Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!

„Kosmar“

Gledala sam u njeno bledo lice dok mi je pricala sve te grozne stvari....

Bes je u meni rastao nevidjeno...da je bio ispred mene, ne znam da li bi bila u stanju da se kontrolisem....

Elenor: On zahteva imanje
Dulce: Na osnovu cega?!
Elenor: Na osnovu toga da je tvoj muz, nazalost.
Dulce: Ali to je moje! Ja sam se udala za Cristofera zbog toga i tada je imanje pripalo meni, postoje dokumenti o tome!
Elenor: Moras da mi ih predas sto pre! Ako je tako, onda nema sanse.
Dulce: Naravno, oticicu na imanje jos danas! Imaces ih do sutra!
Elenor: Onda je sve reseno....
Dulce: Nece da potpise razvod?
Elenor: Samo pod uslovom da mu prepustis imanje...
Dulce: To nikada!

Posle nekoliko sati sedela sam sa Uckerom u stanu....

Ucker: Ubicu ga!
Dulce: I ja!
Ucker: Idemo veceras?
Dulce: Kako sada da odemo kada se ova svar sa Marijom nije sredila?
Ucker: Pa, Elenor ce nas obavestavati...
Dulce: Ne, pozvacu Belu da mi posalje papire postom...sticice do sutra!
Ucker: Zovi je odmah...

Okrenula sam broj i ubrzo cula Belin glas

Dulce: Bela, ja sam
Bela: Dulce! Sta se desava tamo? Kako je Marija?
Dulce: Bela, nemam sada vremena za to...slusaj me pazljivo...moras da odes do kabineta, ispod moje i uckerove slike je kljuc...uzmi ga i otvori levu fioku...tamo ces naci papire na kojima pise da je imanje moje...moras da mi ih posaljes odmah!
Bela: Zasto..nista ne razumem!
Dulce: Vazno je! Cris ne sme da te vidi! Molim te!
Bela: Dobro, dobro!
Dulce: Videcemo se uskoro pa cemo pricati, sada samo zavrsi to i nazovi me kada posaljes...
Bela: Ne brini...

Spustila sam slusalicu i odmah krenula ka kabinetu...
Pogledala sam prvo da se uverim da me niko ne prati...

Usla sam i odmah pronasla sliku...
Izvadila sam je iz rama polako i na sto je pao mali, zardjali kljuc...

Uzela sam ga u ruke dok su mi se tresle...
Polako sam otvorila levu fioku...

Ucker: Bice sve u redu...ne brini...

Bila sam naslonjena na uckerove grudi dok je on lezao na krevetu...

Dulce: Nisam sigurna...ucker, sve postaje komplikovanije...
Ucker: Sve ce se resiti...
Dulce: Nadam se da je Bela poslala papire...
Ucker: I ja

Osetila sam kako mi telefon vibrira, jer sam ga drzala u ruci...
Trgla sam se i javila se nadajuci se da je Bela i da ce mi reci da su papiri poslati...

Dulce: Bela?!
Elenor: Dulce, ja sam
Dulce: Elenor, izvini...
Elenor: Upravo dolazim sa sastanka sa sudijom

Ucutala sam...
Moje srce je kucalo ka ludo...

Stegla sam Uckerovu ruku crvsto...gledajuci ga u oci...

Elenor: Odobrio je posetu

Moj osmeh nije mogao da bude veci! Pogledala sam Uckera koji me je gledao zacudjen

Ustala sam sa krevta i pocela da skacem okolo...

Dulce: Pustice je?!
Elenor: Pa ne...jos uvek, ali na dobrom smo putu...jedno po jedno...
Dulce: Hvala ti Elenor! Hvala ti!
Elenor: Nema na cemu...javi mi za papire.
Dulce: Da, hocu...ocekujem poziv...

Spustila sam slusalicu i bacila se Uckeru u zagrljaj

Dulce: Mozemo da je vidimo!!!! Mozemo da je vidimo!!!!
Ucker: Napokon!!!
Dulce: Hvala ti, Boze!
Ucker: Volim teeeee!!!
Dulce: I ja tebe ljubavi!!!

Poljubili smo se kada je moj telefon ponovo zazvonio...
Bila je Bela...

Bela: Dulce?
Dulce: Mozemo da vidimo Mariju! Sudija je odobrio!
Bela: Dulce, to je divna vest!
Dulce: Znam! Tako sam srecna!
Bela: .........
Dulce: Bela?
Bela: Dulce...
Dulce: Poslala si ih? Kada stizu?
Bela: Dulce...otvorila sam fioku...ali...

...papira nema...

....papira nema....papira nema...papira nema....papira nema....

Odzvanjalo je u mojoj glavi...

Kako nema?! Gde su?!

Dulce: Kako mislis nema?! Gde su?!
Bela: Mislim da su kod Crisa!
Dulce: Staaaaaaa???!!!!
Bela: Pa, Alfonso ga je uhvatio jednom kako trazi nesto...nismo znali da...

I nista vise...nisam cula...
Samo sam osetila kako padam na Uckerove ruke....

„Ovde se nesto ozbiljno desava“

Sedela sam u dnevnom boravku...

Nervozna...cekala sam da stigne svakog trena...

I nadala sam se da ce to biti uskoro, jer nisam vise mogla da posmatram otvorena vrata ispred sebe...

I dosao je...

Ali besan...i zajedno sa njom...

Trcala je za njim vicuci...

Ajlin: Kukaviceeeee!!!!!
Cris: Ostavi me! Idi dodjavolaaaa!!!!!!

Ustala sam i gledala u njih zaprepasceno...

Usli su u kuci i nastavili da se svadjaju...

Ajlin: Budi musko pa priznaj!!!!
Cris: Prestani!!! Luda siii!!!!
Ajlin: Nikada ti to necu oprostiti!!!

Bela: Izvinite...

Cris: Ti si krivaaaaa!!!! Da si se vise interesovala za....
Ajlin: Idiote!!! Zazalices!!!

Bela: Cris...jel mogu da...

Ajlin: Umri!
Cris: Bezi odavde inace cu te ubiti!!!

Pogledala ga je jos jednom besno i otilsla

On se okrenuo i pogledao u mene

Cris: STA?!
Bela: Nista...izvini...


Lezala sam u belom krevetu...
Otvorila sam oci...

Prvo sto sam ugledala bile su njegove tamne oci...

Ucker: Dulce...ljubavi
Dulce: Sta se dogodilo?
Ucker: Onesvestila si se...
Dulce: Opet?
Ucker: Da...danijel je odneo krv na analize...

Dulce: Danijel?
Ucker: Da, dosta toga se izdesavalo dok si spavala...Danijel, se vratio sa imanja, jer kako on kaze zna za dete....
Dulce: Molim? Bela mi je rekla?
Ucker: Ne, kaze da je cuo kada je pricala sa Alfonsom...i vratio se...
Dulce: Jadna Bela...u sta se upetljala...

Poljubio me je kada sam cula vrata...
Usao je Danijel...

Ucker: Gotove su analize?
Danijel: Ne, ali dosao sam zbog neceg drugog...
Ucker: Sta?
Danijel: Mislim da znam kako da unistimo Mavara.

Prisla sam joj laganim koracima...

Sedela je na nekom panju u sred sume...
Cucla sam pored nje i pogledala je u oci...

Plakala je...Njene oci bile su naduvene od toliko suza...

Videla sam da je nesto muci...
Jedva je disala...

Bela: Ajlin...
Ajlin: Ostavi me
Bela: Molim te...samo hocu da pomognem...
Ajlin: Ne mesaj se
Bela: Ajlin...imam osecaj...da se nesto desava...

Podigla je glavu...

Ajlin: Ne smem
Bela: Molim?
Ajlin: Ubice me
Bela: Ko?

Gledala sam je zacudjeno...nisam znala o cemu prica

Bela: Ko? O kome pricas? Sta se dogadja?
Ajlin: Nista, zaboravi!
Bela: Molim te! Znam da si dobra osoba, zato i prolazis kroz sve ovo...pomocicemo ti...samo molim te, reci mi sta se desava? Ima veze sa Dulce?

Klimnula je polako glavom...
I jos jedna suza je pala...

Udahnula sam duboko...bilo je vreme da saznam istinu

„Mislim da je vreme da se vratimo“

Sedela sam na fotelji pored prozora gledajuci bledo kroz staklo...

Moje oci ispustale su suze...koje su polako tekle niz moje obraze ostavljajuci trag u mom srcu....

Gledala sam u njegove oci trazeci utehu koja ce mi pomoci...i trazeci neke odgovore na sva pitanja koja uporno sebi postavljam...

Dulce: Mislis da je to...najbolja opcija?

Uhvatio me je za ruku

Ucker: Najbolja koju sada imamo, ljubavi....
Dulce: Onda....cu razgovarati sa Elenor...
Ucker: Ja cu reci Danijelu da nabavi ono o cemu nam je pricao

Priblizila sam mu se i naslonila u njegov zagrljaj...
Bilo mi je lakse kada sam mogla da osetim njegovu toplinu i njegov dodir...

Svaki poljubac koji sam osetila mi je davao snage za dalju borbu...kojoj mora da dodje kraj...


Gledala sam u nju sirom otvorenih ociju i otvorenih ustiju...

Nisam mogla da verujem sta mi je govorila...moje ruke su se tresle...

Nisam mogla da progovorim...bila sam zaprepascena...
Nisam ni mislila da moze da postoji tako zloban um...

Ajlin: Iznendanjena si?
Bela: Mislim da je to nepotrebno obajsnjavati
Ajlin: Nisam zelela, Bela...on me je naterao

Verovala sam joj...
Videla sa u njenim ocima da je pricala istinu...

Bela: Moras da ispricas Dulce
Ajlin: Ne!

Skocila je pored mene i odmah pocela da se trese...

Bela: Ajlin, shvatas li ti sta znas? Shvatas da je to bitno za njen zivot!
Ajlin: Ubice me! Nisam trebala ni tebi da kazem!
Bela: Necemo to dozvoliti! Moras da nam verujes!
Ajlin: Ne...ne..ne moguuuu!!!!

Rekla je to i pobegla...trcala je kroz sumu brzim koracima...

A ja sam ostala zaprepascena na istom mestu...

Dulce: Bojim se
Ucker: Dulce, moramo to da uradimo, to je jedina sansa da ponovo budemo svi zajedno
Dulce: Znam, ali...
Ucker: On nikada nece popustiti...
Dulce: Dobro...

Okrenula sam polako broj telefona gledajuci u ekran...

Elenor: Halo?
Dulce: Ja sam.
Elenor: Dulce, papiri nisu stigli? Sta se desava, ako ne dobijem papire do veceras, moracemo na sud...i izgubicemo!

Moje srce je lupalo...to sada nije bitno...
Marija je bitnija

Dulce: Elenor, imamo neku informaciju i iskristicemo je
Elenor: O cemu se radi?
Dulce: Postoji jedan Uckerov prijatelj koji...moze da dodje do necega...i...
Elenor: Nista ne razmem, Dulce
Dulce: Pa...znam da to bas nije...humano...ali ne mozemo drugacije...
Elenor: Sta pokusavas da mi kazes?
Dulce: Unisticemo ga

Cris: Sve tece po planu, ne brini...
X: Nadam se, jer ako nesto upropastis, ubicu te!
Cris: Rekao sam da je sve u redu!
X: Nemoj da se deres na mene!
Cris: Ucestvuje i ona
X: Nadam se da nece pokusati nesto da uzme!
Cris: Pobrinucemo se za to!

Ruke su mi se teresle dok sam okretala broj...
I svaki put kada bi telefon prinela k sebi cula sam samo kako mi izbacuje vezu...

Nisam mogla da je dobijem...

Srce mi je lupalo...
Moram da joj kazem, moram da je dobijem...

Sa kim toliko prica...

I posle nekoliko uzaludnih pokusavanja, uspela sam

Dulce: Bela?
Bela: Dulceee!!!!!
Dulce: Bela, sta se desava? Dobro si?
Bela: Dolazite odmah!!!! Odmah dodjite ovamo!!!
Dulce: Molim?
Bela: Moras da dodjes! Hitno je!
Dulce: Dobro...samo se smiri...jel sve u redu?
Bela: Neces verovati!!!
Dulce: Dobro...dolazimo odmah...smiri se...
Bela: Odmah!!! Krenite sada!!!!

Spustila sam slusalicu u pogledala u Uckera

Dulce: Mislim da je vreme da se vratimo

„Gotovo je. Znam istinu.“

Gledala sam u veliku, crnu kapiju, sirom otvorenu dok smo se priblizavali imanju...

Posle nekoliko sekundi ugledala sam jezero ispred kuce, mirno kao i uvek...
Okrenula sam glavu...da bih ugledala prelepe crvene ruze, sa desne strane, pored velikog hrasta...ali moj osmeh je ubrzo nestao sa lica...

Mogla sam da vidim samo zemlju...sveze kopanu...
Moje srce je stalo...

Moje omiljene crvene ruze...moje omiljeno cvece...mesto gde sam donosila toliko odluka u mom zivotu...

Pustila sam suzu...

Pogledao me je i poljubio nezno dok sam osecala kako bes u meni raste...

Podigla sam glavu i ugledala Belu kako stoji pored ulaznih vrata i cupka nogama...

Njen izraz lica nije bio nimalo ohrabrujuci...

Ucker je zaustavio kola i ja sam izasla brzim koracima...
Gledajuci u nju...

Bela: Napokon!!! Dobrodosli nazad!!!

Potrcala sam prema njoj i zagrlila je crvsto...

Dulce: Nedostajala si mi!
Ucker: Cao Bela
Bela: Cao!

Pogledala sam je u oci koje su bile uzbudjene vise nego ona...

Dulce: I Bela, sta je tako hitno?
Bela: Znam sve! Znam istinu!
Ucker: Molim?
Bela: Ostacete zaprepasceni kada cujete!
Dulce: Sta se dogodilo sa mojim ruzama?
Bela: Pa...ja...pokusala sam...
Dulce: Posekao ih je?
Bela: Ono vece kada si otisla....

Zacutali smo...dok Bela nije rekla

Bela: Hajde, udjimo unutra...moram da vam ispricam

Posle nekoliko minuta sedeli smo u dnevnom boravku...

Bela: Alfonso zna, otisao je do grada nesto vezano za posao...a Cris je otisao negde...
Ucker: Bela, brines nas
Bela: Sedela sam na ovom istom mestu juce...kada su Cris i Ajlin upali svadjajuci se...ona je njega vredjala, bila je besna...Posvadjali su se...on je oterao... ija sam je nasla posle pola sata u sumi...pricala sam sa njom i ....rekla mi je sve...znam sve!
Dulce: Sta sve?! Bela, nadam se da nismo dolazili za dzabe...ostavili smo Mariju, ja pokusavam da se razvedem od Crisa, sto bas i ne polazi za rukom...a..
Bela: Nece ni biti potrebno!

Stala sam. Pogledala sam je...

Izgledala je toliko srecna...pokusavala je da sve isprica u isto vreme...

Dulce: Molim?
Bela: Pa razvod nije potreban!
Ucker: Bela, ne mislis valjda da ce ostati sa njim u braku?
Bela: ALI ONA NI NIJE SA NJIM U BRAKU!!!!! ONI SE NIKADA NISU NI VENCALI!!!

Gledala sam u nju...dok sam polako bledela...
Zasto se Sali ovako? Jel normalna?

Dulce: Bela, ne pokusavaj da me zasmejes, neces uspeti...
Bela: Ozbiljna sam!
Ucker: Bela, stvarno...
Bela: Sve mi je rekla!
Dulce: Molim?! Sta pricas zaboga?!
Bela: Slusaj! Cris i Ajlin su se vratili iz Njujorka ovde, jer je Cris zeleo da se dokopa imanja jer to nije uspeo pre deset godina! I sada je zeleo da razvodom dobije sve!
Dulce:Ali malo pre si rekla da nismo u braku!
Bela: Pa i niste!
Ucker: Ne razumem!
Bela: Cris je lazirao vencanje!!! Onaj papir koji si potpisala je falsifikat! Svestenik nije ustvari svestenik!!!

Nisam verovala...
Nisam mogla da slusam...
Sta je ovo govorila?!

Dulce: Ali...zasto bih ga lazirao?
Bela: Zato sto je vec u braku!!! SA AJLIN!!!!

Ucker: Ona mu je sestra!!!
Bela: To smo mi mislili!!!! To je laz!
Dulce: On je ozenjen sa Ajlin? Ona je njegova zena? I pristala je na sve ovo samo da bi uzeli imanje?
Bela: Da

Kako je izogovorila tu rec...ja sam...spustila glavu...
Moje srce se osecalo uzasno...osecala sam kako sve sporije kuca...

Mislila sam nekoliko meseci da sam uadata za nekog stranca...a on je u stvari ozenjen sa njegovom „sestrom“...nisam bila sa covekom kojeg sa volela zato sto je on zeleo da se dokopa mog imanja!

Osecala sam kako mi se oci pune suza, ali ovog puta ne od tuge nego od besa...
Gorela sam u sebi...osecala sam da cu poludeti...

Ali....

Gotovo je. Znam istinu.

„Bela koverta“

Stojala sam na mokrom i svezem zemljistu...
Osecala sam kako mi stikle tonu u duboko zemljiste....

Prsti su mi se pralizovali od besa...
Nisam mogla normalno da disem...toliko sam bila besna....

I jos vise sam osetila kako mi gnev raste kada sam videla njega kako prolazi pored kapije...
Hodao je lagano...gledajuci oko sebe...kada je primetio mene...

Dosao je do mene smejuci se...

Cris: Draga, pa jel si ti to odlucila da se vratis tvom muzu?

Gledala sam ga i osecala sam toliku gadost da nisam mogla da progovorim...
Ali nesto mi je dalo snage

Dulce: Muzu?

Zacutao je kada je video moj izarz lica...
Shvatio je da znam istinu...

Podigla sam ruku i iz sve snage mu udarila samar...

Tako sam se bolje osecala!

Dulce: Pokupi svoje ostatke i ne vracaj se vise! Ako te samo jos jednom vidim u blizini mene, ubicu te!

Okrenula sam se da krenem...ali cim sam mu okrenula ledja, setila sam se...

Ponovo sam se okrenula i jos jednom ga udarila, ali ovoga puta pesnicom...

Dulce: Ovo je za ruze!

I otisla sam...

Sada se osecam bolje...udahnula sam duboko i nastavila dalje...


Posle nekoliko sati...bila sam u Njujorku...

Stojali smo u hodniku bolnice....
Elenor, Ucker i ja

Beli zidovi su nas okruzivali...

Elenor: Sigurni ste u ovo?
Dulce: Da
Ucker: Nije nam dozvolio da reagujemo drugacije
Elenor: Dobro onda. Uradimo i to

Otvorili smo vrata njegove ordinacije i usli unutra

Dulce: Dosli smo po Mariju
Dr M: Bio sam jasan prosli put, Elenor

Okrenuo je pogled ka njoj dok sam ja stojala pored nje gledajuci u uckera

Elenor: Mavaro, predaj nam dete
Dr M: Ne
Elenor: Samo potpisi otpusnu listu i sve ce biti u redu
Dr M: Dete ostaje ovde!
Elenor: Samo ce biti prebaceno u drugu bolnicu
Dr M: Ne!
Dulce: Dosta vise!!! Elenor!
Elenor: Zao mi je Mavaro, ali...sam si tako odlucio...

Posle nekoliko minuta u ordinaciju je usao sef policije...

Policajac: Dr Mavaro, uhapseni ste za ubistvo prvog stepena...

Osecala sa, krivicu...
Mirno sam stojala domu je covek tamnih ociju stavljao lisice...

On je cutao...
Gledao je u mene tuznim ocima..

Osecala sam neku tezinu u srcu...
Nikada nisam mislila da cu uraditi ovako nesto...
Ali...

Taj covek je ubica...i da nisam bila spremna na ovo...ubio bi Mariju...i uzeo novac...


Posle sat vremena sedela sam na beloj stolici u hodniku...

Ucker: Ljubavi...jel si dobro?
Dulce: Jesam...
Ucker: Ubio je jednu devojcicu pre dve godine, videla si snimak koji nam je pokazao Danijel, i uzeo sav novac kojim su njeni roditelji placali lecenje...
Dulce: Znam, ali...osecam se uzasno...

Pogledao sam njene tuzne oci...
I pomilovao je po kosi i naslonio na svoje grudi...

Ucker: To je zato sto si ti...najdivnija osoba koju poznajem

Zatvorila sam oci i opustila se osecajuci njegove usne na mojim...

Onda sam se trgla i videla Danijela kako stoji ispred mene sa...

Belom kovertom

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Nasa radost“

Stiskala sam belu kovertu u rukama...
Osecala sam kako polako klizi iz mjih ruku...moje srce udaralo je..

Mogla sam da osetim i njegovo ubrzano disanje...

Bio je uzbudjen koliko i ja

Spustila sam ruku na njegovo koleno, i odmah osetila taj topao dodir...
Stegao je moju ruku dok sam polako otvarala koverat...

Beli, mali papir sam drzala u rukama posle nekoliko minuta..

Pokusavala sam da ga otvorim i pogledam...ali moje ruke su previse drhtale...
Bilo je potrebno da pogledam samo jedan deo..samo jedna rec mi je trebala, nisa vise...

Zatvorila sam oci...i pomislila na najlepse...

Secam se prosle noci...
Kada nisam mogla da skopim oci i kada smo pricali celu noc...gledajuci se u oci...

Lezala sam u krevetu drzeci ga za ruku dok je on milovao moje lice...

Dulce: Bojim se

On je polako stegao moju ruku i poljubio moje usne

Ucker: Misli na nas
Dulce: Sta ako...sta ako je....opet isto?
Ucker: Ne znamo to, ljubavi
Dulce: Sta ako...budem morala da odustanem od..
Ucker: Neces, nisi bolesna Dulce, nemoj da mislis na to....

I sada..oboje sedimo na plasticnim stolicama i cekamo da ja otvorim savijen papir i pogledamo na dno papira...gde se nalazi nastavak naseg zivota...

Ili je ono sto sam pre mislila...ili je ono sto se molim da budem...

Zatvorenim ocima sam otvorila papir...

Nisam ih otvarala, cekala sam da osetim...

I onda sam ubrzo osetila njegovu ruku na mom stomaku...
I osetila sam taj topao, nezan poljubac na mojim usnama...

Ucker: Imacemo jos jednog andjela

Osetila sam kako su moje suze pocele da se slivaju...
Izasle su iz mojih ociju koje su bile toliko srecne...

Osetila sam zivot u meni i nov pocetak

I bila sam vise nego spremna da ga ponovo dozivim...

Dulce: Ne mogu da verujem! Trudna sam!
Ucker: Jesi, ljubavi!!!! Jesi!!!

Poljubio me je jos jednom! Moje srce nije moglo da bude srecnije!

Ali...osecala sam jos nesto...

Nesto cudno u sebi...
Nesto sto me je dozivalo...i nateralo da ustanem...

Ucker: Sta se desava?

Slusala sam svoj unutarnji glas..nesto se desavalo i ja sam to osetila...

Nikada u zivotu nisam osetila ovako nesto, neka neizvesnost u sebi...
Nije bio bol, nista slino tome...nesto lepo...neka prevelika sreca...

Ustala sam i krenula da hodam...

Ucker: Dulce, gde ces? Ljubavi?

Krenuo je za mnom...
Samo sam hodala...

Sve dok nisam dosla do poznatih vrata...
Osecaj je postao jos jaci...

Srce mi je skakalo..disala sam ubrzano...

Spustila sam ruku na varata i polako ih gurnula...

Dulce: Mislim...mislim...

I kada sam usla videla sam te...male oci....

To je nasa radost

„Ponovo sijaju“

Stojala sam pored kreveta...

Gledala sam u nju...

Njene malene oci bile su otvorene, gledala je u beli plafon...

Moje srce je kucalo kao ludo...nisam mogla da disem...ni da pricam
Samo sam gledala u nju...nisam verovala svojim ocima...

I onda je pomerila glavu...
I pogledala me u oci...

Videla sam je

Njene prelepe oci...gledala je u mene!

Zelala sam da skacem od srece!!! Nisam znala sta da radim...

Ucker je stojao pored mene...i gledao me zbunjen...

Moje oci punile su se suzama...

I osecala sam neverovatnu srecu...

Njene oci ponovo su sijale...
Ponovo me vidi!

Spustila sam svoju ruku na njeno maleno lice...
Drhtala sam...

Dulce: ...m...arija?

Gledala sam u njene usne...
Bojala sam se...

Ali...onda sam videla kako ih polako otvara...

Marija: ..m..a...ma...

Pocela sam da placem!

Moje suze su samo padale...
Stegla sam njenu malu ruku iz sve snage dok sam osetila kako me uckerove ruke snazno grle...

Marija: ..ta...ta..

Nisam se nikada osecala ovako

Ne secam se dana kada je moje srce bilo toliko srecno...

Danas kada sam saznala da sam trudna i da se moja mala cerka probudila

Kada sam jutros otvorila oci nisam verovala da cu biti ovako srecna...

Sunce je izaslo...

Kroz belu zavesu osetila sam kako me zraci sunca ovasjavaju...

Ona je gledala u nas...
Stojali smo pored nje

Drzali smo je za ruku oboje...

I to je bilo dovoljno...da znam

...da nas zivot tek sada pocinje....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Volim ga najvise na svetu“

Udisem taj savrsen miris

Te prelepe, rascvetale, crvene ruze koje se nizu duz citave grane...

Milioni pupoljaka padaju nad jezerom, ogledaju se u vodi...i za sobom ostavljaju miris koji se siri imanjem....

Sunce polako izlazi...i sa sobom donosi novi dan.
Novi zraci izlaze iza oblaka i osvetljavaju sve ispred sebe....

Sedim, u svojoj rozoj haljini, na ivici jezera
Svojim nogama kruzim u vodi i pravim talase...

Zatvorila sam oci na sekund...i prepustila se carima sunca...
Posle nekoliko sekundi sam ih otvorila i videla nju...

Trcala je na zelenim travnjacima zajedno sa njom....
Obe su se smejale i bile su prelepe...

Marijana i Marija...

Nasa dva najveca blaga...

Proslo je nekoliko dana odkako je Marija pustena iz bolnice.
Ucker i ja smo odmah dosli na imanje.

Bela treba da se porodi za dva meseca i svi sa toliko srece ocekujemo jos dvoje dece...
Alfonso i ja smo preuzeli upravu imanja, dok je Ucker dobio posao direktora bolnice u kojoj je nekada radio....

I posle nekoliko minuta osetila sam taj dodir

Njegove ruke nalazile su se oko mog struka

Seo je pored mene i pogledao me sa osmehom na licu

Usledio je jedan od najboljih poljubaca...
Pun strasti i ljubavi

Ucker: Predivne su
Dulce: Jesu
Ucker: Volim te

Okrenula sam glavu ka njemu i poljubila ga jos jednom

Dulce: Volim i ja tebe, ljubavi

Okreuo se na sekund i ubrao jednu od najlesih crvenih ruza

Pruzio mi je uz jos jedan nezan poljubac

Ucker: Malena....

Videla sam da zeli nesto da kaze ali da se ne usudjuje...

Dulce: Sta?

Nasmejala sam se...

Ucker: Pa...vidis...ja..sam..mislio...
Dulce: Hajde...
Ucker: Znas o cemu se radi?
Dulce:

Jos vise sam se smejala
Secam se kada je to uradio prvi put....

Ispruzio je svoju ruku ispred mene...
I otvorio malenu crvenu kutijicu...

Ucker: Hoces...da se udas za mene?

Otvorio je kutijicu i iz nje je sijao prelepi prsten...



Moje oci napunile si se suzama

Dulce: Da! Naravno da hocu!

Izvadio je prsten i stavio na moju ruku...

Bacila sam mu se u zagrljaj i poljubila ga

Sve je bilo toliko divno...moji snovi nisu mogli da se ostvare na bolji nacin

I da...zaborvaih da kazem....

Volim ga najvise na svetu

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Svadbeno iznenadjenje“

Moj san....
Moj san se sada ostvaruje....

Znate,
Kada toliko dugo ceznete za necim, kada ste preziveli brdo muka i neprijtanih osecanja, kada ste napokon prevazisli taj ocaj, nalazite se na putu ka svojoj sreci...

I sada kada ta sreca treba da se ispuni za nekoliko sati...i kada vam je na domah ruke....
Shvatite kako kratko traje...

Samo jedan delic...vaseg vremena....da iz ocaja predjete u srecu....
I da se nadate da ce onda sve biti savrseno....

Dok posmatram sebe u odraz velikog ogledala...moje ruke polako drhte...

Stojim obucena, u predivnoj, beloj haljini dok moje crvene lokne padaju preko mojih ramena....
Moje oci sijaju neizmernom srecom, a u sebi osecam kako kucaju dva srca...

Posle pet meseci zajednockog zivota sa Uckerom i Marijom, na imanju...moj zivot nije mogao da bude lepsi...
Za nekoliko meseci cu na svet doneti jos jedno dete, i sreca nije mogla da bude veca...

Moje crvene usne cekale su taj tren kada ce poljubiti njegove....ponovo...

Sela sam ispred ogledala i uzela staklenu bocicu parfema u svoje ruke kada sam zacula vrata...i kako su se sirom....i naglo otvorila...

Posmatrala sam njen odraz u ogledalu....

Osetila sam kako ubrzano dise i kako se moj strah povecava....

Istog trenutka je staklena bocica pala na beli tepih ispred mene...
Hiljdu delica stakla...rasprstalo se ispred mene....

Okrenula sam glavu sto sam brze mogla da bi videla nju kako u jednom potezu pada na beli tepih....

Skocila sam sa stolice i brzim koracima se bacila ispred nje...

Uspela sam da pridrzim njenu glavu pre nego sto je spustila na pod...

Moje suze pocele su da liju...
Jedna za jednom...

Padale su na beli tepih....i moju vencanicu...
Osecala sam kako mi se crna maskara maze po licu....dok osecam kako moje srce vristi...

Zasto sada?
Zasto sad?

Uzela sam njene ruke u moje...

Osetila sam tu hladnocu...
Nije imala snage da me stegne....samo me je pogledala svojim ocima...

Nisam mogla da progovorim, samo sam gledala u nju...

Njena haljina je bila pocepana...

A ja...

Ja sam neprestano gledala u tamno, crvenu krv...koja je kapljala na moju...belu vencanicu....

Sreca.

U mom svetu, sreca je nesto sto traje toliko koliko si svestan da ona postoji

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Tajne uzimaju zivote“

Stiskala sam odredjeno mesto na njenom stomaku dok je neprestano sikljala krv....

Naslonila sam svoju ruku sto sam vise mogla dok su mi suze padale na njeno lice...

Krv je lila na beli tepih i ostavljala vecne tragove...

Ona me je gledala...i polako zatvarala oci...svaki trenutak bio je dug...
Videla sam kako polako dise...sve sporije...i kako se gusi...

Dulce: Neeeeeeeeeee!!!!! Neeeeeeeee, Belaaaaaaaaa!!!! Neeeee!!!! Ostani sa mnom!!!!!

Pristisla sam ranu joj jace pokusavajuci da zaustavim krv, ali nisam uspevala...

Odjednom sam pocela da se tresem....
Nisam mogla da disem, ni da razmisljam racionalno...

Nalazila sam se u prostoriji, na belom tepihu...

Sve je nestalo...
Moja frizura bila je raspadnuta, moja kosa bila je umazana jos jacom crvenom bojom...moja vencanica...
Bila je crvena....
Njena plava kosa bila je umazana krvlju, dok sam gledala u njene usne koje su pocele da gube prirodnu boju...

Sada....po prvi put u zivotu...sam osetila da je gubim...

Dulce: Belaaaaaaaaa!!!! Belaaa!!!!!

Prodrmala sam njeno lice, i otvorila je naglo oci...

Dulce: Belaaaa!!! Slusaj me!!! Ostani sa mnom!!! Ne zatvaraj oci!!!!!

Videla sam da polako pokusava da otvori usta, pa sam joj pazljivo podigla glavu svojom levom rukom...

Bela: Na..t...
Dulce: Nista te ne razumem Bela!!!!

I onda sam videla kako njene oci pocinju da drhte...kako je pogledala bledo prema vratima...

Okrenula sam glavu brzo, jos uvek drzeci njenu ranu, i ugledala sam nju

Nista nisam razumela.
Stojala je bledo na vratima, sa pistoljem u ruci...

Pocela sam da se gubim...

Pre nekoliko minuta nalazila sam se u Raju...trebala sam da se udam za coveka koga volim...
Sve je bilo savrseno...a sada se nalazim u Paklu...

U lokvi krvi....

Dulce: Natali!!!! Zaboga, sta se dogadja?! Gde je Ucker?! Sta si uradila?!

Cutala je...i bledo gledala u Belu....

Natali: Nisam htela!!!
Dulce: MOLIM??!!!!!

Bela: Dul...dul...c....zov...zovi....mari..ja...nu...mol...uim..

Nije mogla da prica...gutala je krv...gusila se...

Pocela sam da placem...nisam mogla da izdrzim...gusila sam se u suzama...

Dulce: Šššš....Bela...cuti...bices dobro, molim te!!!!
Bela: ...zov...i ...je...

Pogledala sam u nju i osetila kako odlazi...polako...

Dulce: MARIJANAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!

Otvorila sam usne i viknula koliko sam mogla...gledajuci u Natali...

Ustala sam i krenula prema njoj, osecajuci kako mi krv curi sa ruke...

Dulce: Sta si uradilaaaaaa?!!!! Sta si uradila???!!!!

Natali: Ja...ja....ona...ja sam..htela da...pricam sa...tobom...htela sam da...ti kazem...da...ali ona...nije..me pustila...
Dulce: MOLIM???!!! O cemu pricas!!!!

I onda sam je ugledala...stojala je...pored mene...
Marijana...

Malena, svega...6 godina...a njena mama lezi u krvi ispred nje...

Marijana: Maamaaa?

Dulce: Duso, tvoja mama...

Marijana: Maaamaaaaaaaa???!!!!

Pocela je da place...
Potrcala je prema njoj

I tada se pojavio i on

Alfonso: Sta se desava? Dulce, gde je...

I onda j video...

Alfonso: Bela?! Belaaaaaaaaa???!!!!!!

Potrcao je prema njoj podizajuci je sa tepiha....

Alfonso: Dulce, sta se dogodilo????!!!! Sta???
Dulce: Ne znam!!!!
Natali: Ja sam pucala

Dulce: Vodi je u bolnicu!!!! Jos uvek dise!!! Gde je Ucker???!!!!
Alfonso: Ne znam!!! Pomirite se!!!

Krenuo je prema vratima noseci Belu u narucju...ali...

Nije uspeo...

Videla sam to vec poznato lice kako nam se priblizava...

Cris: Niko ne ide nigde!

Pogledala sam u njega...

Drzao je Ajlin snazno za ruku i vukao je prema nama...dok je u drugoj ruci drzao pistolj uperen u njenu glavu...

Dulce: Gde je Ucker???? Gde je Marija???!!!!!
Marijana: Maaaaaaamaaaaaaaaaa!!!!!
Cris: Tisina!!!!

Ajlin: Zao mi je Dulce, zao mi je...
Cris: Cuti!!!

Udario je pistoljem u glavu..i pala je...bez svesti...ispred njegovih nogu

Dulce: Sta se desava ovde? Cris?
Alfonso: Pusti me da odvedem Belu u bolnicu, molim te?
Cris: Neeee!!!!
Dulce: Gde jeee Uckerrrr???? Gde mi je cerka???!!!!

Natali: Evo ih

Okrenula sam se...i videla Uckera kako hoda prema meni....

Osetila sam blago olaksanje...dobro je...
Ali...

Onda se pojavila i ona...
Noseci moje dete u rukama...

Ona...

Izabela

„Hvala“

...Tama...

Duboki mrak povlaci me i uzima

Crni dim me obavija

A ja jecam, placem i preklinjem

Ali....zavrseno je

Nema pocetka, samo kraja

Nema svetlosti, samo tame

Nema ljubavi, samo mrznje

Nema zivota, samo smrti

Osecam kako moje noge popustaju i kako polako gubim nit sa stvarnoscu....

Ali...otvaram oci

I kroz maglu vidim nju

Njeno srce je ubijeno....raspuknuto...

Ne dise...

Nema nade, samo smrt....

Gleda me svojim krupnim ocima....

Znam da me vise ne vidi....

Krv lije iz njenog grudnog kosa i usana....

Nikada nisam mislila da mi je smrt tako bliska

Nikada nisam bila svesna da samo jedna greska u zivotu moze da donese smrt, najgoru
Jedan maleni deo vaseg zivota, jedna greska i gotovo je.

Treba da budete snazni i da svaki dan docekujete sa osmehom na licu, jer je svaki tren vaseg zivota dragocen i ono sto je najgore, najtuznije je da to shvatimo tek kada je kasno...

Kada se suocimo sa tom tamom koja nas ceka....i koju svi kad tad osetimo....
Znamo da je kraj...

Polako se uspravljam...i

...ne vidim nikog...

Nema nikog....

I onda shvatam da sam izgubila svest nekoliko minuta...

Sama sam....

Jel sanjam?

Sta se desava?

I onda sam cula buku....i glasove....

Zatvorila sam oci....i..videla sve...
Sve mi se pojavilo u glavi kao...secanje...

Ono sto se dogodilo pre nekoliko minuta kada sam ja izgubila svest....
Sve sam videla

Pucao je

Ni on ni ja nismo mogli da reagujemo, ali ona jeste

Bacila se na njega, pokusala da ga udari...ali sledece sto sam videla...

Nju kako pada....

Mrtva...

Polako sam dosla do nje...
Lezla je nekoliko metara od mene...

Njena crna kosa jos uvek je imala sjaj, njene crvene usne jos uvek su bile obojene, njeno lice jos uvek je bilo toplo...

Osetila sam kako mi suza pada na tepih...

Spustila sam svoju ruku na njene sirom otvorene oci...

I dok sam ih teskog srca zatvarala...
Rekla sam joj, znajuci da me cuje

- Hvala, Ajlin

„Kraj i pocetak“

Lezala sam na krevetu, naslonjena na veliki, beli jastuk

Naslonila sam ruke na svoj stomak, i osetila nekoliko blagih trzaja...
Nasmejala sam se

Ponovo sam pocela da razmisljam o njoj...
Svaki put kada sam zatvarala oci, mogla sam ponovo da vidim njene krupne oci kako me posmatraju i to mi nije davalo mira...

Zatvorila sam oci i sada....kada sam iznenadno cula vrata kako se otvaraju.

On je.

Obisao je krevet i legao pored mene

Poljubio me je...
Posle toliko vremena i tragedije...
Ponovo sam osetila te slatke usne

Dulce: Kako je?
Ucker: Dobro je, ljubavi...nema potrebe da brines... Sve je u najboljem redu...
Dulce: Elena?
Ucker: I Bela i Elena su dobro. Alfonso i ja smo upravo dosli iz bolnice, doktorka je rekla da je Bela izgubila dosta krvi, ali da ce biti dobro. Alfonso cuva Elenu.
Dulce: Zelala bih da je vidim
Ucker: Znas da nam je doktor rekao da mirijus...posle one tragedije, moras da budes mirna...zbog bebe

Spustio je svoju ruku na moj stomak...i jos jednom me nezno poljubio...

Ucker: Jos razmisljas o tome?

Ucutala sam...
Znam da je proslo nedelju dana od kad je Ajlin ubijena ali nisam mogla da to tako brzo zaboravim

Klimnula sam glavom

Ucker: Nisi ti kriva, zaboravi na to
Dulce: Dala je njen zivot da bi spasila nase dete
Ucker: Znam. I nikada necu prestati da joj zahvaljujem na tome, ali...moramo da nastavimo da zivimo...
Dulce: Znam.
Ucker: Barem znamo da vise nikada nece pokusati da nam naude..nikada nisam mislio da ce Natali da ubije Crisa...

Pogledala sam ga...

Dulce: Hoces reci Dulce Himena?
Ucker: Da...to sam hteo da kazem...jos uvek ne mogu da verujem da je Natali ustavari Dulce Himena!
Dulce: Ni ja! Nikada nisam to pomislila!
Ucker: Znam! Sada mi je jasno zasto se zblizila sa mnom jos u Njujroku, i zasto je kupila imanje ovde...
Dulce: Bila jeu dosluhu sa Crisom i Izabelom, kada je izasla iz zatvora
Ucker: Sada su obe tamo...
Dulce: Uplatila sam im odredjenu sumu novca na racun
Ucker: Tako ce nas ostaviti na miru, zauvek

Dulce: Gde je Marija?
Ucker: Ona i Marijana su u dvoristu...sve je u redu...opusti se...

Spustila sam glavu unazad, na jastuk ali osecala sam napetost...nisam mogla da ne mislim na sve sto se dogodilo...

Dulce: Ne mogu da se opustim...

Ucker: aaa...to je...pa..pomocicu ti....

Priblizio mi se...

Osetila sam taj njegov parfem i njegov magican dodir na mojoj kozi...
Toliko mi je to bilo potrebno, a nisam ni bila svesna...

Spustio je svoje usne na moje, kada sam zatvorila oci...

Bilo je divno, poljubac pun strasti i ljubavi...
Mojim telom proslo je milion senzacija...

I onda sam osetila nesto

Otvorila sam oci naglo

Dulce: Aaaaaa!!!

Pogledao me je cudno

Ucker: Dul?

Pocela sam ubrzano da disem...
Osecala sam uzasan bol

Dulce: Mislim....mislim...da...se..poradjam!

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Moje ljubavi“

Prelepo, toplo sunce obasjalo je moje lice, veoma rano....

Otvorila sam oci lagano, dok su me zraci golicali...
Nasmejala sam se tako da sam osetila beskonacnu srecu u srcu...

Pogledala sam u njega...
Lezao je pored mene, sa rukom oko mg struka...
Poljubila sam ga nezno i polako se iskrala iz kreveta...

Dosla sam do prozora i jednim potezom povukla dugu, belu zavesu...

Svetlost je prodrla unutra, i obasjala sobu...
Otvorila sam prozor i udahnula neverovatno svez vazduh...

Izasla sam na terasu, srecna i zadovoljna...

Prelepe crvene ruze, ciji je miris dopirao cak do mene....jezero cija je voda mirno zuborila, prelepo cvece sirom imanja koje je blistalo svojom lepotom....

I moje najvece ljubavi u zivotu...

Marija je trcala niz jezero svojim malenim nogicama, dok je on isao za njom pokusavajuci da je sustigne....

Nasmejala sam se slatko...

Njegova malena kosica leprsala je po vetru...
A njegovi maleni obrazi postali su rumeni...

Dulce: Marija, Cristofere!!!!

Oboje su zastali i okrenuli se prema meni, mahnula sam im rukom i pokazala im da silazim...

Okrenula sam se i usla unutra u sobu...
On je jos uvek lezao u krevetu, ali sada budan...gledajuci u mene sa osmehom

Ucker: Dobro jutro, ljubavi

Nasmejala sam se i bacila na krevet...naslanjajuci svoju glavu na njegove grudi...

Dulce: Dobro jutro!

Poljubila sam ga...
I posle toliko godina...koje su prosle posle rodjenja Cristofera, posle cetiri godine, ja osecam isto...kada me poljubi...

I uvek cu osecati isto....jer ga volim svim mojim srcem...

Ucker: Hajde...cekaju nas
Dulce: Da, Marija ce se obradovati kada vidi nas poklon...
Ucker: Siguran sam u to, insistirala je na tome sve ove godine, od kad je izasla iz bolnice!
Dulce: Hajdemo...

Ustali smo oboje i presvukli se...
Kao sto vidite, jos uvek smo isti...

Posle nekoliko minuta, izasli smo u dvoriste....

Veliki, beli sto stojao j u sredini dvorista...
Dorucak je vec bio serviran....

Osecala sam miris tosta i svezeg cedjenog soka...

Bela je sedela i pila kafu, sa Elenom u rukama, dok se Marijana igrala sa Alfonsom...

Bilo je predivno...

Bela: Dobro jutro, spavalice!!!
Dulce y Ucker: Dobro jutro!

Marija: Maaaaaaaaaamaaaaa!!!! Tataaaaaaaaa!!!
Dulce: Srecan rodjenadan, dusoooo!!!!

Potrcala sam prema njoj, bacajuci joj se u zagrljaj!
Poljubila sam je u maleni obraz

Cristofer: I mene...mami...i mene!

Vukao me je za haljinu, dok sam spustala Mariju na zemlju...
Poljubila sam i njega, smejuci se

Ucker: Idem po poklon!
Marija: Sta ste mi kupili?! Sta?
Cristofer: i meni mami i meni?
Bela: hahahaha....ajde da jedete vi mali djavolci!
Alfonso: Nista niste okusili!
Marija: Mami, ima sladoleda?
Dulce: Ima, duso...ima...

Bela: Razgovarala sam sa gospodinom Matisom i rekao je da je voljan da nam proda i njegov deo imanja, posto odlazi za London
Dulce: Zaista?
Alfonso: Da, vec sutra!
Dulce: To je predivno!

Htela sam jos nesto da kazem, ali sam videla Marijin izraz lica, pa sam se okrenula...

Videla sam da njena sreca nije mogla da bude veca, u ovom trenutku...

Ucker je isao prema nama vodeci za sobom predivnog belog konja...

Njegova dlaka presijavala se na suncu...izgledao je predivno...

Znala sam da je Marija zelela da ponovo jase, bila joj je to najveca zelja i posle cetiri godina ubedjivanja, morala sam da popustim...

Ustala je i svojim malenim nogama je potrcala ka njemu....

Nikada je nisam videla srecniju....

I posle nekoliko sati....

Sedela sam na jezeru...posmatrajuci vodu...

I onda sam osetila njegovu prisutnost iza mene...

Seo je pored mene...zaglio me je cvrsto...
I osetila sam taj topao dodir njegovih ruku na mom struku....

Nisam mogla da budem srecnija...

Dvoristom su trcala deca koja nisu mogla da budu sladja...nasa deca!
A ja sam sedela pored naboljeg muskarca na svetu...i ceo moj zivot provescu pored njega...


I onda...sam...oboje pogledala svojim ocima....drzeci njega za ruku....

Oboje su sedeli na istom mestu...
Nisu se pomerali...

Marija je spustila glavu na bratovljevo rame....i ispustila suzu....
On me je gledao sirom otvorenih ociju....

Pogledala sam ih jos jednom....i rekla im....

- To je bila nasa prica.... i posle toliko godina...i sada...kada vi imate svoju porodicu...ja i vas otac...osecamo se isto....kao i tada....

A vama, dragi moji slusaoci....

Zelim da posvetim poseban deo ove ljubavne price....

Verujete u ljubav u svakom delicu vaseg zivota...i onda kada mislite da nema nada i onda kada mislite da za vas nema mesta na ovome svetu, pomislite na osobu, koja vas cini srecnom....
Nemojte da propustate ni jedan trenutak zivota, jer sve kroz sta ste dosad prosli i sve sto dolazi, prozivecete samo jednom i....

„Ucinite te trenutke vrednim pamcenja“


THE END