde sedeli, nekada sam ovde pila casu jarkog, crvenog vina i gledala u mog dragog. Nekada smo ovde pricali o svojim problemima, a sada...ovde lezi samo prasina...i poneka secanja...

Hodajuci uz stepenice, priblizavala sam se vratima njene sobe, hodala sam na prstima...
Posle nekoliko trenutaka nasla sam se blizu kvake.
Vrata su bila otskrinuta pa su se moji koraci zaustavili tacno na vreme. Nadala sam se da cu ovog puta videti i cuti nesto drugo, kao i svako jutro kada dolazim. Svako jutro,protekle dve godine ja zaticem isto, samo jad i bol.
Sve sto sam mogla da cujem su vec poznati krici, jecanja i prolivanje suza. Udahnula sam pokusavajuci da skupim snage i udjem unutra, ali su se u mojim ocima pojavile suze koje pokazuju bol koji osecam svaki put kada je zamislim takvu, jadnu...

Otvorila sam lagano vrata, i zakoracila u sobu...pogledala sam u pravcu fotelje koja stoji pored terase nadajuci se da cu je zateci tamo kao i svakog jutra, ali sada je klecela pored kreveta, stiskajuci svoju spavacicu i lijuci suze koje su padale na tepih ispred nje.

Htela sam da joj se priblizim ,ali nisam imala snage, svaki moj zagrljaj je u njoj budio jos vise tuge. Zato sam se samo udaljila...

Ostavila sam je u sobi i izasla sam ponovo napolje. Zavrsio je razgovor sa onim covekom pa sam mu se priblizila.

- Dobro si?
- Ja jesam, ali ona nije
- Opet?
- Da. Bojim se da se ovo nece zavrsiti dobro.
- Sta mozemo da uradimo?
- Ne znam. Popodne joj je obicno bolje, razgovaracu sa njom.
- Volim te, znas to?
- i ja tebe

Otisao je da zavrsava poslove oko imanja dok sam ja pocela da se igram sa njom. Dotrcala je do mene brzim koracima i pruzila mi je buket zutog cveca. Nasmejala sam se, ali sam onda primetila kako me ona posmatra sa terase.

Moj osmeh je nestao u trenutku, kao i njen, koji je ispario pre dve godine.

Sunce je zalazilo za oblake. Mrak je polako padalo, a vetar je pomerao grane drveca.
Pokucala sam na njena vrata, bojeci se da je ne zataknem u istom stanju, ali sam ubrzo cula grub glas.

- Udji

Otvorila sam vrata polako, i zavirila unutra. Posto sam videla da je bolje, usla sam u zatvorila vrata sa sobom.

- Sta hoces?
- Moramo ozbiljno da razgovaramo.

Podigla je glavu i pogledala ma je ubitacnim pogledom. Izgledala je ocajno, kao i svaki dan vec dve godine. Bez imalo sminke, natecena, sa velim podocnjacima i tuzinim ocima sedela je na fotelji.

- Nemamo o cemu da razgovaramo.
- Imamo. I znas dobro o cemu.
- Zasto me ne ostavite na miru?
- Nikada to necu da uradim. Pogledaj se, propadas.
- To nije tvoja stvar
- Jeste. Ako si okruzena svima nama, onda cemo se mi pobrinuti da budes dobro.
- Nisam dobro vec duze vreme
- Dobro je da si barem svesna toga

Udahnula je i zatorila oci.

- Zasto si uopte dosla?
- Pa, najpre...zbog imanja
- Sta sa njim?
- Nije u dobrom stanju. Nema vise novca u sefu.
- To nije moja krivica
- Znas da je jeste.
- Ne zanima me.

Sela sam na krevet i pogledala u njene oci.

- Kada nameravas da izadjes iz ove mracne sobe i pocnes da zivis? Kazi mi, kada nameravas da ozivis ponovo?!
- Ko je rekao da to zelim?
- Moras da prestanes ovo da radis! Da prestanes da nas sve mucis! Da mucis samu sebe!
- Nije mi do tvojih predavanja
- Ni ja ne volim tvoje prenemaganje, ni ja ne volim da svakog jutra cujem tvoj plac!
- Ostavi me samu!
- Ne! Trgni se! Moras da uradis nesto ili ces umreti tako!
- Uzmi moju cekovnu knjizicu i uzmi koliko ti treba
- Ne radi se o tome! Radnike treba platiti, na imanju se nista ne desava! Od kada smo...od kad smo...

Bojala sam se da izgovorim te reci...
Gledala je u mene i videla sam kako je pocela da drhti, njene suze su pocele ponovo da teku niz obraze...Skocila je sa stolice i pogledala me besno

- Ne usudjuj se da to spomenes!!!
- Izvini
- Muka mi je tvog predavanja i svih tvojih reci koje slusam vec dve godine! Dve proklete godine mi nabacujes to!
- Ali moras to da shvatis!
- Mislis da ne shvatam?! Mislis da nikada nisam razmisljala o tome sta bi se desilo da sam bila tu! Da nikad nisam usla u kucu! Mislis da svaki put kada izadjem na terasu ne vidim istu sliku svaki prokleti dan! Svaki minut, svaki tren mi se pojavljuje ispred ociju! Mislis da mogu da zivim sa tom krivicom!!!

Ucutala sam. Bila je van sebe, njen bes u bol izlivao se iz nje, gledala je u mene dok sam mogla da cujem njeno skripanja zuba.

- Svaki put kada legnem u krevet i kada zatvorim oci vidim isto! Svaki put kada se probudim otvorim oci i opet vidim isto!
- Moras da se boris sa tim! Ne smes da se prepustis tami!

Pogledala sam je jos jednom, pre nego sto sam izasla...

- Moras to da zaboravis, Dulce
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:32 am

„Nova poznanstva"

Njujork, centralna bolnica

Sestra: Doktore, mozete li da dodjete, potrebni ste u operacionoj sali?
Xx: Odmah dolazim
Y: Pogledao sam jutros pacijente
Xx: Hvala ti, ovih dana je bas guzva
Y: Znam. Nego...cuo sam da izlazis sa nekim?
Xx: Molim?
Y: Ne pokusavaj da se pretvaras...cela bolnica zna.
Xx: Zar vec?
Y: Znas kako je ovde...
Xx: Izlasli smo nekoliko puta na veceru...to je sve
Y: To je sve?!
Xx: Nisam spreman za vezu, znas to.
Y: Moras da preduzmes nesto u vezi toga
Xx: Znam.
Y: Idi sad, pricacemo kasnije

*: Uopste se ne slazem sa tobom.
~: Znam. Ali navicices se.
*: Ne znam sta fali nasoj sadasnjoj kuci. Nismo se dogovorili da cemo se seliti!
~: Ali...sada je to najbolje
*: Nista ne razumem.
~: Objasnicu ti sve, veoma je zanimljvo...
*: Nisam nameravala da odem iz Njujorka
~: Iznenadices se.

Kafic u Njujorku

Y: Napokon smo zavrsili sam ovom smenom
Xx: Bilo je iscrpljujuce
Y: Cuo si se sa njom?
Xx: Da, rekla mi je da odlazi...
Y: Sta? Kako to mislis?
Xx: Kupila je imanje
Y: Imanje?
Xx: Da...pozvala me je da krenem sa njom
Y: I da pogadjam...rekao si ne
Xx: Naravno, ne mogu sada da odem.
Y: Zasto? Sta te drzi ovde?
Xx: Posao
Y: Nije istina, plasis se neceg drugog, je l tako?
Xx: Iskreno, da...postoji drugi razlog
Y: Koji?
Xx: Imanje je...a...nekoliko kilometara...od...
Y: ne! Ne verujem...stavrno?
Xx: Da, stvarno...a ja...

....Nisam spreman da zavirim u proslost, jer ako je ponovo vidim....sve ce pasti u vodu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:32 am

„Neocekivan poziv“

Jutro je osvanulo. Lezala sam u krevetu, pored njega i sa otvorenim ocima zamisljala dan koji je pred mnom.
Okrenula sam glavu ka njemu i videla da je otvorio oci. Gledao je u mene kao i ja u njega. Boze, koliko sam ga volela...

Alfonso: Dobro jutro, ljubavi...
Bela: jutro...
Alfonso: nisi dobro spavala nocas..cuo sam da si ustajala...
Bela: ne mogu da zaspim, a kada to napokon uradim onda se brinem za nju, brinem se da ne ucini neku glupost...
Alfonso: mislis da je sposobna za tako nesto...
Bela: ne znam...

Ispruzio je ruke prema meni i ja sam legla u njegov zagrljaj. Protekle dve godine njegovi dodiri i zagrljaji bili su mi najveca uteha. Poljubio me je ponovo kao i svakog jutra, taj poljubac pamtim i svaki put i kada osetim kako me nesto gusi, ja se setim njegovih slatkih usana...

Ustala sam, obukla se i krenula prema Marijinoj sobi. Otvorila sam vrata lagano ne bi li je probudila, ali kada sam usla videla sam prazan krevet. Nije bila tu.
Moje srce je poskocilo. Uplasila sam se da nisam mogla da se pomeram.

Lezala sam na krevetu dok su moje suze lile niz obraze. Sedela je sklupcana na mom krevetu i gledala u mene. Njene preslatke, malene rucice drzale su moje, izgledala je tuzno kao i ja. Njene prelepe oci, tako malene, izgledale su pune zivota, gledala sam u nju, misleci kako je srecna sada kada ne zna sta je sve ceka, kada nije ni svesna sta zivot donosi sa sobom....

Licila je na...

Tada sam cula vrata. Usla je unutra i gledala u mene izbezumljeno

Bela: marija! Svuda te trazim!
Dulce: Dosla je pre pola sata
Marija: nisam nista uradila...
Bela: znam duso..ali ne mozes samo tako da nestanes...moras da doruckujes, hajde...
Dulce: ostavi je jos malo..molim te...
Marija: da..
Bela: Marija, sidji u kuhinju, sad cu da dodjem...

Ustala je i prosla pored Bele uplasena, njen osmeh je nestao sa lica. Nestala je iz sobe.

Dulce: Zasto to radis?
Bela:Znas ti dobro zasto.
Dulce: Provela je samo nekoliko minita sa mnom
Bela: Dulce, nije ti dobro
Dulce: Bolje mi je
Bela: Ne zelim da se i mala oseca lose zbog tebe
Dulce: Prestani Bela! Ne bojis se od toga, zar ne?!
Bela: Znas ti cega se ja bojim!
Dulce: Bela, to sto radis je nepotrebno!
Bela: Mislim da nisi u stanju da tako nesto zakljucucjes!
Dulce: Ne mozes da je drzis podalje, zivimo zajedno!
Bela: Nije te videla dve godine! Sedis ovde zatvorena! Nije ni znala da s tu!
Dulce: Ali tu sam. Zar ne?!
Bela: Dulce, ne zelim da se raspravljam sa tobom! Samo se drzi podalje od nje!
Dulce: Nisam bolesna!
Bela: Znas na sta mislim!

Izasla je iz sobe i zalupila vrata za sobom. Ostala sam sama na krevetu i zamisljala njeno prelepo,maleno lice ispred mene.

U trenutku kada sam usao u stan i spustio kljuceve na stocici, cuo sam telefon kako zvoni. Skinuo sam jaknu sto sam brze mogao i dosao do telefona.

Xx: Halo?
X: Ja sam.
Xx: ...........
X: Je l me cujes?
Xx: Da, samo sam u soku.
X: Mislim da je vreme da se vratis
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:33 am

„Iznenadan povratak“

Moje misli su lutale dok sam gledala u vodu i cvece oko sebe. Nikada nisam shvatila koliko sam zaista vremena provela na ovom mestu.
Gledala sam u pravcu kapije i pucketala prstima. Bila sam nervozna i to je bio jedini nacin da se malo smirim, barem sam ja tako mislila.

Svaki zvuk mi je odvlacio paznju i svaki osecaj vetra po mojoj kosi budio je u meni nervozu. Voda je bila mirna, kao i uvek. Gledala sam u nju i osecala kako me polako smirava...zagledala sam se i onda sam cula taj poznati zvuk, zvuk automobila....

Podigla sam glavu i pogledala ka kapiji, automobil crne boje priblizavao se kuci i za sobom ostavljao prasinu na putu. Moja nervoza se tada vratila, osecala sam se kao da cu se suociti sa samim djavolom.

Ustala sam sa klupe i sacekala da se priblizi. Posle nekoliko minuta zastao je. Ugasio auto i izasao napolje.

Auto je zracio neverovatnim sjajem. A moram reci i on je.
Izgledao je isto kao i pre sedam godina. Ili mozda bolje.

U tom trenutku sam se pokajala, po prvi put sam u sebi osetila neverovatnu dozu pokajanja sto sam ikada podigla telefon i okrenula njegov broj telefona. Nisam to nikada trebala da uradim, trebala sam sama da da se potrudim i svim svojim silama uspem da je izvucem iz pakla...bez njegove pomoci...

Stojao je ispred mene, doteran, u odelu...imao je belu kravatu ispod tamno sivog odela...skinuo je naocare sa ociju, i onda sam videla suprotan odraz u ogledalu...kontrast....

Ona je patila, a on je nastavio dalje. To je jedino objasnjenje....

Gledao je u mene kao da se ne poznajemo. Svi oni dani, meseci, godine koje smo proveli pre sedeam godina pa i ranije, kao deca...sve je to nestalo..sada smo samo dva stranca, on je pametan, poslovan covek, a ja sam udata zena koja sa svojim muzem vodi imanje.

Ucker: Zasto si me zvala?
Bela: Moram ti reci da sam se vec pokajala.
Ucker: Molim?
Bela: Nisam trebala da te zovem.
Ucker: Hoces da kazes da sam dolazio cak iz Njujorka za...ovo? Da bih cuo kako si se ti pokajala?
Bela: Nekada si bio spreman da to uradis, secas se...predjes ceo svet, sva mora i okeane samo da bi video da li sam dobro, da li sam tuzna ili srecna...nekada si bio spreman da to uradis i za nju.
Ucker: Ako si me zato zvala...
Bela: Ne. Zvala sam te zbog neceg ozbiljnijeg
Ucker: Nadam se. Za tvoje dobro....

Posle nekoliko minuta nalazili smo se u kuci. Krenuo je da sedne na kauc koji se nalazio u dnevnom boravku ali kada je video paucinu i prasinu pogledao je u mene sa izrazim gadjenja...

Ucker: Sta se ovde dogodilo zaboga?

Pogledala sam ga sa toliko gorcine...

Bela: Mislim da je suvisno objasnjavati. Pamtan si, sve sto je potrebno je da se prisetis nekih stvari. Vreme je prolazio od kad si otisao, nije se zaustavilo, Ucker.
Ucker: Ovde kao da jeste.
Bela: Pa, za neke od nas i jeste.
Ucker: Pa, mozemo li negde da na miru pricamo.
Bela: Idemo u radnu sobu.

Proslo je sat vremena. Oboje sedimo na istim mestima. On gleda u mene cudnim pogledom, a ja gledam u njega sa gadjenjem.

Ucker: Zasto me nisi zvala ranije?
Bela: Izivini?
Ucker: hocu da kazem da si trebala ranije da me obavestis o ovom stanju
Bela: Ucker, ovo stanje ovde vlada od kad si otisao, i od...znas cega...
Ucker: Mislio sam da se vec preudala...

Pogledala sam ga, osetila sam ogromnu zelju da ga po prvi put u zivotu udarim, da zna zasto sam to uradila. Dosta sam trpela, rekla sam mu sve

Bela: Ako mislis da smo svi nastavili zivot kao i ti, i da je za nas to bilo lako kao i za tebe, grdno se varas, Ucker! Propatili smo vise nego sto iko moze da prezivi, narocito ona! Njena soba je ispunjena sa toliko bola, patnje i ocaja da ne mozes ni da zamislis!
Ucker: Prestani!
Bela: Mislis da je njoj lako?! Mislis da ne krivi sebe?!
Ucker: Razgovarali smo vec o tome
Bela: Jesi li razgovarao sa njom o tome? Jesi li?
Ucker: Pre dve godine Bela
Bela: E, pa nije bilo dovoljno!!!

Ucutala sam jer sam videla da mi je okrenuo ledja. Drhtala sam, zelela sam jos toliko toga da mu kazem...ali nisam smela

Bela: Samo te molim da razgovaras sa njom, nista vise...samo to.


Bice joj lakse kada vidi u kakvu si se osobu pretvorio.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:37 am

„Zasto te volim“

Sedeo sam u fotelji ispred njene sobe. Telo mi je drhtalo i nisam mogao da disem. Osecao sam kako mi noge trnu kao i usta i da necu biti u stanju da progovorim kada je vidim. Osetio sam kako me nesto gusi u grlu, kako me nesto steze, pomislio sam na nasu proslost i na sve sto smo preziveli...onda sam shvatio da je ta grozna proslost kriva za sve sto nam se sada desava....

Naslonio sam ruke na kolena i spustio glavu. Hladnoca koja me je obuzimala bila je neizbezna, ali kada sam podigao glavu susreo sam se sa jos vecom hladnocom.

Ispred mene stojala je ona, tako malena i slatka. Njena svetlo plava kosica leprsala je dok je svojim rucicama drmala moju desnu ruku.
Gledala me je sa malenim osmehom, ali kada sam naglo ustao samo se trgla, uplasila i pobegla.

Bio sam nekoliko milimetara od njenih vrata. Po prvi put u mom zivotu u proteklih dve godine osecao sam strah. Bojao sam se kakav ce ovo razgovor da bude.

Otvorio sam vrata. I video je. Posle toliko vremena, video sam je.
Izgledala je ocajno. Mislim da je to odgovarajuca rec za njen trenutni izgled.
Njena kosa je bila rascupana, oci naduvene, bila je obucena u nekim krpama. Oslabila je, mogao sam da vidim njene tanke ruke kako vire ispod bluze. Njene usne vise nisu sijale, nisu imale onaj sjaj kao i nekada, njeni obrazi nisu bili rumeni, oci nisu zracile toplinom i ljubavlju kao nekada kada sam ih gledao, nije bila vesela, razdragana, kao i nekad...njena kosa nije leprsala dok je hodala...

Osetio sam se lose u tom trenutku.

Okrenula sam se prema vratima ne bi li videla ko je usao.
Tamo je stojao on.
Izgledao je savrseno. Prosto receno, vidi mu se u ocima da zivi savrsenim zivotom.
Obucen u odelo, belu kosulju, sa savrsenim licem, usnama i ocima. Sta mu je vise trebalo...

Dulce: Zasto si dosao?
Ucker: Izgledas ocajno
Dulce: Hvala na komplimetnu. Ona te je zvala, zar ne? Ona te je naterala da dodjes.
Ucker: Niko me nije naterao. Dosao sam sam.
Dulce: Mozes sam i da odes.

Pokazala mi je rukom ka vratima dok sam u njenim ocima video toliko gorcine

Ucker: Dulce, ne mislis da je vreme da prestanes da se ludiras?
Dulce: Nisi dolazio dve godine. Zasto si se sada pojavio? Da vidis da li sam mrtva ili da li sam poludela?
Ucker: Prestani. Nije uopste tako. Dosao sam da razgovaram sa tobom
Dulce: Nema potrebe. Zavrsili smo
Ucker: Bela se brine za tebe
Dulce: To ti je rekla? Brine se ona za nesto drugo, ne za mene
Ucker: Zasto si tako negativna?
Dulce: Kakva da budem?
Ucker: Moras da izadjes odavde...
Dulce: Idi odavde, molim te. Ne zelim da te gledam
Ucker: E, pa zao mi je, moraces
Dulce: Cristofere, samo iazadji
Ucker: Sad sam Cristofer, nekada sam bio Ucker
Dulce: To vreme je odavno proslo...
Ucker: Hoces da odem?
Dulce: Da

Okrenuo se i krenuo prema vratima u trenutku kada sam mu potvrdno odgovorila, nije ni malo oklevao.

Dulce: Ti si kriv za moj ocaj

Tada je zastao. Okrenuo se prema meni, pogledao me u oci i rekao

Ucker: Hoces da pricas o ocaju? Pa..hajde da pricamo o ocaju
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:38 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Ocaj, tako se to zove, zar ne?“

Posmtrao je moje oci sa toliko besa i mrznje u isto vreme. Njegov izraz lica se promenio u trenutku kada sam spomenula ocaj i kada sam njega okrivila za moju patnju.

Videla sam kako steze svoju levu ruku u pesnicu i kako ubrzano dise. Znala sam da sam opet izazvala u njemu veliku dozu besa. Nije mi to bila namera. Zaista to nisam zelela, samo sam zelela da shvati kako se osecam i kako jos uvek nisam spremna da nastavim svakodnevni zivot, ne tako brzo kao i on....

Dulce: Nisam tako mislila
Ucker: Ne! Hoces da znas sta je ocaj! Pa, recicu ti!
Dulce: Nema potrebe!
Ucker: To je najgora stvar koja moze da ti se dogodi! A to je ono sto se nama dogodilo!

Videla sam da sam napravila gresku. Poceo je da se trese i hoda po sobi dok je pricao i gledao u mene svojim ostrim pogledom

Ucker: Ocaj je ono sto smo mi pretrpeli posle svega sto se desilo! Ocaj je samo bol i nista vise! Kada ne znas kojim putem da krenes i kada ne znas gde ce te zivot odvesti, a znas da nikada vise nece biti isto! To je Ocaj!

Izgubio je kontrolu, a ja sam pocela da placem. On je vikao dok me je gledao u oci, ja sam plakala sve jace dok sam gledala u njegove oci, pune besa.

Ucker: Ocaj je kada shvatis da se osoba koju si voleo vise od pet godina promenila i da vise nikada nece biti ista! Kada je gledas kako svaki dan place, gubi snagu i zeli da umre! To je Ocaj!
Dulce: Prestani! Nemoj vise!

Osecala sam kako ce mi srce puknuti, nisam mogla da disem, plakla sam neutesno, suze su samo kapljale na pod, osetila sam kako se u meni stvara velika tezina, nesto tesko, nesto sto mi ne dozvoljava da disem...

Ucker: Ocaj je kada izgubis sve sto si nekada voleo! Kada shvatis da nemas vise nikoga i kada si nateran da nastavis da zivis iako to ne zelis! To je Ocaj!

Sada sam vec drhtala. Mucio me je.
Pogledala sam u njega i videla da se i u njegovim ocima stvaraju suze, samo je to drugacije ispoljavao.
Ja nisam mogla drugacije, osecala sam da ako ne izbacim to iz sebe, da cu umreti.

Ucker: Ocaj je kada se svaki prokleti dan budis sa osecajem krivice! Kada stalno kada otvoris oci vidis samo jednu istu sliku vec dve godine! Kada znas da ne mozes nista da promenis! To je Ocaj!

Osecala sam kako mi se vrti...mojim suzama nije bilo kraja, nisam vise imala snage da stojim...sela sam se na krevet i stegla posteljinu ispod mene...zarila sam prste u nju nadajuci se da ce mi dati snagu...

Ucker: I na kraju draga...Ocaj je kada shvatis da vise ne verujes u ljubav! Kada ti to ubije svako postojuce verovanje koje drzis u sebi i cuvas ga citavog zivota! To je Ocaj!
A to je nas napalo! Ocaj!

Nisam vise mogla da disem...suze su samo stale. Nisam vise mogla da se naprezem ni da place. Moje ruke su popustile kao i citavo moje telo...Sve mi je postalo mutno...

Samo sam se srusila na krevet.

I jedno sada sigurno znam....i to je jedino pitanje koje vise nikada nikoga necu da pitam...to pitanje cu da zaboravim...

Sta je Ocaj?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:38 am

„Povratak u kutiju secanja“

Moje blede oci otvorila sam posle odredjenog vremena.

Osvrnula sam se pored sebe i videla njega kako sedi u fotelji pored prozora. U fotelji u kojoj smo oboje provodili toliko vremena, a ja sam lezala u krevetu u kome je toliko neznosti razmenjeno.

Osecala sam se veoma slabo, kao da nemam ni trunku tecnosti u ogranizmu, kao da sam sve izbacila iz sebe, kao da je svaka suza, do poslednje, izasla kroz moje oci i zavrsila na tepihu moje sobe.

Gledao me je drugacije. Pre nekoliko sati vikao je na mene dok je pokusavao da izbaci sav bes iz sebe, trudio se da to uradi na meni. A sada...sada me je gledao ako smem da kazem...sa nekom vrstom neznoscu...da li je to moguce?

Gledao je u mene mirno, tiho...nepomerajuci se...tako da sam na trenutak pomislila da ce ustati, uhvatiti me za ruku i reci mi...ne brini, sve ce biti u redu...

Ali sam se onda vratila u stvarnost i shvatila da je to nemoguce...on to nikada nece uraditi, kao ni ja...

Ucker: Jel si dobro?
Dulce: Nije bitno
Ucker: Jeste
Dulce: Zasto? Da bi opet poceo da se deres na mene? Da mi opet ponovis sve najgore stvari?
Ucker: Ne. Bitno je zbog tebe.
Dulce: Zamolicu te jos jednom, ovoga puta lepo...kleknucu ako je potrebno....Ostavi me samu, molim te

Pogledao me je tuznim izrazom lica...dok sam ja sklopila ruke i zamolila ga da izadje.

Ukcer: Nema potrebe da molis Dulce, oticicu...

Izasao je napolje kao i sto je usao pre nekog vremena. Istim koracima koji je izasao i pre dve godine iz iste prostorije, ostavivsi me da lezim u krevetu. Isto kao i nekada...samo je nestao iz mog zivota...i sada odlazi ponovo...

Ustala sam iz kreveta sakupljajuci ono malo snage sto mi je ostalo...dovukla sam se do njene sobe i usla unutra bez kucanja. Stojala je pored prozora.

Bela: Dulce! Zasto ne lezis?
Dulce: Pogledaj me Bela u oci!
Ana: Sta se desava?
Dulce: Pogledaj me!

Pokazala mi je prstom da je pogledam pravo u oci sto sam i uradila. Onda mi je zapretila prstom...

Dulce: Ako jos jednom, uradis nesto bez mog znanja, a tice se mog daljeg zivota, zazalices!
Bela: Ali Dulce samo sam...
Dulce: Jel si razumela?!
Bela: Ja...
Dulce: Jel jesi?!
Bela: Da.
Dulce: Jer ako tako nesto uradis ponovo, imaces razloga da se zaista plasis

Rekla je to i zatvorila mi vrata ispred lica.
Moram da priznam da je nisam videla ovako pa...u poslednjih dve godine...sta se upravo deslilo...Ovo je bio prvi put kada je zaista izasla iz svoje sobe i dosla do moje...
Iako je to uradila da mi zapreti...znala sam da je ovo tek pocetak.

Izasla sam u dvoriste kada sam videla Uckera kako ulazi u kola. I pali auto.
Otvorio je prozor kada je video da se priblizavam...

Bela: Kada sam cula motor kako radi, znala sam da odlazis
Ucker: Iskreno, uteracu kola u garazu. Mislim da cu ostati malo duze ovde...

Pogledala sam ga, nasmejala se...ali kada sam obratila paznju na njegove oci...videla sam da je ozbiljan...ili bolje reci...nikada ga nisam videla ozbiljnijeg...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:41 am

„Nistavilo“

Nisam osecala nista. Da li je to moguce?
Da li vam se ikada u zivotu dogodilo da ste nekada osecali toliko ljubavi i strasti prema nekoj osobi, a da onda odjednom ne osecate nista?

Ta osoba stoji ispred vas posle toliko vremena, a vi ne osecate nista? Cak ni sazaljenje? Ni mrznju? Ni ljubav? Ni strast? Ni neznost? Nista.
Osecam kako su sve moje emocije isparile i kako je ostala samo duboka praznina koju niko nikada nece moci da popuni.

Povukla sam zavesu na prozorima moje sobe. Posle duzeg vremena osetila sam kako me obasipa sunce, zraci su dolazili do mog lica...a ja nisam osecala nista.
Moja zabrinutost je sve vise rasla. Nisam mogla da prizovem ni jednu vrstu emocija...samo nistavilo...

Izasla sam na terasu. Posle toliko vremena, ja ponovo stojim na ovoj staroj terasi...na terasi koja je pretrpela toliko toga a opet je ziva...tu je...a ja..gde sam ja? Da li sam zaista tu ili sam odustna?

U trenutku kada sam htela da udjem unutra cula sam glasove...

Bela: Ostaje
Alfosno: Ucker?
Bela: Da
Alfonso: Trebamo da budemo zabrinuti?
Bela: Ne znam
Alfonso: Dosao je zbog nje, znas to
Bela: Dosao je jer sam ga ja zvala

Moje oci su treptale, kolena su klecala...ali opet...bez emocija....
Osecala sam se samo kao plasticna lutka...

Onda sam mogla da primetim kako dolazi neka jeza...priblizila sam se terasi, i malo nagla glavu ne bi li uspela da ih sve vidim....

Rekla sam sve, jer se Beli i Alfonsu priblizavao Cristofer. Ovoga puta obucen lezernije. Samo farmerke i majica. Ipak je ovo imanje, a ne kancelarija.

Zacudila sam se sto je jos uvek tu...mislila sam da je otisao...Zanimalo me je sta njih troje smislja...pa sam naculila usi....

Ucker: Zelim da upoznate nekoga
Bela: Sta si rekao izvini?
Ucker: Da upoznate nekoga...veoma mi je bitno
Alfonso: Kako ti kazes

Onda je podigao ruku i mahnuo prema crvenim kolima...
Onda sam znala da neko u njima sedi...Kola su se pokrenula i za nekoliko sekundi opet zaustavila ispred Bele i Alfonsa.

Vrata su se otvorila i iz njih je izasla ona.
Prelepa kosa, prelepe oci, zgodno telo...prosto receno...savrsenstvo.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Priblizila im se

Ucker: Ovo je Natali

Bela i Alfonso su gledali u nju kao u zlatni trofej.

Bela: Drago nam je! Ja sam Bela, ovo je moj muz Alfonso
Alfonso: Dobrodosla...
Natali: Hvala. Toliko sam lepih prica cula o ovom imanju
Bela: Kladim se da jesi...
Ucker: Natali je iz Njujorka
Alfonso: Ovde je drugacije, kao sto vidis
Natali: Da. Svesna sam toga
Ucker: Hteo sam da vas zamolim nesto. Natali kupuje kucu nedaleko od vase. Ovu iza sume medjutim covek koji treba da dodnese kljuceve dolazi tek za dva dana. Da li je problem da ostane ovde? Naravno, samo dva dana...onda odlazimo kod nje.

Progutala sam knedlu u grlu.
Koliko sam shvatila ova devojka ce provesti dva dana na mom imanju, i onda ce zajedno sa mojim bivsim muzem da ode na njeno imanje?
Dobro sam cula, zar ne?

Ha....
Evo ga....
Sada sam osetila nesto!
Sada su se povratile emocije!
Nesto osecam...a sta to?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 1:41 am

„Krv je sreca“

Brala sam crvene ruze dok sam osecala kako me sunce obasipa. Cvece je izgledalo kao posuto sjajem, dok je voda zuborila i dok sam osecala blagi povetarac na mojoj kosi.

Dok sam dodirivala latice ruza, osetila sam kako mi je suza kanula na pupoljak.
Zatim jos jedna. Pa jos jedna.
Sunce je grejalo, a ja sam se osecala tako hladno...onda sam se setila....

Vece je bilo hladno, vetar je duvao svom jacinom, a ja sam sedela na ovoj klupi koja se sada nalazi nekoliko milimetara od mene. Sa skupljenim nogama, sagnutom glavom i rukama na kolenima. Plakala sam neutesno.
Iz kuce je izasao on, dok je rukama zakopcavao jaknu prilazio je meni.

Ucker: Dulce, udji unutra
Dulce: Dobro mi je
Ucker: Dulce, vetar duva vec satima, kisa se sprema, ne mozes da sedis ovde samo u toj bluzi, molim te
Dulce: Rekla sam da sam dobro
Ucker: Ljubavi...molim te, sedis ovde vec satima
Dulce: Ostavi me samu
Ucker: Dulce, ne mozemo vise ovako. Vise vremena provodis ovde nego sa mnom
Dulce: Ne mogu! Ubija me!
Ucker: Moras da me pustis da ti pomognem
Dulce: Da si samo bio ovde...
Ukcer: Sta to treba da znaci?
Dulce: Nista
Ucker: Ne reci mi! Mislis da sam ja kriv?
Dulce: Ne
Ucker: Dulce, moras da mi obeceas da ces uciniti sve da se promenis
Dulce: Zasto?
Ucker: Zato sto nije gotovo, ima nade! Ja sam tu! Volim te Dulce, najvise na svetu, ali ti to vise ne primecujes
Dulce: Ne mogu..ne mogu da ti obecam
Ucker: Dulce, muka mi je! Svako vece sedis ovde! Svaki put si neraspolozena! Neces da razgovaras! Zivis u svom svetu!
Dulce: I ti zivis u svom!
Ucker: Mislim da je najbolje da se razvedemo

Sada je to iza mene...ali secam se svakog njegovog pokreta, svake njegove reci...sve je tu, u mom srcu jos uvek, osecam to.
Moje suze su padale na cvece, a ja sam pokusavala da se suzdrzim i ne pocnem jace da placem kada sam videla njega kako mi se priblizava zajedno sa njom....

Ucker: Dulce!

Prvi je dosao do mene, dok je ona isla za njim i posmAtrala cvece....

Podigla sam glavu sto sam brze mogla i svojim levim rukavom obrisala suze. Oci su mi bile crvene.

Ucker (tiho): jel si ti to plakala?

Ali pre nego sto sam uspela da mu odgovorim, ona se stvorila ispred mene. Gledala me je sirom otvorenim ocima dok se lagano smejala

Natali: Ja sam Natali

Nisam zelela da pomisli kako sam luda, pa sam brzo dosla k sebi i ispruzila ruku

Dulce: Dulce, drago mi je
Natali: Napokon da upoznam i tebe

Pricao joj je o meni....

Dulce: Da...

Video sam da nije u stanju niti da je raspolozena za dalji razgovor, pa sam rekao

Ucker: Idemo da prosetamo imanjem
Dulce: naravno...uzvijate!

Okrenuli su se i otisli. Ostala sam da stojim pored ruznjaka, miris ruze vetar je odnosio do mog lica.

Na trenutak sam osetila snaznu zelju da nesto uradim. Osetila sam kako mi krv ponovo tece ogranizmom i kako pocinjem da zivim.
Proslo je dve godine. Sada je vreme da uradim nesto i uzmem stvari u moje ruke.
Ako mislim da dodjem do onoga sto zelim.

Ubrala sam jos jednu ruzu, a onda sam primetila kako na moju belu bluzu kaplje krv...pogledala sam na moju levu ruku, iz prsta koji sam ubola na ruzi...kapljala je krv...

A neko kaze da je to sreca.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Uto Dec 22, 2009 7:59 pm

„To je lepota“

Sama pomisao na to, da je ona sa njom, u meni je probudilo toliko besa da sam potrcala do dovorista ne bi li se uverila da je to sto mislim laz.

Izletela sam napolje i tada se moje srce smirilo. Marija se igrala sa loptom na sred zelenog travnjaka dok od nje nije bilo ni traga.

Jutros sam se ranije probudila i krenula do njene sobe da je pozdravim, ali nisam je nasla. Alfonso je rano otisao do grada, pa nisam hetala da ga uznemiravam, a Uckera jos manje.

Sela sam na klupu i posmatrala Mariju. Mislila sam da ce me to smiriti, ali nije.
Cupkala sam nogama, grickala nokte...osecala sam kako mi se u telu stvara neka nerovza...morala sam nesto da uradim, to me je naprosto ubijalo....

Nisam ni primetila kada je on seo pored mene. Sve dok nije progovorio.

Ucker: Bela?

Onda sam se trgla i pogledala ga zabrinutim pogledom...

Ucker: Sta je sa tobom od jutros?
Bela: Dulce je nestala.
Ucker: Sta?!

Moje srce je ponovo pocelo da kuca velikom jacinom...tek kada sam naglas izgovorila ovu recenicu shvatila sam njenu misao...nije napustala svoju sobu dve godine, a sada je otisla negde van imanja...

Izgubila sam se. Bojala sam se da li je sposobna za tako nesto

Ucker: Kada je nestala?
Bela: Ne znam. Ustala sam pre dva sata i nje nije bilo u sobi.
Ucker: Izvini me sekund...

Usao je brzo, udaljio se od mene i izvadio mobilni telefon iz dzepa..izgledao je nervozniji nego ja...probudila sam u njemu strah...

Ucker: Ja sam
Y: Ucker!
Ucker: Slusaj me pazljivo, treba mi tvoja pomoc
Y: Naravno
Ucker: Jel dolazila danas tu neka devojka sa cvrenom kosom? Lepa je...
Y: Ne
Ucker: Siguran si?
Y: Da.Ako se pojavi, javicu ti
Ucker: Hvala ti

Kada je zavrsio razgovor vratio se na klupu...oboje smo sedeli i cutali...proslo je vec pola sata.

Videla sam da je nervozan i da se boji...ali nisam htela nista da kazem...
Onda smo primetili taksi kako ulazi na imanje i zaustavlja se tacno ispred kuce...

Vrata su se otvorila i iz njega je izasla...
....devojka neverovatne lepote, devojka koja je zracila pozitivnom energijom, koja je bila sigurna u sebe. Devojka koja je izgledala neverovatno, imala je najzgodnije telo koje sam ikada video...devojka sa savrsenom dugom kosom...nasmejana...
Nasminkana i jednom recju perfektna.
Moje oci su se zalepile za nju. Nisam disao niti se obazirao na bilo sta oko mene.

Ona je hodala prema nama...
Njene noge bile su jedinstvene...dok je svojim stiklama hodala po betonu kosa joj je leprsala na vetru, otkrivala je njeno lice koje nije moglo da bude lepse i neznije.
Taj osmeh, perfektne usne i te misteriozne oci...
Tim izvanrednim pokretima stigla je do nas...

Pa..nisam mislio da mogu ikoga tako da opisem...nijednu devojku...

A jos manje Dulce
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:13 am

„Nema vise ljubavi?“

Dok je sunce obasjavalo njenu figuru, ja sam je posmatrao u tisini i trudio se da shvatim njenu iznenadnu promenu i njen smiren izgled lica, ali koliko god se trudio, nisam uspevao.

Bela je bila iznenadjena koliko i ja. Pogledala je u mene i otvorila usta. Cekao sam da nesto kaze, ali je bila previse iznenadjena..kao i ja...
Ali je upsela da prozbori neku rec

Bela: Dulce, zaboga, gde si bila?! Zabrinuli smo se!
Dulce: Sigurna sam da jeste
Bela: Znas da jesmo, ne moras odmah da budes bezobrazna
Dulce: Bela, nema potrebe za tim
Ucker: Vidis da je dobro, ostavi je
Bela: Ali ne mozes samo tako da nestanes!
Dulce: Gledaj svoja posla, Bela!
Ucker: Mogla si da se javis
Dulce: Vama?
Ucker: Da, nama
Dulce: Bela, mozes da nas ostavis na minut?

Bela je ucutala i odmah otisla. Ocigledno besna.
Ucker: Ne moras da budes takva prema njoj, samo je zabrinuta
Dulce: Znam ja zasto je ona zabrinuta, plasi se da se ne ponovi...
Ucker: To sto si tada uradila je bilo van svesti
Dulce: Nemoj da mi pricas sta je bilo van svesti, a sta ne?! Nisi bio tu! Ne znas!
Ucker: Dulce, prestani da mi govoris kako ne znam kako si se osecala! Znam!
Dulce: Ne izgleda tako
Ucker: Problem je sto ti to ne mozes da zaboravis
Dulce: Ne zelim da pricam o tome. Samo da ti kazem jednu stvar. Ako mislis da si se vratio ovde, da bi me kontrolisao, mozes odmah da ides. I ako mislis da cu se osetiti ljubomorno sto si dosao sa njom, onda....

Videla sam kako me je gledao...pa sam zastala...
Nastala je tisina.

Onda sam se setila svih nasih razgovora u poslednjih dve godine, ako ih je uopste bilo...
Ako vam kazem da je ovaj razgovor bolji od tih ostalih, sta onda mislite kakvi su bili prethodni?
Imam osecaj da nas dvoje ne mozemo vise da se razumemo i da vise nema nicega izmedju nas, pa ni postovanja.

Ucker: Dulce, nisam dosao ovde da te kontorlisem, ali ako bih rekao da nisam dosao zbog tebe, lagao bih. Dosao sam jer me je Bela, zvala, jer je bila zabrinuta, izgledala si ocajno kada sam dosao, potrebna ti je pomoc
Dulce: Vise nije. Ne osecam se ocajno vise.
Ucker: To vidim
Dulce: I nemoj vise da se mesas u moj zivot
Ucker: A sto se tice ove druge stvari...moram da se nasmejem....

Nasmejao se lagano, pokazujuci svoje zube....

Ucker: ne znam kako ovo da ti kazem, a da te ne uvredim...ali...ljubomora?!
Pa to ne postoji vise...ta rec nije vise za nas...Dulce, shvatila si to zar ne?

Srce me je zabolelo. U meni se nesto steglo, nisam disala, samo sam gledala u njega i u njegovim ocima videla sam da je ozbiljan. Morala sam da izdrzim...

Dulce: Jesam, ne brini.
Ucker: Znas da te vise ne volim, jel tako? Mislim...razveli smo se pre dve godine
Dulce: Naravno
Ucker: Onda smo rascistili sve stvari...jel sam u pravu?
Dulce: Da, da...

Onda smo odjednom oboje zacutali. Nasi pogledi otisli su na drugu lepotu...dvoristem je trcala ona, noseci nekoliko igracaka u rukama. Gledala je ispred sebe u prelepu, zelenu travu i smejala se jer nije svesna sta se oko nje desava...
Pogledala je prema nama i mahnula na rukom...
Podigla sam ruku i mahnula joj smeseci se...

Ucker je krenuo unutra, ali je pre toga je zastao pored mene i pogledao me u oci...i rekao..

Ucker: Jos uvek dobro glumis

I nestao je.
Ostala sam da stojim sama na betonu dvorista. Udahnula sam duboko i spustila se na klupu pored jezera. Ovo mesto je puno uspomena...

Ovde sam dolazila svaki put kada sam imala problema, svaki put kada sam sedela ovde, osetila bih njegove ruke. Ovde smo se ljubili toliko puta da vise ni ne brojim...

Onda sam se zamislila...i pomislila u sebi...

„Ni ja njega vise ne volim, jel tako?“
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:13 am

„Ona nije moja“

Sunce je polako zalazilo, a ja sam posmatrala oblake i slusala vetar dok sam sedela pored zbunja crvenih ruza.

Ona se igrala pored mene sedeci na travi i gledajuci opijeno u mene.
Nasmesila sam joj se iako je ispod ovog mog tajnog osmeha i sminke, lazalo toliko tuge, bola i ocaja da nisam mogla da opisem.

Ali ona je izgledala tako naivno i tako srecno, da je u moje srce unosila neverovatnu kolicinu pozitivne energije i svojim slatkim osmehom pruzala mi je nadu da ce sve biti u redu, i da za svaki moj problem postoji resenje.

Nastavila sam da je gledam, smirujuci se i pokusavajuci da odlutam od svega i citavog sveta. Sela je pored mene i uzela moju ruku.

Njene male rucice mazile su moju ruku. Gledala me je malim, neznim ocima kao da zeli da joj nesto da kazem, ali moje usne su se zalepile, iz mene nije izlazila ni jedan rec.
Zelala sam da vecno ostane sa mnom i da nikada ne ode...

I vec sledeceg trenutka osetila sam kako se igra sa mojom kosom. Osetila sam njen dodir kao sto sam mogla da osetim i njenu srecu.

Prolazio sam pored kuce kada sam spazio nju. Obe su bile tamo. Zajedno.

Zastao sam u posmatrao ih na sekundu. Marija se nalazila pored nje, igrajuci se sa njenom crvenom kosom koja je letela po vetru. Izgledale su veoma srecne i mirne.

Moje oci napunile su se suzama, disanje mi se usporilo. Zatvorio sam oci na trenutak i video sve. Iste dogadjaje, iste stvari...
Na istoj klupi sedela je nekad, u istom polozaju...

Nisam mogao da suzdrzim suze. Bojao sam se svake pomisli na to....
Krenuo sam laganim koracima ka njime, ne zeleci da me primete, ali kada sam bio svega milimetar od njih dve, marija me je spazila...
Tada je i Dulce podigla glavu i mogao sam da vidim suze i u njenim ocima

Marija je otisla trceci u kucu, a ja sam jos uvek stojao pored nje

Dulce: Treba ti nesto?

Priblizio sam se i seo pored nje.

Ucker: Dulce, znam da ti je tesko i da ne mozes da...
Dulce: Ne znas.
Ucker: Ja se osecam isto, zar ne shavtas? Nisam od kamena, zaboga
Dulce: Ne mozes da poredis! Ti si tamo, a ja...
Ucker: Dulce, znas da ne smes...nije dobro za tebe
Dulce: Mislim da je vreme da i ja to uradim
Ucker: Sta?

Pogledala sam ga ostrim pogledom...

Ucker: A....Ne! Ni ne pomisljaj! Znas da ti je zabranjeno!
Dulce: O tome se radi! To me ubija! Ne mogu vise!
Ucker: Moras da prestanes da posmatras Mariju kao nasu cerku, ona to nije Dulce

Moje oci su ispustile suze, pocela sam da placem...

Dulce: Znam!
Ucker: Moras da se boris sa tim, znam da je uzasno tesko, ali mozda je bolje da odes na neki put na neko vreme...da..
Dulce: Ne idem nigde! Znas sta ja zelim!
Ucker: To je nemoguce
Dulce: Molim te

Pogledao sam je u oci. Gledala me je tuznim pogledom, njene oci bile su pune suza, pogledao sam zatim u njene ruke koje su drhtale...

Ucker: Ne mogu nista da uradim Dulce...
Dulce: Mozes! Ne zelis!
Ucker: Bice ti jos losije! Zar se ne secas sta se dogodilo poslednji put!
Dulce: ne bi bilo nista da si bio sa mnom! I da si me podrzavao
Ucker: U cemu?! Dulce, ti si pala u duboku depresiju, nisi htela ni sa kim da razgovaras....sta sam trebao da radim, da cekam dve godine
Dulce: Imam pravo na to!
Ucker: Ja...nemoj..da me stavljas u taj polozaj...
Dulce: Jel moze nesto da se uradi? Nisi mi nista rekao
Ucker: Ne mogu ni da pricam sa tobom o tome, odmah me napadas
Dulce: Pa, pitam te sad
Ucker: Ne. Nista.
Dulce: nista..nista?
Ucker: Ne

Spustila sam glavu i moje srce se steglo...

Ucker: Dulce, molim te...nije lako ni tebi ni meni, mozemo barem da se slazemo...mislim da se ne vredjamo i...da ne vicemo vise...

Pogledala sam ga..izgledao je tuzno kao i ja..ne znam zasto ali videla sam da govori istinu...

Dulce: Dobro. Ali...
Ucker: Polako...docice i na to red...a za sada..pokusaj da zaboravis na to
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:14 am

[You must be registered and logged in to see this link.]
„Strast me ubija“

Pala je noc. Ovo je druga noc kako spava u sobi pored mene. Ovo je druga noc kako je ovde, nekoliko metara od mene, iza zida...posle toliko vremena....

Obucena sam u spavacici

...sedim u dnevnom boravku...i pijem vino.

Sve je mirno. Tisina. Svi su legli da spavaju, ali ja ne mogu. Osecala sam veliku glavobolju od popodnevnog plakanja, pa sam htela da se opustim.
Pustila sam neku smirenu, opustujuci muziku u pozadini...

Uzivala sam. Napokon sam uspela da se opustim. Pila sam dobro, crveno vino i mislila na lepe stvari...imam osecaj da mi je onaj razgovor sa Cristoferom zaista prijao..nekako osecam olaksanje u sebi...

Zatvorila sam oci na tren...

Stojao sam iznad nje. Gledao je.

Na sebi je nosila, moram priznati, veoma lepu spavacicu.
Onda sam se zamislio....

Nisam je video ovakvu, dve godine...sto je u meni probudilo neku vrstu....hmm..ne znam ni ja...sta trenutno osecam....

Lezala je na krevetu, njena kosa je bila pustena i rascesljana...zatvorila je oci dok je u levoj ruci drzala casu crvenog vina...slusao sam muziku u pozadini...lagano je disala a ja sam posmatrao njeno telo...

Tada je otvorila oci...

Kada sam zatvorila oci nisam mislila da cu se sresti sa njim kada ih otvorim...ali jesam.

Stojao je ispred mene i gledao me...u ruci je drazao casu vina kao i ja.
Zasto je sada ovde? Zasto ne mogu da uzivam jedan minut, a da se on ne pojavi?
Ali ja sada ne osecam bes...sada osecam nesto drugo...

U ovoj poziciji nisam se nasla vec dosta dugo...poslednji put kada me je ovako gledao je bio i poslednji kada me je poljubio...

Sada se osecam kao neko ko njemu pripada...a ne pripadam mu vec dve godine...
Gledali smo se u oci kao nekada...kao da trazimo nesto u svojim zenicama...nisam disala, on se nije pomerao...njegove oci su se kretale po meni...
Dok sam ja gledala u njegove usne kao hiptnotisana....

Ne znam da li je za ovo krivo vino..ali nisam popila tako mnogo, zar ne? Koliko dugo vec sedim ovde...i koliko dugo me on vec posmatra?

Posto niko od nas nije mogao da progovori niti da raguje, odmah sam ustala.
Skocila sam na noge kao da me neko juri i kada sam napravila prvi korak i okrenula mu ledja, osetila sam njegovu ruku na mom laktu. Zastala sam.

U brzini pokreta okrenuo me je prema sebi...
Sada sam bila na milimetar od njegovih usana....zapitala sam se kakav ukus imaju? Da li cu osetiti istu onu slast i istu onu strast ako ga poljubim...ili cu osetiti gadjenje? Ili cu osetiti nistavilo?

Ucker: Zuris negde?

Osetila sam kako mi srce kuca...moja glava pocela da je da pulsira...nisam mogla da mislim...

Dulce: aa...mmm..hm...n..e.

Sam ja to upravo rekla „Ne“...da li sam toliko izgubljena...prroslo je toliko vremena a ja sam jos uvek takva. Kao da se ispred mene nalazi muskarac koga prvi put vidim u zivotu...a ne muskarac koji me je poljubio hiljadu puta, i koji me je odveo u krevet milion puta...

Nasmejao se dok me je gledao...

Ucker: hahah....jos uvek si ista...

Malo sam otvorila usta i udahula...

Dulce: stvarno? Kakva?

Prolazio je svojim prstima po mojoj ruci...osetila sam kako se jezim...svaki delic moje koze najezio se cim je njegova ruka prosla...dosao je do mojih ramena..i do mojih usana...

Osetila sam njegovu ruku na mojim usnama...nisam disala...moje srce je sada stalo...
On me je gledao...zelela sam da pobegnem..mogla sam...nije me vise drzao za lakat...ali sada vise nisam htela...sada mi je bilo neverovatno lepo...

Priblizo se mojim usnama..i kada sam pomislila da ce me poljubiti...on je sapnuo

Ucker: ....neverovatno strastvena....

Posle dve godine, ponovo osecam isto...da li sam luda ili ne? Ne znam.
Ali mislim da je on upravo probudio strast u meni.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:16 am

„Vratila se“

Kisa je padala. Vetar je duvao neverovatnom jacinom dok je nosio prasinu.
Sedela sam u dnevnom boravku i posmatrala dvoriste kroz prozor.

Razmisljala sam, znate o cemu. Nisam jos uvek verovala da sam dozivela nesto onako cudno.Osecaj i secanje da je bio pored mene i da me je onako gledao...moglo je samo da izazove neku vrstu nade u meni.

Htela sam da odem u krevet kada sam cula kako ispred kuce staju neka kola.
Pogledala sam kroz prozor i videla zuti aumobil kako se zaustavlja.

Obukla sam jaknu, i brzim koracima otisla ka vratima, uzela kljuc, otkljucala i otvorila vrata sirom.

Pogledala sam prema dvoristu. Ispred mene, nekoliko metara od kuce, stojala je ona.

Njena plava kosa bila je slepljena i morka, dok je njena odeca takodje bila natopljena vodom. Gledala me je u oci dok je rukama podizala kofere koji su lezali pored nje.

Istrcala sam do nje i zagrlila je dok sam pokusavala da uzmem neki kofer u svoje ruke i pomognem joj.

Posle nekog vremena nalazile smo se unutra

Dulce: Mili! Tako si mi nedostajala!
Mili: I vi meni, gospodjice!
Dulce: Sedi, skuvacu ti jednu solju toplog caja
Mili: Nema potrebe, kasno je...trebalo bi da legnete
Dulce: Skuvacu i meni jednu..imamo dosta da pricamo
Mili: Vidim da se osecate bolje
Dulce: Da...barem tako izgleda...hajde, dodji...

Dok sam pokusavao da zaspim, mislio sam na nju. Zatvarao sam oci iznova i iznova ali nisam uspevao. Svaki put kada zatvorim ocim, vidim njeno lice, njene usne, njene oci ispred mene.

Dve godine, spavao sam mirno, dve godine nisam vidjao nju ispred sebe, a sada....
Sada vidim nju...i...ne znam sta mi se desava..ovo je veoma cudno....

X: Uopste mi se ne dopada to sto si mi ispricao
Xx: Sacekaj samo da ih upoznas
X: Ovo sto radimo, nije u redu
Xx: Nista u zivotu nije u redu
X: Ali...zasto?
Xx: Zato sto je to najbolje za nas
X: Dobro nam je i ovako
Xx: Nije! Shvati vec jednom!

Proslo je dva sata. Sat na zidu otkucavao je ponoc.
Sklonila sam soljice od caja i zakljucala vrata.
Ugasila sam svece i legla u krevet.

Pogledala sam ka susednoj sobi...gledala sam u beli zid i zamisljala njega kako lezi na metar od mene....

A...da..pre nego sto zaspim...zaboravila sam da vas upoznam sa Milagros

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ona je dosla na imanje pre godinu dana, i bila mi je jedina podrska kada sam se osecala najgore. Zahvaljujuci njenoj pomoci imanje izgleda savrseno...

Ali koja je jos njena uloga?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:18 am

"Jos sam ja tu"

Jutro je osvanulo.

Otvorila sam oci i odmah osetila neverovatan bol u glavi. Setila sam se pune flase crvenog vina, njegovih pogleda i dodira i shvatila zasto se osecam tako slomljeno i zbunjeno.
Stavila sam svoje prste na celo i pritisla velikom jacinom nadajuci se da ce bol prestati, ali nije.

Posle sat vremena mucnog budjenja i sredjivanja nalazim se na terasi i razmisljam. Morala sam da budem pametna i da postupam razumno. Ono sto sam zelala da postignem nije nimalo lako, tako da sam morala da budem oprezna i da ne dozvoljavam vise da me zbuni na onaj nacin kao proslu noc

Jedna stvar koju sam znala najbolje od svih oslatih bila je da ne smem da pokleknem ispred njega i da ne smem da dozvolim da mi se vise priblizava, jer ce me to ubiti.
Morala sam da budem hladna i izdrizim. Odlazi za jedan dan.

„Jos samo danas“ rekla sam sebi pogledala ka dvoristu i sumi koja se nalazila ispred mene.

Otvorila sam vrata i krenula ka dnevnom boravku. Osecala sam se malo bolje, ali morala sam da delujem sasvim pribrano.
Prva osoba na koju sam naletela nije mi unela ni malo samopouzdanja

Moram da priznam da je izgledala..pa ako mogu da kazem „staro“...sto zanci da se vratila u normalu i da je ponovo tu.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Gledala je u mene svojim tamnim ocima i cekala da progovorim

Bela: Dobro jutro
Dulce: Ako moze biti dobro
Bela: Videla si Cristofera?
Dulce: Potrazi ga u mojoj sobi, navratio je sinoc

Videla sam da je prebledela, pogledala me je tako da sam se uplasila

Dulce: Zaboga, salim se...opusti se

Samo je podigla ruku i ispustila neki cudan zvuk...i otisla napolje.
Krenula sam za njom kada sam cula nekoga kako ide za mnom. Okrenula sam se i videla Milagros kako ide prema meni sa tacnom punom kafe

Dulce: Kuda?
Mili: Gospodin Alfonso i gospodjica Natali su na terasi. Piju kafu
Dulce: Jel Cristofer ustao?
Mili: Jeste. Jos jutros je otisao negde
Dulce: Skuvaj i meni jednu kafu

Izasla sam na terasu zajedno sa njom.
Alfonso je sedeo pored Bele koja je izgledala prilicno nervozno. Natali je pijuckala casu vode i gledala u jezero. Vladala je tisina sve dok se ja nisam pojavila. Odmah su se uzvrteli.

Alfonso: Dulce! Kakvo iznenadjenje
Natali: Pridruzices nam se?
Dulce: Ako nemate nista protiv...jel tako Bela?
Bela: Naravno
Alfonso: Vidim da ti je bolje. Ne znas kako mi je drago
Dulce: Da. I meni je, veruj
Natali: Vreme je tako predivno danas.
Bela: Steta sto ce padati kisa veceras
Natali: Stvarno?
Bela: Pa, mislim da ce se vreme pokvariti...imam takav osecaj

Pogledala je u mene...dok sam ja pila kafu...i spazila Cristofera kako nam se priblizava

Dulce: Pa, Natali..kupila si kucu ovde?
Natali: Da, ovu iza sume
Alfonso: Cuo sam da se i ova pored nase prodaje
Natali: Trazili su mnogo za nju. A i previse je velika...ne treba mi
Bela: Ali Cristofer ce ziveti sa tobom, zar ne?
Natali: Da. Pozvala sam ga dok smo jos bili u Njujorku

Moje lice se snuzdilo. Ucutala sam.

Ucker: Dobro jutro svima!

Osmah sam lica nestao mu je cim je primetio da i ja sedim sa njima. Nije to ocekivao

Bela: Sedi, popij kafu sa nama
Ucker: Setao sam imanjem, i moram priznati da je dosta propalo...
Alfonso: Nema toliko novca vise..ono sto smo zaradili kada smo prodali konje je potroseno
Bela: Da.Da smo zadrzali...
Dulce: Bela, prestani sa tim

Pogledala sam je ispod oka i odmah je ucutala.

Natali: Nisam znala da ste imali konje
Ucker: Da, bilo je divno...
Alfonso: Ali..
Dulce: Mislim da Natali to ne zanima, ne morate da je davite sa time

Svi su ucutali, Natali je samo pogledala u Cristofera i spustila glavu.
Tisinu je prekinula Milagros koja je dotrcala ka nama

Mili: Gospodjice Bela?
Bela: Da?
Mili: Dosao je gospodin Alvaros, ceka vas u kabinetu
Dulce: Alvaros? Sta ce on ovde?
Alfonso: Pa...Bela i ja smo razmisljali i mislili smo da je...
Bela: ..najbolje da prodamo onaj deo zemlje pored reke

Moje srce je stalo. Pogledala sam u Alfonsa pa u nju. Osecala sam takav bes da sam mogla oboje da ih ubijem u trenutku.
Uspela sam da progovorim, strogim glasom

Dulce: Molim?
Bela: Pa, vidis...novca nema...a moramo nekako da..

Nisam joj dozvolila da zavrsi...

Dulce: Ono parce zemlje gde je ona mala kucica?

Tada sam zacutala i okrenula glavu ka njemu. Gledao je u mene ocima kao i ja u njega. Sama pomisao na te dane koje smo provodili tamo...i na prvu noc koju smo proveli tamo...u meni je budila nostalgiju.
Iako vise nismo zajedno, ne zelim da izgubim i to sto je ostali u toj jednoj prostoriji.

Alfonso: Da, to parce zemlje...vidis mislili smo da srusimo kucicu, posto...
Dulce: Da ste niste usudili!!!

Viknula sam tako da se cak i Natali trgla...Cristofer se nasmejao

Bela: Ali Dulce, gospodin Alvaros je rekao da..
Dulce: Ne zanima me!!! Mili, reci mu da cu odmah doci
Alfonso: Ali on je razgovarao sa Belom

Dulce: Sa tim je gotovo! Hocu da mi date sve papire od imanja kao i racune! Da budu na mom stolu do veceras! I nista se ne prodaje dok ja to ne kazem!

Bela i Alfonso su gledali u mene bledo i uplaseno.

Bela: Ne mozes samo tako da odlucujes!!! Ovo je i...

Podigla sam ruku i pogledala u nju

Dulce: Cuti!!! I ne deri se, boli me glava

Okrenula sam se i krenula ka kabinetu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:19 am

„Odlazak“

Posle dugotrajnog razgovora provedenog u zagusljivom kabinetu, moja glava nije ni malo popustala.

Gospodin Alvaros je otisao svojim putem, a ja sam izlazila iz kabineta sa papirima u ruci kada sam naletela na njega.

Hteo je samo da prodje pored mene i pravi se da me nije video, ali nije mogao. Zastao je i gledao u mene.

Ucker: Sta si uradila?
Dulce: U vezi cega?
Ucker: Znas dobro u vezi cega
Dulce: Sta ti mislis?

Videla sam kako mi se polako priblizava...gledala sam u njegove tamne oci dok sam nogama polako isla unazad...osetila sam nervozu kako raste u meni...

Ucker: ja mislim....

Jos uvek mi se priblizavao...htela sam da ga gurnem i pobegnem odatle...
Sve vreme sam ponavljala sebi one reci koje sam drzala u glavi...kako ne smem da dozvolim da mi se priblizi....ali sam sad shvatila da je tesko to i odrzati...

Sada je vec bio naslonjen na mene, dok sam ja bila naslonjena na vrata kabineta.

Ucker: ...mislim da si oterala tog Alvarosa dodjavola

Pokusala sam da se nasmejem njegovoj ironiji, ali sam bila tako nervozna da nisam bila u stanju...osecala sam njegov dah dok je pricao gledajuci u moje usne...
Osetila sam nalet njegovog starog parfema koji sam osecala svaki put proteklih godina...

Dulce: Zasto si tako siguran?

Upitala sam ga pokusavajuci da dodjem do daha i provucem se ispod njegovih ruku koje su bile naslonjene na vrata iznad moje glave....

Ucker: mislis da sam zaboravio sta se desilo u toj kucici?

Moje srce je lupalo nekontrolisano. Osecala sam kako drhtim
Dobro Dulce, hajde...sada nastupas ti..moras da budes odlucna

Dulce: Pa, ja sam zasigruno zaboravila
Ucker: lazes...vidim ti to u ocima
Dulce: ne znam o cemu pricas i skloni se sa mene!

Gurnula sam ga rukom i napokon uspela da disem

Ucker: Dulce, mislim da moras da uzmes u obzir da je potreban novac za imanje..mozda kad bi dozvolila da ponovo kupimo...
Dulce: NE!
Ucker: Vidi...
Dulce: ne mesaj se u ovo! Nisi bio ovde dve godine, nemas pravo!
Ucker: Bio sam negde drugde, znas gde
Dulce: Sto nije pomoglo, zar ne?
Ucker: Kako mozes da budes takva, uradio sam sve sto sam mogao!
Dulce: Izgleda ne dovoljno!
Ucker: Nisi se promenila ni malo!

Osetila sam bes u sebi...i suze koje su punile moje oci...nisam smela da zaplacem...
Ostavila sam ga samog u hodniku dok sam trkom otisla do svoje sobe...

Natali: Dobro si?
Ucker: ne!
Natali: Izvini...
Ucker: Ne, izvini ti...
Natali: Mogu nesto da uradim da pomognem?
Ucker: Da. Spakuj kofere, idemo odmah odavde!

Dok sam virila kroz milimetar otskrinutih vrata svoje sobe i posmatrala desavanja koja se desavaju u hodniku osetila sam njegove ruke na struku...zagrlio me je

Alfonso: Sta radis to?
Bela: Gledam sta se desava...ako izadjem Dulce ce me ubiti
Alfonso: Trebali smo da je pitamo
Bela: Znam! Ali...nije joj bilo dobro...a i ne shvata kakva je situacija na imanju...propada
Alfonso: Mozemo da joj pomognemo..da se sve dovede u red
Bela: nece zeleti...mrzi me, ljubavi
Alfonso: Znas zasto je to tako...ono sto se dogodilo pre godinu dana je monogo potreslo..
Bela: Ali ja treba da budem ljuta..a nisam
Alfonso: nisi ni ti bila cvecka..
Bela: znam..ali trudim se
Alfonso: Samo treba da razgovaras sa njom...

Klimnula sam glavom i osetila kako me ljubi po vratu...
Opustila sam se i uzdahnula dok sam uzivala u toplini njegovih poljubaca....

Sedela sam na terasi svoje sobe i gledala u prazninu. Ustala sam i priblizila se ogradi kada sam spazila njega i nju kako sa svojim koferima odlaze ka autu.
Moje srce je stalo...

Mrak je padao...a ja sam osetila prve kapi kise na mom licu...

Bela je bila u pravu...padace kisa veceras
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:19 am

„Prijateljstvo“

Miris svezine i pokisle trave me je opustao dok sam sa zatvorenim ocima sedela na klupi pored jezera.

Prisecala sam se svake reci koju sam mu upitila proslog dana, kada je jos uvek bio ovde...
Krenule su mi suze, jer sam sada svesna da sam bila uzasna. Te reci mora da su ga zaista pogodile, nisam nikada trebala tako nesto da mu kazem...
Nisam trebala da ga uvredim na taj nacin...oterala sam ga od sebe vise nego sto je vec bio...

Dok sam razmisljala o tome, osetila sam necije prisustvo iza sebe. Okrenula sam glavu i kada sam videla njene oci, lice mi se sledilo...

Bela: Mozemo da razgovaramo?
Dulce: Nemamo o cemu
Bela: Molim te

Pogledala sam je pazljivije i videla neku iskrenost u njenim ocima, setila sam se svega sto smo zejedno prozivele i popustila sam

Dulce: Ako bas zelis...

Sela je pored mene

Bela: Dulce, ne znam odakle da pocnem...znam da su ove protekle godine bile veoma teske za tebe, kao i za mene...ali to nije razlog da se nas dve ne podnosimo. Mnogo toga smo prezivele i ako se samo setim kakav je nas odnos bio pre svega...
Dulce: Sta ocekujes da kazem?
Bela: Znam da smo obe krive...ne mozes da kazes da ono sto si uradila moze da se zaboravi, ne znas kroz sta sam prosla
Dulce: Znam Bela. Znam kako si se osecala, jer se ja sve vreme tako osecam kada moja marija nije pored mene, veruj mi
Bela: Ali to ne znaci da moramo da se mrzimo
Dulce: Znam. Ali jace je od mene
Bela: Secas se dana kada ti je bilo najteze...a kada je ucker otisao, kada si potpisala razvod...bile smo tu jedna za drugu...plakala si na mom ramenu koliko god je to bilo potrebno. Ja zelim da i sada budem tu za tebe
Dulce: bela, nije isto...ne znam da li cu moci ponovo da budem ista kao i pre...u sebi osecam toliko mrznje i bola...dani koje sam provodila sa uckerom i marijom pet godina pre nesrece su mi bili najlepsi u zivotu...kada si se i ti porodila i kada smo svi bili zajedno...ali sada mi je to sve isparilo...secam se toga kroz maglu i ne znam da li cu ikada moci ponovo da se tako osecam
Bela: Mocices. Naravno da mozes..nista nije izgubljeno, znas i sama
Dulce: Nije nista isto...
Bela: Znam da ti je tesko sto se on vratio...i zao mi je sto sam ga pozvala bez tvoje dozovole, ali samo sam bila zabrinuta
Dulce: Znam. I hvala ti

Odjednom je stala sa pricom, gledala je u mene i bila je iznenadjenja, videla sam suzeu njenim ocima

Bela: Jel si ti to rekla „hvala“

Nasmejala sam se

Dulce: Da. I htela sam da iskoristim ovu priliku da ti jos jednom zahvalim za sve...znam da sam bila uzasno teska ove dve godine i da nije bilo lako...
Bela: Nije bitno...vazno je da si tu, da si se povratila i da ce sve biti dobro...
Dulce: ali nisam ista...to je ono sto me muci...ne mogu vise da se opustim, da uzivam u zivotu...sta ce biti sa mnom
Bela: pa..ovaj...mislis da moze nesto da bude izmedju vas?
Dulce: Koga? Mene i Cristofera?
Bela: da...
Dulce: Ne. On me vise ne voli...sigurna sam
Bela: A ti njega?

Zacutala sam....

Dulce: ne znam sta osecam bela...
Bela: Mislis da bi jedan poljubac mogao da ti pomogne
Dulce: nece doci do poljubca...ne sme
Bela: Zasto ne sme? Jel se bojis da ces ponovo osetiti nesto?
Dulce: Ne znam. Valjda
Bela: Ja mislis da on tebe jos voli...
Dulce: Mislis?
Bela: Pa...to moras sama da shvatis....

Ustala je i ostavila me samu. Moram da priznam da se sada osecam bolje. Znate, lakse je kada imate nekoga sa kim mozete da podelite svoje muke i probleme...mogu da vam pomognu da to resite...i

...dodjete do onoga sto zelite....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:20 am

„Ovde leze uspomene“

Slusala sam pesmu drveca koje je plesalo uz blagi povetarac koji je zalazio u svaki delic mog tela. Dok sam hodala sumom osetila sam lisce kako susti ispod mojih stopala...

Odjednom, sam se nalazila na istom mestu...zatvorila sam oci i vratila se tamo samo na sekund.

Moja odeca bila je mokra, oblaci su se otvorili i kisa je lila iz visina, nebo je bilo tamno i mracno dok smo nas dvoje hodali kroz visoku travu, zagrljeni...moja ruka pritiskala je njegovu ranu dok sam osecala kako mu krv tece niz ruku....

Bili smo skroz mokri kada smo se napokon nasli ispred tih trulih, tamnih vrata....

Otvorila sam oci i vratila se u sadasnjost....ta noc bila je najgora u mom zivotu jer se Cris vratio i pokusao je da ubije Uckera i mene na reci, ali u isto vreme bila je i najlepsa...jer smo on i ja zavrsili zajedno u onom malom krevetu unutar one stare kuce koja se nalazi u blizini....

A sada sam gledala u putanju ispred mene i u ovo predivno drvece....vetar je duvao dok je nosio moju kosu...
Okretala sam se oko sebe i sve je bilo tako tuzno i tiho...ova suma vise nema onakvu zivost kao nekada...

Nisam ni primetila kada sam stigla do kuce. Moje noge same su me nosile i one su odgovorne za ovo. Sada stojim pored kuce i gledam u nju...drugacija je...

To vece bila je oronula, pri raspadanju..vrata su bila slomljena..potamnela od kise...
A sada je sredjena...secam se i te noci kada me je doveo ovde..kada smo slavili godinu dana naseg braka...tada sam je prvi put videla u ovom novom, sredjenom izdanju..i sada je ista...

Stoji i ceka me...kao i nekada...

U trenutku kada sam htela da udjem unutra cula sam necije korake..
Okrenula sam se i iza mene stojao je on

Moje srce je stalo. Gledala sam u njega sirom otvorenih ociju. Nisam htela da reagujem ni na kakav nacin. Samo sam stajala.

Nalazio se na metar od mene. Ali je onda poceo da da mi se priblizava.

Ne znam zasto ali osetila sam neku dozu straha u meni. Te njegove oci i nacin na koji me je gledao...samo se kretao prema meni...

Smejao se..a ja sam se jos vise uplasila..osetila sam da pocinjem da drhtim...

Dulce: Ne prilazi mi

Ali nije me slusao...nastavio je da hoda prema meni...a onda sam odjednom cula nekoga iza sebe...
Okrenula se i videla njega kako stoji.
Uhvatio me je za lakat, povukao iza sebe i rekao

Xx: Ne priblizavaj joj se!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:22 am

„Moj heroj“

Drhtala sam dok sam gledala u njegove oci koje su prelazile preko mene. Osmatrao me je kao neku stvar koja pripada samo njemu i nikome vise. Kao da moram da budem njegova sada.

Setila sam se onog odrvatnog, ubitacnog pogleda kada je pokusao da me siluje ovde u sumi i kada je uperio pistolj u mene.
Jos vise sam se uplasila i moje srce pocelo je da kuca neverovatnom brzinom.

A „moj heroj“ stojao je ispred mene sprecavajuci Crisa da mi pridje. Gledala sam u njegova ledja i mogla da zamisljam taj hrabar izgled lica i te tamne oci.

Ucker: Sta radis ovde? Vratio si se da nam upropastis zivote?

Tada sam se trgla. Sama ta rec „nam“ je odzvanjala u mojoj glavi...kome nama? Sta je time hteo da kaze...I druge reci...upropastis zivote? Pa, moj zivot je vec bio upropascen do korena...nema sta vise da bude gore..sve je u najgorem stanju.

Cris: Samo sam hteo da razgovaram sa Dulce. Zaboga...sta vi mislite ko sam ja? Nisam hteo nista da uradim...
Ucker: Ne zanima me!
Cris: Lepo je videti vas zajedno posle toliko godina.

Moje oci su suzile. Zajedno? Sali se..zar ne?

Ucker: aaa...
Dulce: Nismo vise zajedno. Razvedeni smo.
Cris: A.......on je tvoj telohranitelj sada

Cristofer je napravio neku groznu facu...a ja sam prokomentarisala

Dulce: Cris, ne mesaj se. To nije tvoja stvar
Cris: Pa, jel mozemo sad da na miru razgovaramo, nakon cega ste me napali kao da sam kriminalac
Ucker: To i jesi!
Dulce: Aaa..sta hoces?
Cris: Pa...jel on mora da nas nadgleda?

Pogledala sam u Cristofera..koji je kipteo od besa. Nisam ni stigla nista da progovorim, a on je samo dignuo ruku i otisao brzim koracima.

Moje suze su krenule. Htela sam da mu kazem nesto..ali on je samo nestao.

Cris mi se priblizio i nasmejao se

Cris: Pa, draga..kako si bila svih ovig godina?

Vracao sam se imanju brzim koracima, dok sam osecao kako cu ekplodirati od besa. Pricao sam sam sa sobom i mahao rukama pokusavajuci da se smirim kada sam se sudario sa nekim.

Saplela se pa sam joj pruzio ruku. Devojka koja se nalazila ispred mene bila mi je nepoznata. Gledao sam u nju i jos uvek mislio na Dulce, ali to sad nije bitno...

Njene tamne oci gledale su u moje...nisam mogao da trepcem....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ucker: Jao, izvini..molim te! Nisam te video...

- Ne izvini ti...ja sam nesto bila odustna...izvini...

Ucker: Ma, u redu je...nisam te vidjao ovde...

- Sada sam dosla. Ja sam Ajlin

Ucker: Cristofer, drago mi je
Ajlin: I meni
Ucker: Krenula si negde?
Ajlin: Pa..setam okolo...
Ucker: Mogu da ti pokazem imanje
Ajlin: Volela bih to

Dulce: Znaci, kupio si imanje pored mog?
Cris: Da...dosao sam iz Njujorka danas
Dulce: Nisam znala
Cris: Vidi,Dulce...znam da ne gajis bas neke simpatije prema meni...ali sada kada cemo biti komsije...trebali bismo da se dobro slazemo
Dulce: Nije tako jednostavno
Cris: Znam...ima vremena....

Dok sam setala sa Crisom po sumi...razmisljala sam o necemu drugom..o njemu.
Znala sam da je otisao besan..pa...sam se osecala nelagodno...osecala sam potrebu da pricam sa njim...
Ali kada sam okrenula glavu..videla sam ga kako seta sa nekom devojkom....

...i...ocigledno...njemu nije trebao nikakav razgovor...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:22 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Ljubav je gorka iluzija“

Crvene latice klizile su imedju mojih prstiju pokusavajuci da pobegnu od mog neverovatno snaznog stezanja prstiju, stiskajuci vlazne pupoljke ruza osetila sam taj miric gorcine koji dopire do mene.

Moj predivan san, pun iluzija propada i klizi na isti nacin kao i ove latice....mogla sam da primetim i crvenu boju na mojim prstima koje su ostavile latice...
...i shvatila slicnost....

Moj zivot je isto tako..nekada bio lep, srecan i ispunjen crvenilom zvanim „ljubav“...a sada je to samo jedan trag koji je ostao posle toliko godina...sada je to samo gorcina...
Moj zivot je prosao i ono sto je ostalo od njega i sada mi klizi iz ruku....a to je on.

Zamisljam njegov izraz lica, njegove nasmejane usne dok je laganim koracima setao sa njom i verovatno razmenjivao svoje ustiske...sigurna sam da mene nije spominjao.
Da samo nekoliko metara od njih, stoji devojka koja je nekada bila njegova...i koju ubada svaka njegova rec puna gorcine.

Razmisljala sam i ....poslednja latica je pala iz mojih ruku...prelila je casu....
Ustala sam i za sobom ostavila samo pokidane latice da leze na hladnom betonu.

Hodala sam brzo, sa nesptrpljenjem...misleci samo na jedno..na to kako ne mogu vise da izdrzim i kako mi je ovo potrebno....moje noge su me nosile dok sam osecala kako mi srce ubrzano lupa...

Moje stikle ostavljale su zvuk za sobom dok sa hodala betonom....
..ubrzo sam zagazila u zelenu travu koja je jos bila mokra od kise...osecala sam miris sveznine...

Prolazila sam kroz mracnu sumu gledajuci u svetlo koje se prozire u daljini...
Potrcala sam nadajuci se da ce se sve resiti i misleci na taj predivan izraz lica...

Ubrzo stajala sam na pregu velikih drvenih vrata. Moje noge su drhtale kao i moje ruke. Nisam mogla da mislim...samo da osecam neverovatnu neizvesnost.

Podigla sam ruku i uputila je ka zvonu koje se nalazilo nekoliko milimetara od mene.
Pozvonila sam i udahnula duboko.

Zabacila sam kosu iza ramena, pokusala da se smirim...kada sam cula kako se vrata otvaraju...

Stojao je ispred mene sa neverovatnim osmehom na licu....mogla sam da cujem i njen osmeh u daljini...iz kuce je izlazila topla i ljubazna atmosfera...osecao se opusteno i veoma srecno.
Izgleda da su pricali o necemu, da sam prekunla lep i dugotrajan trenutak.

Dok sam ja stojala bleda, nepomerajuci se, isped njega i molila se da ne padnem jer sam osecala kako je uzbudjenje u meni preveliko i kako moje srce ne moze vise da izdrzi...

A on me je gledao, smesuci se, i pokusavajuci da progovori...ali kao da je jos uvek pod utiscima njihovih razgovora i kao da zeli da se sto pre vrati unutra, njoj.

Dulce: ja....ja sam....aa...

Nisam mogla da govorim. Talasi su me poklopili...sve je bila greska, jedna ogromna i nedopustiva greska...nisam nikada trebala ovde da zavrsim, niti da dodjem kod njega...na sta sam mislila...

Samo sam rekla

Dulce: izvini...

Okrenula se i potrcala nazad..ali sam cula kada je krenuo za mnom

Ucker: Dulce!!! Cekaj!

Nisam stajala, ali sam onda osetila kao padam na zemlju...

Zavrsila sam na mokroj travi, dok je on lezao preko mene, a dok sam ja nesvesno gledala u njegove oci
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:23 am

„Dame chocolate“

Moje oci nisu se pomerale, moje srce nije kucalo, moje telo se nije pomeralo.

Dok je jos uvek lezao na meni, kroz moju glavu prolazile su mnoge stvare, ali nisam nikako mogla da zaboravim njegove oci i usne.

Gledala sam u njih, dok je on svojim ocima posmatrao moje usne.

To je jedan od onih delova kada se zaljubljeni par poljubi, u svim filmovima i latinoamerickim serijama, ali...ovo nije isto...ovo je stvaran zivot....
A u ovakvom zivotu, punom patnje, nema tih stvari...narocito iznenadnog poljubca izmedju dvoje razvdenih ljudi.

Ali...vidite...zivot nekada zna da vas iznenadi..mene iskreno nikada nije iznenadio na bolje...uvek sa saznavala samo negativne i tuzne stvari, koje su moj zivot menjale iz korena...
...ali mozda je sada vreme da se to promeni...samo nisam sigurna da li ce ovo moj zivot promeniti na bolje ili na...gore?

Dok sam lezala u morkoj, prljavoj travi i dok sam osecala kako je moja leva ruka od blata, njegove ruke zavrsile su na mom licu....
Kada je moje lice, obraze obuhvatio njegovim neznim, jedinstvenim rukama...moje srce pocelo je da kuca...

Moje zatvorene oci pocele su da trepere, dok sam lebdela uzvijaci u njegovom poljupcu...
Te slatke usne, ponovo su bile moje...

Taj osecaj, ta mekoca...milina...i nedostizna strast ponovo je bila u meni...rasla je svakog trena...
Svaki njegov pokret, svaki njegov dodir mojih usana cinio je da mi dah zastane....

Nisam verovala da se ovo stvarno desava, da posle dve godine i svega sto smo proziveli, svih nasig svadja..vikanja...udaranja...odbacivanja...svega toga...da posle osecam ovo...

Mislila sam da je ovo umrlo, da vise nikada necu osetiti ovako nesto i da je to za mene postalo nepoznato. Ali osecam ga sada...dok on ljubi moje usne, vec dva minuta...
Steta sto to nece trajati koliko ja zelim....

Vec sledeceg trenutka stojali smo metar jedan od drugog...gledajuci se bledim pogledima, nesvesni sta smo uradili malo pre.

Ja, sva prljava od blata...sa zelenim mrljama od trave, a on u svojoj kosulji mokroj od rose...

Gledali smo i izbegavali da progovorimo..sve dok ja nisam rekla...

Dulce: izvini sto sam dolazila...nisam trebala, bila je greska
Ucker: Sta si htela?
Dulce: nista...zaboravi
Ucker: Dosla si ovde, u devet uvece...za nista?
Dulce: aa...pa..da..
Ucker: Dulce, sta se dogadja?
Dulce: nista, nije bitno...

Gledao me je u oci..i znao je da lazem...

Ucker: Dulce, hoces nesto da mi kazes?
Dulce: ne..zasto to mislis?
Ucker: znam te dovoljno...nisam te danas upoznao...
Dulce: za razliku od nekog drugog...
Ucker: a to je
Dulce: sta to?
Ucker: Zbog nje? Ajlin?
Dulce: koga?
Ucker: Zasto si uopste dosla?

Napunile su mi se oci suza...nisam zelala da mu kazem...zasto sam morala da pokrenem tu temu...nisam htela...zasto sam to uradila...
Pre minut smo se ljubili..a sada? Kao da se to nije dogovdilo... i znam da nikada necemo smeti da pomenemo ovo...barem neko vreme....

Dulce: Izvini. To nije bilo lepo od mene
Ucker: Nije

Okrenuo se i otisao unutra...usao je u kucu

A ja sam i dalje stojala tu...na travu, na sred njenog imanja...i gledala u njenu kucu..u kojoj ce on nocas spavati...
Okrenula sam se i krenula ka sumi...bili su to lagani koraci...moja suza je kanula na tlo..kada sam cula glas...

Ucker: Dulce!

Okrenula sam se i videla njega kako trci ka meni sa jaknom u ruci...

Ucker: Cekaj! Mislim da ce ti trebati jakna dok setamo...

Moje srce nije moglo da bude srecnije...pa...sta da vam kazem?
Zivot je nekada lep....a posebno kada na vasim ustima osetite ukus cokolade
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   Pet Dec 25, 2009 1:23 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Sve je to ljubav“

Koracala sam sporim, kratkim koracima dok mi se na ledjima nalazila njegova jakna.
Stegla sam je svojim prstima, svom snagom, kao da ce ona da mi pruzi tu neverovatnu toplinu koju sam nekada osecala.

Vazduh je bio predivan, kao i uvek posle kise. Mokra trava i presijavajuca mesecina. Nista vise nije bilo potrebno..osecala sam se kao i nekada.

Hodali smo kroz sumu, jedan pored drugog, cutali smo.
Nisam zelala da kvarim caroliju, zelala sam samo da uzivam..bojala sam se da cu nesto upropastiti i da cemo se opet posvadjati ako nesto kazem....

Ucker: Vece je prelepo

Cutala sam. Pogledao je u mene

Video sam njene oci...gledao sam u njih...hodala je i gledala u sjaj ispred sebe...izgledala je predivno, mesecina je kroz granje obasjavala njenu cvrenu kosu...njena odeca, iako je bila prljava od blata, pristajala joj je savrseno..kao i uvek...
Njene usne, socne i medene kao i uvek...
Ali u njenim ocima nalazila se duboka tuga, mogao sam da primetim kako se zamislila i kako misli na istu stvar...

Ucker: Nemoj da mislis na to

Moje oci okrenule su se prema njemu, tgnula sam se i progovorila

Dulce: Znas o cemu razmisljam?
Ucker: pretpostavljam
Dulce: Toliko me dobro poznajes
Ucker: Pa...znamo se vise od sedam godina...bili smo u braku dosta dugo...poznajem te vise nego sto mislis...svaki tvoj pokret, svaki pogled...svaki put kada me pogledas znam sta mislis
Dulce: toliko je ocigledno?
Ucker: za mene jeste...
Dulce: Ja nikada nisam mogla da kazem sta ti mislis....iako te poznajem dobro

Ucutali smo. Oboje smo samo hodali i gledali ispred sebe.
Posle dugog hoda, zavrsili smo sedeci na nekom drvetu u sred sume.

Osecala sam kako dolazi svez i hladan vazduh. Napolju je bilo hladno.
Nije bilo ni manje ni vise nego pola jedanaest uvece. Ruke su mi bile hladne...osetila sam kako drhtim iako sam imala njegovu jaknu na sebi...

Dok sam posmatrala sumu oko mene, i dok sam gledala u njegove oci, osecala sam njegov parfem na sebi...to je bilo fantasticno.

Video sam da joj je hladno. Njene oci su se caklile od hladnoce, ali je i dalje bila prelepa. Obrazi i usne jarke crvene boje...a ruku hladne...
Lagano sam pruzio svoje ruke ka njoj i uzeo njene nezne ruke u moje. Osetio sam kako drhti...

Nisam progovarala...nije bilo potrebe. Njegove ruke su me grejale...a ja sam uzivala, njegov dodir je bilo sve sto mi treba.

Ucker: Mozda bismo trebali da krenemo....ledena si...
Dulce: Ne! Sacekaj jos malo....prelepo je...

Priblizio sam joj se i spustio drugu ruku na njena ledja...zagrlio sam je ne bi li joj bilo toplije...

Osecala sam toplinu na svojim ledjima...

Gledali smo se u oci..nisam treptala...cutali smo...

Ucker: dulce...ono sto se dogodilo...

Taman sam htela da progovorim kada smo culi zvuk njegovog telefona...
Odmah se udaljio, izvadio telefon i javio se

Ucker: halo?
Y: Ja sam
Ucker: Sta se desava?
Y: Imamo problema
Ucker: u vezi cega
Y: nisam smeo nista da preduzimam, rekao si da te pozovemo ako nesto iskrsne na tom odeljenju
Ucker: odmah dolazim, krecem....sacekajte me!

Ruke su mi drhtale dok sam mogla da primetim njegovu nervozu i zabrinutost. Trljala sam dlanove pokusavajuci da se ugrejem i u isto vreme smirim

Dulce: Sta se deslilo?
Ucker: Moram za Njujork

Moje lice je prebledelo. U sebi sam osetila bol.

Dulce: Jel se nesto desilo? Kazi mi
Ucker: Pricacemo kad se vratim

Ustao je i krenuo prema kuci...krenula sam brzim korakom za njim

Dulce: Cristofere!!!! Reci mi sta je bilo!!!!

Nije nista hteo da kaze...osecala sam da nesto nije u redu

Ucker: Sacekaj da se vratim
Dulce: Cekaj!!!

Trcala sam za njim i plakala u isto vreme

Dulce: Molim te!!!

Zavrsila sam sedeci pored jezera. Gledala sam u vodu koja se presijavala i podsecala na srebro. Zalazila sam mislima u dubinu....ali mogla sam samo da cekam....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Alfred Gockel
» Nerimovana poezija
» Mesečni plan Kluba čitalaca
» Paja Jovanović

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Dulce Maria y Christopher Uckermann! :: *Off Vondy* :: *Web Novele*-
Skoči na: