~ Mio o tuyo ~

Moje ili tvoje???


Zivot vam se promenio.
Dobijate priliku da uzmete mnogo novca.
Ali u zamenu za nesto drugo....
Da li to prihvatate?
Da li je to ono sto zelite?
Da li se prepustate igri i izazovu?
Da li vam zaista treba novac ili to cinite zbog osobe koja ce vam pomoci da upoznate
LJUBAV!!!!!????


Dulce Maria Linares Robles
(DULCE MARIA)

Cristofer Uckerman
(UCKER)

Alfonso Robles
(PONCO)

Rebeka Linares
(HELENA ROJO)

Anabela De Montero (Bela)
(ANAHI)

Izabela Rejes
(MAITE)

Kristobal Baros
(CESAR EWORA)

Lorena Lopez
(ADMARI LOPEZ)

Capitulo 1
U kolima
Bela: Sta uopste sada hoce ta zena?
Ucker: nemam pojma
Bela: Nisi odusevljen sto idemo tamo, zar ne?
Ucker: iskreno ne, poslednji put sam bio na tom imanju kad mi je otac umro
Bela: Nikada nisi voleo njegovu zenu
Ucker: bila mi je draga....nikada nisam mogao da se pomirim sa smrcu moje majke i sa ocevom odlukom da se ponovo ozeni....
Bela: Ali on je nju voleo...ti si to znao
Ucker: Znam, zato sam i pristao da zivim tamo sa njima...sve dok nije umro...bio je bolestan...znas i sama, provodila si svoje vreme tamo.
Bela: Da..dosta vremena...kada se samo setim... Nikada nisi upoznao njenu cerku? Iz prvog braka, mislim?
Ucker: ne...ali znao sam da je bila udata pre braka sa mojim ocem....zasto pitas?
Bela: ne razmem zasto su nas zvali?
Ucker: ni ja
Bela: da li je ona insistirala na tome?
Ucker: ko? Mislis njena cerka?
Bela: da
Ucker: ne verujem....nije bila na tom imanju petnaest godina...tada se njena majka razvela i udala za mog oca....sto znaci da je ona napustila imanje bas tada ...zasto bi bas sada dosla na imanje?

U Avionu
Dulce: ne mogu da verujem da si insistirao da krenemo avionom
Alfonso: brze cemo stici draga...jos nekoliko minuta
Dulce: ali mogli smo kolima...da uzivamo u prirodi
Alfonso: nagledacemo se prirode tamo duso...ko zna koliko cemo ostati...zasto te je uospte i zvala sada? Posle toliko godina?
Dulce: nije zvala ona, vec kristobal..rekla sam ti
Alfonso: isto je...on joj je veran kao pas...
Dulce: on je samo sluga...radi za nju od kad je ziva...
Alfonso: ko je uospte tamo pored kristobala?
Dulce: Izabela Rejes...secas je se?
Alfonso: da...ona mala...koja se mota oko tvoje majke vec nekoliko godina
Dulce: pravi joj drustvo u kuci.....i kuvarica...Lorena Rejes
Alfonso: da..secam je se...njena majka...je bila u dobrim odnosima sa tvojom majkom jel tako?
Dulce: da...radila je za nju, a sada Lorena radi za moju majku
Alfonso: da...secam se toga....
Dulce: stizemo uskoro
Alfonso: zoves ih svake nedelje da pitas za majku...sta sada hoce?
Dulce: volela bih da znam....

Za to vreme na imanju
U kuhinji
Lorena: zasto dolaze!
Kristobal: Gospodja je naredila da ih pozovem
Lorena: prokleti bili...zasto jednostavno ne nastave da zive tamo gde su dosad ziveli nego sada dolaze ovde!
Kristobal: Gospodja zeli da budu ovde kad...
Lorena: Gluposti! Ona zeli...ona je luda! Sada dolaze..sada kada ona umire!
Kristobal: prestani!
Lorena: zasto?! Mislis da sam glupa...zaboga...dolaze sada kada znaju da ce doci do novca...do bogatsva....ona...Dulce Maria Linares....mala, ali lukava...njen savrsen muz Alfonso Robles....predivnog li para...jedva cekaju da matora umre i da uzmu bogatsvo u svoje ruke...on...Cristofer Uckerman...sin njenog nekadasnjeg muza...jadnog coveka...ona...lakomislena plavusa...Anabela De Montero...
Kristobel: To nije nasa stvar
Lorena: Mislis da ces ostati ovde kada oni dodju..kad sve pripadne njima..i dodje u njihove ruke...
Kristobal: ne razmisljaj sad o tome
Lorena: A ona tracara Izabela...i ona je tu...posmatra svojim okom sta moze da ugrabi...
Kristobal: lorena, bolje nastavi da sredjujes salon....i zaboravi te tvoje misli
Lorena: Videces krisobale....nastace nesreca....kada svi dodju...kada Dulce Maria Linares, Alfonso Robles, Cristofer Uckerman i Anabela De Montero kroce u ovu kucu...i dovuku sa sobom ostatak familije...nastace tragedija........

Zaboravila sam da napomene da je Bela, ustvari skraceno od Anabela, da ne pomislite da je Izabela

Posle nekoliko sati Dulce se nalazila ispred svog nekadasnjeg doma. Osetila je kako je preplavljuju emocije i kako bi zelela da nikada nije odavde otisla

Dulce: ah....zaboravila sam kako je ovde predivno i kako sve izgleda savrseno
Alfonso je pogledao namrsten dok je razgledao kucu sa gadjenjem
Alfonso: ma...stara kucerina...samo sto se ne raspandne....
Dulce: ne pricaj tako...znas da me za ovo mesto vezuje previse uspomena
Alfonso: ali to je glupost mila...ne razmem zasto tvoja mama ne dodje da zivi u gradu...i ode iz ovde nedodjije
Dulce: ona voli ovaj vazduh..i u pravu je ..,.zasto bi zivela okruzena bukom ako moze da zivi ovde...
Alfonso: znas da bi bilo dobro kad bi otisla odavde .....jer bismo onda ti i ja mogli...
Dulce: necu da razgovaram o tome
Alfonso je pogledao preko ramena i okrenuo ocima. Znao je da sada mora da ucuti.

Oboje su otisli do svoje sobe i raspakovali stvari. Alfonso je otisao da obidje imanje dok je Dulce odlucila da poseti majku...priblizila se njenim vratima i lagano pokucala
Dulce: mama?
Rebeka: udji...udji Dulce Maria
Dulce je usla i prisla joj je ne bi li je videla malo bolje..izgledala je staro i bolesno...mogla je da primeti bore oko njenih ociju i neverovatnu tugu u njenom pogledu. Sela je na fotelji pored njenog kreveta
Dulce: kako si mama?
Rebeka: zaista te zanima draga?
Dulce: mama..ne pocinji...
Rebeka: ...nego...kazi mi ..gde je tvoj sebicni muz...Alfonso Robles?
Dulce: otisao je da obidje imanje
Anastasia: ne moze da saceka da ja umrem pa da onda razmislja za koliko ce novca da ga proda?
Dulce: Mama, prestani
Rebeka: kako si mogla da se udas za tako oholog i groznog coveka...ali ne brini draga moja...uskoro ces ponovo moci da dises...
Dulce: sta to treba da znaci?
Rebeka: videces mila...videces...
Dulce: mama, zasto si trazila da dodjemo? Sta se dogadja?
Rebeka nije stigla da joj odgovori jer je prekinuo zvuk kola
Dulce je cula kristobalov glas kako ljubazno pozdravlja nekoga. Neku zenu...pomalo krestavog glasa i jedan veoma ozbiljan dubok glas
Rebeka: izgleda da su pristigli i oni
Dulce: oni?
Rebeka je okrenula glavu prema prozoru i zatvorila oci. Dulce je shvatila da odbija da razgovara sa njom tako da je odlucila da sama ispita ko je dosao. Izasla je iz sobe i krenula dole prema dnevnom boravku...u trenutku kada je sisla na vratima je stojala jedna devojka koja je naterla da se duboko zagleda u njene oci

..te oci..taj pogled...bio joj je poznat...pokusavala je da vrati film svog detinjstva unazad i priseti se...ali nije uspela..ali jedno je bilo sigurno...znala je tu devojku od negde...
Priblizila joj se i cekala da ona progovori.
Bela*: to je ona..mora da bude ona...te njene oci nikada necu zaboraviti....
Bela: Dulce Maria?
Dulce je malo bolje zagledala i sada kada je cula bolje taj glas, setila se...setila se nje....to je ona..mala Bela...
Dulce: Anabela De Montero?
Bela: ja sam...
Obe su se gledale jer nisi mogle da veruje da se posle toliko godina ponovo vide. To je ona. Stoji ispred nje. Njihovu tisinu prekinuo je dubok glas. Dulce je odmah usmerila svoj pogled ka toj osobi. To je bio on.

Ucker: bela, parkirao sam kola iza...
Ali kada je video da Bela stoji pored neke devojke...jako lepe devojke..zastao je
Bela: Dodji da vas upoznam...Dulce..ovo je Cristofer Uckerman, ucker....ovo je
Dulce: ...Dulce Maria Linares Robles
Ucker je ispruzio ruku prema njenoj, uzeo njenu ruku u svoju i prineo svojim usnama. Dulce je bila van sebe...zaboga..da li ovo jos postoji..da muskarac poljubi nekoj devojci ruku...osetila je njegove usne na svojoj ruci sto je ucinilo da joj se celo telo najezi.

Sa druge strane Rebeka je stojala na spratu i posmtrala ih. Njen pogled bio je u njihovom pravcu, a njene misli malo dalje...to je to. Sada su tu, njih dvoje zajedno..i njen plan mogao je da pocne.

Capitulo 2
Bilo je kasnije popodne. Vec je padao mrak i po neka zvezda izlazila je na nebu. Sedela je na klupi ispred ulaska u kucu...u ruci je drzala casu vina i polako uzivala u njemu...ni jedan gutljaj koji je popila nije bio onako sladak kao njegove usne...koje je osetila na svojoj ruci ovo popodne. To je zaista bio on...Cristofer..nalazio se tu...sa njom..u istoj kuci...iako je bila na svezem vazduhu nije mogla da nadje razumno resenje zbog koga su svi na okupu...mirno je posmatrala jezero ispred sebe kada je osetila necije prisustvo iza....okrenula je glavu i ugledala nju
Bela: vece je predvino...mirno kao...
Dulce: ..nekada...
Bela joj se priblizila i sela pored nje
Bela: ne mogu da verujem da smo opet ovde...(cekala je da dulce nesto kaze ali to se nije dogodilo..zato je odlucila da ona pokrene razgovor)...zasto si otisla Dulce? Zasto si sve ovo ostavila?
Dulce: ne zelim da pricam o tome
Bela: Promenila si se...nisi vise ista ka pre...secas li se? Secas se kako smo provodile nase vreme na ovom imanju...ti svega pet godina..a ja samo malo starija...trcale smo po livadama i sumama...lezale pored jezera i gledale zvezde svake noci...ocekujuci princa na belom konju...
Dulce: nemoj vise Bela..
Bela: nedostaje ti zar ne? On te ne razume...Alfonso...
Dulce: on nema veze sa tim...vec on....Cristofer
Bela: otisla si zbog njega?
Dulce: bila sam ovde do moje pete godine....moja majka je jos uvek bila u braku sa mojim ocem...bilo je divno..znas Bela...bila si ovde...tvoja mama je radila za moju mamu...a onda se dogodilo..moj otac je umro...a moja majka, rebeka, je odlucila da se ponovo uda..za Cristoferovog oca...oni su dosli da zive ovde.....nisam sebe vise nalazila u ovoj kuci...osecala sam se kao tudjin..da mi nista ne pripada...moje detinjstvo se tu zavrsilo...i dan danas se kajem sto sa otisala...
Bela: on nije los Dulce...on je predivan...
Dulce: izmedju vas...vi...ste...
Bela: a ne, ne....samo prijatelji...iz detinjstva..kao ti i ja...Ja sam ostala ovde kad su se doselili...moja majka je i dalje radila...on i ja smo se dobro zdruzili...on je tada imao osam godina...stariji od tebe svega tri, a od mene dve godine..prelepo smo se druzili...kao i danas...
Njihov razgovor prekinlo je zvono koje je oglasilo pocetak vecere...obe su se nadale da ce sada napokon saznati sta rade..na ovom imanju posle toliko godina

Usle su u trpezariju gde su vec bili Cristofer i Alfonso i jeli kolacice koji su se nalazili na centru stola. Sele su pored njih
Alfonso: Dobro si draga? Izgledas...umorno...
Dulce: nije mi nista...
Bela: kad bi nam neko rekao sta trazimo ovde...
Izabela: ja cu draga, preuzeti tu ulogu...

Dulce: izabela...
Izabela: dobro vece svima..i dobro dosli na ovo divno imanje..ponovo...Lorena, donesi veceru...li je neko za kafu?
Alfonso: mani nas kafe izabela, vec nam reci svrhu ovoga
Ucker: ne razumem zasto sam dosao! Sta hocete od mene!
Dulce: Izabela, molim te...
Izabela: polako..smirite se..noc je duga...
Cim se Lorena uputila prema kuhinji...Izabela je sela na celo stola i pocela da prica...
Izabela: moram proznati da mi nikako ne odgovara sto moram da budem ja koja ce vam vo sopstiti, ali tako je Rebeka zelela.
Rebeka je bolesna...ozbiljno bolesna...ona ustvari umire...
Dulce je slusala i gledala u nju bledo. Kako to misli umire? Niko joj to nije rekao...oci su joj se napunile suzama..
Izabela: Ona umire...pre nekoliko meseci su ljoj ekari otkrili tumor na mozgu...i rekli da su sad vec u pitanju dani..a mozda i sati...ona zeli da budete ovde kada se to dogodi i da prisustvujete citanju testamena.

Capitulo 3
Dulce se nalazila u svojoj sobi, sedela je na fotelji pored prozora i razmisljala u sebi: da li je moguce da njena mama umire..da li je moguce da...ona to nije znala...sada je bespomocna, ne moze nista da uradi...
Alfonso je usao u sobu
Alfonso: stvarno ne mogu da verujem da je napisala tesrament
Dulce: molim?
Alfonso: draga, odsutna si...ona je napisala testament!
Dulce: znam..cula sam
Alfonso: ali to je apsurdno! Ti si njena cerka, ti treba sve da nasledis! Sta Cristofer radi ovde? On nije njena sin! I ona..Anabela? Ako mi dobijemo imanje mozemo da..
Dulce:kako mozes?! Ona umire alfonso!!! A ti pricas o parama i imanju!!!
Alfonso: pa..mila...to je ispravno...
Dulce: ah...ostavi me na miru...
(zalupila je vrata i ostavila ga samog)

Dok su u drigoj sobi bela i ucker pili kafu
Ucker: Svadjaju se
Bela: cujem...on se nikada nije slagao sa njom...cula sam od izabele...
Ucker: ne voli je?
Bela: ne....mislim da ne na tom planu...oduvek je zeleo da proda imanje...ne voli ga..dok je Dulce psremna da da svoju dusu za njega...
Ucker: sta mislis o testamentu?
Bela: veoma....iznenadjujuce

Dok su njih dvoje pricali, Dulce je otisla da vidi majku
Dulce: kako mozes tako nesto da mi kazes?
Rebeka: istina je...nikada me nisi volela....zato si otisla!
Dulce: to nije istina! Volim te i ti to dobro znas
Rebeka: ostavila si me samu
Dulce: mama, ti si se udala! Dovela si novog muza ovde!
Rebeka: Tvoj otac je umro!
Dulce: zasto mi nisi rekla da si bolesna? Mogla sam da dodjem ranije
Rebeka: zasto? Da me sazaljevas, a da me tvoj muz ubije ne bi li pre dobio imanje!
Dulce: nikada ga nisi volela..a ocekivala si da ostanem ovde..kako mama?
Rebeka: jos ima spasa Dulce...ima ga...samo..pogledaj me
Dulce je orenula glavu prema njoj i pogledala je u oci
Rebeka: kada umrem...obecaj mi..da ces..uciniti ono sto sam zelela...
Dulce: na sta mislis?
Rebeka: znaces kada dodje vreme...obecaj mi dulce..
Dulce nije znala sta da joj kaze..bila joj je majka..nije mogla da je odbije..osecala je veliku ljubav prema njoj...
Dulce: obecavam mama..obecavam....

Ponoc je ubrzo dosla. Svi su vec bili u svojim krevetima sem Dulce koja je setala po terasi..nije mogla da spava...osecala je neku zabrinutos...nesto ju je gusilo u grlu a nije znala sta...ali onda..je prekinuo neciji vrisak
Lorena: Gospodjo Dulceeeeeeeeee!!!!!!!!
Gospodjooooo!!!!!
Odmah je utrcala unutra i zatekla Lorenu kako stoji na stpenicama sva izbezumljena
Dulce: lorena? Sta se desva?
Lorena: umrla je!!!! Ona je umrla!!! Ne dise!!!
Dulce: sta?! Zovi Kristobala brzo!!! Pozuri!
Cim je to rekla potrcala je ka maminoj sobi....i usla unutra. Odmah je klekla pored nje pokusavajuci da je probodi
Dulce: mama!!!! Mama probudi se!!!!
Drmala je koliko je mogla, njene suze padale su na cebe i kvasile platno dok je sveca obasjavala lice njen majke
Dulce: mamaaaaaaaaaa!!!!!!!!!! Neeeee!!!! Probudi seee!!!!
Tada je osetila da neko stoji pored nje
Ucker: Dulce...gotovo je...umrla je..
Dulce: neee!!!!! Nije!!!!
Ucker: dodji...ustani...(krenuo je prema njoj da je podigne ali ona se opirala, lezala je nepomicno na podu)
Dulce: ostavi mee!!!! Izadji!!!!

Dok u to vreme u kuhinji
Lorena: Gotovo je
Kristobal: otisla je..nasa gospodja je otisla...
Lorena: nazovi advokata...odmah..neka dodje sutra
Kristobal: zaboga..tek je umrla...nije jos ni sahrana bila
Lorena: ona je tako zelela zar ne? Rekla je:“ odmah ga zovite, sto pre to bolje“!
Krostobal: znam...ali..
Lorena: ucini to!!! Pa da vidimo..kakvo iznendjenje nam je pripremila...gospodja Rebeka...

Capitulo 4
Sedela je u salonu, gledala u jednu tacku i razmisljala...noc je prosla isto kao i sahrana..kuca je sada bila veoma tiha. Popila je nekoliko lekova za smirenje ne bi li dosla k sebi. Osecala se izmoreno i neverovatno izdato...zaboga to je bila njena majka...kako je mogla da dozvoli da umre...a da nije znala...i sada..sada je ocekuje testament...nije imala dovoljno snage...
Alfosno se nalazio u svojoj sobi verovatno gledajuci kroz prozor kada ce naici advokat dok je Bela oblacila svoju crnu haljinu.
Njenu mrku tisinu prekino je njegov dolazak...priblizio joj se i seo pored nje
Ucker: Dobro si?
Dulce: sta ti mislis?
Ucker: Dulce, zivot ide dalje...znam kako se osecas
Dulce: ne znas!
Ucker: kada je meni umro otac..
Dulce: ne zanima me!
Ucker je tuzno pogledao i okrenuo glavu, tada je shvatila da je preterala, nije on bio kriv za smrt njene majka, ali kada je htela da mu se izvini Bela i Izabela su silazile niz stepenice. Videle su da je atmosfera napeta tako da nisu htela da progovre, sele su na krevet i cekale. Njihovu tisinu prekuno je Alfonso
Alfonso: jel dosao?
Izabela: Nije...cekamo...

Na pola metra od njih nalazili se Lorena koja ih je krisom posmatrala iza zavese
Krostobal: lorena?! Sta radis ovde?
Lorena: šššš....treba da dodje advokat
Kristobal: znas da smo i mi pozvani zasto se krijes?
Lorena: gledam ih...kako nemaju srama...vidi samo...ovaj Alfonso u sebi jedva ceka da sve pripadne njegovoj zeni ali to tako prikriva...a izgleda srecan i zadovoljan..dok je Dulce slomljena...ili je i ona zaista dobro glumica i jedva ceka...Anabela ne zna sta se dogadja kao i Cristofer...da li ce i njima nesto ostati...a Izabela...lukava lisica..nada se da joj je matora nesto ostavila jer je bila uz nju sve ove godine...
Kristobal: blje skuvaj kafu...

Dok je u salonu sedelo pet osoba misleci na testament.
Alfonso: ovo je besmislica...zasto se uopste cita taj papir...logicno je da sve pripadne tebi draga
Dulce ga je samo pogledala i ucutala
Bela: takav je protokol
Alfonso: Ne mislite valjda da cete nesto dobiti? (gleda u Uckera i Belu) zar ne?
Ucker: to nije tvoja stvar
Izabela: prestanite...
Bela: Zasto Alfonso mislis da ucker nece nista dobiti..on je njen sin..
Alfonso: ne zakonit!!! Ona nema sina! Samo cerku koja sedi ovde pored vas!
Odjednom su svu ucutali. Njihovi pogledi okrenuli su se prema vratima gde se pojavio jedan stariji gospodin
Advokat: porodica gospodje Linares?
Izabela: da...dobar dan
Advokat: Dobar dan svima, ja sam advokat Ramirez
Izabela: izvolite udjite...idemo u radni boravak..ovuda...
Krenula je zajedno sa Ramirezom dok su ih svi pratili...
Alfonso (tiho): zasto ga ti ne vodis? Ti si joj cerka?
Dulce (tuho): cuti, ne mesaj se...
Posto su usli u sobu, advokat je seo za sto i spustio svoje papire ispred sebe cekajuci da se svi smeste ispred njega. Atmosfera je bila vise nego napeta..to se moglo videti u ocima svakog od njih.
Ramirez: Pa da pocnemo odmah, da ne gubimo vreme
Spustio je ruke na fasciklu ispred sebe i polako je otvorio listajuci papire
Ramirez: Da utvrdimo prvo da li su svi prisutni: Cerka gospodje Linres, DulceMaria Linares Robles, njen muz Alfonso Robles, Cristofer Uckreman, Anabela De Montero, Kristobal Baros, Lorena Lopez, Izabela Rejes i Fatima Uckerman
Dulce je tu prebledela...o kome je rec? Alfonso je odmah pogledao u njenom prvcu zabrinut zobg jos jednog kandidata koji bi mogao da preuzme bogatsvo dok je Dulce mislila na nesto drugo..da li je ona Cristoferova zena????
Ramirez: da li su svi prisutni?
Ucker: Fatima nije pristna, gospodine
Ramirez: Obavesten samo o tome, ostali?
Dulce: Svi smo tu
Niko nije bio u stanju da pita za Fatimu, niko se nije usudio
Ramirez: Onda da pocnemo
Uzeo je papir ruke, procistio grlo i poceo da cita
Ramirez: Ja, Rebeka Linares, u svojim poslednjim danima zivota, pri zdravoj svesti i zdravoj pameti, sav moj novac koji se nalazi u banci, celokupno imanje zajedno sa kucom ostavljam....

Capitulo 5
Ramirez: Ja, Rebeka Linares, u svojim poslednjim danima zivota, pri zdravoj svesti i zdravoj pameti, sav moj novac koji se nalazi u banci, celokupno imanje zajedno sa kucom ostavljam....
.....svojoj cerki Dulce Mariji Linares Robles.
Jedini koji je to ocekivao i koji se tome neverovatno radovao bio je njen muz, Alfonso. Dulce je na neki nacin to mogla da ocekuje uzeci u obzir da joj je cerka, ali delovala je iznenadjeno..posle onog razgovora izmedju nje i Rebeke mislila je da ce ostati bez icega...ali bila je srecna, osecala je kako ce moci da povrati izgubljeno vreme na ovom imanju...nije je interesovao novac vec ova kuca gde lezi najvise njenih uspomena. Anabela je sedela mirno gledajuci u Dulce. Ucker je bio zbunjen dok je Izabela izgledala na ivici histerije. Ko je prvi reagovao? Naravno, on.
Alfonso: pa...(ustaje)..hvala vam na svemu...(pruza ruku ka Ramirezu ne bi li se rukovali)
Ramirez: Gospodine Alfonso nisam zavrsio.
Alfonso: ali vec ste sve rekli...da sve pripada mojoj dulce
Dulce je jos uvek bila u oblacima, zamislajuci miris trave i cveca koji je nekada osecala kao dete na ovom imanju...nije registrovala sta se desava...ali ju je je ona fraza moja dulce...vratila u stvarnost..nikada nije volela da je tako zove..kao da je ona njegovo vlasnistvo...
Ucker: izvinite, ali zasto smo mi onda ovde?
Anabela: zasto smo pozvani?
Alfonso: hahha...pa..zbog sahrane...niste mislili...
Izabela: a da pustimo advokata da zavrsi...
Kristobal je mirno sedeo i slusao tudje razgovore dok je Lorena izgledala kao da ce da skoci sa stolice, bila je uznemirena i ljuta..znala je da ce nastati haos kada se procita testament...
Ramirez: Molim vas smirite se...nisam zavrsio sa citanjem testamenta, gospodine Alfonso sedite
Alfonso je okrenuo ocima i prokomentarisao:
Alfosno: svasta...
Dulce: zaboga, prestani da pravis problem, sedi...
Tada je seo, nije hteo da se svadja sa njom, ne sada kada je sve njeno
Ramirez: pa da nastavim...
....ostavljam sve svojoj cerki Dulce mariji Linares Robles pod uslovom....da se uda za gospodina Cristofera Uckermana.
Niko nije reagovao sem naravno opet njega
Alfonso: sta?!!!! Kakve su ovo besmislice?!
Ramirez: Smiri te se
Dulce nije reagovala kao ni Ucker. Samo su se pogledali preko ramena. Sve dok advokat nije progovorio
Ramirez: Gospodjo Dulce, da li me cujete?
Dulce: da, veoma dobro cujem
Ramirez: ja sam ozbiljan, tako pise
Alfonso: ONA JE UDATA ZA MENE DEBILU!!!!!
Ramirez: ne vredjajte me!
Iazbela: Prestanite svi!!!
Anabela: kakav je to testament?
Ramirez: Testamen kao i svaki drugi gospodo
Alfonso: ali ona je u braku, zar ne znas??!!!
Izabela: a da se malo smirimo...Lorena, doneso nam po casu vode...
Alfonso: meni tekilu!!!
Anabela: ali ne razmem....to je necuveno...
Svi su podigli neverovatnu frku oko toga dok su Dulce i Ucker samo cutali i gledali se..kao da im to uopste ne smeta...Dulce se blago nasmejala dok je on samo posmatrao i jedino sto je falilo je da kaze:“ pristajem, ozenicu se sa njom.
Svadja je i dalje trajala...
Ucker: DOSTAA!!!!!!
Ramirez: Hvala gospodine Uckerman
Ucker: nastavite...nije nam bas to jasno...
Dulce: ja sam udata...
Alfonso: nemoj mi reci da verujes u ovo?!
Dulce: cuti...
Ramirez: obajasnicu vam..veoma je jednostavno..ono sto je vasa majka zelela jeste da se razvedete i udate za gospodine Uckermana..
Alfonso: ona je luda!!! Zar ne shvatate!!!
Ucker: jel postoji jos nesto?
Ramirez: naravno...ima jos jedna mala sitnica...morate da budtee u braku godinu dana i ako u to vreme gospodja Dulce ne ostane trudna, gubite imanje.

Capitulo 6
Dulce je sedela zakljucana u svojoj sobi dok je u kuci vladala napeta i izludujuca atmosfera. Alfonso je lupao pesnicama u vrata sobe
Alfonso: Otvoriiii!!!!! Dulceee!!!!
Svi su sedeli u hodnuku pored njega
Anabela: mozda...da sacekamo malo...
Izabela: sta da cekamo? Jel ona stvarno razmislja da pristane?
Alfonso: Dulceee!!!! Otvaraj vrataaaa!!!!
Ucker: da probam ja...)
Alfonso: ti si za sve kriv idote jedan!
Ucker: nisam ja kriv sto je gospodja Rebeka mislila da ne volis njenu cerku
Alfonso je krenuo da ga udari ali je bela stala ispred nih
Bela: smirite se oboje...

U kuhinji
Lorena: ludilo!!!
Kristobal: Ona razmislja..
Lorena: ona je u soku...a ja se bojim za nas..cuo si advokata...rekao je ako se sve odigra kao sto je rekao, ako se ona uda i dobije dete...i mi svi cemo dobiti odredjenu sumu novca...od nje...a to su pare...velike pare..
Kristobal: al ona nece pristati..udata je...zaboga
Lorena: ali to je novac....

U Dulcinoj sobi
Nije shvatala sta je snaslo i gde se nalazi...osecala je kako ludi...nije mogla da veruje da ona zaista uzima u obzir tu opciju...da se razvede i uda za njega...naravno da je pare nisu interesovale...zelela je imanje...i to ne da bi ga prodala vec ponovo zivela ovde.....zelela je da ponovo oseti tu sigirnost...da ponovo zivi! Nije zelela da se vraca u grad..zelela je da ostane ovde...ili je zapravo zelela njega? Ili je zelela da se uda za njega...ma ne..ona voli alfonsa...gluposti...
Majcine reci vrtele su joj se u glavi...
.....kada umrem...obecaj mi..da ces..uciniti ono sto sam zelela...
.....na sta mislis?
....znaces kada dodje vreme...obecaj mi dulce..
......obecavam, obecavam mama
Na to je mislila...ona joj je obecala da ce to uraditi...

Dok je ona razmisljala o tome na drugoj strani je ucker sedeo i razmisljao isto ali uz pomoc jos jedne osobe
Bela: reci mi da se salis...i ti razmisljas o tome?
Ucker: sto da ne..oan je lepa...uf..prelepa...
Bela: uckerr!!!! Ona je udata
Ucker: pa sta..vidis da je ne voli...
Bela: koje koristi ti imas od toga..zasto je rebeka uposte mislila da ces pristati...
Ucker: ne znam...
Bela: ne osecas nista prema njoj jel tako?
Ucker: prema dulce?
Bela: da
Ucker: ne..jos uvek...
Bela: kako to mislis?
Ucker: svidja mi se...kako da to objasnim...privlaci me..kada je vidim..
Bela: dosta! Stvarno bi mogao da se ozenis sa njom...da bi ona dobila imanje...i napravio joj sina..
Ucker: ne znam....
Bela: sta ce onda biti sa tim sinom....kada sazna da je nastao samo da bi njegova mama dobila imanje
Ucker: bela..preterujes...ona nece hteti to da uradi..alfonso joj nece dozvoliti...
Njihov razgovor prekuinula je ona...dosla je..
Dulce: Crstofer, mozemo da razgovaramo?
Bela: ovaj...osatvicu vas...(odlazi)
Ucker: sedi...
Dulce: ne..hvala...radije bih da prosetamo...

Posle nekoliko minta oboje su setali imanjem...pored reke...udaljili su se od kuce..
Ucker: alfonso zna gde si?
Dulce: ne..pobegla sam iz sobe kada je otisao do kuhinje...
Ucker: aa....
Dulce: znas o cemu moramo da razgovaramo, jel tako?
Ucker: pa..ocigledno je..
Dulce: ja...zelim da ti se izvinim za..onu noc..kada sam rekla da me smrt tvog oca ne zanima...bilo je to grozno sa moje strane..ali bila sam nervozna i uznemirena..napeta...
Htela je da mu objasni ali nije bilo potrebe..on je zastao, okrenuo se prema njoj i uzeo joj ruku...
Ucker: nema potrebe dulce..razumem...u redu je
Dulce: izvini stvarno...
Ucker: nema problema...hoces da sednemo? (pokazujuci na klupu pored vode)
Dulce: da...(sedaju)...ovde sam nekada sedela sa belom...kada sam imala pet godina...bacale smo kamenje u vodu...sve dok se njena mama ne pojavi onda pocne da vice na nas...
Zagledala se duboko u vodu i ucker je primetio kako joj se oci pune suza
Ucker: nedostaje ti ovo...
Dulce: ne znas koliko...
Ucker: znam..zato sam spreman da...se ozenim sa tobom..naravno ako ti to zelis...

Capitulo 7
Gledala sam u njegove oci i trazila u njima odgovor koji sam trebala da mu dam. On se nije pomerao, gledao me je kao i ja njega. Ne mogu da vam opisem kako sam se osecala...bilo je osecaja sigurnosti, utehe, nesto sto mi alfonso nikada nije pruzio, nesto sto sa njim nisam osecala, osecaj privlacnosti...mozda neka vrsta strasti...ocajno sam zelela da ga poljubim, da ponovo osetim te slatke usne na svojim...gledali smo se neprestano dok je on polako prilazio mojim rukama...mogla sam da osetim kako njegovi prsti prolaze kroz moje ruke, taj osecaj..bio je neverovatan...spustila sam pogled na njegove ruke do mi se u glavi ponovo pojavljivale mamine reci...
.......znaces kada dodje vreme...obecaj mi dulce..
......obecavam, obecavam mama
Obecala sam joj..moje je da to ispunim..zar ne? ..ma..zasto ja sebe zavaram..uradicu to zbog njega...ne zbog obecanja ne zbog para...zbog njega i imanja...podigla sam pogled ponovo ka njegovim savrsenim ocima...i rekla mu..
Dulce: zelim....naravno da zelim...
Osecala sam se kao da me prosi..kao da smo zaljubljeni vec nekoliko godina i kaka ce sve biti savrseno...ali da li ce to stvarno biti tako?
Onda sam shvatila sta sam zapravo rekla...pa sam ponovo progovorila
Dulce: cristofer...sta radimo ovo?
ucker: zovi me ucker...ili cris...
Dulce: nisi mi odgovorio na pitanje...
Ucker: ispunjavamo poslednju zelju tvoje majke
Dulce: ali...stvarno zelis to da uradis?
Ucker: upravo sam ti rekao..
Dulce: zasto? Zasto si spreman da se tako zrtvujes zbog mene? Ti neces nista time dobiti...
Moje ruke jos uvek su bile u njegovim...
Ucker: jel si sigurna da necu nista dobiti? (gledao je u moje usne)
Dulce: ja..aaa...onaj..drugi deo...testamenta...
Ucker: dete?
Tek tada je shvatila u sta je upetljana..zaboga dete sa njim..sa covekom koga poznaje samo dva dana? Orenula sam glavu na drugu stranu i gledala u vodu
Ucker: ne zelis vise?
Dulce: ja...
Ucker: bojis se da...
Dulce: ne znam..kako ...da..ti obajsnim...ja...drugacije je...ne mogu da imam dete sa tobom...
Ucker: zasto?
Dulce: zato sto...zato...sto te..ne...
Ucker: ...ne volis...
Dulce: ja...ti...
Ucker je pruzio ruku prema mom licu i okrenuo mi glavu prema sebi. Nalazio se milimetar od mojih usana, gledao je cas u njih cas u moje oci..osecala sam njegov ocaravajuci parfem i njegov dah na mom vratu...tiho mi je rekao dok se priblizavao mojim usnama
Ucker: mislim...da..i to mozemo da..resimo...
I bas kada je hteo da me poljubi, kada sam se totalno prepustila njegovom dodiru cula sam onaj proklet glas iz daljine
Alfonso: Dulceee!!!!
Odmah se udaljio od mene, a ja sam pogledala u pravcu dolazeceg glasa...Alfonso je bio nekoliko metara od nas..priblizavao se..sav zajapuren..nije bilo tesko da zakljucim da je besan...veoma besan....
Ucker me je ponovo pogledao i pitao
Ucker: I? Jel smo se dogovorili?
Dulce: a.....dogovorili smo...vencacemo se
Tada je alfonso vec bio ispred nas
Alfonso: Dodjavola Dulcee!!! Gde si nestala???!!! Obisao sam celo imanje dok sam te nasao???!!!
Dulce: aa..izasla sam na svez vazduh...
Alfonso: moramo podhitno da razgovaramo..odmah!
Dulce: dolazim u kucu za nekoliko minuta..sacekaj me u sobi...
Alfonso je gledao u uckera ubitackim pogledom...zubi su mu skripali koliko je bio besan...
Alfonso: ne! Idemo odmah! (sagnuo se prema meni i uhvatio me za lakat)
Dulce: ne...ostacu jos malo...(zaboga sta sam radila..htela sam da ostanem sa uckerom..nisam normalna..ali bilo je jace od mene...)
Alfonso: rekao sam da ne! Idemo odmah!!! (povukao me je prema sebi, jos uvek stezajuci moj lakat)
Dulce: boli me! Pusti me
Ucker je ustao
Ucker: Nisu te ucili kako da se ponasas prema dami?
Alfonso: ona je moja zena morunu!
Ucker: to ti ne daje pravo da je maltretiras! Pusti je!
Alfonso me je pustio...gledala sam u uckera...
Ucker: ako hoce da ostane...ostace...
On je zeleo da ostanem..)
Alfonso: ti nisi niko da mi pricas sta cu da radim sa mojom zenom! Ona je moja!
Ucker: ne jos dugo...
Alfonso. Sta?! Sta si rekao?!
Dulce: odlucila sam da...se udam za Cristofera...

Za to vreme...u kuci..u snevnom boravku...
Izabela: zasto si dosla?
Bela: pozvana sam..ne secas se...
Izabela: rekla si da nikada neces da se vratis!
Bela: pa..predomislila sam se..
Izabela: trebala si da me pitas..
Bela: prestani! Ko si ti da mi pricas sta treba da radim!
Izabela: tvoja sestra!
Bela: ne rodjena! I odjednom si mi sestra a do pre nekoliki meseci...
Njene reci prekinuo je neciji glas...opet njegov...uleteo je u kucu kao besan ris...krenuo je prema stepenicama...
Alfonso: Ti si bolesna!!!!
Dulce: sacekaj! Objasnicu ti!!! (isla je za njim)
Alfonso: kako si mogla??!!!

Oboje su se popeli na sprat dok je u kucu usao i Ucker...
Bela: ucker, sta se desava?
Izabela: Zasto Alfosno vice?
Ucker: pa..drage moje...cestitajte mi...zenim se..

Capitulo 8
Duclina i Alfonsova soba
Dulce: Alfonso, sve ce biti u redu..to je samo zbog imanja..
Alfonso: ne slazem se Dulce!!!! Ti si moja zena!
Dulce: zasto sada ne zelis?! Umirao si da dobijis ovo imanje? Sada kada zelim da se zrtvujem za njega ti se bunis!
Alfonso: Ali ne tako!!! Ne sa njim!
Dulce: to je samo protokol! Ja ne volim njega! Volim tebe...uradicemo to da bismo dobili imanje...a onda..cu se razveti...i...on ce otici, ja cu se ponovo udati za tebe..i gotovo...
Alfonso: ne...ne dopada mi se...
Dulce: to je samo godinu dana!
Alfonso: ali ti treba da ostanes trudna! Ti treba da...
Dulce: spavam sa njim?
Alfonso: mogla bih to da uradis?
Dulce je samo cutala
Alfonso: zaboga!!! Ja te molim vec nekoliko meseci da imamo dete a ti ne zelis?! A odjednom...
Dulce: to je zbog imanja!
Alfonso: prokleto imanje!!! Ne zelim ga vise!
Dulce: ja ga zelim! Necu da ode u necije druge ruke!
Alfonso: prodajes se!
Dulce: prestani!
Alfonso: prodajes se Dulce!!!! Oticices, spvaces sa njim da bi uzela imanje i onda ces se vratiti meni!!!! Prodajes se kao...
Nije uspeo da zavrsi jer ga je Dulce osamarila svom snagom
Dulce: Cuti! Odlucila sam! I ako..ako...ti se ne svidja...mozes da ides!
Zalupila je vrata i izasla iz sobe....
Sisla je niz stepenice..prosla pored bele i izabele..i krenula prema vratima..na izlazu je srela uckera
Ucker: Dulce? Dobro si?
Dulce: ne! Ostavi me na miru! (prosla je pored njega i izasla napolje)

Sedela je na svom strarom mestu...na klupi ispred reke..tu je jedino mogla da se prepusti svojim mislima...sta je to radila...alfonso je bio u pravu..prodaje se zbog imanja...bice sa drugim covekom samo zbog sebe...zbog njenog imanja...mama je znala da nece dozvoliti da joj oduzmu sve ovo..zato je to i uradila...dosla je bela..
Bela: znala sam da si ovde...(sedne pored nje)
Dulce: ako si dosla da mi kazes kako..
Bela: ..ne...nisam zato tu...
Dulce: nego?
Bela: da te pitam..da li si stvarno spremna na to?
Dulce: samo zbog..
Bela: ..imanja...Dulce, jel to istina..da radis sve samo zbog toga? Da nije mozda ..
Dulce: ne..samo zbog imanja...ne osecam nista prema njemu...
Bela: dobro je..ali...zelim da ti kzem nesto kao prijateljica...kao stara prijateljica...uvucices se u nesto neizbezno...neces moci da se izvuces...znam uckera, a znam i tebe...moze da bude opasno..ako se zaljubis i ako...ga zavolis..
Dulce: to se nece desiti...posle cemo se razvesti...i ja cu se ponovo udati za alfonsa..
Bela: drago mi je sto tako mislis..
Dulce: hvala ti...
Bela: na cemu?
Dulce: na ovome..
Bela: nema na cemu...(prisla joj je i zagrlila je)
Dulce: bices mi kuma?
Bela: naravno...)

Posle nekog vrmena vratile su se u kucu...u dnevnom boravku su svi sedeli..osim Lorene i kristobala...
Dulce: izabela..molim te, nazovi advokata..i obavesti ga...da smo cristofer i ja..spremni da uradimo ono sto je moja majka trazila...(gledala je u njega, a on je izgledao zadovoljno..kao da je napokon postigao cilj)
Izabela: udaces se?
Dulce: da
Izabela: ucker?
Ucker: da..da...uradi sta ti kaze...
Izabela je pogledala alfonsa kao da i od njega trazi odobrenje...alfonso je gledao u pod...
Bela: kada? Koji cemo datum?
Dulce: sto pre to bolje
Alfonso: nestrpljiva si..
Dulce: prestani...
Bela: odmah? Sutra?
Ucker: ja se slazem...
Izabela: pozvacu maticara...
Bela: draga, treba ti vencanica...treba sve da sredimo...da zovem muziku...da narucimo kolace..da.
Dulce je prekinula
Dulce: ne...ne treba bela..ne pravimo slavlje, ne udajem se iz ljubavi

Capitulo 9
Nisam spavala te noci...Alfonso je jos uvek bio veoma besan zbog moje ishitrene odluke tako da je odlucio da spava u sobi pored nadajuci se da cu ga ja zaustaviti..i moleci ga da ostane sa mnom...ali iskreno..bilo mi je lakse bez njega..... lezala sam na bracnom krevetu zatvorenih ociju i osetila kako me obasjava mesecina...bila sam nerovzna, nemirna...ne znam tacno zbog cega...verovatno je zbog mamine smrti...ili je mozda zbog....a..ne..to je samo...vencanje...pa sta..nije mi prvi put da kazem da ispred maticara...trebalo bi da bude lako...ali zasto...zasto se osecam kao..da..je ovo jedno od onih velikih,lepih i srecnih vencanja...
Oblivao me je znoj...bila sam sva mokra...ustala sam..da izadjem na terasu..nisam mogla vise da lezim...legla na lezaljku i posmatrala zvezde...bila je predivna noc..tada sam shvatila da mi nije zao zbog onoga sto radim...ako je to zbog mene, zbog mog mira i zbog jos ovakvih noci na ovakvom mestu..uradicu to..
Misli su i plutale po glavi kada se jedna od nji zaustavila na jednu senku nedaleko od kuce...pored vode...malo sam se pridigla ne bi li osmotrila bolje..i..kao sto sam i mislila...miris vode, svezine, neverovatnog sjaja..mesecine, zvezda..i njegovo prisustvo cinilo je ovaj trenutak savrsen...lezao je na travi sa pogledom prema nebu...ustala sam misleci da cu tada biti blize njemu, naslonila ruke na ogradu i posmatrala ga u tisini...
...bio je kao i ja..uzivao je u svemu ovome...bio je susta suprotnost mom sadasnjem muzu...voleo je sve sto i ja volim...kako je zivot lepsi kada si pored nekoga ko te razme i ko zeli isto sto i ti...mozes da ga dozivis u potpunosti ida se cela predas toj osobi...svim bicem...tako sam pocela da filozofiram u svojoj glavi kad se njegov pogled okrenuo prema meni...

Bila je predivna...njena kosa i cela njena figura obasjana mesecinom i sjajem...oci su joj sijale gledajuci u mene..usne nasmejane...a pogled ocaravajuci...sta sam to radio..da li je ono sto radim ispravno..da li sam trebao da pristanem na to da.se vencamo...ali imam takav osecaj da smo stvoreni jedan za drugo, osecam kao da je moja druga polovina koja mi ocajnicki nedostaje...bila je tako blizu..a vec mi nedostaje...

Jos uvek me je posmatrao..bila sam u oblacima ali me je njegov pokret rukom prema meni probudio i naterao da sidjem sa neba...pozvao me je rukom da mu se pridruzim...polako sam se udaljila sa terase..uzela beli ogrtac i prebacila ga preko sebe, obula papuce i na prste izasla iz sobe...hodajuci prema izalzu nacula sam kako iz druge sobe dolaze glasovi
- Sve se odigrava po planu
- javicu ti kada...ne brini...
- samo odradi sve kako sam ti obajsnila

Nije bilo drugog glasa...mora da je bio razgovor telefonom...o cemu li se radi...jedan glas sam dobro poznavala...bio je izabelin...sta je radila budna u to doba noci..brzo sam na to zaboravila sa obzirom da me on ceka...pozurila sam i ubrzo se nasla pored njega...

Ucker: dosla si...
Dulce: ne propustam ovakve noci...
Ucker: lezi ..(pokazivajuci na mesto pored njega)
Polako sam se spustila na travu...pogled je bio prelep...
Dulce: nisam znala da volis zvezde...
Ucker: ne znas ti jos mnogo toga o meni...)
Njegova desna ruka nalazila se nekoliko milimetara od moje leve...pocela je da drhti...bojala sam se da ce me uhvatiti za ruku...osecaj je bio neverovatan...zasto nesto ovako nisam dozivela sa alfonsom za svo vreme koje sam bila udata za njega...a sa osobom koju poznajem samo dva dana..jesam...da li je to mozda sto on nije moja druga polovina..a ucker jeste?

Capitulo 10
Lezali smo duze vreme cuteci i posmtrajuci nebo. Treba da se udam za ovog coveka za nekih vec..osam sati...pretpostavljam da je vec cetiri sata...osecala sam se kao da treba da skocim iz aviona, srce mi je lupalo velikom brzinom...primetila sam da okrece glavu ka meni i kako mi se priblizava...bio je veoma blizu mojih usnana ali sam se ja udaljila i rekla
Dulce: trebalo bi da odem da legnem...(ustala sam i jos jednom ga pogledala, nije stigao da reaguje jer sam vec bila na putu ka kuci)

Kada sam usla u kucu sve je bilo mirno i mracno...prosla sam ponono pored izabeline sobe, ovog puta svetlo je bilo ugaseno...i nije bilo glasa...tada sam se setila njenog razgovora telefonom koji mi se ucinio dosta cudnim...ali sam se osvrnula i vratila u sobu...otvorila sam vrata i usla u mrak...tada se lampa na nocnom stocicu upalila..i obasjala me je svetlost...u fotelji je sedela Bela
Bela: uplasila sam te?
Dulce: pa..moze se reci..sta radis ovde? Pola pet je...
Bela: nisam mogla da spavam, a i cula sam neke korake u hodniku...
Dulce: ja sam isla da prosetam..
Bela: nema potrebe dulce...znam da si bila sa uckerom...videla sam vas sa terase..
Dulce: a....
Bela: ali to je u redu...valjda..udajes se za njega...nego, dodji..sedi
Priblizila sam se stocicu i sela na drugu fotelju
Dulce: i?
Bela je izvadila ispod spavacice flasu crvenog vina
Bela: imas case?
Gledala sam je cudno
Bela: pa..tvoja druga devojacka noc...)
Dulce: aaa..nisi trebala..znas da ovo ne smatra pravim vencanjem
Bela: ali ipak je vencanje...treba proslaviti...
Ustala sam i dodala joj dve case za vino..ubrzo sam jednu drzala u rucu i ispijala slatko vino...
Bela: znam da je cudno sto ti ovo kazem..ali drago mi je sto se udajes...
Dulce: ha...meni nije..
Bela: cujes li ovo?
Zacutala je ne bi li cula to sto je i ona...iz hodnika su dolazili cudni zvuci....
Dulce (tiho): cujem....
Bela: sacekaj..idem da proverim...
Ustala je i otisla do vrata..i polako izasla na prstima...ja sam ustala u sobi...

Ostavila sam Dulce u sobi...krenula sam ka stepenicama gde su se culi tihi sapati...polako sam se priblizila i odmah sagla ne bi li me videli...videla sam poznate figure...
Xxx: sta radis?! Jel si normalan?!
Xx: hoces da kazes da ti se ne svidja?
Xxx: ovo je zabranjeno...ja...
Xx: znam da zelis...
Jedna figura priblizila se drigoj i strasno je poljubila
Bila sam u soku..ali kada sam htela da se podignem i pobegnem odatle...udarila sam glavu u svecnjak koji se nalazio okacen iznad
mene..prokletstvo!
Xxx: ima li nekog tamo?
Brzo sam ustala i pobegla pre nego sto je senka uspela da me sustigne..stala sam ispred dulcine sobe nekoliko minuta da bi se smirila...udahnula i usla unutra...
Dulce: sta se desilo? Jel ima nekog?
Bela: ne..mora da je bio vetar..vrata su bila otvorena..pa sam zatvorila...
Dulce: aa...pa..promaja je...verovatno...

Sedele smo tako i pricale dok nije svanulo...tada sam napokon zaspala sa casom pored sebe...
Probudilo me je sunce koje se probijalo kroz zavesu...naglo sam otvorila oci jer sam pomislila da je vencanje odrzano bez mene...pogledala sam na sat i videla da je deset sati...maticar dolazi u dvanaest...treba da se okupam i sredim...nisam zelela da kupujem vencanicu..zbog ocitih razloga..ali sam kupila neku lepu haljinu....bas kad sam htela da ustanem usao je alfonso
Alfonso:Jos si u spavacici?
Dulce: gde zuris? Zar nisi bio protiv vencanja?
Njegov pogled se usmerio na praznu flasu na stolu i casu u mom krevetu
Alfonso: Dulce maria, pila si?
Dulce: daj...nemoj da me nerviras...
Alfonso: pijana si?
Dulce: ne..i skloni se..idem da se okupam...

Posle sata vremena stojala sam i u ogledalu posmatrala sebe...videla sam neki sjaj u mojim ocima...ali i devojku koja se upusta u nesto veliko..a da li je to bila greska....samo ce vreme pokazati...

Capitulo 11
Jos jednom sam duboko udahnula, pogledala se u ogledalo...

Izasla sam iz sobe i lagano sisla niz stepenice...nije bio tu...gde je? U dnevnom boravku koju je bela vec ukrasila protiv moje volje..nalazila se samo Izabela...i redjala case za sampanjac na stolu...kada me je primetila progovorila je
Izabela: Dulce! Izgledas prelepo...
Dulce: hvala...gde su?
Izabela: a...tu su negde..sad ce doci...negde su nestali...
Mlada je ta koja treba poslednja da dodje...a ne mladozenja...zato sam odlucila da se vratim u sobu...

Za to vreme, u susednoj sobi...
Xxx: znam da si ti bila juce u hodniku
Bela: ja? O cemu pricas?
Xxx: znas dobro...o cemu pricam...sinoc...oko pet sati...
Bela: pet sati ujutru..zaboga spavala sam tada kao i svi ostali..ili ti nisi?
Xxx: nemoj da se pravis pametna
Bela: Sta hoces?
Xxx:svidjam ti se, zar ne?
Bela: ti si lud...
Xxx: zabranjujem ti da kazes dulce sta si cula...

Dnevni boravak
Izabela: gde ste dosad?
Alfonso: aa...setao sam..okolo..
Bela: ja sam bila u sobi...
Izabela: Dulce je bila sisla, ali sad ne znam gde je...
Ucker: ja..sam ..isto bio u sobi...
Izabela: evo maticara...
Maticar: Dobar dan
Ucker: dobar dan...
Maticar: gde je mlada?
Tada sam progovrila
Dulce: evo me...
Svi su se okrenuli i u tom pravcu kao i ja
Pojavila se na stepenicama...prelepa...izgledala je savrseno u toj haljini..stojala joj je perfektno, ona je bila perfektna...odmah sam se osetio srecan sto cu imati takvu zenu...bice moja..samo moja...
Maticar: Onda mozemo da pocnemo...
Sisla sam dole i priblizila se uckeru koji je stojao pored maticara...izgledao je prelepo...zaboga, zasto uopste obracam paznju na to..ne bi trebalo to da me zanima...ne treba da ga posmatram kao muskarca..vec kao...hm...m..kao...nekog ko ..mi je potreban da bi ostvarila cilj...
Gledao je u moje oci kao hipnotisan...blago se nasmejao..a ja sam se istopila..kao da...ga..kao da ga volim...osecala sam se kao u bajci...zelela sam da se i ja nasmejem i bacim mu se u zagrljaj...ali ostala sam ozbiljna i smirena...Bela se nalazila sa nase leve strane jer je bila kuma..a Alfonso sa druge...jer niko drugi nije mogao da bude kum...osim njega...to sam tek sad shvatila...muskarac sa kojim sa bila u braku pre nekoliko sati...sada ce mi biti kum...
Maitcar: Dobro...okupili smo se ovde...da bismo ovo dovje ljudi spojili u brak
Alfonso: mozete to i da preskocite..
Maticar: onda direktno...da li vi Cristofere Uckermane uzimate za zenu Dulce Mariju Linares?
Pogledao me je..i veoma jasno i glasno rekao da..kao da je to stvarno...ups..ustvari jeste stvarno..ali razumete..kao da me voli...
Maticar: da li vi Dulce Marija Linares uzimate za muza Cristofera Uckermana?
Nisam ga ni pogledala..iako sam umirala od zelje da to uradim...samo sam pogledala maticara...i glasno rekla
Dulce: da
Alfonso je nesto prokomentarisao u sebi besan...gledajuci u pod...
Maticar: Da li se neko protivi ovom braku?
Svi su cutali..ali sam onda zacula nepoznat glas..
Xxx: ucker!!!!

Capitulo 12
Okrenula sam glavu ka ulazu...kao i svi..na vratima je stojao neki muskarac..

(Christian Chawez)

Gledala sam u Uckera koji je izgledao zaista iznenadjenjo pojavom ovog tipa...ne bi trebalo da se bojim da ce prekinuti vencanje, ali iskreno osecala sam se uzasno uplaseno...htela sam da se udam...tada je ucker progovorio...
Ucker: Cris!
Krenuo je prema njemu sireci ruke..usledio je zagrljaj dok smo svi mi stojali kao statue, nisam disala...
Ucker: mislio sam da neces doci!
Cris: uspeo sam da uhvatim avion..pa ko je ta srecnica?
On zna za mene...za vencanje...?
Ucker: Dodji da te upoznam...
Prisli su mi oboje
Ucker: ovo je Dulce Marija, Dulce, ovo je moj stari prijatelj Cristijan
Cris: drago mi je
Dulce: takodje...
Ucker: ovo je Alfosno...dulcin bivsi muz...
Alfonso je tada hteo da mu iskopa oci...
Ucker: izabela...a belu znas...
Bela: cao!
Cris: zdravo!
Maticar: mozemo li da nastavimo?
Ucker: naravno..ovaj...cris ce biti kum
Cris: sa zadovoljstvom...
Alfonso: .............
Maticar: ako se niko ne suprotsavlja braku, proglasvam vas muzem i zenom
Svi su znali sta tada sledi..zar ne?
Znate i vi..poljabac..ali ja sam..bila van sebe...bila sam udata za njega...ali sam umirala od zelje da ga poljubim...jao...luda sam...oboje smo se priblizili jedan drugome i poljubili se moze se reci prilicno profesionalno...izgledalo je kao bez ljubavi, ali sam ja opet osetila leptirice u stomaku...bio je to nas prvi poljubac...
Posle vencanja su svi otisli na svoju stranu...Bela, ucker i cris su sedeli na terasi i pricali...dok je Izabela setala po kuci i sklanjala sve od vencanja....alfonso je otisao negde..ne znam gde, pretpostavljam kod sebe u sobu..nije podnosio uckera...a ja..ja sam bila na svom starom mestu...na klupi pored vode sa casom sampanjca u ruci...ali pojavio se on...seo je pored mene...
Ucker: dobro si?
Dulce: da..hvala na pitanju..
Ucker: ispalo je sve ok...
Dulce: da..
Ucker: sad smo u braku..sve ide po planu...
Dulce: da...sve je u redu...
Oboje smo imali tremu..nismo znali sta da kazemo jedan drugome...
Ucker: Dulce?
Dulce Hm?
Okrenula sam se prema njemu u nadi da ce me nesto pitati ili nesto reci ali on je na brzinu prislonio svoje usne na moje...ali ovog puta to nije bio onakav poljubac..ovo je bilo nesto vise..oboje smo se udubili...osecali veliku strast...sve dok ja nisam zastala...

Capitulo 13
...sve dok ja nisam zastala...udaljila sam se od njega, ustala i otisla do obale..odmah jekrenuo za mnom
Ucker: sta se dogodilo?
Dulce: Jos pitas?! Zaboga Ucker ti i ja ne smemo ovo da radimo! Ovo treba da bude profesionalno!!!
Ucker: izvini sto sam poljubio svoju zenu!
Bio je ljut, to sam mogla da vidim u njegovim ocima
Dulce: nisam tvoja..shvatas! Samo na pipiru i to zato sto moram, mislila sam da to znas!
Ucker: Nije bitno! Zaboravi!
Nije me ni pogledao vec se vratio u kucu, ostala sam sama da razmislim o svemu...ova situacija mi se nije dopadala...svi su tu oko mene...bela, izabela, lorena...alfonso koji mi samo pravi probleme...sada i cris...koga ne poznajem...i ucker...koga naprosto obozavam..
...ne!!!! nisam to mislia...koga naprosto ne podnosim...to sam htela da kazem...osecam se totalno izgubljeno...ponovo sam sela na klupu i uzivlala u secanju naseg poljubca i njegovog ukusa na ustima dok sam polako shvatala da upadam u zamku...

Kada sam se vratila u kucu..nije bilo nikog..uputila sam se ka sobi...kada sam u hodniku srela Belu i crisa kako pricaju uz kafu...izgledali su sasvim opusteno...
Dulce: gde je Alfonso?
Bela: ne znam...nestao je....
Tu sam shvatila da nikada nije tu...gde on provodi vreme?
Prosla sam pored njih i krenula ka sobi...sve je bilo mirno..usla sam unutra..i dozivela slog...on je stojao na terasi naslonjen na ogradu..sta on radi u mojoj sobi?! I nujegove stvari su ovde?! Htela sam odmah da se razderem na njega, ali nisam mogla...bila sam previse surova..rekla sam mu...da nisam njegova zena...a ustvari jesam...mislim..ma nije vazno...ali okrivila sam ga za poljubav..a nije samo on bio kriv...za to je potrebno dvoje...zato sam odlucila da mu se izvinim...laganim korakom sam izasla na terasu..naslonila sam ruke na ogradu kao i on..bila sam nekoliko milimetara od njega..pravio se kao da me nije primetio i nastavio je da gleda pravo...znala sam da je ljut..nisam znala kako da mu objasnim kako se osecam..ali morala sam da pokusam...i nadam se da ce me razumeti...
Dulce: ucker?
I dalje je cutao...bas sam zeznula stvar..nisam trebala da se derem na njega...bas sam idiot...sta sad da radim...
Dulce: jel si ljut?
Osecam se kao nekol malo dete koje treba da se izvini mami jer je slomilo vazu..ili tako nesto...cutao je...
Dulce: ucker...molim te..razgovaraj sa mnom...
Proslo je nekoliko sakundi..nije progovarao..odlucila sma da ga ne pritiskam pa sam krenula ka sobi...ali je progovorio cim sa se malo udaljila..
Ucker: zasto bih razgovarao sa tobom? Da se opet deres na mene?
Vratila sam se u isti polozaj pored njega...opet je vratio pogled ka reci..
Dulce: znam da sam pogresila..izvini..nisam htela...bila sam..
Ucker: ..nervozna? Dulce..uvek si nervozna...a posle se pokajes...
Cutala sam, jer je bio u pravu...
Okrenula sam se i krenula da udjem u sobu..bio je u pravu..i nisam htela da se svadjam...ne mozemo da razgovaramo lepo..a ja..ne mogu da budem u njegovom prisustvu i da znam da je ljut na mene....
Ucker: zasto sad ides?
Dulce: zasto da ostanem? Neces da me slusas..a ni da razgovaras sa mnom...
Okrnuo se i pogledao me u oci..
Ucker: naravno da zelim...dodji..(pruzio mi jr ruku kao da ocekuje da ga zagrlim)
Uzela sam njegovu ruku i on me je povukao ka sebi. Na trenutak smo bili tako blizu, zelela sam da se ponovo poljubimo i da svim mojim problemima dodje kraj..ali nismo...stojali smo tako...
Ucker: dul...vidim da te nesto muci...vidim ti u ocima...reci mi..pricaj sa mnom...
Dulce: ne mogu..ne mogu..ne znam da to objasnim...
Ucker: sta? Toliko je tesko?
Dulce: ne znam kako da opisam osecanja...ono sto osecam...
Ucker: hoces da ti pomognem?
Dulce: kada bi znala kako ...volela bih...
Ucker: ovako..dodji..priblizi se...
Znala sam sta ce da uradi...a i dopustila sam mu...priblizila sam se..a on je uzeo moje lice u svoje ruke i prineo moje usne njegovim...usledio je jos jedan fantastican poljubac...i opet smo zastali...
Ucker: neces da vices?
Dulce: za poljubac je potrebno dvoje...i ja sam kriva..
Nasmejao se i rekao...
Ucker: i sta osecas?
Dulce: ne znam...vidi..pokusacu da ti objasnim...do pre nekoliko dana moj zivot je bio drugaciji..zivela sam u centru njujorka sa muzem...a onda se nalazim ovde..sa drugim muzem...malo sam pobunjena...ali...
Ucker: sta? Kazi..mozes da mi verujes...
Dulce: ali..mi se ovo dopada...uzivam na neki nacin...
Ucker: znam kako ti je...i ja uzivam..veruj mi..
Dulce: i sta sada? Sa ovim poljubcima...?
Ucker: dulce, ja..
Dulce: nismo svesni...ovo nije trebalo ovako da se dogodi...ovo je trebalo da bude samo posao...
Ucker: jel za tebe samo posao?
Dulce: ne znam...
Ucker: sacekacemo da prodje neko vreme...
Gledao me je, a ja sam se setila onoga sto sam videla kada sam usla...pa sam ga upitala
Dulce: sta tvoje stvari rade ovde? U mojoj sobi?
Ucker: nasoj sobi..u braku smo..a i veceras je nasa prva bracna noc...
Opet je krenuo ka mojim usnama...

Capitulo 14
Ucker: nasoj sobi..u braku smo..a i veceras je nasa prva bracna noc...
Opet je krenuo ka mojim usnama...
Tada je zazvonilo zvonce u mojoj glavi...prepustila sam se nacisto njegovim recima..nisam ni bila svesna sta sam radila...odjednom sam se probudila..krenuo je da me poljubio, ali sam uspela da se izvucem...
Dulce: aa...izvini..(ustala sam i pobegla pre nego sto je uspeo da me sustigne)
Kada sam izletela iz sobe..crisa i bele nije bilo..izabela je pricala ponovo telefonom u hodniku..ali kada me je videla odmah je prekinlula vezu...
Izabela: Dobro si?
Dulce: aa...idem negde...nemoj da kazes nikome da si me videla..
(sisla sam niz steoenice i izjurila napolje)

Ovog puta nisam bila na mom mestu, znala sam da ce me tamo traziti..a ako me vidi..nisam bila sigurna sta da mu kazem..ja nisam bila sigurna sta zelim...
Zasto je...dosao kod mene u sobu..zasto smo se uospte poljubili...pricala sam sebi misleci da ce mi biti lakse...ne smem da budem sa njim, ne smem da se zaljubim, sve mora da bude profesionalno, to je samo posao i nista vise...hajde dulce, mozes ti to...lepo ces otici i reci mu da nema nista od toga..da se vrati i sobu i da se drze dalje o tebe...
A beba?
Onda sam shvatila sta sam uradila...ali..ne moze to da bude toliko tesko..treba samo da budem sa njim kao i sa alfonsom...sta da radim!!!!
Razmisljala sam i odejdnom cula kako mi se neko priblizava...mislila sam da je on, a jos uvek nisam bila spremna...ali bio je to cris
Cris: Dulce? Sta radis ovde?
Dulce: a..izasla sam da prosetam
Cris: gde je ucker?
Dulce: ne znam..jel bi trebalo da znam...
Cris: mislio sam da ste zajedno
Dulce: ne..
Cris: mogu nekako da ti pomognem...izgledas zabrinuto..
Dulce: ne..hvala
Cris: vidi dulce..ja tebe ne znam dobro..mislim tek smo se upoznali..ali ako nekako mogu da pomognem...voleo bih..
Dulce: hvala ti stvarno..ali trenutno sam malo u frci...ne znam ni ja sama
Cris: ucker mi je najbolji durg..znam sve..mozes da mi verujes..
Dulce: sta sve?
Cris: da ste se uzeli zbog imanja..i da trebas da ostanes trudna za godinu dana..
Bila samu soku...
Dulce: a..rekao ti je...
Cris: ucker mi veruje...prijatelji smo od detinjstva...i on je..
Dulce: sta?
Cris: nista...nija vazno...samo..mogu da to kazem..da ne moras da birnes...
Dulce: pa hvala...

Proslo je nekoliko sati..obisla sam celo imanje i napokon skupila hrabrosti da se vratim u sobu..bilo je vec devet sati i nisam htela vise da lutam okolo...krenula sam ka sobi tiho da me niko ne vidi..i strahovala da ce naici svakog trena..ali naisao je neko drugi..
Alfonso: Dulce!
Dulce: ššš...
Alfonso: od koga se krijes?
Dulce: ne krijem se..
Alfonso: gde si bila?
Dulce: gde si ti bio? Nema te ceo dan
Alfonso: tu sam..nego me ti nisi videla..verovatno zato sto si zauzetanovim muzem..
Dulce: sta to treba da znaci?
Alfonso: dulce, da te podsetim..vo je samo zbog imanja, tako smo se dogodovirili..
Dulce: naravno...
Pricali smo kada sam osetila necije prisustvo..ucker je stojao na stepenicama...i gledao me je..
Ucker: Dulce? Docices u sobu?
Alfonso me je pogledao...a zatim i njega..
Alfonso: ne vidis da razgovaramo?
Dulce: u redu je..pricacemo sutra..laku noc..
Popela sam se uz stepenice i krenula za ucker u sobu...seo je na krevet i rekao
Ucker: i?
Dulce: sta i?
Ucker: sto si onako pobegla?
Dulce: aa..pa..htela sam da..izajdem na vazduh...
Bila sam nervozna..pa sam sve vreme ceprkala nesto po sobi...trazila moje stvari..redjala u orman...
Ucker: prestani da radis to..
Dulce: nered je..treba da se sredi..
Ucker: zasto me lazes...radis to jer si nervozna, a pobegla si jer sam spomenuo bracnu noc..
Dulce: ne...nije tacno..
Ucker: dodji ovamo..
Sela sam na krevet pored njega
Ucker: dulce..necu na nista da te prisiljavam..ako ne zelis u redu je..samo nemoj da me lazes vise..jel obecavas?
Dulce:aa..obecavam...
Ucker: sta kazes da posmatramo zvezde?
Nasmejala sam se..a on je to prihvatio kao potvrdan odgovor..tako da nam je prva bracna noc protekla na terasi uz mesecinu i zvezde..
..a sta me ocekuje..narednih dana..videcemo...

Capitulo 15
Kao sto sam rekla...ono sto me ceka...docice uskoro..osecam to

Dani su prolazili na imanju veoma brzo...jedan mesec je prosao, ostalo je jos devet meseci ovakvog zivota...odnos izmedju mene i uckera je bio isti..nije se nista dogodilo...bilo je trenutaka kada sam umirala od zelje da ga poljubim...bilo je i onih napetih, ali smo bili opusteniji...
Medjutim ono sto mi se nije dopadalo..bila je atmosfera u kuci..desavale su se cudne stvari..kao sto su koraci u sred noci...cudni izabelini razgovori..preko telefona..a i prevelika bliskost iazbele i crisa...izgeda kao da mu se ona nabacuje..ali...on je izgleda zaljubljen u nekog durgog...ne znam koga...
Sedim na terasi i pijem jutarnju kafu...nailazi bela
Bela: jel si videla kristobela?
Dulce: da..otisao je negde..malo pre..
Bela: nema veze...idem unutra...
Izgledala je cudno..kao da nesto krije od mene...usla je u kucu...

Kada sam ostavila Dulce na terasi krenula sam ka kuhinji da potrazim ponovo kristobala da bi me odvezao do centra ali nisam ga nasla...vec sam ponovo naisla na neprijatan razgovor koji nisam trebala da cujem
Xxx: Docicu veceras...
Xx: ne!!! Dosta je...
Xxx: ne zelis?
Xx: To nije u redu...
Xxx: stvarno to mislis...ha...
Ovog puta me je odao Cris koji je silazio niz stepenice i povikao moje ime
Cris: bela!
Brzo sam mu pokazala prstom da cuti ali bilo je kasno...razgovor je prestao..i znala sam da je tu negde...i da ceka da me ponovo napadne...
Cris: sta je bilo?
Bela: nista..nista..
Cris: Videla si Dulce?
Bela: na terasi je...
Cris: ok...hvala...
Prosao je pored mene i izasao napolje...ponovo sam se provirila kod iza zida da vidim da li se glasovi jos cuju..ali ovo puta je bio sam...stojao je ispred mene i gledao me njegovim prodornim ocima...
Xxx: nije lepo prisluskivati draga...
Bela: izvini..ja..slucajno je..
Xxx: zasto ne priznas da ti se dopadam...ha..
Krenuo je prema meni pruzajuci ruku ka mom licu...
Bela: sta radis to...
Xxx: Hoces da te poljubim..da bi cutala?
Bela: prestani! To sto radis nema smisla prema Dulce!
Xxx: gledaj svoja posla...
Jos jednom me je pogledao i otisao...

Na terasi
Cris: mogu da ti se pridruzim?
Dulce: naravno..kafa?
Cris: moze...
Sipala sam mu kafu..i dodala mu soljicu...
Dulce: gde je ucker?
Cris: rekao je da ima nesto da obavi...
Dulce: aaa...
Cris: slazete se bolje...jel tako?
Dulce: da..sve bolje i bolje..
Cris: zaljubila si se u njega?
Dulce: ne..naravno da ne...
Tada mi je ispala kasicica iz ruke jer sam se unervozila...krenula sam da je podignem sa zemlje..ali je i on uradio isto..odjednom su nam se pogledi susreli...gledao me je u oci...tada sam cula glas...
Ucker: Dulce?
Brzo sam uspravila pogled ka njemu i vratila kasicicu na soljicu...gledao me je..sa onim njegovim...ne bas prijatnim pogledom...tada sam dosla k sebi...jao..zaboga...kako nisam ranije shvatila..cris je zaljubljen u mene...jao..boze...
Dulce: a tu si...
Ucker: da tu sam...(seo je pored mene)
Naisao je i Alfonso..kao da se pojavio ni od kuda...ali bio je u kuci..sve vreme
Alfonso: uzivate...
Cris: pridruzi nam se...
Alfonso: hocu...dulce sipaj mi kafu..(seda pored uckera)
Ucker: nije ti ona sluzavka..sipaj sam...
Dulce: ucker..u redu je..
Uzela sam i sipala mu kafu i dodala soljicu...
Alfonso: Dulce..sutra ti je rodjendan...
Dodjavola..nisam zelela da se to sazna..nisam htela..
Ucker: rodjendan? Nisi mi rekla...
Alfonso: zasto bi tebi rekla?
Ucker: zato sto sam ja..cekaj da razmislim..njen muz...
Dulce: dosta!
Situacija j bila napeta..sv smo sedeli i gledali se ..dok nisam osetila neciju ruku na mom kolenu...pomislila sam da je uckerova pa sam se nasmesila ali..nije bila njegova...

Capitulo 16
Situacija je bila napeta..sv smo sedeli i gledali se ..dok nisam osetila neciju ruku na mom kolenu...pomislila sam da je uckerova pa sam se nasmesila ali..nije bila njegova...
Spustila sam pogled polako ka mojoj nozi a na njoj se nalazila crisova ruka...pogledala sam ga ali on nije regovao...pravio se lud...pricao je sa uckerom...
Cris: pa..jel pravimo zurku?
Ucker: ne verujem..ali kako dulce zeli...dulce?
Dulce: a...moram da odem do sobe..izvinte...
Ustala sam i odjurila u sobu..kakav idot..sta on misli..ko sam ja...ali zasutavila me je izabela
Izabela: dulce? Jel slavis rodjendan?
Dulce: samo vecera...sutra..
Izabela: vazi..kazacu loreni...
Nastavila sam put dok nisam bila u svojoj sobi...
Ucker je usao za mnom
Ucker: Dul, jel sve ok?
Dulce: da..jeste...
Nisam mogla da mu kazem..to mu je najbolji prijatelj...
Ucker: ne izgledas tako...
Dulce: sve je u redu..veruj mi..

Dan sam provela u svojoj sobi od straha da izadjem i naidjem na crisa...izbegavala sam ga...bila sam uglavnom sama...sedela sam na terasi...i opet cudna desavanja...izabela je otisla negde sa autom..sa kristobalom...nije ih bilo nekoliko sati...bela se setala sa crisom...pitam se da li ima nesto izmedju njih...dok je lorena sve vreme sredjivala ruze u dvoristu posmtrajuci nekoga..nekoga ko je sedeo na terasi ispred kuce...ali koliko god sam se saginjala nisam uspela da vidim...pretpostavljam da su ucker ili alfonso...ali zasto ih je gledala?
Vece je brzo doslo i legla sam u krevet..naravno sto dalje ivici ne bi li dotakla uckera...kada legne...ugasila sam svetlo..sklopila oci..ali nisam mogla da zaspim..ubrzo sam cula korake..mora da je ucker...slusala sam njegove pokrete..i odjednom osetila kako leze u krevet...posmtra me..znam kada to radi..osetim...kako me njegov dodir miluje po kozi..onda je prosaptao
Ucker: ..prelepa si...
Priblizio mi se misleci da spavam i poljubio me...
Bio je to nezan poljubac pomocu koga sam zaspala i koji je bio zasluzan za moje slatke snove..

Probudio me je cudan osecaj...osetila sam neku neznocu preko mojih ociju i neki ocaravajuci miris...polako sam pocela da otvaram oci dok me je nesto golicalo po licu..udahnula sam divan miris..i napokon otvorila oci...prizor je bio prelep..ucker je lezao pored mene..i sa prelepom crvenom ruzom milovao mi je lice..kroz latice sam videla njegove divne oci kako me posmatraju...
Ucker: srecan rodjendan mala...
Nasmesila sam se i uzela ruzu u svoje ruke
Dulce: hvala..nisi trebao stvarno..
Ucker: naravno da jesam..ovo je tvoj dan...zelis nesto?
Ovo je bilo fascinantno..uzivala sam u svakom trenutu sa njim ali ovo me je oborilo sa nogu...zasto alfonso ovo nikada nije radio..prepustila sam se..miris ruze me je skroz opio dok su njegovi dodiri po mojoj ruci jos vise budili u meni osecanje koje se krije vec mesec dana. Spustila sam glavu na jastuk..i samo progovorilia..
Dulce: poljubi me..
Nisam bila svesna sta radim..ali nije me ni zanimalo..zelala sam da me poljubi..nisam izdrzala ovog puta...
Spustio se do mene i poljubio me je..poljubac je bio nezan i veoma senzualan..ali je preresao u nesto vise..poceo je da me miluje rukama po licu..poceo je da me ljubi po vratu...
Tada sam pocela da reagujem..ne zbog toga sto nisam zelela..vec zato sto..ne bismo trebali to da radimo...pocela sam da se trzam i on je primetio pa je zastao..gledajuci me u oci..
Ucker: hoces da ustanes?
Klimnula sam glavom...
On se pomerio i pustio me da ustanem..stojala sam pored kreveta..
Ucker: i..sta kazes na rucak...van grada?
Obozavala sam ga..i posle ovoga sto se desilo..bio je isti prema meni..pun razumevanja...on je naprosto bio takav..i zato sam ga sve vise volela...
Dulce: volela bih...

Rucak je protekao fanstasticno..bolje nego bilo koji sa alfonsom...sedeli smo na nekom brodu..i jeli uz zvuke talasa...sve je bilo savrseno..zajedno sa njegovim osmesima..mirisom vode...svezine..njegovim didrima i po kojim malim..ali slatkim poljupcem...osecala sam kao da sam zaista u braku sa osobom koju volim...
Kada smo dosli kuci bilo je vec predvece...otisla sam u sobu ne bi li se psremila za veceru...svi su vec bili u dnevnom boravku...obukla sam se i sisla...

Kao sto sam i rekla..svi su sedeli i cekali me...sela sam pored uckera..naravno...na sta je alfonso reagovao groznim pogledom i kolutanjem ociju...
Izabela: dulce, hoces malo vina?
Dulce: moze..hvala...
Ucker mi se priblizio, sklonio kosu sa mog ramena i sapuno mi na uvo...
Ucker: izgledas prelepo...
Nasmesila sam se i uzela casu vina od izabele
Tada smo svi ustali i bas kada smo hteli da nazdravimo..osetila sam blagi povetarac po ledjima..gledala sam u belu, Crisa i alfonsa...koji su stojali ispred mene i koji su u istom casu prebledeli...kao da su videli duha...neki cudan osecaj me je obuzeo...ucker se okrenuo..i pogledao ka ulazu...poceo je da drhti..osetila sam ga pored sebe...udahnula sam i resila i sam da vidim sta se dogadja...polako sam se okrenula..i pogledala ka ulaznim vratima koja su sada bila sirom otvorena...a na povetarcu..se vijorila...njena kosa...ista kao...

Capitulo 17
Polako sam se okrenula..i pogledala ka ulaznim vratima koja su sada bila sirom otvorena...a na povetarcu..se vijorila...njena kosa...ista kao...
ista kao....i moja...crvene vatrene boje..padala joj na ramena..kao i meni...imala je tamne oci..kao i ja..nosila je odecu kao i ja...ona je bila...ista kao i ja..ista...vetar koji sam osecala na sebi nije bio dovoljan da me povrati...pocela sam da se lelujam..spustila sam svoju desnu ruku na uckerovo rame..ne bi li pala....vrtelo mi se u glavi..i mislila sam da sanjam...onda se alfonso nasmejao svojim podrugljivim osehom...
Alfonso: hahahahaha....hahaha...kakva je ovo sala Dulce?
Sala? O cemu prica...nisam ovo ja uradila...ako neko od njih jeste..sala je bila veoma grozna...
Ona je jos uvek stojala i cekala mene da progovorim..ali nisam bila u stanju...Ucker me je preduhitrio
Ucker: Sta se desava ovde? Ko si ti?
Jos uvek sam gledala u nju..ustvari u sebe..bile smo iste..identicne...ni jedna jedina razlika..
Bela joj je prisla laganim hodom..stala ispred nje i zagledala se u njeno lice...i rekla..
Bela: Dulce?
Xxx: Dulce Himena, Dulcina sestra bliznakinja...

Cula sam sta je rekla ali nisam reagovala...ucker me je gledao i verovatno primetio moju zbunjenost i strah...nisam uspevala da progovorim...
Alfonso: Sestra bliznakinja?! Dulce nema sestre!
Izabela: sta je ovo?!
Bela: Covece, iste ste...
Ucker: bela..
Dulce Himena (DH): Dulce, neces nista da kazes?
Gledala je u mene svojim ocima..
Dulce: ja...ja...nemam sestru...
DH: Hoces da kazes da lazem?
Dulce: ne ali...mama bi mi rekla za tebe..znala bih..
Cris: Dulce, jel si dobro?
Pitao me je jer je video kako jedva stojim..ucker ga je pogledao kao da hoce da ga ubije...
Ucker: ne mesaj se..
Cris: dobro...ju..sta se odmah ljutis...
DH: dobro..hocete me pozvati da udjem..
Bela: aa..udji..naravno...
Nista ne razumem...da mi je ona sestra bila bi navedena u testamentu...sta se desava...nisam mogla vise da stojim...
Dulce: ucker...odvedi me u sobu...Himena..razgovaracemo kansije..
Ucker me je uhvatio oko sturka i pomogao mi da dodjem do sobe..sela sam na krevet...i odmah se zabacila glavom na jastuk...on me je gledao..
Dulce: ne razumem nista ucker...
Ucker: Nisi znala za nju?
Dulce: ne! Ne mogu da verujem da mi mama nije rekla...
Ucker: mozda je to namerno uradila..
Dulce: ne znam sta je time htela...sta sad da radim...
Ucker: moras da razgovaras sa njom...
Dulce: bojim se..
Prisao mi je i seo pored mene...ja sam se pridigla tako da mogu da ga gledam u oci...
Ucker: sve ce biti u redu..ja sam ovde...
Zagrlio me je...

U dnevnom boravku
Dulce Himena je sedela u fotelji i posmatrala kucu u kojoj se nalazi...
Dok su svi ostali stojali nekoliko matra od nje i svadjali se..
Alfonso: trebamo odmah da je oteramo...dok ne dodje dulce..brzo
Bela: si ti normalan??? To joj je setsra!
Cris: to niko ne zna...
Izabela: cris ti se ne mesaj...ovo te se ne tice..
Alfonso: vidi kako...samo osmatra kucu..kao da ce da zivi u njoj..
Izabela: mozda i hoce..ipak je ovo i njeno
Alfonso: ma daj te!!! Sta bre njeno!
Bela: u pravu je izabela..dulce mora da vidi sta ce...
Alfonso: nikako!!! Moja zena se ovde muci da bi dobila imanje, a ona se sada samo pojavila pa bih odmah sve da uzme!
Izabela: ali i njoj pripada deo...
Bela: gde je bila pre..jel zivela nekad ovde?
Izabela: ne koliko ja znam...
Alfosno: ma..daj te da je oteramo..
Bela: ne smemo! Prestani da navaljujes!
Cris: ee...
Izabela: a da je pitamo sto je dosla
Alfonso: po pare!!!! Nije tesko pogoditi...
Cris: ljudi...
Izabela: rekla sam ti ne prekidas!!!!
Cris: ee..izvinite...ali...ona je nestala...
Svi su se okrenuli i videli praznu fotelju...

Sedela sam na krevetu..ovog puta malo smirena, dok je ucker leyao pored mene i posmtrao me..volela sam kada to radi...bila je tisina..a ja sam prevrcala misli u glavi...o znate vec kome..
Onda su se yacula vrata...polako su se otvorila i ona je usla..
DH: Dulce, moramo da razgovaramo...

Capitulo 18
Ucker me je pogledao da bi mu potvrdila da zelim da razgovaram sa njom i da moze da izadje sto je i uradio cim sam mu klimnula glavom...
Dulce: idemo u radnu sobu..ne ovde..
Ustala sam i krenula niz stepenice ka radnoj sobi...dok sam prolazila videla sam izabelu i lorenu kako se dosaptavaju..ili cak svadjaju...nikada nisa razumela njihov odnos...
Usle smo u sobu i sele na fotelje...pocela sam da pricam
Dulce: Vidi himena...ja prosto ne mogu da verujem da si mi sestra...
DH: ali iste smo..kako mozes da ne verujes?
Dulce: verovatno sam u soku...ali..kazi mi..zasto si dosla?
DH: vidi..ne zelim da budem neprijatna..ali dosla sam za naseldstvo..
Dulce: tebe nema u testamentu...znas to?
DH: znam..ali ja mogu da ..odem na sud dulce...bilo bi bolje da se lepo dogovorimo...

U dnevnom boravku
Bela: zaljubio si se u nju?
Ucker: da..jesam..vise nego sto mislis
Bela: sta ces sad da radis?
Ucker: sto?
Bela: znas ti na sta mislim...
Ucker: aaa...pa..i to se privodi kraju...
Bela: nadam se...to je za tvoje dobro..
Ucker: to cemo jos da vidimo...
Posle nekoliko minuta naisao je cris pa sam ga ostavila da prica sa uckerom dok sam ja krenula ka sobi i naisla na Izabelu...
Izabela: draga, kako si?
Bela: molim?
Izabela: mora da uzivas..zar ne..sada kada znas da je dulce pristala na igru..i kada ces dobiti novac..
Bela: znas da me novac ne zanima!
Izabela: pricaj nekom drugom te price..ja te znam sestro veoma dobro...
Bela: mozda treba vise paznje da obratis na drugu sestru!
Izabela: sta to treba da znaci?
Bela: o tome sa kim se vucara!
Izabela: ne vredjaj je!
Bela: zasto? Jedva cekas sa upadne u neku nevolju pa da je se otarasis!

Dulce: sta zelis od mene?
DH: zelim da ostanem ovde
Dulce: na imanju?
DH: da...ne trebas da me isplatis..ne trebaju mi pare..samo zelim da budem ovde..
Dulce: ali..imanje je prepisano na mene..ako naravno..ispunim ono sto je mama zelela
DH: nisam ni mislila za stalno..vec samo godinu dana..
Dulce: a..pa u redu..dobrodosla onda..
DH: hvala sestro...
Dulce: uckera si videla...on mi je muz...alfonso, bivsi muz..bela, cris...izabela..upoznaces ih...
DH: naravno...

Izasla sam i radne sobe..i videla uckera i crisa kako pricaju u dnevnom boravku..moracu da popricam sa crisom..sada sam se setila njegovog gesta na terasi..dok smo pili kafu...priblizila sam im se dok je Himena ostala u radnoj sobi...
Ucker: gotovo?
Dulce: da..pricacu ti posle...
Ucker: vazi..idem do sobe na cas...
Dulce: vazi...
Otisao je a ja sam ostala sama sa njim..
Dulce: sada cemo ti i ja da razgovaramo...

Dulce Himena je izasla iz radne sobe i krenula na psrat ka svojoj novoj sobi...ali je pre nego sto je usla uspela da baci pogled na uckera....
DH: aa...mila moja sestro..imas dobar ukus...a...godinu dana ce biti dovoljno...da zgrabim ovog slatkisa..)

Cris: o cemu se radi?
Dulce: kako o cemu se radi! Kako si mogao!
Cris: Dulce, sta ti je?
Dulce:: ne pravi se lud! Znas o cemu pricam i budi zahvalan sto nisam nista rekla uckeru!
Cris: ne bi ti poverovao svejedno!
Dulce: kako se usudjujes!
Cris: dopadas mi se dulce..i ucinicu sve da...da budes sa mnom...
Dulce: ti nemas obzira!!! Zabranjujem ti da mi pridjes! Inace cu reci uckeru!
Cris: kazi mu..bas me briga...iznenadices se posle..kada saznas da ni on nije..nevinasce!
Dulce: sta to treba da znaci?
Cris: videces..a bice kasno...
Pogledao me je i izaso napolje...kakav idiot...o cemu li je pricao...nisam se ni okrenula a naisao je alfonso...
Alfonso: gde je druga dulce?
Dulce: u svojoj sobi valjda...
Alfonso: nisi je izbacila?!
Dulce: sestra mi je alfonso...ostace ovde godinu dana..dok imanje ne predje u moje ruke..
Alfonso: ako predje
Dulce: sta time mislis?!
Alfonso: pa...izgledate veoma...rapolozeno i..nasmejano...
Dulce: ko?
Alfonso: ti i tvoj novi muzic...
Dulce: ne...gresis...
Jao..zar se toliko primecuje..da sam zaljubljena..
Alfonso: kazi mi...
Poceo je da mi se priblizava...saterao me je skroz u ugao...i naslonio se na mene...
Posle uckerovog prisistva...njegvih poljubaca..alfonso mi je bio odvratan...
Dulce: sta radis to?
Alfonso: kazi mi..ljubavi...vec ste...spavali zajedno? (sklanjajuci kosu sa mog lica)
Dulce: alfonso! Prestani i pusti me!
Alfonso: znam da me jos uvek volis...
Krenuo je da poljubi..nisam mogla da se pomerim...ludela sam u sebi..htela sam da ga ubijem...ali bio je jaci od mene..poljubio me je na silu...tada sam primetila nekoga iza njega...bio je to ucker...koji je sada vec otisao napolje..po mojoj pretpostavki..ljut...iz ocitih razloga...

Capitulo 19
Aaaaa!!!!gde je sad otisao?!!!! Nalazim se negde na sred imanja i trazim uckera, ali od njega ni traga! Ko zna na sta sada misli...kada me je video sa alfonsom...moram sve da mu objasnim...

Bela: izgledas...ljuto
Cris: dobro sam
Bela: ju...nisi dobro...sta ti je?
Cris: rekao sam nista!
Bela: dobro..ostavicu te samog...
Bio je nervozan...ostavila sam ga krenula ka kuhinji jer nisam zavrsila svoj razgovor sa izabelom...ali opet sam cula nesto sto mi je bilo zabranjeno da cujem
Xxx: situacija se komplikuje...
Xx: znam...bolje je da prestanemo da se vidjamo..
Xxx: ne slazem se...himena nema nikakve veze sa ovim...
Xx: ali dulce...ima..
Xxx: to nije bitno...prebolece ona...
Xx: moram da idem...
Ovog puta su zavrsili razgovor do kraja...nisam mogla sada da trazim izabelu vec sam otisla do kupatila jer sam planirala da operem kosu...usla sam unutra..uzela peskir i sampon sa police...i nagla se da pustim vodu kada su me neke vec poznate ruke obuhvtile oko struka..okrenula sam glavu
Bela: ti...

Vratila sam se u kucu jer nisam uspela da nadjem uckera nigde..vratila sam se u svoju sobu koja je takodje bila prazna..gde li je..vratila sam se opet napolje..moram jos jednom sve da pretrazim...

Xxx: ja draga...opet si cula..sve...
Bela: molim te prestani...
Xxx: previse mi se dopadas..
Bela:ali ti meni ne! Izaberi jednu! Ne moze i Dulce i ja..i..
Prekrio mi je rukom usta da me spreci da progovorim...
Xxx: nemoj da se igras zivitom...
Rekao je to i izasao napolje...ostala sam naslonjena na vrata razmisljajuci sta da preduzmem...

Bilo je vec kasno...nigde ga nije bilo...a ja sam bila daleko od imanja...krenula sam prema kuci laganim korakom..bilo je mracno...trebalo mi je barem pola sata do kuce...nastavila sam da hodam...

Kada sam izasla iz kupatila u dnevnom boravku je sedeo alfonso zajedno sa uckerom i izabelom...bili su svo troje neraspolozeni...nisam htela da ih ometam ali me je ucker zaustavio..
Ucker: bela, videla si dulce?
Bela: ne..idem da legnem..laku noc..
Popela sam se na stepenice ali sam cula izabelu kako govori uckeru da misli da je dulce u sobi...usla sam u moju sobu i nisam vise nista cula..

Popeo sam se na sprat i usao u sobu...svetla su bila zamracena...preko lampe se nalazila neka marama koja je pruzala sobi drugaciju atmosferu...svece su bile poredjane pored kreveta...usao sam unutra..ne znajuci o cemu se radi..priblizio sam se krevetu kada je iz..kupatila izasla ona..bila je prelepa..njena crvena kosa...njen miris...

Bila sam sve blize kuci..hodala sam ubrzano jer sam zelela da nadjem uckera ali i da dodje kuci..nikada nisam volela da sestam ovako daleko same..a jos najmanje nocu...prolazila sam pored nekog drveca kada sam cula neke cudne zvuke..okrenula sam se ali nisam nikog videla...pocela sam da jos ubrzavam korake..vetar je duvao i nosio lisce oko mene...pocela sam da panicim...svetlo od kuce sam videla u daljini ali sam imala jos da hodam...a onda...sam cula korake...okrenula sam se jos jednom i nije bilo nikog iza mene..ali kad sam okrenula glavu..ispred mene je stojao on...

Nosila je na sebi prelepu crvenu spavacicu..u kojoj je izgledala..uf...krenula je laganim zavodljivim pokretima prema meni...izgubio sam se...o cemu se radi...zar je mislila da cu preci preko onoga sto sam video samo tako..a ona je bila ovde ispred mene..tako lepa...umirao sam od zelje da je poljubim...

Stojao je ispred mene u crnoj jakni.i gledao me svojim tamnim ocima..
Cris: kuda Dulce?
Dulce: cris, uplasio si me! Zasto se tako sunjas!
Cris: izvini ...nisam hteo...
Dulce: trazim uckera..video si ga?
Cris: ne!
Dulce: zasto vices?!
Cris: uvek ucker! Samo cristofer! Svi samo njega vole!
Dulce: cris, smiri se..
Setao je pored mene besan, sutirajuci lisce...
Cris: Uvek je imao lepsu devojku od mene, a sada..sada je dobio zlatnu nagradu iako je..
Dulce: sta?
Cris: ma nista...necu da budem izdajica!
Dulce: smire se...sigurna sam..da ces naci nekoga ko i tebe voli..
Cris: hocu tebe!
Dulce: ne! Rekla sam ti vec..
Nije me slusao..krenuo je prema meni..stegnuo me je svojim rukama i bacio na travu..poljubio me je na silu...
Dulce: pusti me!!! Idiote!!!
Cris: bolji sam od uckera...dulce..daj mi sansu..
Dulce: skloni se sa mene!!!
Nije slusao...poludela sam...sta on misli..rukama sam uspela da napipam kamen sa moje desna strane...uzela sam ga u ruke...
Krenuo je ka mom vratu kada sam podigla glavu i lupila ga kamenom..odmah je pao pored mene...ruke su mi bile krvave...pocela sam da drhtim..pomerila sam ga..disao je..nisam ga ubila...ustala sam i trceci krenula ka kuci..bio mi je potreban uckerov zagrljaj...

Dosla je do mene i strasno me poljubila...hteo sam da je pitam da li je svesna sta radi..i da li je ono sa alfonsom bila greska..ali ona kao da je na to zaboravila..nastavila je da me ljubi..a ja sam se osetio cudno..ovo nije licilo na nju...ona je bila drugacuija...ali bila je ocaravajuca..sve sto sam zeleo svih ovih dana dogodice se sada...resio sam da zaboravim na taj cudan osecaj..i poljubim i ja nju...

Capitulo 20
Uletela sam u dnevni boravak sva u panici...nije bilo nikog...bila sam nervozna i zelala sam sto pre da nadjem uckera..moram da mu kazem za crisa...ruke su mi jos uvek bile krvave..iako sam pokusala da ih obrisem u majicu...krenula sam da se penjem niz stepenice..kada je bela naisla
Bela: dulce?
Dulce: bela..ne spavas..
Sklonila sam ruke na drugu stranu da ne bi videla krv
Bela: sisla sam po vodu..mislila sam da si u sobi..
Dulce: ne..nisam uopste ulazila..
Bela: hm..cudno..izabela je rekla uckeru da misli da si u sobi...
Cim je to rekla imala sam cudan osecaj..pozurila sam gore...i...otvorila vrata...
Pogled je bio..najgori u mom citavom zivotu..osecala sam kako prpadam u zemlju...zar je moguce da mi to radi...nisam bila sigruna sta zelim da uradim..da li zelim prvo da ubijem nju..ili njega..kome sam verovala...
Lezala je na krevetu...sa zatvorenim ocima..ocigledno je spavala...u mojoj crvenoj spavacici...pokrivena sa carsavom...dok njega nije bilo...stojala sam zakopana.nisam mogla da se pomeram...a onda..sam videla njega kako izlazi..iz kupatila u badem mantilu..gledao me je zbunjen...
Ucker: Himena? Sta radis ovde?
To me je zabolelo vise nego ista drugo..posle mesec dana nije mogao da me prepozna..nije mogao da shvati da sam to ja..shvatila sam da je najbolje da odem..okrenula sam se i zalupila mu vrata ispred nosa...

Morala sam negde da odem...zelela sam da pobegnem sto dalje odtle..nisam zelela nikad vise da ga vidim...krenula sam ka izazu ali sam se onda setila crisa koji je bio tamo negde..nisam smela da izadjem...jedina osoba koja bi sada mogla da mi pomogne bila je bela..pokucala sam na njena vrata u zurbi..
Bela: da?
Dulce: ja sam..jel spavas?
Bela: ne..udji..slobodno..
Suze su mi se slivale niz obraze, ruke su mi bile krvave...drhtala sam..osecala sam da cu da se onesvestim svakog trena..
Bela: dulce?! Sedi zaboga..sta ti je?
Dulce: bela...
Nisam mogla da pricam, plakala sam na njenom ramenu..
Bela: smiri se..polako...
Ustala je, sipala mi casu vode..i tada primetila moje krvave ruke..
Bela: Dulce! Tebi su ruke..od krvi..
Potpuno sam zaboravila na to..
Dulce: a da...sacekaj..
Otisla sam do kupatila i brzo oprala ruke kako sam uspela, mada je jos uvek bilo fleka po rukama...sela sam na fotelju pored bele...
Bela: dulce..sta se dogodilo..znas da mozes da mi verujes
Dulce: morala sam da dodjem..znam da je kasno..ali ne mogu..ne mogu vise da podnesem ovo sama..
Bela je spustila ruku na moje rame i rekla:
Bela: pricaj...slusam te...
Pocela sam da joj pricam..
Dulce: tada me je video..bio je ljut..alfonso se zaista pojavio ni od kuda..nisam mislila da ce se usuditi da me poljubi...bilo je odvratno..pojurila sam odmah da nadjem uckera..izasla sam ali nisam uspela da ga najdem...vratila sam se u kucu..ali ga nije bilo..ponovo sam otisla dalje od imanja...vec je pao mrak, ubrzala sam da se vratim...
Pricala sam kao da me neko juri..bez prestanka..morala sam da izbacim sve iz sebe...
...a onda..je naisao cris...u sred sume..uplasio me je..poceo je ponovo da mi se nabacuje..srusio me je na zemlju..poceo je da me ljubi...uspela sam da uzeme neki kamen..udarila sam ga i..trceci dosla u kucu..tada sam srela tebe..popela sam se u sobu..i onda...
Zastala sam...suze su opet krenule..jos uvek nisam verovala u ono sto sam videla..
Bela: nastavi...
Dulce: onda..sam usla i .videla..nju...Himenu...kako lezi na mom krevetu, u mojoj spavacici..a onda..i uckera kako izalzi iz kupatila u badem mantilu...oni su..bili zajedno! A on je mislio da sam to ja!!!
Bela: polako...smiri se..
Dulce: ne mogu! Kako je mogao!
Bela: zaljubljena si u njega?
Dulce: jesam..jesam..bela..upala sam u zamku...ali sada je kasno...volim ga vise od sebe...

Capitulo 21
Probudila me je sunceva svetlost koja se probijala kroz zavese...kada sam naglo otvorila oci..shvatila sam da sam jos uvek u belinoj sobi...nalazila sam se u istoj fotelji i istoj odeci...nisam mislila da je to neuobicajno ali sam se onda shvatila sta se sinoc dogodilo...
Citavu noc sam njega sanjala...i ovo je bio prvi dan kada zaista prezirem svoju majku! Zasto mi je ovo radila? Zasto se potrudila da mi zivot pretvori u pakao...
Bela nije bila tu..pogledala sam na sat..bilo je pola jedanaest...morala sam da se presvucem i okupam...i da razgovaram sa uckerom..koliko god to ne zelela...ustala sam..i uputila se u moju sobu...
Usla sam unutra nekucajuci...nje vise nije bilo..moje dvojnice..za koju je ucker mislio da sam ja sinoc...ali on je bio tu..spavao je u krevetu...kao da se nista nije ni desilo...zalupila sam vratima kada sam usla namerno...
Odmah se trznuo i pogledao ka vratima..
Dulce: izvini ako sam te probudila...
Rekla sam sarkasticno gledajuci ga namrsteno...
Ucker: kada si se probudila..nisam te cuo...
Dulce: hm...pa..rano..sinoc nisam bila tako zauzeta kao i ti..ocigledno ti je bio potreban odmor...
Ucker: molim?
Dulce: mislim...imao si drustvo..
Ucker: o cemu pricas dulce..bila si sa mnom..
Dulce: hmm...da..kako god..ako ti tako zelis..onda jesam
Ucker: sta je sa tobom od jutros? Ne secas se nase svadje od sinoc?
Na koju svadju on to tacno misli? Nije bilo nikakve svadje...
Dulce: a..da..da..secam se..
Ucker: i onda? Sta pricas neke druge stvari..ne razumem...
Dulce: nisi svestan, jel tako? Nisi prepoznao razliku...
Ucker: o cemu pricas dulce?
Nisamo mogla da izdzim! Kako je bio tako glup! Ako je bio sa njom..onda nije nista osecao prema meni..mi smo dve druge osobe..kao nije prpeoznao kao se ponasala..jel uopste pricala..jel joj je cuo glas..Nesto se oprekinulo u meni..pa sam samo viknula
Dulce: Spavao si sa mojom sestrom!!!! Sa Himenom!!!!


U dnevnom boravku
DH: dobro jutro...
Gledala sam je sa prezirom..jos je imala stida da se pojavi...
Bela: dobro jutro
DH: gde je dulce?
Prostakusa jedna! Kako moze!
Bela: sa muzem
Eto ti! Namerno sam joj to rekla..
DH: aaa...
Izasla je napolje..i bolje..inace bi je ubila..
Ali usao je neko drugi..ovog puta cris sa rukom na glavi...
Bela: cris, dobro si?
Morala sam da se pretvaram...
Cris: Ne! Gde je dodjavola dulce???!!!!

Gledao je u mene kao da sam mu rekla ne znam ni ja sta...kao da je to bila sala..potpuno se izgubio..ustao je iz kreveta..uzeo badem mantil i stao ispred mene
Ucker: molim?
Dulce: jos uvek ne kapiras, jel tako?
Ucker: dulce pricaj jasnije..kao da si pijana
Dulce: ti si bio pijan! Kako si mogao! Jel smo toliko slicne?!

Onda sam zastao..shvatio sam sta je govorila..jao ne..jao..ne...koji sam ja idiot...kako sa mogao..ali bila je tako slicna..bila je ista dulce..sada razumem njeno ne znanje u vezi alfonsa...jao...
Ucker: dulce..ja..
Dulce: mogao si sa njom da se ozenis...ona ce ostati trudna u svakom slucaju...

Capitulo 22
O cemu je ona to pricala...kako da ostane trudna..nisa nista razuemo...
Ucker: Dulce..tako nejasno pricas..
Dulce: a nejasno...pa ako ti neodgovara ti izadji...himena je dole..lepo cete se sporazumeti...
Ucker: dulce..verujes mi?
Dulce: ha! To je smesno pitanje! Naravno da ne..vise ne!
Krenula sam da izadjem..nisam vise mogla da ga gledam...uhvatila sam se rukom za kvaku vrata kada je progovorio smirenim glasom
Ucker: nisam spavao sa njom Dulce
Zastala sam...da li je govorio istinu..naravno da nije..zasto bi mu verovala..
Otvorila sam vrata...
Ucker: dulce, molim te..veruj mi...pusti da to objasnim..nije se nista dogodilo..
Vratila sam se..bilo je jace od mene...sela sam na krevet..
Dulce: pa..da cujem..
Seo je pored mene...
Ucker: poslednji put smo se videli juce kada sam otisao u sobu..a ti ostala dole sa crisom..secas se?
Dulce: da..
Ucker: ti si tada nestala...a onda onaj..ispad sa..alfonsom...
Dulce: da...
Ucker: o kome cemo kasnije inace..ali sad da nastavim...tada sam pobesneo...i otisao da prosetam...nisam te vise video...
Dulce: ja sam isla da te trazim ucker!
Ucker: kada sam se vratio opet te nije bilo..izabela je rekla da si u sobi...ja sam se popeo..i..bila..si..bila je tamo..ona..nisam znao dulce..stvarno..bila je ista...nosila je tvoju spavacicu...imala je tvoj parfem...bila je nasoj sobi...toliko sam zeleo da te poljubim..da budem sa tobom..da..sam ..pomislio da si to ti...
Suze su mi isle niz obraze..
...pomislio sam na tren kako si drugacija..pocela je da me ljubi..
Polako sam uzdahnula..zasto mi je to govorio? Hoce da mi bude gore?
Dulce: nemoj..vise...
Ucker: bitno je..saslusaj, molim te...nastavila je da me ljubi..ja sam zamisljao tvoje usne dulce...tvoje oci...bile su iste..ali bila je drugacija..ne tako nezna..ne kao ti..onda sam zastao...pitao sam je za alfonsa..i za..onaj poljubac dole u hodnuiku..ona se totalno zbunila...ali mislio sam da je postala nervozna..kao i ti nekad..tada sam bio skoro siguran da si ti..gde si inace mogla da budes..onda je pocela svadja..ja sam joj rekao kako jos uvek voli alfosna..misleci da govorim tebi..ona je to poricala...ja sam bio ljut..otisao sam u kupatilo da se okupam..a kada sam izasao..ti si stojala ovde..a ona je bila zaspala..nije se nista dogodilo dul..samo nekoliko poljubaca...molim te..veruj mi...
Prica je imala smisla..zelela sam da mu oprostim..zelela sam da ga poljubim...milovao mi je lice svojim rukama..hteo je da me poljubi...ali sam spustila glavu na njegovo rame..
Ucker: verujes mi..jel tako?
Svojim prstima sam milovala njegove usne...dok mi je on brisao suze
Dulce: verujem ti..
Spustio je usne do mojih i nezno me poljubio...

Capitulo 23
Ucker: verujes mi..jel tako?
Svojim prstima sam milovala njegove usne...dok mi je on brisao suze
Dulce: verujem ti..
Spustio je usne do mojih i nezno me poljubio...
Sedeli smo tako zagljeni sve dok nije primetio moje crvene mrlje po rukama..po njegovom pogledu znao je da je to krv..razdvojio se od mene i obiljno me pogledao
Ucker: dulce?
Dulce: ma sve je u redu...
Nisam zelela da ga brinem i sa tim..sada kada je sve u redu..i kada smo se pomirili...ali..mi jos uvek nismo zvnicno zajedno? Zar ne?
Ali izgleda da mi nece dozvoliti da se izvucem
Ucker: dul nesto se dogodilo..sva si prljava od zemlje..i ruke su ti krvave...
Dulce: ne..posekla sam se..
Ucker: dul, sta smo se dogodviorili?
Dulce: aa...
Ucker: obecala si..
Nije mi bilo druge..morala sam da mu ispricam...
Dulce: dobro...recicu ti..ali..neces mi verovati..
Ucker: zasto tako mislis?
Spustila sam glavu..
Dulce: zato sto..
Podigao mi je glavu svojim rukama i pomazio po licu..
Ucker: mala..uvek cu ti verovati..znas to...
Napunile si m ise oci suza..znala sam kako ce da reaguje kada cuje..bio mu je najbolji prijatelj do sada..ali morao je da zna...
Dulce: htela sam jos juce da ti kazem..ali sam onda usla i zatekla nju ovde..
Znam da ti se ovo nece dopasti..ali..
Ucker: kazi...
Dulce: cris...on..je..zaljubljen u mene
Pogledao me je sumnjivo ka da ga lazem..cris je bio u pravu.nece mi poverovati..
Ucker: cris?
Dulce: da..
Ucker: nema sanse..o cemu to pricas?
Dulce: nabacivao mi se vise puta...pokusao je da me poljubi..
Ucker: to si izmislila zbog alfonsa, jel tako?
Nisam mogla da verujem...
Dulce: naravno da ne..
Trgla sam se iz njegovog zagrljaja i ustala sa kreveta
Ucker: dulce, video sam te..ljubila si se sa njim..
Dulce: on je bio kriv! Nisam htela! Napao me je iznenada!
Ucker: ne znam..dul...sve mi je tako.cudno..
Dulce: to ja treba da kazem..posle..iznenadnog tvog pokusaja da spavas sa mojom sestrom
Ucker: objasnio sam ti to..
Dulce: i ja tebe objasnjavam, ali mi ti ne verujes!!! A ja sam tebe poverovala!
Ucker: nije isto
Dulce: naravno da nije! Tvoje je gore!
Ucker: cris nije zaljubljen u tebe! On mi nikada ne bi to uradio!
Bila sam besna, van sebe...sada kada sam se smirila..i kada sam mu oprostila zbog veceri koju je planirao da provede sa himenom..on je poceo da me napada kako lazem..i kako volim alfonsa...i nije mi verovao za crisa..cris je u pravu...ucker mi nikada nece poverovati...
Tada se zacuo zvuk na vratima...i vrata su se otvorila
Alfonso: dulce, mogu da udjem?
Ucker je mahnuo rukom prema meni u smislu – vidis...nije bitno..ostani sa njim- i izasao napolje pored alfonsa gledajuci ga sa prezirom...