Dulce Maria y Christopher Uckermann!
Dobrodosli na 4um o Dulce i Christopheru!

Dulce Maria y Christopher Uckermann!

Welcome!
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 El caso... de amor?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: El caso... de amor?   Ned Nov 08, 2009 10:33 pm

Svako vreme ima svoje mane i vrline, svoje kapije kroz koje propusta ljudske sudbine. Ovog puta kapija je oskrinuta, dovoljno da se kroz nju provuku dva mlada zivota.

Christopher von Uckermann je oduvek bio posvecen samo jednoj stvari, svom poslu. Od malih nogu znao je da zeli da postane policajac i nije postojalo nista sto bi moglo da promeni tu odluku. Godinama je naporno ucio i trenirao kako bi ispunio taj svoj san. Propustio je mnoge stvari u svom odrastanju, ali mu to nikada nije smetalo. Njegova zelja, upornost i odlucnost uspeli su da ispune taj san i da ga pretvore u stvarnost.

Dulce Maria Espinosa na sve je ostavljala utisak tipicne razmazene bogatasice. Ali prvi utisak je cesto pogresan i o ljudima ne treba suditi na osnovu njegovog spoljasnjeg izgleda. Tako je bilo i sa njom. Sarmantna crvenokosa devojka je i pored velikog bogatstva koje poseduje njena porodica, radila u svojoj prodavnici gde je prodavala najfinije predmete od porcelana. Volela je da bude samostalna i nezavisna te je veoma retko trazila pomoc svojih roditelja.

Novi slucaj mladog, ali veoma uspesnog policajca Christophera, je da rasturi mrezu opasnih krijumcara. A da bi to uradio mora da zastiti Dulce i pre svega da od nje zatrazi pomoc sto mu se nikako nije svidelo. Svakako je imao pametnijeg posla od provodjenja vremena sa jos jednom u nizu razmazenih tatihih cerki. Medjutim njegovo misljenje o njoj menja se vec pri prvom susretu, a spletom okolnosti nacice se u narucju zene koja mu je zabranjena. Barem dok ne razresi slucaj.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Ned Nov 08, 2009 10:34 pm

Uzurbano je usao u metro bas kao i na desetine ostalih gradjana Njujorka. Nakon jedno petnaest minuta voznje poceo je da se probija kroz guzvu kako bi uspeo da izadje. Zatim se uputio ka belim, sirokim stepenicama da bi potom skrenuo desno i posle pet minuta hoda nalazio se ispred zgrade policije u kojoj je radio. Ljubazno je pozdravio portira, a zatim i sve ljude pored kojih je prosao na putu ka svojoj kancelariji. Ovoga jutra uspeo je da izbegne neumesna udvaranja svojih koleginica koje nisu propustale priliku da se nadju u njegovoj blizini. Otvorio je vrata na kojima je velikim slovima pisalo Christopher von Uckermann, a zatim je uvezbanim pokretom ruke jaknu okacio na jedan od civiluka koji su se tu nalazilo. Pogledao je na sat i zadovoljno zakljucio da je stigao par minuta pre pocetka radnog vremena.Zaista je mrzeo ljude koji kasne i nepostuju dogovoreno vreme. Smestio se u svoju udobnu stolicu i poceo da prelistava novine. Nikada nije mogao da se dovoljno nacudi svim glupostima koje su novinari smisljali kako bi povecali tiraz svojih novina. Ali opet, toliko ljudi je verovalo u te nepromisljane i blago receno neverovatne price. Svakim danom se pitao kako je moguce da tako naivan narod zivi u jednom od najpoznatijih gradova sveta. Mrzovoljno je spustio novine na sto, a zatim se okrenuo ka velikom prozoru iz kojeg je mogao da vidi veliki deo grada.
Hiljade namrstenih lica zurilo je nekuda ne obracajuci paznju jedni na druge. Svima je bio vazan njihov zivot, a ostali ljudi nisu ni morali da postoje.
Nasuprot njima, bili su tu i oni cuveni americki srednjoskolci. Bili su i vise nego prepoznatljivi i sastojali su se od dve grupe:popularni, koji vladaju skolom i koji misle da su svi ostali manje vredni u odnosu na njih; i oni drugi, luzeri koji su ponizavani od strane popularne dece.
Njegove odlutale misli u stvarnost je vratio zvuk tek pristigle poruke na pejdzeru.

“Novi slucaj.Sastanak za pet minuta.”

Pogledao je na sat, a zatim mu se pogled spustio na sliku njegovog psa.


Obozavao ga je. Ta luda i veoma umiljata zivotinja osvojila je njegovu ljubav vac pri prvom susretu. Susretu koji nikada nece zaboraviti.
Kao i svake subote ujutru odlazio je u obliznji kafic sa prijateljem. Medjutim, tog jutra imali su jos jednog clana u svom drustvu, prelepog nemackog ovcara koji je odmah seo pored Christophera. Zacudjen, mladic je upitao ciji je to pas. Ali odgovora nije bilo. Zapravo, konobar mu je rekao da taj pas vec neko vreme dolazi u kafic, ali se ne zna ciji je. Vreme je prolazilo, a to prelepo stvorenje se nije odvajalo od Christohera u ciji je auto uskocio cim je ovaj krenuo kuci. I tada pocinje njihova prica.
Sa ovim mislima, Christopher je izasao iz kancelarije i uputio se ka sali za sastanke.

Vidno srecna i raspolozena, mlada crvenokosa devojka okacila je natpis “OTVORENO” na vrata. Nedostajao joj je posao. Nakon sto se pre dva ili cak tri dana(ako racunamo po engleskom) vremenu vratila iz Londona, svaki dan je pocinjala dobro raspolozena.
A kako i ne bi, kada se predivno provela? Zajedno sa Zori, svojom najboljom drugaricom, istrazila je najbolje restorane, kupovala najkvalitetniju odecu, obisla mesta od kojih zastaje dah… Medjutim, najbolje od svega, bilo je to sto roditelje nije videla nesto vise od nedelju dana.
Oduvek se pitala zasto ne moze da ima normalne roditelje. Majke njenih vrsnjaka bile su zene posvecene kuci i porodici, dok su ocevi tokom pre podneva zaradjivali novac, a potom zurili kuci kako bi svoje slobodno vreme provodili u toplom porodicnom domu.
A njeni roditelji? Oni su posebna prica.
Sofia Espinosa je gotovo citav dan provodila u klubu okruzene mnostvom zena koje su poput nje. Tako okupljene, obicno su razgovarale o modi i putovanjima ili bi se jednostavno bavile najnovijim tracevima. Sa druge strane, Raphael Espinosa je cesto bio na poslovnim putovanjima pa ga je Dulce vidjala najvise pet puta godisnje. Iskreno, ne bi je zacudilo kada bi saznala da njen otac ima ljubavnicu. Mada se vec godinama ne brine zbog toga.

Sofia:Dulce, draga.

Ah. Mrzela je taj isfolirani govor svoje majke tako da joj je samo uputila jedan ostar pogled.

Sofia:Pobogu kceri, kada ces se okanuti ove glupe prodavnice?

Ukoliko je Sofia nesto mrzela, to je definitivno bila “Une nuit magique”, prodavnica u kojoj je njena cerka prodavala predivne porcelanske predmete. Jednostavno, nije mogla da shvati zasto bi se mlada, lepa i bogata devojka umarala radeci kada je mogla da uziva i trosi ocev novac u neogranicenim kolicinama.
Dulce je duboko udahnula pokusavajuci da smiri bes koji je njena majka izazvala samo jednom izgovorenom recenicom.

Dulce:Nikada mama. Treba ti jos nesto?
Sofia:Zaboga Dulce, ne budi nevaspitana. Tako se ne razgovara sa majkom.
Dulce:Da, verovatno si u pravu. Hoces li mi sada reci sta radis ovde?
Sofia:Ah. Strasno.
Dulce:I dalje cekam odgovor na moje pitanje.
Sofia:Dulce! Ne pricaj tako sa mnom! Razlog zbog kojeg sam dosla na ovo uzasno mesto je da te obavestim da u petak pravim veceru za moje prijateljice iz kluba.
Dulce:Dobro, i? Kakve to veze ima sa mnom?
Sofia:Ocekujem d aces doci i d aces biti ljubazna tokom vecere.
Dulce:Naravno da ne. Nemam nameru da idem na tu snobovsku veceru.
Sofia:Molim?! Mislim da nisam dobro cula.
Dulce:Odlicno si cula.
Sofia:Boze, pomozi mi. Izaci ce mi bore od ovolikog nerviranja.
Dulce:Ne brini se mama. Cim se to desi, otici ces kod lekara koji ce ti ubrizgati tonu botoksa kao i obicno.
Sofia:Nemoguca si!

Besna, Sofia je demonstrativno izasla ostavljajuci Dulce samu, nasmejanu i zadovoljnu sto je prezivela jos jedan “divan” razgovor sa svojom majkom.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Ned Nov 08, 2009 10:36 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ah. Bas divno. Sva euforija i uzbudjenje zbog posete Londonu nestali su nakon par razmenjnih recenica sa svojom majkom, A onda je kao slag na tortu dosao on. Njen prijatelj, brat, osoba koju veoma voli.
Hodala je po tek opalom zutom liscu dok joj je vetar nanosio snazno beli sneg na uplakano lice. Razmisljala je i razmisljala, pokusavajuci da shvati da li je ona u necemu pogresila. Ali odgovora nije bilo.
Pablo Concas predstavljao je nesto posebno za Dulce. Bio je nesto vise od specijalne osobe koja je zauzimala bitan deo njenog srca.
Upoznali su se jedne godine tokom letnjeg raspusta. Ona je imala petnaest, a on osamnaest godina. Zajedno sa drugaricama bila je na odmoru u Kanu. On je bio lokalni decko spreman za druzenje i upoznavanje sa novim ljudima. Konacno, jednog dana su se upoznali i odmah postali odlicni prijatelji. Svaki dan provodili su zajedno, pricali, izlazili… On joj je pricao o svom prvom putu kao i o problemima koje je imao sa devojkom. Ona bi ga pazljivo slusala i pokusavala da mu da neki savet. Uvece, odlazili sun a plazu ili u shisha bar kako to Francuzi kazu. Kad god bi otisli na plazu, Pablo joj je pokazivao svoj talenat da jednim potezom ruke slomi kamen sto je Dulce uvek iznova uspelo da nasmeje. A onda je doslo vreme rastanka. Ona je morala nazad u Njujork, a on je ostao u Francuskoj.
Iako su tokom svih ovih godina bili u dobrim odnosima, danas je konacno shvatila da je osoba kojoj je toliko verovala zapravo neko koga nikada nije ni poznavala.
Nezno je obrisala suze sa svog lica, protresla vatreno crvenu kosu kako bi otklonila pahuljice i pozvonila na velika bela vrata.

Zori:Dul, napokon. Ne znas… Hej, sta se desilo? Plakala si?

Vladala je tisina. Imala je toliko stvari da kaze svojoj najboljoj drugarici. Ali nije znala odakle da pocne tako da ju je samo zagrlila svom svojom snagom trazeci utehu koja joj je toliko bila potrebna.

Zori:Ljubavi. Smiri se. Sta je bilo?
Dulce:Pablo.

Ispustila je tuzan uzdah pri pomenu njegovog imena.

Zori:Pablo? Nesto mu se desilo?
Dulce:Ne.
Zori:Onda?
Dulce:On… Nije osoba koju sam mislila da poznajem.
Zori:Ne razumem.
Dulce:Nije ni bitno.
Zori:Kako nije bitno? Pobogu pogledaj se. Bleda si. Samo su ti oci crvene od tolikog plakanja.
Dulce:Ispricacu ti drugi put. Zaista ne bih sada o njemu. Veoma me je razocarao.
Zori:Ah ludice. Hajdemo unutra.

Zagrljene usle su u stan. Vec dugi niz godina bile su najbolje drugarice. Poznavale su jedna drugu tako dobro. Imale su prijateljstvo na kojem su im svi zavideli.
I njihovo prijateljstvo je ono pravo, za ceo zivot.
A sto se tice Dulce i Pabla.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Ned Nov 08, 2009 10:37 pm

Alfonso:Pa dobro… Nije tako strasno.
Christopher:Nije tako strasno? Naravno, za tebe nije.
Alfonso:Hej! Ne budi nepravedan. Ni ja nisam dobio lak zadatak.
Christopher:Ma ne.
Alfonso:Uostalom, ne razumem zasto se zalis. Devojka je prelepa.
Christopher: Ne zanima me.
Alfonso:Daj covece nisi je ni video.
Christopher:Pa? Videcu je sutra.
Alfonso:Zaista te ne razumem. Nisi hteo ni da vidis njenu sliku, a vec ti se ne svidja.
Christopher:Ah. Ne zanima me da li je lepa, ruzna, debela, mrsava…
Alfonso:Onda?
Christopher:Bogata je.
Alfonso:I?
Christopher:Kako i? Sigurno je razmazena, bahata bogatasica koja misli da je svet njen.
Alfonso:Uzasan si. Nisi joj ni dao priliku.
Christopher:Niti cu.
Alfonso:U redu. Kako god. Ali barem pogledaj sliku koju ti je dao sef.
Christopher:Ok. Pogledacu sliku, ali tada prestajemo da pricamo o gospodjici Espinosa sve dok se ne otvori slucaj.
Alfonso:Moze.
Christopher:Pa hajde onda da je vidimo.

Pazljivo, izvadio je jednu od slika iz plave fascicle koju je nosio u rukama.



Christopher:Dobro. Bio si u pravu. Lepa je.
Alfonso:Lepo sam ti rekao.
Christopher:Da, ali kakve ima veze da li je lepa? To ne odradjuje kakva je ko osoba.
Alfonso:Tu si u pravu.
Maria(jedna od sekretarica):Gospodine Uckermann vasa sestra vas ceka u kancelariji.
Christopher:Giovanna? Cudno. Nije mi rekla da dolazi.
Alfonso:Pa sta? Ne mora uvek da te obavestava o svemu.
Christopher:Ne mora, ali sam siguran da je smislila nesto.
Alfonso:Ne budi tako negativan. Sta ima lose u tome sto je sestra dosla da poseti svog brata?
Christopher:Nista. Ali videces vec. Naumila je ona nesto.

Pricajuci stigli su do Christopherove kancelarije. Christopher je otvorio vrata i usao pracen svojim najboljim drugom. Ali onda su obojica zastali.
U kancelariji su se nalazile tri osobe: Giovanna, Christopherova mladja sestra; Lari, Christopherov i Alfonsov sef i jos jedna devojka koju ni jedan od njih dvojice nije poznavao.

Lari:Dobro je sto ste dosli momci.
Giovanna:Zdravo bato.

Giovanna je bila dosta mlada, ali za svoje godine zaista ocaravajuca brineta.
Na sebi je imala jednostavnu ljubicastu majicu na koju se oslanjao lancic sa priveskom zvezdice. Obozavala je zvezdice. Bile su tako lepe, tajanstvene… Jednostavno, magicne.
Najnoviji model farmerka koje je imala na sebi savrseno su se slagale sa njenim omiljenim belim cipelama. A celu kombinaciju upotpunila je jedna od onih velikih torbi koje su bile potpuni modni trend te sezone.

Christopher:Zdravo Anna. Otkud ti?
Giovanna:Dosla sam da te vidim jer moramo da razgovaramo. A usput sam dovela i drugaricu. Znas, ona ce raditi sa Ponchom.

Pogledi momaka usmerili su se ka prelepoj crvenokosoj devojci.
Nosila je usku crnu majicu koja joj je i vise nego dobro stajala bas kao i farmerke koje je uklopila sa prelepim starkama koje je kupila pre par dana.
Oci su joj bile skrivene ispod naocara koje je jednostavno obozavala. Imala je preko dvesta pari razlicitih vrsta naocara. I nikada joj ih nije bilo dosta.

Lari:Tako je. Alfonso, ovo je devojka koju ces obucavati u narednom periodu. Tamara, ovo je Alfonso, tvoj novi ucitelj.
Alfonso:Drago mi je sto smo se upoznali Tamara. Slobodno me zovi Poncho.
Tamara:Zadovoljstvo je moje. I molim te, bez tog Tamara. Tami ce biti sasvim u redu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Ned Nov 08, 2009 10:38 pm

Christopher:Konacno smo sami. O cemu si htela da razgovarama?
Giovanna:Pa… Secas se kada sam pre dva meseca bila u Los ANdjelesu?
Christopher:Secam se.
Giovanna:I rekla sam ti kako sam upoznala nove prijatelje.
Christopher:Da.
Giovanna:E pa vidis, jedan od tih prijatelja koje sam tamo upoznala dolazi u Njujork…
Christopher:I ti hoces da on bude kod nas?
Giovanna:Ovaj… Da. Kako znas?
Christopher:Pretpostavio sam.
Giovanna:Onda? Sta kazes?
Christopher:Naravno da moze da dodje.
Giovanna:Stvarno?
Christopher:Stvarno. A o kojem prijatelju se radi?
Giovanna:O Christianu. Mislim das am ti pricala o njemu.
Christopher:Jesi. One je bese stariji od tebe?
Giovanna:Jeste, ali nije los. Mislim to sto je stariji…
Christopher:Hej, polako. Nisam nista lose mislio. To sto je stariji je jos bolje. Moci ce d ate cuva?
Giovanna:Da me cuva? Ne razumem.
Christopher:Od sutra cu biti na jednom ozbiljnom zadatku i svakako cu biti mirniji ako je neko poput tog tvog prijatelja sa tobom.
Giovanna:Plasis me. Kakav je to zadatak?
Christopher:Ne brini se. Nije nista ozbiljno samo ce mi oduzeti dosta vremena i necu biti toliko kod kuce. To je sve.
Giovanna:Obecavas da ces biti dobro?
Christopher:Obecavam. Volim te.
Giovanna:I ja tebe volim. Puno.

Alfonso:Ovo su vrata moje kancelarije, tamo levo je sala za sastanke, desno su stepenice koje vode u teretanu. Vidis ona vreta tamo pravo?
Tamara:Da. Sta sa njima?
Alfonso:Tu je Larijeva kancelarija.
Tamara:A to. U redu.
Alfonso:Dobro, mislim da je to dovoljno da znas. Za sada.
Tamara:Da, da. Kako god. Nego, kada pocinjemo sa obukom?
Alfonso:Ti bas jedva cekas da pocnemo?
Tamara:Naravno. Zato sam ovde.
Alfonso:Znas, nikada nisam upoznao devojku kao sto si ti.
Tamara:A kakva sam to ja?
Alfonso:Nekako si… Drugacija. Ne postoji mnogo devojaka koje zele da rade u ovom odelenju policije. Pogotovo nema tako mladih devojaka poput tebe.
Tamara:Znam da ih nema. Ja sam jedinstvena.
Alfonso:Da. Vidim.
Tamara:Lepo sto vidis.
Alfonso:Definitivno si jedinstvena. A sto se obuke tice… Ako ti odgovara mogli bismo vec sutra da pocnemo.
Tamara:Savrseno. U koliko sati da dodjem?
Alfonso:Hmmm. Jel ti odgovara 07:00?
Tamara:Tako rano?!
Alfonso:Da. Sta si ocekivala?
Tamara:Ne znam, ali sigurno ne sedam ujutru. No dobro. Vidimo se u sedam ispred tvoje kancelarije?
Alfonso:Odlicno.
Tamara:Onda… Cao. Do sutra.
Alfonso:Cao.

Dulce:… I to je cela prica.
Zori:Ne mogu da verujem. Nisam to ocekivala od njega.
Dulce:Ja jos manje. Sada razumes zasto sam bila onakva.
Zori:Da. Strasno.
Dulce:Oh. Umalo da zaboravim.
Zori:Ima jos nesto?
Dulce:Da. Ali ovo nema veze sa Pablom.
Zori:Nego?
Dulce:Zvao me je neki gospodin Lari. On je jedan od sefova u policiji.
Zori:U policiji? I zvao je tebe?
Dulce:Aha.
Zori:Ali zasto?
Dulce:Zeli da ucestvujem u jednoj policijskoj operaciji.
Zori:Ti? Ali o cemu se radi?
Dulce:Ne znam. Nije zeleo da mi kaze preko telefona. Sutra ce jedan od policajaca koji radi za njega doci da mi sve objasni.
Zori:Strasno. Sta se tebi sve nece desiti?
Dulce:Ne znam. Mada zvuci uzbudljivo.
Zori:Bas me zanima o cemu se radi.
Dulce:I mene. Ali moracemo da sacekamo do sutra.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 09, 2009 11:49 pm

Novi dan je brzo osvanuo. Za neke mnogo brze od ostalih.

Alfonso:Dobro jutro.
Tamara:Ne vidim nista dobro u tome sto sam ustala u 05:30 da bih bila ovde u 07:00.
Alfonso:05:30? Mislio sam da zivis blizu.
Tamara:Pa i zivim. Ali morala sam da sredim kosu. Mislim ne mogu da dodjem sva rascupana. A tu je i sminka. Zar mislis da je ovo umetnicko delo na mom licu nastalo pomocu magije?
Alfonso:Svakako da nije.
Tamara:Pa normalno da nije. Ne mogu da verujem koliko vi muskarci ne razmisljate.
Alfonso:Ah… Zene.
Tamara:Molim?!
Alfonso:Sta? Nista nisam rekao.
Tamara:Bolje bi ti bilo.
Alfonso:Onda. Spremna za trening?
Tamara:Pobogu sedam je sati. Naravno da nisam spremna. Ali sta je tu je.
Alfonso:Kreni za mnom.
Tamara:Hej! Zar teretana nije tamo desno?
Alfonso:A ko je rekao da idemo u teretanu?
Tamara: Oh por Diooooooos. Nismo ni poceli, a vec mi zadajes glavobolju.
Alfonso:Hajde. Ni ne znas gde idemo.
Tamara:Pa bas zato. Ko zna gde ces me odvesti.
Alfonso:Ne verujes mi?
Tamara:Pa… Onako. Mislim jos te ne poznajem dovoljno, ali cini mi se da si ok osoba.
Alfonso:Znas, razmisljao sam sinoc. I mislim da cemo biti dobar tim.
Tamara:Necemo biti dobar, vec odlican tim. Smislila sam nam i ime.
Alfonso:Ime?
Tamara:Aha. Herramy. Super je zar ne?
Alfonso:Jeste. Vidi se da si bas mastovita.
Tamara:Da, znam. Ljudi mi to stalno govore. Nego, gde idemo?
Alfonso:Videces. Hoces cokoladu?
Tamara:Fuj! Naravno da necu.
Alfonso:Ne volis cokoladu?
Tamara:Ne.
Alfonso:Ah da. Zaboravio sam da si ti jedinstvena.
Tamara:Ne znam kako si to mogao da zaboravis.
Alfonso:Veruj mi ne znam ni ja.
Tamara:Strasno.
Alfonso:Stigli smo. Svidja ti se?

Bilo je to najlepse svitanje koje je ikada videla.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 09, 2009 11:50 pm

“Mozes ti to!” stalno je ponavljao u sebi. “Samo se opusti i ponasaj se kao i obicno.” Bile su poslednje reci koje je rekao sebi pre nego sto je zakucao na vrata stana koji se nalazio u samom centru Njujorka.
Nije dugo cekao, a pred njim se nalazila prelepa crvenokosa devojka. Definitivno je bila mnogo lepsa nego na slici.
A ta crna haljina koju je nosila… Bila je kao stvorena za nju.

Dulce:Dobro jutro.
Christopher:Dobro jutro gospodjice Espinosa. Jas am Christopher Uckermann, policajac kojeg je poslao gospodina Lari.
Dulce:Ah, da. Naravno. Udjite.
Christopher:Hvala.
Dulce:Sedite gde hocete. Zelite nesto da popijete?
Christopher:Casa vode ce biti dovoljna.
Dulce:Izvolite.
Christopher:Hvala.
Dulce:Mozete li molim vas da mi objasnite o cemu se radi? Odakle gospodinu Lariju moj broj? I zasto vam treba moja pomoc?
Christopher:Prvo sto moram da vas zamolim je da budete diskretni. Cak iako ne prihvatite ono sto cu vam predloziti, molio bih vas da ovo sto cu vam reci ne izadje iz ove prostorije.
Dulce:Da, naravno. Ne brinite se za to.
Christopher:Hvala. Pa onda da pocnem. Pre nego sto krenem sa pricom moram da vas upozorim da mislim da vam se nece svideti ovo sto cu vam reci. Zapravo siguran sam da vam se nece svideti.
Dulce:Ne razumem vas. Na sta mislite?
Christopher:Saznacete vec. Ovako. Treba nam vasa pomoc u razotkrivanju mreze opasnih krijumcara.
Dulce:Molim?! Ali, kakve ja veze imam sa njima?
Christopher:Prema nasim informacijama sledeca pljacka bice izvrsena u Njujorku. I imamo dovoljno razloga da sumnjamo da je zapravo vasa radnja meta ovoga puta.
Dulce:Ali… Ah. Nastavite molim vas.
Christopher:Svakako. Kao sto sam rekao smatramo da je vasa radnja nova meta, a samim tim je i vas zivot ugrozen. Da bi vas zastitili i uhapsili te ljude, treba nam vasa pomoc.
Dulce:Naravno. Sta treba da uradim?
Christopher:Za sada nista posebno. Samo treba da me “zaposlite” kao svog radnika kako bih vas stitio i mogao da osmatram kako bih video da li se nesto cudno desava.
Dulce:Smatrajte da je to ucinjeno.
Christopher:Hvala. Zamolio bih vas jos nesto.
Dulce:Slobodno.
Christopher:Da li bih vec dana mogao da pocnem da “radim”?
Dulce:Da, naravno. Ako zelite mozemo odmah da krenemo.
Christopher:Odlicno. Ali postoji jos jedna stvar. Ona za koju sam rekao da ce vas povrediti.
Dulce:Ah. Recite.
Christopher:Sumnjamo da je jedan od tih krijumcara i vas prijatelj Pablo.
Dulce:To je u pitanju. Od juce taj covek vise nije moj prijatelj i zaista me ne zanima sta se sa njim desava.
Christopher:Oprostite. Nisam znao.
Dulce:U redu je.
Christopher:Mislim da bismo mogli da krenemo. Ako se slazete.
Dulce:Da, nema problema.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 09, 2009 11:51 pm

Dulce:Stigli smo.
Christopher:Ovo je… Prelepo.

I to je zaista mislio.
Videlo se da je Dulce odlicno organizovana i veoma uredna devojka. Cela prodavnica bila je vrlo cista i pedantno sredjena.

Dulce:Hvala.
Christopher:Zaista impresivno. Gde nabavljate ove porcelanske figurice?
Dulce:Donose mi ih razliciti nabavljaci sa kojima imam ugovor.
Christopher:I da li mozda postoji neka figura u obliku zvezde?
Dulce:Zvezde? Hmmmm. Mislim da imam jednu.
Christopher:Da li bih mogao da je pogledam?
Dulce:Naravno. Odmah cu je pronaci.
Christopher:Hvala vam.
Dulce:Nije to nista. Ali... Mogu li da vas zamolim jednu stvar?
Christopher:Naravno.
Dulce:Da li bismo mogli da predjemo na TI? Cini mi se da smo slicnih godima i pomalo mi je cudno sto jedno drugome persiramo.
Christopher:Da, u pravu si. Slazem se.
Dulce:Super. A sada da nadjem tu zvezdu. Ako zelis mogu da pozovem nekoga i da zamolim da mi donesu figuricu u obliku zvezde ukoliko ti se ne svidi ova koju cu ti pokazati.
Christopher:Nema potrebe. Bitno je samo da je zvezda. Moja mladja sestra ih obozava.
Dulce:U tom slucaju, daj joj ovo.

Polako je skinula lancic sa priveskom zvezde koji je imala i predala ga Christopheru.

Christopher:Sta? Ne dolazi u obzir. Mislim to je…
Dulce:Molim te. Zelim da joj ga das.
Christopher:U redu. Puno ti hvala.
Dulce:Nema na cemu. Nadam se da ce joj se svideti.
Christopher:Siguran sam da hoce. A ti? Imas sestru, brata?
Dulce:Mladju sestru. Zove se Tamara.
Christopher:Tamara? Bas juce sam upoznao drugaricu moje sestre koja se zove Tamara.
Dulce:A kako se zove tvoja sestra?
Christopher:Giovanna.
Dulce:Ne mogu da verujem. Tako se zove Tamarina najbolja drugarica.
Christopher:Mislis da...
Dulce:Sigurna sam da pricamo o istim osobama.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 09, 2009 11:56 pm

Алфонсо: Онда? Свидја ти се?
Тамара: Предивно је.
Алфонсо: Знао сам да це ти се свидети.
Тамара: А коме се не би свидело? Тако је лепо, мирно, оцаравајуце.
Алфонсо: Да. Искрено, ово је моје скривено место. Овде долазим када зелим да будем сам.
Тамара: Ово је твоје скривено место? И довео си мене на њега?
Алфонсо: Да. Смета ти?
Тамара: Наравно да не. Поласкана сам. Али засто си то уцинио?
Алфонсо: Не знам. Цинис ми се као добра особа којој је такодје потребно место на којем би била мирна барем на кратко.
Тамара: Увек тако добро процењујес људе?
Алфонсо: Заправо, не бас. Назалост имао сам доста лосих искуства са људима. Али такав је зивот.
Тамара: Да. Вероватно се све десава са разлогом.
Алфонсо: Вероватно.
Тамара: Верујес у судбину?
Алфонсо: Понекад. Највисе верујем у зивот. Судбина је само мали, скоро па небитан делиц зивота.
Тамара: Могуце.
Алфонсо: Ста је са тобом? Верујес у натприродне ствари?
Тамара: Могло би се реци. Постоји несто. У то сам сигурна.
Алфонсо: Бог?
Тамара: Да. Али сматрам да има цак и несто висе од Бога.
Алфонсо: Мозда си и у праву.
Тамара: Не мозда, него сам сигурно у праву.
Алфонсо: Ок, ок. Додји, идемо у један парк.
Тамара: Парк? Али зар не би требали да тренирамо?
Алфонсо: Не.
Тамара: Како то мислис не?
Алфонсо: Лепо. Данасњи дан је да се упознамо.
Тамара: Ста?! Али засто сам до дјавола ја устала у 05:30?
Алфонсо: Ето тако.
Тамара: Аххх. Страсно.
Алфонсо: Хајде, хајде. Не зали се висе.
Тамара:: ролл:

Док су ходали ка парку присао им је једам децко и Тамари показао натпис:
"Ја сам глуво-нем. Молим вас помозите ми.
♥️ ♥️ ♥️ ♥️ ♥️ ♥️ ♥️ ♥️ "

Тамара: Немам паре.

Али децко је и даље био ту.

Тамара: Рекла сам да немам паре. Ајде здраво.

Медјутим, он је и даље стајао испред ње.

Тамара: Н-Е-М-А-М П-А-Р-Е!!! Трази од неког другог.

Ову последњу реценицу је покусала да му објасни и уз разне покрете руку, али није вредело. Децко је са осмехом и даље стајао испред ње.

Децко: Али ја хоцу паре од тебе.
Тамара: Хеј па зар ти ниси нем?

Децко јој се само насмејао и отисао код других људи показујуци им исти папир који је показао Тамари.

Тамара: Види га. Преварант. Сада цу свима реци да није ни глув ни нем.
Алфонсо: Пусти га. Није вредан нервирања.
Тамара: Цекај. Морам да надјем хемијску. Ах до дјавола, где си?
Алфонсо: Ста це ти?
Тамара: Како ста це ми? Побогу. Да могу да Избод овог преваранта ако се врати. А ево је. Ајде сад додји да ми тразис паре.
Алфонсо:: Д
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Uto Nov 10, 2009 1:42 am

Christian:Pollita!
Giovanna:Chris! Aj, nedostajao si mi.
Christian:I ti meni. Jedva sam cekao da te vidim.
Giovanna:I ja tebe. Sta si radio tokom ovog vremena koje se nismo videli?
Christian:Ah, sta da ti kazem? Uzivao u zivotu.
Giovanna:Ti se nikada neces promeniti, zar ne?
Christian:Naravno da ne. A ti Pollita? Sta ima kod tebe?
Giovanna:Nista posebno.
Christian:Neki decko?
Giovanna:Ne, Chris. Nikakav decko.
Christian:Nije ti valjda brat zabranio da imas decka?
Giovanna:Pobogu. Naravno da nije. Jednostavno nemam vremena.
Christian:E pa, to se sada zavrsava. Od danas ti i ja polazimo u potragu za srodnim dusama.
Giovanna:Zaboravi.
Christian:Sto?
Giovanna:Zato. Ne volim zurke, buku… Jednostavno, vise volim da provodim vreme sa prijateljima.
Christian:Ali…
Giovanna:Nema ali. I polazi. Idemo kuci. Tamo cemo na miru razgovarati.
Christian:Kuci?
Giovanna:Da. Nisam ti rekla?
Christian:Sta to?
Giovanna:Christopher je rekao da mozes da budes kod nas.
Christian:Super, ali bolje ne. Ne zelim da smetam.
Giovanna:Naravno da ne smetas. A i neces me valjda ostaviti samu?
Christian:Samu? Ali tu ti je brat.
Giovanna:Dobio je novi slucaj. Po ceo dan nece biti kuci.
Christian:Hej, ne budi tuzna. Imas mene.
Giovanna:Ostaces sa mnom?
Christian:Naravno da hocu. Zar si mislila da cu te ostaviti samu?
Giovanna:Ne. Hajde idemo. Prica cemo usput.
Christian:Vazi.

Alfonso:Luda si. Definitivno.
Tamara:Ja? Sto?
Alfonso:Na primer: hemijska, neki decko kojeg ne poznajes, park. Zvuci poznato?
Tamara:Hej! Nisam ja kriva sto je on prevarant.
Alfonso:Ah.
Tamara:Sta je sad?
Alfonso: Nista.
Tamara:Ma da. Kako god.
Alfonso:Ljuta si?
Tamara:Me ne.
Alfonso:Pa sta je bilo?
Tamara:Nista.
Alfonso:Ne lazi me.
Tamara:Ne lazem te.
Alfonso:Kako de ne.
Tamara:Misli sta hoces.

Ljuta, ubrzala je hod i nakon par sekundi bila je dosta ispred Alfonsa koji je samo stajao u mestu dok nije shvatio da je vreme da krene za njom.

Alfonso:Cekaj me!

Ali nije ga sacekala vec je nastavila svojim putem.

Alfonso:Znaci tako?

Potrcao je za njom i vrlo brzo je stigao i zaustavio. Napravio je par koraka i nasao se ispred nje.

Tamara:Sta hoces?

To ni on sam nije znao. Samo je stajao I gledao u njene oci kao hipnotisan. Sjajile su nekom posebnom svetloscu. Lice joj je bilo pomalo rumeno od hladnoce, ali nista strasno. Kosa joj je bila savrseno sredjena. Kao da nije duvao jak vetar.
Bez da zna zasto uhvatio ju je oko struka i ponovo pogledao u njene oci kao da u njima trazi neki odgovor. I izgleda da ga je pronasao...
Jer je vec u sledecem trnutku veoma jasno mogao da oseti ukus njenih usana.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Uto Nov 10, 2009 8:59 pm

Christian:Da.
Giovanna:Ne.
Christian:Da.
Giovanna:Ne.
Christian:Molim te.
Giovanna:Ne Chris. Necu da izlazim veceras.
Christian:Ali kad te moliiiiiim.

I napravio je tuznu, ali istovremeno i najlepsu grimasu koju je ikada videla. Tako da je jednostavno morala da popusti.

Giovanna:Ah… U redu.
Christian:Znao sam d aces pristati.
Giovanna:Ali, postoji jedan uslov.
Christian:Uslov? Reci sta god hoces.
Giovanna:Krecemo kuci kad ja budem htela.
Christian:Dogovoreno. Idem da se spremim.
Giovanna:U redu. I ja cu krenuti sa sredjivanjem, ali prvo moram da pozovem Christophera.
Christian:Ok. Nadjemo se u dnevnoj sobi za sat vremena?
Giovanna:Vazi.

Christopher:Halo?
Giovanna:Bato, ja sam.
Christopher:Anna. Sta radis sreco?
Giovanna:Nista posebno. Ti? Radis?
Christopher:Da, kao i obicno.
Giovanna:Ok. Onda necu da te zadrzavam. Samo da ti kazem da je Chris stigao i da cemo izaci veceras.
Christopher:Gde?
Giovanna:Jos uvek ne znam, ali cu ti poslati poruku kada odlucimo.
Christopher:Vazi. Cuvajte se i lepo se provedite.
Giovanna:Hocemo. I ti se cuvaj. Volim te.
Christopher:I ja tebe malena. Cujemo se kasnije.
Giovanna:Dogovoreno. Cao.
Christopher:Cao.

Ostavila je mobilni na stocic u dnevnoj sobi i popela se u svoju sobu. Brzo se istusirala, a zatim otvorila vrata svog velikog ormana.

Giovanna:Boze... Nemam sta da obucem. Moram u soping pod hitno.

Ipak, to je bilo daleko od istine. Na kolicini garderobe koju je imala, cak je I Paris Hilton mogla da joj pozavidi.
Njen orman se sastojao od prostrane sobe ljubicastih zidova. Na plafonu su bila naslikane prelepe zvezdice i veliki mesec svetlo zute boje.
Sa leve strane nalazile su se police sa majicama i dzemperima.
Ispred nje bile su suknje, farmerke i haljine svih boja i duzina.
Desno od nje nalazila se obuca: cipele, cizme, papuce, sandale...
Svaka od polica bila je u potpunosti popunjena i uredno slozena.
Duboko je uzdahnula i jos jednom pogledom presla preko cele prostorije pre nego sto je usla kako bi nasla odgovarajucu odecu.

Pola sata kasnije bila je spremna.
Odlucila se za prelepu, kratku crnu suknju koja je odlicno isla uz uski beli top na koji se se oslanjale dugacke crne biserne ogrlice. Zbog toga sto ce verovatno igrati celu noc obula je bele baletanke koje su imala diskretne zvezdice po sebi.
Koju je blago uvila i pustila da joj pada preko preplanulih ramena.
Imala je veoma blagu, skoro neprimetnu sminku i upecatljiv sjaj boje breskve na usnama.

I vise nego zadovoljna svojim izgledom napustila je svoju sobu i uputila se ka dnevnoj sobi gde ju je cekao Christian. Posto joj je bio okrenut ledjima nije je odmah video.

Giovanna:Idemo?

Okrenuo se i ostao bez reci. Njegova mala, nezna drugarica koju je trebalo da pazi izgledala je tako zenstveno. Nikada je nije video u takvom izdanju.
Odmah je shvatio da ce ovo biti duga noc. I da ce dobro morati da pazi svoju drugaricu od svih onih navalentnih momaka koji ce joj sigurno prici.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Uto Nov 10, 2009 9:00 pm

Dulce:Dobro si?
Christopher:Da, samo sam malo zabrinut. Giovanna je izasla, a nije mi se jos javila.
Dulce:Otisla ja sama?
Christopher:Ne. Sa jednim prijateljem je.
Dulce:Onda se opusti i pusti je da uziva.
Christopher:Mislis?
Dulce:Ma naravno. Lose vesti brzo putuju. Tako da joj se ne daj Boze nesto desilo, vec bismo saznali za to.
Christopher:Verovatno si u pravu.
Dulce:Vidim da si bas vezan za nju.
Christopher:Da. Mislim znas kako je to kada imas mladju sestru. A i nas dvoje zivimo sami ovde.
Dulce:Oh. A vasi roditelji?
Christopher:U Meksiku su. Naporno su radili kako bi Giovanna i ja imali najbolje obrazovanje. Kada sam i sam poceo da zaradjujem preselio sam se u Njujork, a nekoliko meseci kasnije mi se priduzila i sestra. Ipak, ovde su najbolje srednje skole.
Dulce:Zaista imate srece.
Christopher:U cemu?
Dulce:Sa roditeljima. Cuvajte to sto imate.
Christopher:Ne razumem. Zar ti i Tamara nemate roditelje koji vam sve pruzaju?
Dulce:Ah. Ne bas. Mislim, pruzaju nam sve materijalne stvari koje pozelimo, ali ne i ljubav koja nam je potrbna. Odnosno koja nam je bila potrebana jer je sada vec kasno.
Christopher:Zao mi je.
Dulce:Ne treba da ti bude. Oni su tako izbrali. Na srecu imam Tamaru. Stvarno ne znam sta bih radila bez nje. Ona je osoba za koju zivim, zbog koje se budim, koja cini moj zivot savrsenim…
Christopher:Razumem te. Isti je slucaj sa mnom i Giovannom. Od kako se rodila veoma smo vezani. Ne mogu da zamislim svoj zivot bez nje, dan tokom kojeg joj necu reci da je volim…
Dulce:Sestre su nesto posebno.
Christopher:Nesto nebesko.
Dulce:Da. Ah… Evo je zvezda o kojoj sam ti pricala.



Christopher:Divna je.
Dulce:Nije bas nesto, ali je jedina koju imam. Nadam se da ce se Giovanni svideti.
Christopher:Hoce, veruj mi. Koliko je ona?
Dulce:Nista.
Christopher:Ne. Kako nista? Ovo je vec drugi poklon za danas.
Dulce:Pa?
Christopher:Kako pa? To je zaista previse.
Dulce:Nije previse. Ti se samo opusti i sutra mi reci da li su joj se svideli pokloni.
Christopher:Hvala.
Dulce:Nema na cemu. I prekini da mi se zahvaljujes.
Christopher:Potpuno si drugacija nego sto sam mislio.
Dulce:Zaista? Sta si mislio pre, a sta mislis sada?
Christopher:Pa… Iskreno, pre nego sto sam te upoznao mislo sam da si samo razmazena bogatasica koju nista ne zanima. Ali sada vidim da sam pogresio. Potpuno si drugacija nego sto sam mislo.
Dulce:Pozitivno ili negaticno drugacija?
Christopher:Pozitivno. Zao mi je sto sam mislio sve ono o tebi.
Dulce:Ma u redu je. Svi imamo pravo na svoje misljenje. Drago mi je to si ti svoje promenio.
Christopher:I meni je. Onda, prijatelji?
Dulce:Prijatelji.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Sub Nov 21, 2009 8:54 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

True love never dies, it only gets stronger with time.
Ako joj je pre par minuta bilo hladno, to je sada deginitivno proslost. Jer temperature njenog tela povecala se za najmanje deset stepeni.
Iako je u prvom trenutku bila u potpunom souk, sada se vec privikla cak i odgovorila na poljubac koji je trajao. I trajao. I trajao.
I ko zna koliko bi dugo oni bili na oblacima da nisu osetili kako im ponestaje vazduha.
I want to be the only hand you ever need to hold.

Alfonso:Wau!
Tamara:Znam.
Alfonso:Ovaj… Ja…
Tamara:Ti… Sta?
Alfonso:Ne pomazes mi.
Tamara:Znam.

Love is like a mountain-hard to clim, but once you get to the top, the view is beautiful.

Alfonso:Pa… Znas.
Tamara:Ne znam. Sta to?
Alfonso:Ah. Cinis me nervoznim.
Tamara:To znam.

The more you give, the more you get back. That’s the way love works.

Alfonso:Pa… Verovatno te zanima zasto sam te poljubio.
Tamara:U pravu si. Zanima me. Ali mislim da nemas objasnjenje za to.
Alfonso:Pa i nemam.

Sometimes the only part of my life, I’m sure about, is the par I share wit you.

Tamara:Znam da nemas. Ali ne brini, sve je u redu.
Alfonso:Stvarno?
Tamara:Da.

It takes two, to make a heart survive.

Alfonso:Ali…
Tamara:Samo cuti, opusti se i uzivaj u trenutku.

I feel lucky every day I’m with you.
Pogledao je u nju. Pogled joj je bio izgubljen u plavetnilu neba, kosa joj se vijorila na vetru, osmeh je obasjavao njeno lice.

Alfonso:Prelepa si.

Zagrlio ju je i zajedno su poceli da uzivaju u trenutku. U trenutku za koji vredi ziveti.

I love you.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Sub Nov 21, 2009 8:57 pm

Christian:Razmisljao sam o necemu.
Giovanna:O cemu?
Christian:Da ne odemo veceras u klub nego na veceru.
Giovanna:Jel ti dobro?
Christian:Jeste. Zasto?
Giovanna:Ti neces u klub? Mislim da bas i nisi dobro.
Christian:Ah to. Pa mozda je bolje da odemo na neku mirnu veceru, a sutra u klub jer sam pomalo umoran od puta.
Giovanna:Sto se mene tice, savrseno. Ionako znas da ne volim sva ta bucna mesta prepuna ljudi.
Christian:Znam pollita.
Giovanna:Pa gde cemo onda?
Christian:Ako se dobro secam dve ulice odavde ima jedan super restoran.
Giovanna:Diva?
Christian:Da, tako se zove. Znas za njega?
Giovanna:Cula sam, ali nikada nisam bila tamo.
Christian:Onda, idemo?
Giovanna:Naravno.

Deset minuta kasnije nalazili su se u toplom prijatnom ambijentu restorana “Diva”.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Domacica:Dobro vece.
Christian:Dobro vece. Nemamo rezervaciju, ali bismo voleli da dobijemo sto za dvoje ukoliko je to moguce.
Domacica:Imate srece. Pre par minuta je otkazana jedna rezervacija. John!
John:Da?
Domacica:Molim te odvedi gospodjicu i njenig pratioca do stola broj sedam.
John:Svakako. Molim vas podjite za mnom.
Christian:Hvala vam.
Domacica:Neman a cemu. Zelim vam prijatno vece.
Giovanna:Hvala.

John:Izvolite, ovo je vas sto.
Giovanna:Hvala vam.
John:Docicu po vase narudzbine za par minuta. Izvinite me.
Christian:Slobodno. I sta mislis? Svidja ti se?
Giovanna:Savrseno je.
Christian:Delim tvoje misljenje.
Giovanna:Mesto je prelepo, a i osoblje je veoma ljubazno.
Christian:Da veoma su prijatni. A mesto je bas romanticno.
Giovanna:Savrseno za ljubavnu pricu.
Christian:I vise nego savrseno.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Sub Nov 21, 2009 8:57 pm

Sati su prolazili zacudjujuce brzo. Valjda je to posledica dobrog drustva u kojem se nalazite. I pre nego sto su shvatili, jutro je vec bilo tu.

Tamara:Dobro jutro.
Dulce:Dobro jutro. Otkud ti? I cemu taj osmeh na licu?
Tamara:Aj, kakva si. Zar ne smem da budem srecna? I da posetim svoju sestru?
Dulce:Naravno da smes. Ali koliko znam trebalo bi da si na treningu.
Tamara:Zapravo krenula sam tamo. Svratila sam da ti kazem da me je zvala mama.
Dulce:Ah divno. I sta je rekla?
Tamara:Da nas ocekuje na veceri.
Dulce:Na koju naravno ne idem.
Tamara:Ne, ne, ne. Greska. Na koju ides.
Dulce:Pobogu. Jel ti dobro?
Tamara:Sasvim mi je dobro. Samo, na veceri ce biti i cerke onih njenih prijateljica.
Dulce:One koje toliko hvali?
Tamara:Bas te. Tako da moramo da odemo na tu veceru.
Dulce:Mozda si u pravu. Vecera je danas?
Tamara:Da. U osam. Sada moram da idem.
Dulce:Vidimo se veceras.
Tamara:Vazi.
Christopher:Dobro jutro.
Tamara:Dobro… Hej, sta ti trazis ovde?
Christopher:Zdravo Tamara. Ja…
Tamara:Zaboravi. Nije bitno. Moram da idem. Cao.
Dulce:Cao ludaco.
Tamara:More mrs.
Christopher:Luda je.
Dulce:Znam. Nego, imas neke planove za veceras?
Christopher:Hmmmm… Nemam.
Dulce:Odlicno. Treba mi usluga.

Giovanna:Halo?
Tamara:Hola amix. Sta radis?
Giovanna:Pokusavam da ustanem iz kreveta. Ti?
Tamara:Ah. Idem na trening.
Giovanna:Cemu takav ton?
Tamara:Pa… Alfonso me je poljubio juce.
Giovanna:Alfonso sta?
Tamara:To sto si cula.
Giovanna:Ali kako? Zasto?
Tamara:Ne mogu sada da pricam, zurim. ZOvem samo da ti javim da ste ti i Christian pozvani veceras u osam na veceru koju pravi moja mama.
Giovanna:Ok amiga. Vidimo se veceras.
Tamara:Cao. Volim te.
Giovanna:I ja tebe.

Giovanna:Chris!
Christian:Ne deri se, tu sam.
Giovanna:Izvini, nisam te videla.
Christian:Ma ok je. Reci.
Giovanna:Sta da ti kazem?
Christian:Zasto si me zvala.
Giovanna:A to. Sada me je zvala drugarica i rekla mi das mo pozvani na veceru koju veceras pravi njena majka.
Christian:I na koju idemo?
Giovanna:Bas tako.

Alfonso:Kasnis.
Tamara:Znam.
Alfonso:Ali…
Tamara:Da? Hteo si da kazes nesto?
Alfonso:Ah. Ne.
Tamara:Super. Jel imas neke planove za veceras? Nemas? Divno. Ides sa mnom na veceru kod moje mame.
Alfonso:Kod tvoje mame?
Tamara:Da. Pravi neku snobovsku veceru i nemam nameru da se pojavim sama. Dodji u pola osam po mene. Evo ti adresa.

Pruzila mu je mali beli beli papiric na kojem je bila napisana njena adresa i otisla da se presvuce i spremi za pocetak treninga.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Ned Nov 22, 2009 1:24 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
Luisana Lopilato

Mlada, ambiciozna devojka koja zivi od “slave” svog prezimena.
Veoma je razmazena i povrsna osoba koja misli da novac sve resava.
Zbog takvog stava izgubila je jedino sto je zaista bilo vredno u njenom zivotu, a to je prava ljubav.


Soledad Bordonaba
Nezna i osecajna devojka koja je pocevsi da se druzi sa Luisanom postala sasvim druga osoba.
Trenutno je hladna, devojka bez morala koja po svaku cenu mora da dobije ono sto hoce



Nina Puente

Dobrodusna, lepa i vrlo osetljiva devojka.
Iako ima dosta novca nikada nije dozvolila da je to vodi kroz zivot.
Dosta je samostalna i u slobodno vreme voli da pomaze deci bez roditelja.
Veruje u ljubav i pravo prijateljstvo i nada se da ce ih uskoro pronaci.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Rebeca Lopilato

Sofiina “prijateljica” i Luisanina majka.
Veoma izvestacena i povrsna zena.
Cerku je naucila da bude poput nje.
Ne voli svog muza, sa njim je samo zbog novca i vara ga vec godinama.



Laura Bordonaba

Jos jedna Sofijina “prijateljica”.
Zla zena bez trunke osecanja u sebi.
Voli da manipulise drugima i ne zna sta je to ljubav jer ne voli cak ni sopstvenu cerku



Alma Puente

Ninina mama i jedina prava Sofiina prijateljica.
Ne voli dvolicne ljude, ali ih trpi jer zivi u takvom okruzenju.
Veoma je plemenita i dobra, poput svoje cerke
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:15 pm

Stavljala je pazljivo odabran nakit kada je cula njegov glas kako je doziva.

Christian:Anna! Pozuri!
Giovanna:Jos pet minuta!
Christian:Zene.
Giovanna:Chris!
Christian:Sta sam sada uradio?
Giovanna:Cula sam sta si rekao! Evo, spremna sam. I, kako izgledam?

Christian:Pre… Prelepo.
Giovanna:Stvarno?
Christian:Da. Predivna si.
Giovanna:Hvala. Idemo?
Christian:Naravno.

Zvuk zvona na vratima prekinulo ju je u veoma vaznoj stvari.

Tamara:Koje?!
Alfonso:Ja sam, Alfonso.
Tamara:Udji, otvoreno je!

Zacula je skripu vrata i njihovo zatvaranje.

Tamara:Sedi ako hoces! Dolazim cim se nasminkam!
Alfonso:U redu!
Tamara:Imas i pice. Uzmi ako zelis.
Alfonso:Ne, hvala.
Tamara:Kako hoces.
Alfonso:Ovaj… Mislim da treba da razgovaramo.
Tamara:Zaista? O cemu?
Alfonso:Pa znas vec.
Tamara:Ne znam. Ali nije ni bitno.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Alfonso:Izgledas… Odlicno… Predivno.
Tamara:Pa, hvala.
Alfonso:Onda, da krenemo?
Tamara:Nazalost da.

Stajala je pred ogledalom, gledajuci da li je potpuno spremna. I tada je zacula kucanje na velikim vratima svog stana.

Dulce:Zdravo.
Christopher:Zdra… Wow.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Dulce:Svidja ti se?
Christopher:Da… Savrsena si.
Dulce:Hvala. I ti veoma lepo izgledas.
Christopher:Hvala. Spremna da krenemo?
Dulce:Nikada necu biti spremna za to. Ali sta je tu je.

Pola sata kasnije.

Giovanna:Ah.
Christian:Nesto nije u redu?
Giovanna:Zapravo, nista nije u redu.
Christian:Na razumem.
Giovanna:Shvatices kada upoznas Tamarinu mamu i njene “prijateljice”.
Christian:Hmmmm. Mislim da znam nacin da se opustis.
Giovanna:Koji?
Christian:Ovaj.

Polako joj se priblizio i nezno je uhvatio za lice. A zatim joj dao nezan i iznenadan poljubac. Najlepsi u njenom zivotu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:19 pm

Bio je to tako savrsen trenutak. Mlad mesec, svetlost zvezdica i oni.
Ipak, sve je bilo previse dobro da bi bilo istinito.

Tamara:ANNA!!

Brzo su se razdvojili i pomalo posramljeni pogledali u Tamarinom i Alfonsovom pravcu.

Giovanna:Tamara, Poncho. Ovaj… Zdravo.
Christian:Cao Tami.
Tamara:Zdravo i vama. A sada mi lepo objasnite. Sta se ovde do djavola desava?!
Christian:Sta se desava gde?
Tamara:Ne zezaj me Chris! Nisam raspolozena!
Alfonso:Imate srece. Ne bih ni da zamislim sta bi bilo da vas je umesto nas video Ucker.
Giovanna:Ne preterujte. Samos mo se poljubili. Kao i vi pre neki dan.
Dulce/Christopher:Sta?!
Giovanna:Ups.
Tamara:Dacu ja tebi ups.
Dulce:Tamara Espinosa, sa kim si se, kada i zasto ljubila?
Christopher:Giovanna ista pitanja vaze i za tebe. I odgovore hocu odmah!
Tamara:Izvoli Anna. Kreni sa odgovorima.
Giovanna:Zasto ja prva?
Tamara:Od tebe hoce da cuju odgovore ODMAH.
Dulce:Tamara! Ti ces biti prva koja ce nam dati odgovore.
Tamara:Zasto ja?
Dulce:Zato sto ja tako kazem! Hajde sada. Slusam.
Tamara:Ah ok, ok. Prvo da se svi upoznate. Ovo do mene je Alfonso.
Christopher:Moj najbolji prijatelj. I kolega.
Tamara:Upravo tako. A ovo su Giovanna i Christian. Oni su…
Dulce:Znam ko su oni. A sada mi odgovori.
Tamara:Dobro! Odgovoricu ti! Inace za one koji ne znaju, ova namrstena crvenokosa je Dulce, moja dragaaaaaaa sestra.
Dulce:Tamara!
Tamara:Ok, ok. Dakle, juce sam se poljubila sa… Ponchom.
Dulce:Sa kim?
Christopher:Sa Alfonsom. Zovemo ga Poncho.
Dulce:Aaaaa, ok. Hvala.
Tamara:Eto, vidis da nije nista strasno.
Dulce:Ti i ja cemo jos razgovarati.
Tamara:Kako god.
Christopher:Giovanna, na redu si.
Giovanna:Ovaj… Pa… Malopre smo se Chris i ja poljubili.
Christopher:Christian i ti?!
Tamara:Pobogu, ti kao da si gluv.
Dulce:Ne budi nevaspitana Tamara!
Tamara:
Alma:Dobro vece.
Dulce:Gospodjo Alma! Tako mi je drago sto vas vidim.
Alma:I meni je drago sto vas vidim devojke. Kako ste?
Tamara:Veoma dobro, hvala na pitanju. A vi?
Alma:Hvala Bogu, odlicno. Inace, iskoristila bih priliku sto ste obe ovde da vas upoznam sa svojom cerkom Ninom.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:20 pm

Nina:Dobro vece.
Tamara:Cao. Ja sam Tami tj. Tamara, ali tako me niko ne zove.
Dulce:Strasno. Jas am Dulce, sestra ovog monstruma ovde.
Tamara:Hej! Nisam monstrum!
Dulce:Aha. Kako god. Onda, ovo je Alfonso, njegov najbolji drug Christopher, zatim Giovanna, Christopherova sestra i Christian, njen prijatelj.
Nina:Ok. Drago mi je sto sam vas upoznala.
Giovanna:Takodje.
Dulce:Onda, spremni da udjemo u…
Tamara:Kucu pakla?
Nina:Kucu pakla?
Giovanna:Shvatices vec.
Alma:Devojke ne budite tako zlobne.
Tamara:Nismo zlobne. Alma, barem vi znate da je to sve istina.
Alma:Moguce. Ali hajdemo unutra. Sofia nas sigurno ceka.
Dulce:Okruzena svim onim snobovima i njihovim cerkama. Naravno, vi ste izuzetak Alma.
Tamara:Novo svetsko cudo. Slazem se sa Dulce.
Dulce:Ah. Hajde sada da udjemo.

Luisana:Sofia, kada dolaze tvoje cerke? Jedva cekam da ih upoznam.
Soledad:I ja takodje.
Sofia:Stizu. Trebalo bi da dodju svakog casa.
Rebeca:Sofia draga, nikada nam nisi rekla kako ti se zovu cerke.
Sofia:Oh, zaista?
Laura:Mislim da cu morati da se slozim sa Rebecom.
Sofia:U tom slucaju, starija je Dulce Maria, a mladja Tamara.
Tamara:Neko me je pominjao?
Sofia:Tamara, duso. Tako mi je drago sto te vidim.
Tamara:Znam. Svima je drago kada me vide.
Dulce:Dobro vece.
Soledad:Ti si verovatno Dulce.
Dulce:Jesam. Jel to neki problem?
Soledad:Ne, ne. Naravno da nije.
Luisana:O moj Boze. Alfonso Herrera i Christopher von Uckermann?!
Alfonso:Luisana?!
Rebaca:Kceri, poznajes ih?
Luisana:Naravno mama. Alfonso mi je bivsi decko, a Christopher je njegov najbolji prijatelj.
Dulce:Bivsi?
Luisana:Da, mada to uvek moze da se promeni.
Alfonso:Zao mi je ako cu te razocarati, ali ne moze.
Luisana:Ah, nemoj mi reci da imas devojku?
Alfonso:Zapravo imam.
Luisana:I ko je ona? Poznajem je?
Alfonso:Upravo si je upoznala. To je Tamara.
Tamara: I love you
Dulce/Christopher/Giovanna/Christian: Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:24 pm

Sofia:Molim?!
Luisana:Nemojte mi reci da niste znali za ovo Sofia?
Tamara:Nije znala. Pa sta? Ni tvoja mama nije znala da si se zabavljala sa Alfonsom.
Sofia:Tamara, molim te! Pristojno se ponasaj!
Dulce:Ne deri se na nju. Uostalom, u pravu je.
Sofia:Ah…
Alma:Dobro vece.
Rebeca:Alma! Kada si dosla, nisam te videla?
Alma:Dosla sam sa Dulce, Tamarom i njihovim prijateljima. Oh, da. Pre nego sto zaboravim, ovo je Nina, moja cerka.
Nina:Dobro vece.
Sofia:Dobro vece draga. Drago mi je sto sam te upoznala. I izvini zbog nevaspitanog ponasanja mojih cerki od malopre.
Nina:Zadovoljstvo je moje. I ne morate da mi se izvinjavate, nije to bilo nikakvo nevaspitanje. Zapravo, slazem se sa njih dve.
Dulce/Tamara: cheers Very Happy
Luisana:Slazes se? Ah. Strasno.
Giovanna:Ne vidim sta je tu strasno.
Soledad:A ti si?
Giovanna:Giovanna von Uckermann. Very Happy
Luisana:Von Uckermann? U srodstvu si sa Christopherom?
Christopher:Jeste. Sestra mi je.
Camila:Ti si Christopher?
Christopher:Da.
Camila: I love you Luisana:Zasto ne bismo pustili nase majke da razgovaraju na miru, a da mi odemo u bastu na primer?
Sofia:Savrsena ideja Lu. Kao i uvek.
Dulce/Tamara:


Luisana:Bas mi je drago sto vas vidim momci. Cekaj malo. Ko si ti?
Christian:Ko? Ja?
Luisana:Da, ti.
Christian:Jas am Christian, Giovannin…
Tamara:Decko. Very Happy
Soledad:Koliko vidim vi ste svi u vezi ovde.
Alfonso:Bas tako.
Soledad:Ah, lepo. Znaci onda su i Christopher i Dulce u vezi?
Giovanna:Naravno da jesu Very Happy
Tamara:I veomaaaa su zaljubljeni Very Happy
Dulce/Christopher; Embarassed
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:25 pm

Podarila mu je jedan stidljivi osmeh koji je dovodio do ludila.
On ju je samo pogledao svojim krupnim ocima boje meda koje su terale na greh.
Zbuunjeno su se trazili pogledima pokusavajuci da shvate zasto im ne smeta da ostali misle da su u vezi.
Tisinu je naravno prekinula ONA.

Luisana:A ti Nina?
Nina:Sta sa mnom?
Luisana:Sama si ili imas decka?
Nina:Zapravo, imam verenika.
Soledad:Verenika? Ali da nisi malo premlada za to?
Nina:Moguce.
Alfonso:I kada cete se vencati?
Nina:Za par meseci. Verovatno na prolece.
Giovanna:I kako ti se zove verenik?
Nina:Miguel Bilan.
Luisana:Tamara, Alfonso. Sta je sa vama? I vi planirate vencanje.
Alfonso:Pricali smo o tome, ali jos nista nije potvrdjeno.
Luisana:Oh. I verovatno sam pozvana?
Tamara:Ne vidim ni jedan dobar razlog zbog kojeg bi ti dosla na MOJE vencanje sa Alfonsom.
Giovanna:Pa realno, razlog i ne postoji.
Luisana:Ah.
Tamara:A sta je sa tobom? Imas decka ili i dalje patis za MOJIM Alfonsom?
Luisana:Svasta. Nikada nisam patila za njim. Da zelim, ostavio bi te zbog mene. Ali on me vise ne zanima. I posto si me pitala, da, imam decka.
Nina:Sta ima na tvom ljubavnom planu Soledad?
Soledad:Vec pet meseci sam u srecnoj vezi sa Luisaninim bratom.
Giovanna:Pa... Lepo.
Tamara:Ovaj, sta je sa vama dvoma? Dulce! Christophere!
Dulce:Ah... Sta? Neko je nesto rekao?
Christopher:Sta se desilo?
Giovanna:To bismo i mi voleli da znamo.
Dulce:Molim?
Tamara:Pa stojite tu i ne prestajete da se gledate.
Christopher:Pa...

Ali zvuk pucnja ga je prekinuo u nameri da zavrsi zapocetu recenicu.

Christopher:Dulce! affraid
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:26 pm

Tamara:Dul! Kako si seko?
Giovanna:Zovite hitnu pomoc!
Sofia:Sta se ovde... Dulce!
Alma:Gospode Boze! Sta se desilo?
Luisana:Neko je pucao u Dulce.
Rebeca:Molim?!
Sofia:Moja cerka... Kako si duso?
Dulce:Dosta vise! Nije mi nista!
Soledad:Ali pucali su.
Dulce:Da, i metak me je samo okrznuo. Vidite?
Sofia:Hvala Bogu.
Tamara:Svejedno trebas kod doktora.
Dulce:To ne. Dobro mi je.
Christopher:Slazem se sa Tamarom. Hajde, odvescu te.
Dulce:Ali...
Christopher:Nista!
Dulce:Ah.
Sofia:Jadna moja cerka.
Nina:Ne brinite se jaka je ona. Bice dobro.
Tamara:Bas tako.

Christopher:Ne gledaj me tako.
Dulce:Kako?
Christopher:Kao da zelis da me ubijes pogledom.
Dulce:Pa i zelim! Lepo sam vam rekla da NECU u bolnicu.
Christopher:Ne idemo u bolnicu.
Dulce:Ali rekao si...
Christopher:Znam sta sam rekao. Ali sigurno pred svim onim ljudima nisam mogao da kazem da ti trenutno radis za policiju, da je verovatno neko od kriminalaca koje pokusavamo da razotkrijemo pokusao da te ubije i da te posle tog pokusaja ubistva ne vodim u bolnicu.
Dulce:Mozda si u pravu. Ali gde idemo onda?
Christopher:Negde gde ces biti sigurna. Barem ove noci.
Dulce:Ah, kako god.
Christopher:I ne brini se, otkricemo ko je pokusao da te ubije.
Dulce:Ako ti tako kazes.

Dva sata kasnije nalazili su se ispred male kucice smestene na nekoj napustenoj plazi.
Dulce nije zelela da pita gde su. Jednostavno, bilo joj je svejedno. Samo je usla kroz vrata koje je Christopher otkljucao i zamisljeno stala pored prozora. Mogla je da vidi dosta dobro osvetljen grad koji se nalazio nedaleko od kucice u kojoj je trenutno bila.


Christopher:Dobro si?

Pogledala ga je ocima punih suza.

Dulce:Ne.

I konacno. Sve ono sto je osecala tokom poslednja dva sata sakupilo se u “potoku” njenih suza koje su se poput najfinijih dijamanata spustale niz njeno lice.

Christopher:Hej. Ne placi. Molim te.
Dulce:Ne mogu vise. Moj zivot je propast!
Christopher:Ne govori to. Nije istina.
Dulce:Jeste, istina je. Ovo od veceras je bila samo kap koja je prelila vec prepunu casu. Nemam vise snage ni za sta.

I onda ga je pogledala tim svojim krupnim ocima. Iako je plakala, njene oci su i dalje sijale nekim posebnim sjajem. Bas kao i suze koje su se i dalje spustale niz njeno uplakano lice.
Njena crvena kosa bila je pomalo rascupana, ali i dalje je bila prelepa.

Christopher:Ovaj... Ne brini sada ni o cemu. Pokusaj da se opustis.
Dulce:Hvala ti... Zato sto si tu.
Christopher:Shhhh. Sve je u redu. Sedi na krevet da previjemo tu ranu.
Dulce:Ah to. Nije nista ozbiljno.
Christopher:Znam, ali bolje da je ocistim i previjem. Ti samo sedi i uzivaj.

Otisao je da potrazi prvu pomoc, a kada se vratio video ju je kako sedi na ivici kreveta. Kleknuo je ispred nje i nezno, sa veoma paznje poceo da joj cisti ranu.

Christopher:Gotovo.
Dulce:Vec?!
Christopher:Da. Vidis da nije bilo strasno?
Dulce:Pa... Nije.

Poklonio joj je jedan predivan osmeh cim je video njeno postidjeno lice. Osmeh koji je ucinio da ona zaboravi na sve.
A tek te oci boje meda koje su sa ceznjom gledale u njene usne.
Definitivno ju je dovodio do ludila.

I vec u sledecem trenutku prepustili su se strasti ujedinjujuci svoje usne u nezan, a opet tako strastven poljubac pun ceznje, utehe, neznosti...
Minut po minut odeca je pocela da spada.
Sekundu po sekundu zelja je bila sve veca.
Trenutak po trenutak... Prepustili su se uzivanju u noci koja ce sigurno biti veoma duga.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Pon Nov 23, 2009 5:29 pm

Tamara:Pobogu... Zasto se niko od njih dvoje ne javlja na telefon?
Soledad:Mozda se nesto desilo.
Giovanna/Tamara:Cuti!!
Soledad:
Luisana:Ah... Kakve ste...
Giovanna/Tamara:Zacepi!!
Luisana:
Nina:Mozda su u ambulanti pa ne mogu da se jave.
Christian: Moguce. Mada...
Giovanna:Mada sta?
Christian:Nista. Neke moje bubice.
Giovanna:Aha. Ok onda.
Alfonso:Ne brinite se. Lose vesti najbrze putuju.
Tamara:To je istina.
Nina:Ne brinite se. Sigurna sam da su dobro.
Luisana:Soledad, mislim da je vreme da krenemo.
Tamara:Konacno da i ti kazes nesto pametno.
Giovanna/Christian/Nina/Alfonso:
Luisana:Ah. Vidimo se Poncho. Nadam se bez ove. (pokazuje na Tamaru)
Giovanna:Nemoj uzalud da se nadas.
Luisana:
Tamara:Hvala Bogu! Mislila sam da nikada nece otici.
Giovanna:I ja. Stvarno ne znam kako si mogao da budes sa njom Poncho.
Alfonso:Veruj mi ni ja.
Nina:Ta devojka osim lepote nema nista vise.
Christian:Definitivno.
Giovanna:Da, da. A ona njena praznoglava drugarica je "bacila oko" na mog brata.
Tamara:Videla sam. Ali smo na vreme reagovale.
Giovanna:Aha. I sto je najbolje, obe su poverovale u te price o vezama.
Nina:Molim? O kakvim pricama?
Tamara:Pa... Zapravo niko od nas nije u vezi ni sa kim.
Nina:
Giovanna:To smo samo rekli zbog one dve.
Nina:Aaaa. Razumem.
Alfonso:Sta kazete da odemo na neko drugo mesto?
Christian:Da! Cuo sam za savrsenu diskoteku.
Tamara:Ti samo o tome mislis Chris?
Christian:Hmmm. Verovatno. Onda, idemo?
Alfonso:Ja sam za.
Giovanna:Pa dobro. I ja sam.
Tamara:Ah. Onda sam i ja.
Christian:Nina?
Nina:Sto da ne?
Alfonso:Odlicno. Idemo?
Tamara:Aha. Samo da se javim mami.
Nina:Idem sa tobom.

Zamagljenja stakla na prozorima nisu dopustala prigusenoj svetlosti da barem malo izadje napolje. Odeca je vec odavno bila razbacana duz citave sobe. Strast i uzbudjenje rasli su svakim trenutkom.
Njena crvena kosa bila je jos vise rascupana dok je rukama prolazila kroz njegovu smedju kosu.
Uzivao je u njenim dodirima i poljupcima koji su bili sve nezniji i nezniji.

Noc strasti.. Sta ce biti posle? Da li ce ostati posledice? Ili ce strast biti zamenjena... Na primer ljubavlju?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Uto Nov 24, 2009 5:13 pm

Sunce je jedva provlacilo svoje sjajne zrake kroz guste tmurne oblake. Zivot u Njujorku se odvijao uobicajenim tokom. Neki su zurili na posao, neki lezerno isli u skolu, drugi su pak i dalje spavali. Naravno, bilo je i onih koji su ustali sa zeljom da ubiju ceo svet.

Luisana:Osveticu im se! Svima!
Soledad:Ali sta ces uraditi Lu?
Luisana:Videces. Zapravo, ti ces mi pomoci.
Soledad:Ja? Kako?
Luisana:Sve u svoje vreme.
Soledad:A kome cemo se tacno osvetiti?
Luisana:Svima! Ali pre svega Giovanni i Tamari.
Soledad:Ah. Da, naravno. Njih dve mi se uopste ne svidjaju.
Luisana:Ni meni. Ali uskoro ce biti gotovo sa njima.
Soledad: A... A Christopher?
Luisana:Sta sa njim?
Soledad:I njemu ces se svetiti?
Luisana:Ne, nema potrebe. Cekaj malo. Tebi se svidja Ucker?
Soledad:Pa... Da.
Luisana:Znala sam. Ne brini se, pomoci cu ti da budes sa njim.
Soledad:Hvala Lu.
Luisana:Nema na cemu. A usput cu i ponovo osvojiti Poncha.
Soledad:I dalje ti se svidja?
Luisana:Da. Cak i vise nego pre.

Alfonso:Sada definitivno moramo da razgovaramo.
Tamara:Aha. Ali zasto moramo da razgovaramo u parku?
Alfonso:Ovo nije bilo koji park. Zar se ne secas?
Tamara:Pobogu, naravno da se secam da smo se ovde poljubili.
Alfonso:
Tamara:Bolje da sednemo na neku klupu. Bole me noge od ovolikog hodanja.
Alfonso:Slazem se. Mozemo ovde.
Tamara:Aha.
Alfonso:Pa da pocnemo... Fuj! Macketina!
Tamara: Obozavam macke. Tako su lepe... Bljak! Odvratna je! Oteraj je!
Alfonso:
Tamara:Ne smej se, nego je oteraj.
Alfonso:Zar nisi rekla da volis macke?
Tamara:Da, ali ova je ruzna. Fuj.
Alfonso:

Giovanna:Dobro jutro.
Christian:Dobro jutro. Kako si spavala?
Giovanna:Dobro. Ovaj, Chris... Moramo da razgovaramo.
Christian:O poljupcu?
Giovanna:
Christian:Zanima te zasto sam to uradio?
Giovanna:Da.
Christian:Uh. Ovo nije lako kao sto sam mislio, ali pokusacu. Samo te molim da me ne prekidas.
Giovanna:U redu.
Christian:Hvala. Anna, prvo sto zelim da ti kazem je da cu razumeti ako ne budes htela da cujes za mene nakon ovoga sto cu ti reci. A druga i glavna stvar... Volim te.
Giovanna:
Christian:Ne znam ni kada ni kako, ali zaljubio sam se u tebe. Pokusao sam to da negiram, ali sto sam vise mislio o tome vise sam mislio o tebi. I shvatio sam da te volim. Volim te kao nikoga pre i sada znam da si ti moja proslost, sadasnjost i buducnost. Ti si moj zivot Anna. I bez obzira na sve boricu se za tvoju ljubav. VOLIM TE!

Polako je otvorio svoje oci boje meda dok su mu kroz glavu prolazile scene od prosle noci. Pogledom je presao preko cele sobe, ali ona nije bila tu. Kao ni njena odeca.
Kroz glavu su mu prosle svakakve misli. Pokajala se? Zauvek je otisla? Nije zelela da se ovo desi?
Nije vise mogao da podnese sva ta pitanja u njegovoj glavi, pa je brzo zatvorio oci moleci se da je ovo samo kosmar iz kojeg ce se uskoro probuditi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   Uto Nov 24, 2009 5:14 pm

Miguel:Ljubavi, kako je bilo sinoc?
Nina:Pa... Recimo i dobro i lose.
Miguel:Kako to mislis?
Nina:Cerke gospodje Sofie, Dulce Maria i Tamara su zaista super. Kao i njihovi prijatelji. Ali bile su tu jos dve devojke, Luisana i Soledad. Iskreno, one se nikome nisu svidele.
Miguel:Ah. Ne znam sta da ti kazem.
Nina:Umalo da zaboravim. Pucali su u Dulce.
Miguel:Cerku gospodje Sofie?
Nina:Da.
Miguel:I kako je ona?
Nina:Ne znam. Odvezli su je u bolnicu i niko nam nista nije javio.
Miguel:Siguran sam da je dobro.
Nina:I ja mislim tako.
Miguel:Nego, mislim da bismo uskoro trebali da odredimo datum vencanja.
Nina:Slazem se ljubavi. Mislila sam da bi prolece ili cak leto bili savrseni.
Miguel:Svakako.
Nina:Onda... Maj na bi bio pogodan zbog kisa.
Miguel:Jun?
Nina:Moze. 23. jun?
Miguel:Savrseno. Ne mogu da docekam taj 23. jun kada ces napokon postati gospodja Bilan.
Nina:Ni ja. Volim te.
Miguel:I ja tebe.

Ubrzo, njihove usne su se ujedinile u jedan sladak poljubac pun ljubavi koja je svakog dana sve vise isijavala iz njih.

Luisana:Sve si razumela?
Soledad:Jesam. Kada krecemo sa planom?
Luisana:Sto pre. Moram da sredim jos neke detalje.
Soledad:Treba ti moja pomoc?
Luisana:Za sada ne. Ali moras da mi budes na raspolaganju kad god mi je to potrebno.
Soledad:Naravno. Racunaj na mene. Uradicu sve da Christoher bude moj.
Luisana:Odlicno. Jer cu i ja na sve moguce nacine povratiti Alfonsa.

Secanja na njegove poljupce, milovanja, neznosti... Neki cudan osecaj obuzimao je njeno telo cim bi se setila prosle noci.
Lagano je spustila soljicu kafe na sto kada je osmeh dosao na njeno lice. Nezne oci boje meda gledale su u nju.
Srce mu je ubrzano kucalo. I dalje je bila tu. Nije otisla. Nije pobegla. Bila je tu, ispred njega. Sa svojim prelepim osmehom. Ali... Zasto ga je to toliko radovalo?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: El caso... de amor?   

Nazad na vrh Ići dole
 
El caso... de amor?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Alfred Gockel
» Nerimovana poezija
» Mesečni plan Kluba čitalaca
» Paja Jovanović

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Dulce Maria y Christopher Uckermann! :: *Off Vondy* :: *Web Novele*-
Skoči na: