Dulce Maria y Christopher Uckermann!
Dobrodosli na 4um o Dulce i Christopheru!

Dulce Maria y Christopher Uckermann!

Welcome!
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 ~ Mio o tuyo ~

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:05 pm

Gledala sam u nju kao u nekog ko ce mi reci najvaznije reci sveta...mogu da zamislim moje sirom otvorene oci uprete u nju..njen pogled je takodje bio upret u mene...u njenim ocima videla sam strah i zbunjenost. Posle nekoliko uzdaha progovorila je gledajuco oko sebe...
Izabela: ja..sad..sam se setila...
Karen: nastavite...
Jos uvek se osvrnjala oko sebe...to me je nerviralo
Karen: Nema nikoga..pricajte gospodjice Izabela
Izabela: kada sam to vece donela kafu Dulce, ja sam ostala da stojim pored nje
Karen: To ste mi rekli
Izabela: I...ucinilo mi se da vidim nekoga kroz prozor...zavese su bile povucene...
Karen: ucinilo vam se ili ste nekoga stvarno videli?
Izabela: videla sam nekoga u crnom mantilu..ali bilo je mracno.i nisam mogla da razaznam ko je to bio...
Karen: Muskarac ili zena?
Izabela: ne znam...nisam videla..sve se odigralo brzo..
Karen: Jos nesto..bilo sta?

Kada je htela da mi odgovori culi su se koraci u blizini..odmah je poskocila i okrenula se...ali nije bilo nikoga...
Karen: sacekajte tu...

Ostavila sam je samu na sekund i ostisla do hodnika ka kuhinji ne bi li videla ko je bio tu...jer neko je slusao nas razgovor...ali nije bilo nikog...vec je otisao...ko god je slusao....nije bilo dobro sto je ovo cuo...

Sedela sam kao i uvek na terasi...razmisljala sam o bebi...i koliko ce radosti doneti u moj zivot...o tome koliko volim uckera i kako sam srecna sto sam naisla na njega...prekinula me je Bela
Bela: Sve je u redu?
Dulce: kako moze da bude...
Bela: dulce, bice sve dobro..iskreno moram da ti priznam da ti se divim...uspela si da odrzis svoj odnos sa uckerom...imas coveka koji te voli, dobices dete...nemoj da se predas...
Dulce: hvala bela, ali nije jednostavno...iskreno..nije mi bas svejedno sada kada je neko pokusao da me ubije...vise se bojim za dete nego za mene
Bela: jos imas vrtoglavice? Nesvestice?
Dulce: sve vreme...nisu ni prestajale...
Bela: ucker ne zna?
Dulce: ne...ne zelim da ga brinem...

Pricale smo kada nam se karen priblizila
Karen: izvinite...htela sam da vam postavim jos samo jedno pitanje
Bela: da?
Karen: kada ste sedele juce niste nikoga primetile u dvoristu?
Bela: ne
Dulce: nisam ni ja...sto?
Karen: Pitam samo..iz radoznalosti....

Noc je polako padala...lezala sam na krevetu i gledala u mesec....to me je smirivalo...pored cele ove situacije u kuci...jedina uteha bili su mi ucker, beba..i noc...bila je prelepa...nisam znala kako napreduje istraga..imala sam poverenja u karen...
Onda se ucker stvorio pored mene
Ucker: nisam te video danas mala
Dulce: ni ja tebe...
Priblizio mi se i poljubio me...ali ovog puta veoma strasveno...nisu vise bili oni nezni poljubci vec nesto vise...nekoliko takvih poljubaca i osetila sam njegove usne na svom vratu...
Zabacila sam glavu unazad i zatvorila oci...posle svakakvih naptih situacija danas...obozavala sam njegove dodire, njegovu neznnost...zelela sam njegovu paznju i njegove savrsene poljubce..
Ucker: volim te dulce...
Dulce: i..ja...te.be...
Ponovo me je pogledao u oci i poljubio mrseci moju kosu levom rukom dok je desna ruka polako skidala moju spavacicu...

Karen: gde ste bili u doba pokusaja ubistva?
Kristobal: Ja sam pospremao sto u trpezariji..cim je zavrseno vencanje i vecera...svi su presli u salon..ja sam bio u trpezariji...
Karen: niste nikoga videli? Nista sumnjivo?
Kristobal: ne..nikog..
Karen: Koraci, zvuci...
Kristobal: ne...nista...
Karen: sta ste potom radili?
Kristobal: bio sam u trpezariji sve vreme dok nisam cula vrisak gospodje dulce...odamah sam pojurio ka salionu i tada su vec svi bili tamo...onda je izabela naredila meni i loreni da ocistimo razbijene soljice...tada ste naisli vi...
Karen: ako se necega setite obavestite me...

Ostalo mi je da popricam samo sa jos jednom osobom...
Lorena: bila sam u spajzu...posebnoj prostoriji u koju se ulazi iz kuhinje..trazila sam vino za mladence...
Karen: niste videli nikog u kuhinji?
Lorena: ne..kada sam ja bila tu nije bilo nikog
Karen: niste videli nikog u dovristu? U crnom mantilu?
Lorena: ne..nisam izlazila napolje..nisam nikog videla...mada...
Karen: sta?
Lorena: ucinilo mi se da sam videla gospodina Uckermana kako prolazi hodnikom
Karen: videli ste gde je otisao?
Lorena: ne...
Karen: to je sve...

Sedela sam na terasi i posmtrala zvezde...dok je Alfonso sedeo iza mene...videla sam izabelu kako izlazi iz kuce i krece ka automobilu...viknula sam joj
Bela: izabela, ides negde?
Izabela: da..idem do prodavnice..nemamo hrane za dorucak...
Pogledala sam u sat na svojoj ruci..bilo je pola deset...
Bela: sada nesto radi?
Izabela: da..ali u gradu...docicu brzo..laku noc
Bela: laku noc...
Usla je u auto i otisla..
Alfonso i ja smo sedeli na terasi jos neko vreme...i onda otisli da legnemo...

Zavrsila sam..sve sam ih ispitala..mislila sm da ce delici doci na svoje mesto..i da ce se spojiti u jednu celinu..ali nije bilo tako...oni su se samo jos vise razbezali...i sada..sam opet na pocetku...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:06 pm

Capitulo 49

Spavala sam dubokim snom kada sam cula neciji glas veoma tiho..pomislila sam da sam spavala...ali sam onda otvorila oci i cula buku iz hodnika..

Izabela: Saaad!!!! Bila sam da..kupim...dorucak...za..sutra...

Pricala je ubrano i zvucila je zadihano..uplaseno...bas kada sam htela da ustanem videla sam da nije bilo uckera pored mene...nije bio tu...obukla sam ogrtac i izasla u hodnik...sat je otkucavao dvanaest sati...
Kada sam otvorila vrata videla sam belu i izabelu kako stoje na sred hodika veoma uzbudjene...izbela je bila crvena u licu i sa nekim modricama i ranama...usna joj je bila napuknuta i krv joj se slivala niz lice...odmah sam vikunla

Dulce: Izabela!!! Sta se dogodilo?!
Bela: krenula je u prodavnicu...
Izabela: otkazale su mi kocnice!!!!
Dulce: Molim? Kako se to dogodilo?
Izabela: neko je pokusao da me ubije!!!!
Vikala je toliko da su se sledeceg minuta svi stvorili...ispred nas...
Karen: Sta se desava ovde?
Alfonso: bela?
Bela: gde si bio?
Alfonso: setao sam..okolo...
Himena: kakva je ovo buka...
Dulce: odakle ti dolazis?
Himena: aa..iz kuhinje...
Karen: gde su ostali? Ucker, lorena..kristobal?
Ucker: evo me..bio sam u kupatilu..sta se desava? Ljubavi...
Stao je pored mene i gledao me dok mu nisam glimnula glavom i potvrdila da sam dobro...
Izabela: Hteli su da me ubijuuuu!!!!
Karen: smirite se, sedite ovde...
Lorena: gospodjice izabela, dobro ste?
Izabela: vidis da nisam!!!!
Posle lorene dosao je i krostobal...izabela je bila van sebe, drhtala je i drala se na sve nas
Karen: gde ste vas dvoje bili?
Lorena: u sobi...spavala sam
Kristobal: i ja...u cemu je problem?
Izabela: sletela sam sa puta kolima!!! Kocnice su otkazale!!!
Karen: izabela, dodjite sa mnom, isprica cete mi sve..ostali...vidimo se ujutru..

Otisla je sam izabelom ka sobi, dok smo svi mi otisli nasi putem...usla sam u sobu sa uckerom...

Ucker: lezi...umorna si...
Dulce: posle onakve noci...
Samo se nasmejao i pokrio me cebetom jer sam vec bila u krevetu...
Dulce: mislis da je bilo slucajno?
Ucker: otkazane kocnice? Ne..ne mislim...
Dulce: neko pokusava da je ubije?
Ucker: dul..samo ne zelim da ides negde sama...molim te
Dulce: necu..obecavam...
Poljubio me je i ponovo smo zaspali...

Lezala sam sumnjivo u krevetu i posmtrala ga...
Bela: setao si...
Alfonso: da..rekao sam ti...nisam mogao da spavam...
Bela: zaspao si kad sam ja legla...
Alfonso: ali sam se opet probudio...

Karen: znaci niste odvah primetili?
Izabela: ne..kad sam krenula nisam shvatila..ali kada sam dodala malo gas..nisam mogla da stanem...
Karen: to se pre desavalo?
Izabela: ne..nikada...
Karen: sta mislite o tome?
Izabela: pokusali su da me ubiju!!! Neko je pokusao!!!
Karen: mislite?
Izabela: da! Ista osoba koja je pokusala da ubije dulce
Pogledala sam je u oci..i znala da je u pravu.........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:07 pm

Capitulo 50

Dani koji su prolazili ostavljali su za sobom sve lose trenutke. Prolazili su svojom prirodnom brzinom i sve je dolazilo na svoje predjasnje mesto.
Znate vec gde se nalazim...na svom strarom mestu koje mi jedino pruza svezinu i u moju glavu unosi samo najlepse misli....
Pratila sam dodir sunca na mojoj kozi, po vrsti toplote znala sam da je nebo cisto i prozirno i da nema polusivih oblaka i kroz te sunceve zrake videla sam nebo i more pod njim i belu igru galebova....
Moje oci sijale su pod svetloscu dok sam ja pustila moje misli da lebde...
Jos jedan mesec nalazio se iza mene....vec nekoliko dana nije bilo sumnjivih koraka, glasova, razgovora...to me je smirilo...polako sam se vratila u svoj stari zivot...mogla sam ponovo da uzivam u uckerovim poljubcima i dodirima...osecala sam se mnogo bolje...moja trudnoca je napredovala dobro ali jos uvek sa ponekim vrtoglavicama i nesvesticama koje nisam mogla da izbegnem. Sa jedne strane bila sam zadovoljna i srecna. Imala sam coveka pored mene koji me voli i koji mom zivotu daje smisao. Svaki trenutak zudela sam za njegovim dodirima i zagrljajima, tezila sam njegovim usnama svakodnevno, i nosila sam njegovo dete..imanje ce ponovo da pripada meni i mocicemo zajedno da uzivamo u njenu i disemo svez vazduh....nisam mogla vise da trazim...
Ali onda sam postala svesna stvarnosti...medju nama se nalazio ubica...neko je pokusao da mi oduzme zivot i to mi nije davalo mira...bojala sam se da ne izgubim bebu i da ne unistim moj savrsen zivot..
Izabela se smirila posle one burne noci...Bela i Alfonso su bili na neki nacin srecni iako sam nekoliko puta naisla na njihov malo neobican razgovor...Himena je setala kucom jos uvek kao da je njena, Lorena i krostobal su obavljali svoje duznosti...dok je Karen pokusavala da resi ovak zamrseni krug u kojem zivimo...
Htela sam da ustanem i odem do kuce...polako je padao mrak...onda sam osetila njegov dodir...spustio je ruku na moje rame i seo pored mene...
Ucker: izgledas prelepo na suncu...
Okrenuo je moju glavu i spustio usne na moje. Toliko sam zelela takav poljubac...njime sve zaboravim i samo se prepustim njemu...poljubac je postajao sve strastveniji...njegove ruke prolazile su moji ledjima...a ja sam osecala kako mi neverovatan osecaj obuhvata ledja...gubila sam ravnotezu zbog njegovi dodira...i onda sam osetila kako me polako polaze na travu...njegovi poljubci su postajali sve lespi...toliko da sam zatvorila oci i postpuno se prepustila...ali kada je osetila njegovu ruku ispod moje bluze, otvorila sam oci..i krenula da se vratim u sedeci polozaj...jedva sam disala...znam da sam bila crvena u licu...
Dulce: lju...ba...vi...ne..ovde...
Blago sam se nasmejala. Onda se i on uspravio i zagrlio me oko struka...
Ucker: ti si kriva..kad si tako lepa...
Sklonio mi je pramen kose sa lica
Dulce: idemo u kucu?
Ucker: ..pada mrak...
Pomogao mi je da ustanem i tako smo boje otisli ka kuci...

Kada smo ulazili unutra u kucu i isli ka salonu nismo mogli a da necujemo nekoliko glasova...
Xxx: Sta se desava sa tobom?
Xx: zasto?
Xxx: odustan si ovih dana!
Xx: sve je u redu draga...
Xxx: Nisi opet sa njom jel tako?
Xx: kako mozes tako nesto da pomislis?!

Tada smo vec bili u salonu i videli Belu i Alfonsa kako se raspravljaju kod stepenica...osecali smo se neprijatno pa sam ja progovrila...
Dulce: a...izvinite ako smo vas prekinuli...
Bela: u redu je Dulce..idem da legnem
Okrenula se ostavivsi alfonsa sa nama i popela se uz stepenice i otisla ka sobi...
Dulce: ovaj..idem i ja da legnem...poljubila sam uckera i otsla za belom...

Ucker: problemi?
Alfonso: da...svakakvi...
Ucker: nisi joj rekao?
Alfonso: za sta?
Ucker: znas ti
Alfonso: ostavice me ucker...
Ucker: nece...pametna je ona...
Alfonso: idem da popijem nesto...
Ostavio me je samog u salonu kao da nismo ni razgovarali, znao sam da to izbegava...pogasio sam svuda svetla i otisao da legenem
Kada sam usao u sobu dulce je lezala vec na krevetu sa knjigom u ruci..
Dulce: mislis da imaju velike probleme?
Ucker: ne znam....
Dulce: bela ne izgleda srecno...
Ucker: vidim...mozda da popricas sa njom
Dulce: hocu..sutra...
Bacio se na krevet pored mene...
Ucker: dosta o njima..kako je moja mala devojcica?
Nasmejala sam se..volela sam kad me tako zove
Dulce: dobro sam...sve je u najboljem redu, ne brini...
Ucker: sigurno?
Dulce: da...
Poljubio me je i ubrzo smo oboje zaspali...

Probudila sam se sred noci...jedina svetlost bile su zvezde na nebu..bila sam zedna...ustala sam i obukla ogrtac preko pidzame...polako se iskrala iz sobe, ostavila sam vrata sobe malo otvorena da ne bi probudila uckera kada ponovo ulazim...izasla sam u hodnik i krenula ka stepenicama..ali kada sam zakoracila prvim stepenikom..osetila sam kako gubim razvotezu..ali ovog puta ne zbog uckerovih dodira...vec zbog neceg drugog..moje noge su se uplele .i pocela sam da padam...poslednje na sta sam pomislila bila je moja beba...i...moje poslednje reci bile su...
Dulce: ....ljubavi....vol...im..te
Bila sam naterana da tada zatvorim oci...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:08 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

Capitulo 51

Spavao sam crvsto i sanjao njeno prelepo lice, njenu lepotu. Gledala me ja svojim neznim ocima, koje su sijale pod nekom belom svetloscu. Tada sam primetio kako me tuzno gleda, suze su pocele da joj padaju niz lice, zelela je nesto da mi kaze ali nije mogla. Pokusavala je da otvori usta i pridje mi ali nije mogla...gledala me je sa velikim bolom...gledao sam u nju nepomicno i pokusavao da joj pomognem ali nisam mogao...obuzela me je panika, poceo sam da disem ubrzano, nisam zeleo da je izgubim....sve dok cuo njeno ime
Dulceeeee!!!!!!!!
Odjednom sam naglo otvorio oci i podigao glavu sa jastuka...znoj mi se slivao niz lice...zatvorio sam oci i rekao sebi....smiri se, to je samo san....
Okrenuo sam glavu i pogledao u njenom pravcu misleci da ce njeno brizno lice biti na jastuku pored mene...ali nije bilo...osecao sam samo njen miris...ponovo sam cuo njeno ime
Dulcee!!!!
Iskocio sam iz kreveta, brzo nabacio ogrtac na sebe i izasao u hodnik odakle sam cuo da dolazi glas...dosao sam do stepenica kada sam napokon video njeno lice...ali ne onako kako sam zeleo...
U meni je nesto pocelo da propada...obuzelo me je neko nepoznato osecanje..ne znam kako da obajsnim...bol, strah, panika, tuga...izgubljenost...uzas..ocaj...potrcao sam ka njoj kako me noge nose...za tili cas nasao sam se pored njenog tela, odmah sam se sagnuo i podigao joj glavu rukama
Ucker: dulce! Ljubavi...probudi se..hajde..
Bela: Ucker, pokusavam da je pobudim vec deset minuta!
Ucker: dulceee!!!!! Probudi se!!! Mozes ti to!!!!
Bela: idem po jaknu..moramo u bolnicu odmah...

Ostavila me je samog...klecao sam na podu sa njenom glavom u rukama..glava joj je bila povredjena...krv je kapljala na moje ruke dok sam je ja cvrsto drzao....suze su mi padale na njene obraze..dok sam ponavljao njeno ime bez prestanka...
Dulcee.....mala....probudi se...dulce..otvori oci.....
Reci su izlazile iz mojih usana bezuspesno...ona je i dalje lezala zatvorenih ociju na mom krilu...izgledala je lepo..kao da spava i sanja najlepsi san...
Spustio sam glavu na njeno celo..i poljubio je...plakao sam pokusavajuci tako da joj pomognem i kazem da ce sve biti u redu...ali ona je i dalje spavala...
Bela: hajde idemo!!!!
Ucker: dulceee..molim teeeee!!!
Bela: hajde ucker...obuci joj ovo i pozuri...
Bacio sam jaknu na nju i uvio je...podigao sam je u moje ruke dok je bela isla za mnom...glava joj je padala sve vreme...trcao sam ka kolima...
Bela: pocela je kisa...
Ucker: otvori vrata bela!
Otvorila je vrata i ja sam je polozio na zadnje sediste...
Bela: ja cu da vozim, sedni pored nje
Ucker: ja cu da vozim...
Seo sam za volanom i odmah upalio kola, krenuli smo pre nego sto je bela uspela ista da kaze...
Kisa je padala sve jace i jace...vozio sam najbrze sto sam mogao...okretao sam glavu unazad ne bi li video njene otvorene oci..ali nisam uspeo..spavala je i dalje...bela joj je drzala glavu ne bi li zaustavila krv...
Kisa je udarala po staklu...bilo je bara na putu...voda se slivala sa auta, povremeno je i grmelo, vetar je duvao svom jacinom...nosio je pesak sa puta kojeg je bilo na sve strane...dodavao sam gas da bi stigli sto pre...nisam video nista ispred sebe...samo sam mislio na nju....molio sam se..da stignem na vreme...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:09 pm

Capitulo 53

Sedeo sam u cekaonici i cupkao nogama. U ruci mi je bila dulcina jakna polu krvava, stezao sam je rukama gledajuci oko sebe..pored mene sedela je bela sa cebetom oko sebe...naslonjena glavom na moje rame...zaspala je pre nekoliko minuta...stigli smo pre dva sata....marko je primio dulce i rekao da sacekamo ovde.....
Nisam mogao da spavam..oci su mi bile umorne...ali sam uspevao da gledam u vrata odakle je trebao da izadje covek u belom mantilu..ispred ociju mi se javljao dulcin lik...njene prelepe usne i njene mirne oci gledale su mene....
Zagledao sam se u nju kada sam osetio belinu ruku na ramenu....
Bela: ucker? Doktor je dosao....
Trgnuo sam se i video marka kako stoji ispred mene...
Marko: dodjite u ordinaciju..moramo da razgovaramo...
Bela i ja smo ustali i krenuli za njim...slozio sam se da bela cuje sve...usli smo unutra i seli pored stola...marko je seo preko puta nas i poceo da prica ozbiljnim glasom...
Marko: Dulce je dozivela veoma jak pad...priliko pada udarila je glavu tako da je doslo do nekih ostecenja mozga...tacne posledice toga jos uvek ne znamo...
Ucker: kako je ona?
Bela: ucker, pusti ga da zavrsi...
Marko: ona je trenutno van svesti..ali sam siguran da ce se probuditi i tada cemo znati ako ima nekih posledica ostecenja mozga...a sto se tice trudnoce...
Tada je zastao i prebledeo...video sam da nesto nije u redu....
Ucker: sta???!!! Jel beba dobro?
Bela: marko?
Marko: beba nije dobro...bojim se da cemo morati da je operisemo za nekoliko minuta...
Ucker: ali kako??? Zasto?!
Marko: pokusacemo Da spasemo bebu ucker....ali...pre nego sto udjem u operacionu salu moram da te pitam nesto...moramo na sve biti spremni...
Marko: ako dodje do komplikacija...koga zelite da spasemo ucker? Tvoju zenu ili dete?

Misli u glavi su mi se pomutile....glava je pocela da me boli...okrenuo sam se prema beli koja je bila u soku kao i ja...kako je mogao da me tako nesto pita...voleo sam ih oboje vise od zivota....zeleo sam ih oboje!!!

Marko: idem da sve pripremim..vraticu se...
Bela: u redu..hvala...

On je otisao, a bela i ja smo se vratili u cekaonicu....seo sam i spustio glavu na kolena....uhvatio se rukama za glavu...sta sada da radim....ako mu kazem da spasi bebu....nikada vise necu moci da budem srecan..necu moci da zivim bez nje, bez njenih dodira, poljubaca..ociju, usana...ne mogu da se pomirim sa tim da je vise necu videti....umrecu zajedno za njom...a ako...spase nju....sta onda...onda ce me dulce mrzeti do kraja zivota sto nisam spasio dete....a ja cu ziveti sa krivicom dokle ne umrem....suze su mi od bola i besa u isto vreme padale iz ociju....
Bela je otisla kuci da donese neke ciste stvari i kaze svima sta se dogodilo....

Usla sam u kucu kada sam videla sve kako sede u salonu i piju kafu...
Alfonso: ljubavi, sta je bilo?
Himena: kako je dulce?
Bela: van svesti je...treba da je operisu..
Izabela: i beba?
Bela: nije dobro..znace se posle operacije...
Karen: vracas se tamo?
Bela: naravno..samo da uzmem neke stvari...ostacemo tamo celu noc...
Alfonso: kazite joj...
Izabela: ne sada alfonso...
Bela: sta?
Karen: aa...nije bitno...
Bela: kazite sad...sta je bilo?
Karen: a.dulce..nije slucajno pala...a...saplela se na......kanap...koji je bio zavezan....na stepenicama....
Pogledala sam ih sve....kada sam samo pomislila da je neko od njih pokusao da je ubije....oci su mi se napunile suzama....

Sedeo sam i cekao marka da naidje...odlucio sam sta cu da uradim...neka mi Bog oprosti ako sam pogresio ali...ne mogu drugacije...moje srce ne dozvoljava...taman kada sam podigao glavu video sam marka kako mi se priblizava u belom mantilu...znao sam zasto dolazi...zeleo je odgovor...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Ned Nov 15, 2009 5:09 pm

Capitulo 54

Stojao je ispred mene i gledao me u oci...
Marko: odlucili ste?
Ucker: da..
Marko: i?
Ucker: ako dodje do komlikacija..i ako morate da izaberete...zelim da prvo spasete..moju zenu
Gledao me je i izgledao je zadovoljan mojom odlukom...samo se okrenuo i otisao..usao je na vrata u koja cu ja gledati narednih nekoliko sati...i cekati da cujem sta se dogodilo iza njih...seo sam ponovo na stolicu..ubrzo je dosla i bela...donela nam je odecu i nesto hrane...

Posle mojih reci upucenih marku nisam mogao a da ne mislim na bebu...osecao sam se krivo sto sam tako odlucio...grizla me je savest...ali zeleo sam da ona bude ponovo pored mene..jel to mnogo sto trazim?

Osetio sam belinu ruku na ledjima...
Bela: smiri se...uradio si pravu stvar...bice dobro..imacete jos dece..

Njene reci su mi pomogle...znao sam da je u pravu...

Bela: nego, ucker..moram nesto da ti kazem..znam da nije treutak, ali posle ces biti ljut ako saznas...bolje da ti ja kzem da..
Ucker: bela, kazi vec jednom...
Bela: kada sam dosla u kucu...karen mi je rekla nesto veoma uzasno....
Ucker: sta?
Bela: samo nemoj da poludis kad cujes...rekla mi je da dulce nije pala slucajno...nije se ona sama saplela..vec se saplela na kanap koji je bio zavezan za stepenice...razumes...bilo je namerno, neko je hteo da se to dogodi...
Ucker: neko je hteo ponovo da je ubije!!!
Bela: tise...smiri se..
Ucker: ubicu ga bela! Ko god da je....necu se smiriti dok ne plati za sve..
Bela: smiri se...bice ona dobro...

Moje misli su lutale...bio sam nervozan, gledao sam u vrata sve vreme...bela je pokusavala da zaspi ali nije mogla..ja sam setao po hodniku dok posle napornih tri sata marko nije izasao iz operacione sale...bio je bled...isao je prema meni kao i ja prema njemu...
Ucker: kako je? Jel dulce dobro?
Marko: jeste, dobro je...sve je u redu......
Moje srce se ispunilo radoscu ponovo...zeleo sam da je vidim sto pre...pojavio mi se osmeh na lucu..ali ubrzo sam shvatio...onda mi se osmeh izgubio...
Ucker: a..beba....
Marko me je pogledao i potapsao po ramenu...
Marko: i beba...dobro su obe...sve je proslo u najboljem redu..nije bilo komplikacija, obe su savrseno dobro...
Nisam mogao da verujem, ovo je bilo ono sto sam zeleo i napokon sam to i dobio...bila je dobro...moja mala je bila dobro...
Ucker: jel budna?
Marko: nije...treba da se probudi svakog trenutka...mozete da udjete da je vidite...samo polako..

Cim je to rekao ostavio sam ga samog u hodnuku i usao u dulcinu sobu...cim sam otvorio vrata video sam njeno prelepo lice...
Seo sam pored nje...uzeo njenu ruku u moje...
Ucker: mala moja...ljubavi...tu sam...
Izgledala je prelepo...njene usne..njena kosa po jastuku...njene nezne ruke..
Ucker: otvori oci ljubavi....hajde...
Posmatrao sam je tako...spustio sam glavu na njeno lice...poljubio sam je u brizne usne kada sam osetio kako se pomera...
Brzo sam podigao glavu i pogledao je u oci...polako su se otvarale...njene prelepe oci...
Ucker: ljubavi!
Dulce: ucker...
Ucker: tu sam bb...tu sam...hvala bogu...
Dulce: volim te
Ucker: i ja tebe dulce, najvise...
Polako je spustila ruku na svoj stomak...
Dulce: ucker..moja beba!
Ucker: tu je..sve je u redu...ljubavi...

Bila sam presrecna...ponovo je bio tu, ispred mene...i on i moja beba...bili smo zajedno...
Bila sam presrecna...ponovo je bio tu, ispre mene...i on i moja beba...bili smo zajedno...
Sagnuo se da me poljubi...poljubac je bio prelep, nezan kao i uvek...zelela sam ga pored sebe...gledala sam ga oci....i to je bio i moj poslednji pogled u njegove predivne oci...njegove predivne usne...
Osmeh mi je nestao sa lica...
Ucker: dulce? Sta se desava?

Nema ga...nije tu...gledala sam u prazno..gledala sam u crno...ispred mene se nalazilo crnilo...ponovo sam otvorila i zatvorila oci ali bilo je isto..nisam ga videla...stegla sam njegovu ruku svom jacinom...pocele su da mi teku suze...
Ucker: mala, sta je bilo? Te nesto boli? Da zovem marka?

Zelela sam da ga vidim...zelela sam njegove oci i usne ponovo da vidim...ali nisam mogla...nije ga bilo...polako sam ispruzila ruku..ali izgleda u pogresnom pravcu...
Ucker: dulce..ovde sam...
Uhvatio je mou ruku i okrenuo u drugom pravcu...
Uzdahnula sam kad sam osetila jegov dodir...
Dulce: ucker...ja te..ne vidim....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:25 pm

Capitulo 55

Ucker: duso ovde sam...vidis me...
Dulce: ne vidim te ucker...ne vidim te!!!

Pomislio sam da se sali..gledao sam u nju bledo...u njene oci...onda sam video bol u njenim ocima....stezala je jako moju ruku...nisam znao sta da joj kazem...

Ucker: polako ljubavi..videces..polako..tek si se probudila...
Dulce: Neeeeee!!!! Ucker, ja ne vidiiiiiiiimmmm!!!!!!!!!! Ne vidim teeeeee!!!!!
Ucker: smiri se dul...videces me...
Postala je histericna...drala se, njene suze su se slivale, video sam kako pati a nisam mogao da joj pomognem...
Ucker: dulce, budi mirna..idem po marka...
Dulce: hocu da vidim!!!! Hocu da te vidim ucker!!!!
Ucker: smiri se...
Krenula je da ustane ali sam je ja zadrzao
Ucker: dulce, ne mozes da ustanes...lezi molim te
Dulce: ne!!! Pusti meee!!!!
Ucker: dulce, gledaj me...
Dodjavola..sad sam tek shvatio sta sam rekao...jao...
Dulce: ne moguuuuuuuuuu!!!!!! Ne razumes!!!!! Ne vidim teeeeeee!!!!
Ucker: izvini, izvini ljubavi....
Prisao sam joj i snazno je zagrlio..naslonila je glavu na moje rame...plakala je bez prestanka...toliko da sam mislio da ce se onesvestiti...
Ucker: šššš..dul....smiri se....vazno je da si dobro...nasa beba je dobro...
Samo je plakala...
Posle nekoliko minuta dosao je marko, dao joj je jednu injekciju za smirenje...zaspala je...
Izasao sam toliko da bi uputio belu u desavanja...zamolio sam je da ona porazgovara sa njom..da bude u sobi dok ja odem da pricam sa markom....

Ucker: marko, sta se desava? Kako to dulce ne vidi? Rekao si da je sve dobro?
Marko: to su posledice...rekao sam ti da je udarila glavu veoma jako...
Ucker: ali sta to znaci? Progledace jel tako?
Marko: hoce..samo ne znam kad...treba vremena za oporavak
Ucker: ne moze da se operise?
Marko: ne ucker...udarac je bio jak..nije se jos ni opravila kako treba...mozda kasnije, ali sada ne..ona je jaka, vid ce joj se povratiti veoma brzo...
Ucker: hvala ti...kazi mi jel moze da ide kuci?
Marko: da...dacu ti otpusu listu

Lezala sam na krevetu...probudila sam se...setila sam se svega...mog panicnog napada....uckerovog poslednjeg poljubca...njegovog dodira...otvorila sam oci...ali onda...onda ...sam...se....ponovo setila...to nije vredelo , nije vredelo sto sam otvorila oci...kao i da dal
je spavam....vidim samo crnilo...nista vise...osetila sam necije prisustvo pored mene..ali ne uckerovo...
Dulce: bela?
Bela: ja sam dulce...
Dulce: gde je ucker?
Bela: otisao je da prica sa markom
Dulce: ne vidim te bela...ne vidim...
Bela: znam dulce..ali to je zbog pada..progledaces...sve ce biti super. Beba je dobro, ti si dobro...sve ce doci na svoje, ne smes da se predas
Dulce: ne znam da li cu imati snage za ovo bela..ne znam
Bela: naravno da hoces, ucker ce ti pomoci
Dulce: ovo je previse za mene
Bela: dulce! Bices dobro! Gledaj na lespu stranu! Ziva si...i to je najvaznije...

Posle nekoliko sati nalazila sam se u sobi kod kuce. Otpustili su me iz bolnice, ucker je divezao belu i mene kuci. Posle dugog razgovora sa karen, alfonsom, izabelom..himenom...i ostalima ucker mi je pomogao da se popnem u sobu...
Sedela sam na krevetu....i gledala u crno...osecaj je bio previse bolan...sve me je bolelo, nisam nista videla...ni uckera..ni krevet, ni ogledalo ni prozor..ni terasu...ni prelepe zvezde kao svake noci...osetila sam da je noc...svezina je ulazila kroz otvorena vrata terase...okrenula sam glavu ka njima...vetar je dunuo i moja kosa je pocela da leprsa....nema meseca, nema zvezda..nema reke..nema pogleda....samo crno...i samo bol....bol u srcu...
Nisam cula uckera..ne znam da li je tu...nisam se pomerala sa kreveta...ozednela sam, pa sam odlucila da sipam sebi vode...polako sam ustala..znam da mi pored kreveta uvek stoji casa sa vodom...na stocicu...
Ustala sam i krenula lagano...nogu pred nogu...ipak sam ovde zivela dugo, treba da znam sve na pamet, zar ne?
Hodala sam kada sam odjednom naletela na nesto...moje koleno udarilo je u nesto drveno
Dulce: aaaajjj!!!
Napipala sam rukama stocic....noga me je bolela...sagla sam se da uzmem casu, ali u njoj nije bilo vode...napipala sam bokal pored i uzela ga u drugu ruku....primakla casu i nagla bokal..ali sam posle nekoliko sekundi osetila kako mi je bluza i pantalone mokre...polila sam se vodom
Dulce: dodjavola!!!

Cula sam vrata. A odmah zatim i glas
Ucker: dulce!
Odmah sam zatim osetila i njegove ruke na mojim, uzeo je bokal i casu od mene...pretpostavljam da ih je spustio na stocic...krenula sam sama ka krevetu..ali sam se opet udarila
Dulce: aaa!!!
Ucker: ne mozes sama...sacekaj samo da obrisem ovu vodu...

Osecala sam bol u sebi...srce mi se steglo...oci su mi bile pune suza...nisam ovo zelela...
Nastavila sam da hodam...ali sam onda opet naisla na nesto sto pre nije bilo....saplela sam se i pala na kolena...napipala sam moje sandale...
Klecela sam na podu i neutesno plakala...suze su padale na tepih...nalazila sam se u sobi...obasjanoj crnilom, nisam nista videla...bilo je uzasno..zelela sam da pomislim da je to san, ali nije...
Ucker: dulcee!!! Rekao sam ti sacekas!!!
Prisao mi je i uhvatio me za ruke ne bi li me podigao
Dulce: pusti meee!!!
Ucker: dodji da legnes...
Dulce: ostavi me ovdee!!!!
Ucker: dulce, sta ti je?
Dulce: ostavi me samu! Izadji napolje!!!
Ucker: ali...treba da
Dulce: izadjiiii!!!!

Onda sam ucutala...znala sam da me gleda...plakaal sam...i posle nekog vremena cula sam vrata...znala sam da je izasao, nisam osecala vise njegov miris...zajecala sam i spustila glavu na moje ruke...i sklopila oci...znala sam da ovo nece biti lako...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:26 pm

Capitulo 56

Sedela sam na terasi svoje sobe. Jos uvek sam bila u pidzami, bez volje da se obucem i sidjem u dvoriste. Nisam zelela nikoga da slusam, zelela sam da budem sama. Sinoc sam zaspala i nisam vise videla ukera posle onog mog panicnog ispada.
Spustila sam glavu na jastuk dvoseda i osetila kako me sunce miluje, znala sam da je dan bio prelep i zalila sam sto ne mogu da kao i svakog jutra stojim ovde na terasi i divim se prlepom pogledu. Duvao je blag vetar koje je nosio moju kosu....
Vreme je prolazilo kao i uvek a za mene je svaka sekunda bila kao godina, duga i zamorna. Nisam se pomirila sa tim da ne vidim...sve vreme sam pokusavala da zatvaram i ponovo otvaram oci ne bi li svakog puta pomislila da cu ugledati neku svetlost..barem nesto...ali nista..samo crna zavesa...
Mesec dana je vec odavno proslo..jos samo dva meseca i svi ce otici...niko vise nece morati da zivi ovde sa mnom...cak ni ucker...dobila sam imanje, to je sve sto sam zelela...ali po koju cenu? po cenu da necu moci vise nikad da ga vidim? jel to bila cena?

Bela: ostavi je, trebace joj vremena
Ucker: znam bela da je tesko..ali ona jos vise otezava situaciju
Bela: razumi je kako se oseca
Ucker: ali samo zelim da pomognem, ja je volim
Bela: znam, a mislim da i ona zna...ali ovo je velika promena za nju, morace da se navikne...daj jo vremena...ona se sada oseca neupotrebljivom...ne oseca se voljenom, misli da ti je teret, da si tu zbog nje
Ucker: ali ja i jesam tu zbog nje, jer je volim i necu je nikad ostaviti
Bela: znam...i to je sve normalno..ali moras da budes strpljiv...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Jos uvek sam polu lezala na krevetu na terasi kada sam cula skripu vratima...nisam htela da upitam ko je..znala sam da je on...mislila sam da ce odmah izaci na terasu kod mene ali nije...nisam osecala da je tu...a nisam htela da ga zovem...ne zelim da pomisli kako ne mogu ni dan da provedem sama

Polako sam usao u sobu i na prstima dosao do terase..znao sam da je tu...nije me osetila...lezala je sa glavom na jastuku i sa zatvorenim ocima. Bila je prelepa kao i uvek, njena lepota je zracila nekim posebnim sjajem...odmah sam se setio zasto sam se zaljubio u nju cim sam je ugledao...te njene fascinantne usne koju cu uvek zeleti da poljubim...njene oci u kojoj ima toliko neznosti...nije znala da sam jos uvek tu pa sam se javio...
Ucker: tu si...

Vidim da se trgla...odmah se uspravila i napravila mesta da sednem...
Ucker: necu da sednem...

Situacija je postala napeta. Znam da ceka da se izvinim...i bio je u pravu ako to misli...bila sam kriva...moje sinocno ponasanje nije bilo dozvoljeno...secam ga se i znam da sam pogresila...ali bilo je tako tesko traziti oprostaj..a da ga ne vidim...da ne vidim njegovu reakciju i njegove lepe oci...

Dulce: hoces da mi pomognes da ustanem?

Ubrzo sam osetila njegovu ruku na mojoj....njegov topli dodir bez koga ne bih mogla da zivim...povukao me je lagano ka sebi....
Ucker: evo..uhvati se ovde...
Pruzila sam ruku i pridrzala se za ogradu ispred sebe...osetila sam da stoji pored mene..njegova ruka bila je na mojoj....

Dulce: ucker, zao mi je...izvini...
Okrenula sam glavu ka njemu i otvorila oci...sa nadom da cu da videti kao i uvek kada ga molim za oprostaj, ali nisam...odmah sam osetila kako mi se oci pune suza, ovaj osecaj i bol su bili preveliki za mene...suze su krenule...iako nisam zelela da placem nisam uspela da se suzdrzim
Osetila sam taj topli dodir i na mom obrazu..polako mi je brisao suze priblizavajuci mi se
Ucker: nemoj da places..mala...ne podnosim da vidim tvoje suze...
Dulce: zao mi je ucker!

Odjednom sa briznula u plac i bacila mu se u narucje...nisam vise mogla
Dulce: zao mi je sto sam tako reagovala ali tesko mi je...volim te puno znas to...
Ucker: znam mala i ja tebe volim puno
Dulce: ne mogu da se pomirim da nikada necu videti tvoje oci....tvoje prelepo lice...tvoje usne...
Sve sto je nabrajala dodirivala je svojom neznom rukom..prelazilo je preko mog lica slatkim dodirima...
Priblizio mi se polako..osetila sam njego dah...bio je veoma blizu mojim usnama...sve sam zamisljala...
Ucker: ali mocices da osetis...uvek....

Spustio je usne na moje...poceo je da me ljubi kao nikada do sada...pre sam njegove poljubce odzivljavala na neki drugi nacin..a sada jos lepse...jos snaznije...osetila sam tu strast u svakom delu mog tela..zelela sam da nikada ne prestane
Ucker: uvek cu biti tu..uvek cu te ljubiti...
Ljubio me je sve strasnije...osetila sam njegovu ruku na mojim ledjima...privukao me je k sebi koliko je moga dok je drugom rukom otkopcavao dugmice moje pidzame
Potpuno sam se prepustila...samo sam osecala i uzdisala....volela sam ga vise nego ikada...ali...
Dulce: ucker...ja...n..e...znam....da...li...cu moci...
Ljubio me je...nije zastajao...sve dok nije dosao do mog uveta....i spanuo...
Ucker:opusti se...i uzivaj...

Jos jednom sam osetila njgove tople ruke na mom struku....podigao me je u narucje i uveo unutra...ponovo smo zavrsili u krevetu....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:27 pm

Capitulo 57

Jutro je doslo veoma brzo, sunce je promolilo svoje zrake kroz zavesu dolazeci do mog lica...osetila sam toplinu iako nisam mogla da vidim nijedan zrak...osecala sam uckerovu ruku na mojoj nozi....znala sam da je bio tu...
Lezala sam tako i milovala ga po kosi..nisam htela da ustajem....kad se i on probudio...
Ucker: kako je spavala moja lepotica (ljubeci me)
Dulce:mmm..predivno...
Ucker: donecu ti dorucak
Dulce: mogu i ja da sidjem...u redu je
Ucker: ne, ne, ne...ja cu mala...
Jos jednom me je poljubio i onda sam cula vrata. Izasao je...

Ostala sam u sobi u istom polozaju...lezala sam u krevetu obavijena carsavom...kada sam ponovo cula vrata...bilo mi je cudno kako se brzo vratio pa sam prokomentarisala
Dulce: bas si brz...

Ali nije bilo odgovora...osecala sam necije prisustvo, ali nisam htela nista da nagadjam...to nije bio ucker...osetila bi njegovo prisustvo, njegov miris....cula sam tudje korake po sobi...pa sam ipak resila da upitma ko je
Dulce: ko je tu? Bela ti si?

Niko nije odgovarao....tisina....

Dulce: bela???

Htela sam da ustanem iz kreveta, ali sam se na momenat uplasila...

Dulce: ucker? Ovo nije smesno...

Pomislila sam da se Sali...ali nije se javljao...onda sam ponovo cula korake izvuk vrata....nisam vise osecala nicije prisustvo...

Vrata su se ponovo cula kada sam se trgla
Ucker: dobro si?
Dulce: bio si ovde malo pre?
Ucker: a..u kuhinji..doneo sam ti dorucak...
Dulce: nisi nikoga video u hodniku?
Ucker: ne...samo belu, dole u salonu...
Dulce: zaklela bih se da je neko ulazio u sobu
Ucker: samo ti se ucinilo ljubavi...
Legao je pored mene i ostatak dana smo preveli zajedno pricajuci jedan drugom koliko se volimo

Bilo je vece. Sedela sam u dnevnom boravku sa belom.
Bela: Bice ti bolje, videces
Dulce: nadam se
Bela: kako beba?
Dulce: dobro...nisam imala nesvestice neko vreme...hvala bogu
Bela: dobro je...
Razgovarale smo neko vreme kada sam cula neku buku na spratu...
Bela: sta se to cuje?
Dulce: ne znam..ali kao da dolazi iz moje sobe?
Bela: idem da vidim
Dulce: idem sa tobom...sacekaj...
Pomogla mi je da se popnem uz stepenice...polako sam hodala ispred nje do moje sobe..napipala sam vrata i cula neke bucne glasove...
Ucker: ali nisam ja!!!!

Cutala sam i osetila veliku napetost u sobi...polako sam koracala ka uckerovom glasu...
Dulce: ucker, sta se desava?
Cutao je...osetila sam njegovu ruku na mojim ledjima...
Karen: Pronasla sam pistolj u fioci tvog muza, Dulce...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:27 pm

Capitulo 58
[You must be registered and logged in to see this link.]

Stojala sam pored uckera i usetila njegovo ubrzano disanje kao i njegovu ruku koja drhti na mojim ledjima. Uocila sam da je situacija ozbiljna pa sam i ja pocela da podrhtavam..nisam znala sta da kazem, samo sam cutala i naravno gledala u crno...bilo je grozno
Bela: karen, o cemu pricas?
Karen: Pronasla sam pistolj ovde! U uckerovoj fioci!
Ucker: ali nisam ga ja stavio tu!!! Nisam ni znao da je tu!!!
Dulce: smiri se ljubavi...
Karen: ucker, nemas dokaza...ne mozes to da dokazes
Ucker: karen, nisam ja!
Dulce: moras da mu verujes

Shvatila sma da smo samo nas cetvoro tu kada sam odjednom cula i drugi glas
Izabela: sta se desava? Cujete se u hodniku....ujuuuuu...kakav je to pistolj?
Bela: karen je nasla uckerov pistolj u fioci...
Izabela: sta???!!!
Ucker: karen, nisam ni otvarao tu fioku nekoliko dana!!!
Karen: kako ja to da dokazem?
Dulce: ja sam cula nekog...neko je ulazio u sobu dok je ucker otisao po moj dorucak
Ucker: sta?
Karen: ko?
Dulce: nisam videla karen....
Moje oci su se napunile souzama...ucker je stojao pored mene optuzen za ubistvo a ja nisam mogla da pomognem..ubica je bio ispred mojih ociju a ja nisam mogla da vidim...nisam videla...
Karen: izvini...
Dulce: u redu je...cula sam necije korake..neko je bio ovde, sigurno...ali nije ucker
Karen: to ne mozes da dokazes..a i mogao je da stavi pistolj svakog trenutka..
Ucker: Nisam ja pokusao da ubijem dulce!!! Zaboga!
Bela: sta mozemo da uradimo?
Karen: Nista. Za sada...moracu da te privedem Ucker....

Moj glas je zadrhtao..osecala sam kako cu se srusiti...zasto mi je zivot ovo radio? Sta sam skrivila...zasto mi je uzimao sve ono sto najvise volim...
Nalazila sam se u cetvrtom mesecu trudnoce, slepa....a sada i ucker nije tu..nece biti pored mene...nekontrolisano sam uzviknula
Dulce: NE!!!!! KAREN, NE, MOLIM TEEEEE!!!! NE!!!!!
Pocela sam da placem i vristim...odmah sam osetila kako me je ucker zagrlio snazno...
Karen: zao mi je dulce....moram to da uradim....
Dulce: NE!!!!!!!!!! NE!!!!! NE DOZVOLJAVAM DA GA ODVEDES!!!!!
Moje ruke su se zarile u uckerovu kosulju koju sam drzala svim snagama, nisam htela da ga pustim...onda sam cula karenine korake koji se priblizavaju...
Karen: Cristofer Uckerman, uhapseni ste....
Dulce: NEEEEEEE!!!!!!!!!!! NIJE ON KAREN!!!!! MOLIM TE!!!!!
Karen: ...zbog pokusaja ubiastva svoje supruge i Izabele Rejes
Osetila sam kako uzima uckerve ruke i stavlja mu lisice...ja sam jos uvek snazno drzala uckera, prsti su poceli da me bole od snaznog stiska....
Ucker: mala...pusti..ljubavi...
Dulce: NEEEE!!!! MOLIM TEEE!!!!
Polako sam pala na kolena jos uvek jednom rukom drzeci uckerovu kosulju dok sam molila karen da ga ne odvodi...osecala sam se kao nejgora osoba...klecela sam ispred nekoga....ali nije me bilo briga..nisam mogla da dozvolim da ga odvede...moj zivot je vec dovoljno unisten...ucker se sagnuo ka meni...uhvatio me za ruku i podigao...
Ucker: nemoj dulce...nemoj...
Dulce: NE!!! NE MOGU UCKER!!!!
Pala sam u njegovo narucje dok mu je karen drzala ruke...naslonila sam svoju glavu na njegovo rame..na koje je odmah kanulo nekoliko suza...nisam mogla da pricam....
Ucker: ljubavi...slusaj me...slusaj....
Dulce: neeeeeee
Ucker: slusaj....bice sve dobro...vraticu se...cuvaj se...i budi pametna, cuvaj nase dete...obecaj mi...
Dulce: ne mogu ucker..ne mogu!!!!
Ucker: obecaj mi dulce!
Dulce: ja...ja...
Ucker: odmah!
Dulce: obecavam...obecavam ljubavi...obecavam....

Bela i izabela su izasle, dok je karen pokuavala da otme uckera iz mog zagrljaja...moje ruke nisu ga pustale..jos uvek su snazno drzale...ponovo sam klecala ispred njega...nisam mu dala da napravi korak...i na kraju...moje ruke su polako pocelel da popustaju i klize...skliznule su sa njegove kosulje...i na kraju...sam ostala sama....
Izasli su iz sobe...odmah sam ocajno ustala i otisla do terase...cula sam zvuk kola....pozelela sam da otvorim oci i vidim ga...vidim ga poslednji put..i otvorila sam ih...ali...ovog puta..ga nisam videla....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:28 pm

Capitulo 59

Bilo je uzasno. Sav taj bol bio je nepodnosljiv za mene i za nase dete. Dani su mi prolazili na isti nacin. Zatvorena u sobi sa mojim crnim mislima i pogledima. Mislila sam samo na njega i nase dete. Izlazila sam svaki dan i odlazila njemu u posetu. To su bili najgori trenuci jer sam uvek zavrsavala u suzama.
Bela je vodila racuna o meni i pomagala mi koliko je mogla. Himena se nije mnogo uzbudjivala oko moje situacije kao ni Izabela. Moje vrtoglavice csu ponovo pocele...ne znam zbog cega...mozda zato sto ulazim u peti mesec...

Sedela sam na klupi ispred kuce i cekala belu da me kao i svakog dana odveze da vidim uckera....opet sam pokusavala da se setim tog cudnog ulaska u moju sobu...ko je to mogao da bude...pokusavala sam da se setim svakog delica...svakog zvuka..ali nisam uspevala...
Bela: idemo dulce...
Osetila sam nervozu u njenom glasu...
Dulce: mogu da zamolim izabelu ako ne mozes
Bela: ni slucajno..naravno da mogu, hajde...
Pomogla mi je da udjem u kola i krenule smo...bila je mrkla tisina..nisam htela da zapocinjem bilo kakav razgovor....ali ona je odlucila drzgacije
Bela: svadjam se sa alfonsom...
Okrenula sam glavu ka njoj
Dulce: sto?
Bela: cudan je...ne ponasa se isto...kao da nesto krije...
Dulce: nesto ozbiljno?
Bela: ne znam...
Dulce: sumnjas u nesto?
Bela: pokusavam da ne mislim o tome..ali..ali...toliko se bojim da...nije on...
Dulce: sta da nije on?
Bela: da nije on..ubica?

Osetila sam jazu na mom telu...to mi nikada nije palo na pamet...
Dulce: ma ne...sta pricas..nemoguce..
Bela: mislis?
Dulce: ma da..sigurno...
Ubedila sam je u to..iako ni je nisam bas bila sigurna...

Izasle smo iz kola i ubrzo sam osetila taj isiti miris kao i svakog dana...odvratan miris zatvora, tu nepodnosivu hladnocu i mracnost...tamu....bela je ostala ispred da me saceka...usla sam unutra laganim hodom... i cula vec poznat glas...
Xxx: kao i uvek...u isto vreme...
Dulce: Dobar dan Ramon
Ramon (strazar):Dobar dan, gospodjo uckerman

Posle naseg malog razgovora nastavila sam da hodam...osecala sam kako svi bulje u mene..kako me svi gledaju sa prezirom...slepa zena ubice...tako su me gledali....zastala sam kad sam cula njegov glas...
Ucker: ljubavi...
Uhvatila sam se rukama za resetke osecajuci njegove ruke na mojim...
Ucker: tako mi nedostajes...
Dulce: i ti meni...
Uspeo je da me poljubi u obraz...kao i svaki put...
Ucker: dulce..ne traba vise da dolazis...
Dulce: ne volis kad dodjem
Ucker: znas da nije to...ali trudna si...i...nije pametno da toliko izlazis...rizicni je..a i dilazis ovde...medju ovde budale
Dulce: volim te
Ucker: volim i ja tebe...
Dulce: sta da radimo ucker...ovde si vec dve nedelje?
Ucker: izacicu, obecavam....

Tako su prolazili nasi svakodnevni razgovori...nekoliko ramenjenih reci, nekoliko malih poljubaca....nekoliko reci „volim te“ i to je sve...ali meni to nije dovoljno! Zelim ga pored sebe, zelim da ga dodirnem, zelim da ga strasno poljubim, zelim da ga milujem, zelim da osetim njegovu ruku na mojoj kosi...zelim da odidrne njegove usne, zelim da bude tu, pored mene..ne zelim vise da zivim ovako....

Lezala sam u krevetu kada sam cula telefon....ustala sam polako i otisla do telefona...javila sam se...bio je to marko...sta on hoce sada?
Dulce: marko?
Marko: Dulce, izvini, znam da je kasno, ali je bitno
Dulce: u redu je
Marko: obradio sam detaljnije tovje analize i nasao sam nesto veoma cudno
Dulce: o cemu se radi?
Marko: nasao sam uzrok tvojim vtoglavicama i nesvesticama...i riziku da izgubis bebu
Dulce: da?
Marko: pila si neke jake tablete za smirenje...neki bolje receno otrov
Dulce: Molim? Naravno da nisam...
Marko: onda si to cinila nesvesno...

Nisam mogla da zaspim te noci....markove reci vrtele su mi se u glavi...neko me je trovao duze vreme, neko ko nije zeleo moju bebu...neko ko zeli da umrem...neko ko je pokusao da me ubije...neko ko je pucao na izabelu? Ili su to dve osobe?
Nista nisam razumela, ali sam bila sigruna da ce uskoro istina da izadje na videlo...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:30 pm

Capitulo 60

Mesec dana kasnije

Lezala sam u krevetu. Beli zidovi su me okruzavali i pokusavali da u moj zivot unesu jos srece. U pozadini je svirala veoma smirujuca muzika, dok sam ja drazala otvorene svoje oci i gledala u nju....nisam je videla ali bila je u mojim rukama i taj osecaj je bio savrsen. Drzala sam je crvsto kao da ce je neko uzeti....rukama sam dodirivala njene malene oci, njene nezne usne, njene male rukice...mogla sam samo da zamislim kako je bila slatka....moja prva cerka.....
Proslo je meseac dana a ja sam se porodila ranije. Doslo je do nekih komplikacija i morala sam da na svet donesem moju cerku nesto ranije nego sto je planirano....bila je veoma mala...provela je nekoliko dana na aparatima ali sada je dobro...jaka je...kao njen tata...
Dani su prolazili a ucker je jos uvek bio u zatvoru...nije je jos ni video...nismo se videli od kad sam se porodila...on zna, bela mu je rekla, ali ni ja ni beba nismo bili dovoljno dobro da bismo otisli u posetu. Nadala sam se da ce izaci svakog dana, trebala mi je njegova snaga, njegovi poljupci...

Bela je usla u sobu
Bela: Dulce, hoces da izadjes na svez vazduh malo?
Dulce: zaspala je...
Bela: daj da je stavim u krevetac...idemo malo da prosetamo....

Setale smo pored jezera kao i uvek...suncani zraci i malo vetra prijalo je mojim mislima...niko nije pokusao ponovo da me ubije...sve je bilo u najboljem redu sto se toga tice...ali ucker je bio u zatvoru...
Sela sam na terasi dok je bela otisla po kafu...pojavio se alfonso
Alfonso: dulce, gde je marija?
Tako sam zelela da nazovem cerku, naravno ako se ucker slozi...
Dulce: zaspala je...
Alfonso: ucinilo mi se da cujem kako place....
U meni se nesto preokrenulo, odmah sam ustala i krenula ka sobi brzim koracima...znala sam vec put napamet i nije bilo potrebe da me neko vodi...poepla sam se i pojurila ka sobi....usla sam unutra i cula marijin plac...plakala je bez prestanka...
Nagla sam se nad njom u uzela je u narucje...
Dulce: šššš.......ššš..nemoj da places mila...
Ali ona je plakala...nisam znala kako da je smirim...pokusavala sam da je okrenem na drugu stranu ali nije ni tad prestala...plakala je..kao...kao da....onda mi je sinulo..kao da je neko tu...kao da se nekog plasi...
Dulce: sta si videla mila? Neko je tu?
Okrenula sam se prema vratima ali naravno nisam nikog videla...ali ni osetila...necije prisustvo...
Htela sam da mislim da sam pogresila pa sam se opet okrenula prema prozoru i u tom trenutku sam cula vrata...krenula sam ka njima sa marijom u narucju...zakljucala sam ih...sela sam u fotelju...
Neko je ocigledno bio u sobi...neko je bio ovde dok sam ja bila napolju na terasi...neko je pokusao da naudi mojoj cerci....

Posle pola sata je zaspala...vratila sam je u krevetac posle cega sam i ja legla...mrak je pao, osetila sam hladnocu kako ulazi kroz prozor..nisam mogla da psvaam..oci su mi bile sklopljene dok sam lezala i razmisljala...moj zivot je sada drugaciji...mislila sam da ce ucker izaci iz zatvora dok se budem porodila, ai nije...morala sam sama da se staram o bebi...svesna sam da to ne mogu...ne smem da dozovolim da je neko uzme ili povredi...trebao mi je on..ovde pored...zbog nje, a i zbog mene....

Posle pola sata je zaspala...vratila sam je u krevetac posle cega sam i ja legla...mrak je pao, osetila sam hladnocu kako ulazi kroz prozor..nisam mogla da psvaam..oci su mi bile sklopljene dok sam lezala i razmisljala...moj zivot je sada drugaciji...mislila sam da ce ucker izaci iz zatvora dok se budem porodila, ai nije...morala sam sama da se staram o bebi...svesna sam da to ne mogu...ne smem da dozovolim da je neko uzem i li povredi...trebao mi je on..ovde pored...zbog nje, a i zbog mene....
Noc je prolazila...nisam mogla da spavam..ustajala sam vise puta i odlazila do kreveca ne bi li bila sigurna da je marija tu...u sobi...sela sam na krevet i i bas kada sam htela da spustim glavu na jastuk cula sam vrata od terase kako skripe...kako se polako otvraju...zavesa je pocela da klizi sa prozora...cula sam necije korake...neko mi se lagano priblizavao...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:32 pm

Capitulo 61

[You must be registered and logged in to see this link.]

Moje oci bile su otvorene sa nadom da cu ugledati osobu koja mi prilazi...koraci su bili sve blize, sve bolje sam cula korake na tepihu sobe...bas kada sam htela da progovorim..osetila sam taj miris...osetila sam ga posle nekoliko nedelja ponovo, dolazio je do mene kao san...nestvarno...udahnula sam lagano i opustila se....nesto je u meni ulivalo nadu i poverenje...nisam se vise plasila...osetila sam ga...stojao je ispred mene...gledao me je u oci dok sam ja bila mirna....moje ruke su bile u mom krilu, pocele su da podrhtavaju...osecaj u meni je bio neverovatan...onda sam napokon osetila i taj dodir..dodir za kojim ceznem vise od mesec dana, dodir koji me vraca u zivot...njegove nezne ruke, njegov dah....zatvorila sam oci kada sam osetila kako seda pored mene...moje srce lupalo je nekontrolisano...moje ruke nalazile su se na njegovom ramenu, milovao je me je po kosi...a ja sam zelela da se nikad ne probudim iz ovog divnog sna....

Gledao sam u nju kao u nesto nestvarno, nesto bozansko....sedela je pored mene kao nekada...kao pre nekog vremena, kada sam je poljubio i osetio te slatke usne po poslednji put...kao kada sam je zagrlio i osetio kako joj srce lupa...sedela je i sada tu...u svojoj istoj spavacici koja na njoj izgleda prelepo....sa svojim otvorenim ocima...gledao sam je kako na mesecini izgleda savrseno...morao sam da priznam sebi kako sam zaboravio ovu lepotu...ali sada je opet moja...samo moja..i nicija vise...

Polako je podigao ruku do mojih usana...osetila sam kako prelezi prstima preko njih...ubrzano sam disala i podrhtavala u isto vreme..jeza koja je prolazila kroz moje telo budila je onu skrivenu strast koja vec mesec dana lezi u meni...ako je ovo san..zelim da se nikada ne probudim...

Dulce: reci mi da ovo nije san...molim te, reci mi....
Ponavljala sam ove reci preklinjajuci ga da mi kaze kako je stvaran..kakao je zaista tu...
Ucker: nije mala...nije san...ovde sam....
Milovao je moja obraze svojim toplim rukama...
Dulce: stvarno si tu....
Podigla sam moje ruke ka njegovom licu...stvarno je bio tu...njegove oci...njegovo perfektno lice...
Ucker: tu sam ljubavi, pored tebe
Zagrlio me je najsnaznije sto je mogao, osetila sam miris njegove kose, njegove ruke na mojim ledjima.....ponovo smo se odvojili...
Dulce: ne razumem ljubavi...
Ucker: ššššš...kasnije...sada zelim da te poljubim...
Priblizio mi se i poljubio me je kao nikada do sada...zamislite da nekoga toliko volite a ne osetitte njegove usne mesec dana....
Posle nekekliko minuta i nekoliko nasih strasnih poljubaca...
Ucker: gde je? Hocu da je vidim....
Polako sam ustala i otisla do kreveca..sagla se i uzela mariju u ruke...dosao je do mene...stao pored i obuhvatio me rukom oko struka...mogla sam da osetim kako je miluje...
Ucker: prleepa je...na mamu...
Dulce: mislila sam da je nazovemo marija,ako se ti slazes naravno...
Ucker: Marija Uckerman...slazem se....
Ponovo me je poljubio....
Ucker: mogu li?
Dulce: naravno....
Ispruzio je ruke a ja sam mariju polako spustila u njegov zagrljaj....
Stojala sam pored njega, i zagrlila ga rukom....pomislila sam kako ne zelim da se ista promeni...bila sam ovde sa mojim muzem koga obozavam, sa nasom predivnom cerkom...i da znate...osecaj je tako..prokleto dobar....
....ali koliko ce trajati....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:32 pm

Capitulo 62

Sedeli smo na terasi nase sobe. Marija je cvrsto zaspala pa smo iskoristili ovu predivnu noc da razgovaramo na miru posle toliko vremena....
Dulce: ne mogu da verujem da si ovde....
Milovala sam njegovo lice dok sam bila naslonjena glavom na njegovo rame...drazao me je za ruku....
Ucker: pocni da verujes.....ovde sam, pored tebe...
Dulce: ucker, kako si....
Ucker: pobegao sam dulce..
Zacutala sam na trenutak...video je da brinem...
Dulce: ljubavi..ja sam presrecna sto si sad ovde...ali...
Ucker: ramon mi je pomogao...
Dulce: ramon? Strazar?
Ucker: da...pozdravio te..kaze kako je steta sto je jedna tako lepa zena sama...
Nasmejala sam se
Dulce: ucker, ne zezaj....
Ucker: stvarno...
Dulce: ali..ti...ti...
Osmeh je nestao sa mog lica...sada sam shvatila...
Ucker: ..ja..ne mogu da ostanem ovde...

Moje iluzije i ideali su se srusili tog trenutka...znala sam da ne moze da ostane ovde...ovde su i karen a i neko je ubica...ali nisam zelela da ode..nisam zelela da se ovo zavrsi..sada kada je ponovo pocelo, kada je ponovo tu, pored mene....

Probudila sam se u sred noci...nisam spavala...alfonso je zaspao odavno...nisam zelela da ga budim..ustala sam i izasla iz sobe..krenula sam ka kuhunji da uzmem casu vode...kada sam slucajno uocila nesto na stolu u hodniku...priblizila sam se stolu i polako podigla beli koverat koji je bio polozen pored vaze sa cvecem...na kovertu nije nista pisalo..znala sam da je nepristojno otvarati tudju postu, ali odkud sam mogla da znam da nije za mene...stojala sam tako u sred noci u mracnom hodniku i gledala u pismo...odlucila sam da ga otvorim...nisam znala za koga je, ali ako nije za mene..kasno je, jer sam ga ja sad nasla...otvorila sam koverat i izvadila parce papira koje je stojalo unutra...priblizila sam ga ocima jer nisam dobro videla u mraku...na njemu je pisalo...

„Pokusacu ponovo, ako uspem, vec sutra....“

Gledala sam u papir i iscitavala ove reci nekoliko puta, ali nije uspevalo..nisam mogla da registrujem ovo sto pise na papiru...o cemu se radi, ko je ovo napisao i za koga je ovo pismo bilo?
Uzela sam koverat i stavila ga u dzep pidzame...vratila se u sobu i pokusala da zaspim...

Lezali smo u krevetu...ja sam bila naslonjena na njegovo rame...dok je on mazio moje lice...
Ucker: to ce biti samo na kratko...obecavam...
Dulce: ne, ucker...necu dozvoliti da ponovo odes...i ostavis me samu...

Video sam kako su joj se oci napunile suza...znao sam da joj je tesko, ali jednostavno nisam mogao da ostanem...
Ucker: dulce, moramo da mislimo na mariju
Dulce: na nju i mislim...ne mozes da odes...ako ne zbog mene, zbog nje...potreban si joj...
Ucker: znam, ne otezavaj mi jos vise...

Tada mi je sinula ideja...nasla sam nacin da budemo zajedno...svi zajedno...

Dulce: idem sa tobom....oticicemo zajedno odavde...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:33 pm

Capitulo 63

Gledala me je...iako sam znao da ne moze da me vidi...ja sam nju veoma dobro video, video sam tu zelju u njenim ocima, video sam koliko zeli da budemo zajedno, njen sjaj u ocima....njene usne....ali to nije bilo moguce trenutno...nisam bio spreman da to dozvolim....

Ucker: mala...nije moguce sad....

Nisam shvatila sta mi je pricao, zar nije zeleo da budemo zajedno, zar nije zbog toga pobegao iz zatvora....

Dulce: Molim? Ne zelis da budemo zajedno?
Ucker: vise od svega...ali...ali ne mozes da podjes sa mnom
Dulce: zasto?
Ucker: dulce...tek si se porodila..ne mozemo da vucemo mariju svuda....nije dobro za nju, ovde cete biti sigurne, obe
Dulce: ne zelis da krenemo, jel tako?
Ucker: nije tako, dobro znas to....

Jos uvek smo sedeli na krevetu...moje oci su bile pune suza i polako su i pocele da teku...osecala sam kako mi se srce raspada...gledala u krevetac i pomislila kako nam se sve raspada....

Video sam suze na njenom obrazu, presijavale su se pod svetloscu...bilo mi je tesko koliko i njoj

Ucker: ljbavi....bice samo na neko vreme...dok se ne otkrije sve...
Brisao je suze sa mog lica...ali ja ga nisam slusala...
Dulce: samo neko vreme? Znas da ovako moze da bude doveka...
Ucker: znas da nece...
Dulce: idem sa tobom
Ucker: ne! Rekao sam da ostajes ovde!
Dulce: nemoj da mi naredjujes!
Ucker: marija ce ostati ovde! Ja sam joj tata i tako kazem!
Dulce: marija ide sa nama...ja sam mama i i tako kazem!

Nas razgovor je prerastao i blagu svadju da bi sledeci minut cula neciji glas na vratima
Bela: Dulce?

Odmah smo se pogledali zabrinuto....on je ustao sa kreveta i poceo da seta po sobi....setila sam se...
Dulce: sakrij se na terasi..hajde...brzo...
Potrcao je ka terasi i ja sam otovrila vrata beli...
Dulce: bela...sta...koliko je sati?
Bela: izvini sto te budim..ali karen nas je sve probudila...zvali su iz policije
Dulce: molim?
Bela: dulce, ucker je pobegao
Dulce: sta?! Kako mislis pobegao?!
Bela: ne znam...dodji dole u dnevnoj sobi smo...pozuri...
Dulce: samo da se obucem i silazim....odmah...
Bela: hajde...

Zavrsile smo razgovor koji nije imao svrhu jer sam to vec znala...krenula sam ka terasi da otvorim vrata i pustim ga unutra...izasla sam na svetlost...kada...kada sam videla....
...da nije vise tu...
Moje srce se raspalo..nisam verovala da ce tako nesto uraditi...da ce otiici bez pozdrava, bez mene....osecala sam bol, tugu ali i bes u isto vreme....a sada mi nije preostajalo nista vise sem da sidjem dole...i pretvaram se da nista ne znam...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:33 pm

Capitulo 64

Vecera je prosla vise nego napeto...svi su bili veoma ozbiljni i zabrinuti misleci da je ucker u opasnosti jer je pobegao iz zatvora, sem mene koja ga je videla pre svega nekoliko sati...
..Bela je gledala u jednu tacku tokom cele noci zaronjena u neke svoje misli koje joj nisu dozvoljavale da ucestvuje u razgovoru, dok je njen dragi muz, gledao u karen na veoma cudan nacin, rekla bih cak odvratan. Karen je bila veoma izgubljena ovih nekoliko dana trudeci se da dodje do resenja ove mracne anegdote, ali joj to nije polazilo za rukom, previse cudnih stvari se desavalo jos uvek. Izabela je sedela pored Bele u takodje bila odsutna kao i svi mi, nalivala je kafu u svoju soljicu i pila je gledajuci u moje oci...kristobala nisam videla dosta dugo...dok je himena sedela pored alfonsa i gledala me kao da pokusava da izazove neku vrstu sazaljenja...
....pitate se zasto sve ovo znam?
Kako znam da izabela sedi pored bele, a himena pored alfonsa, kako znam da himena mene gleda a alfonso u karen....kako?
...zato sto...sada mogu da ih vidim....sada vidim svaki njihov pogled i sada cu...napokon saznati istinu....

Posle vecere sam sedela u sobi i pokusavala da razaznam svoje misli i dodjem do zakljucka. Pismo i samim tim i poruka koju sam pronasla na stocicu u hodnuki nije mi uospte pomagalo....nijednu rec nisam razmela, niti mi je veceras pomogla da vidim o kome se radi....reci..“pokusacu ponovo“...mi nisu ulazile u glavu....ko ce pokusati ponovo i sta?
Reci su ulazile u moj mozak...slike su se vracale....razgovori nametali...i tada sam shvatila...lampica se ukljucila i ukapirala sam....

Xxx: Jel si procitala?
Xx: ne, o cemu pricas?
Xxx: o pismu?
Xx: ne znam o cemu govoris!
Xxx: neko ga je uzeo...bio je na stocicu hodnika
Xx: nisam nasla
Xxx: neko ga ima...moramo da delujemo brzo....dok se sve ne upropasti...

Moj vid se polako ali sigurno vracao....nisam videla jasne slike i likove, ali sam mogla da pretpostavljam...videla sam crno belo ali je i to bilo nesto...uspavala sam mariju i sedela pored nje dok sam mislila na njega...gde je sada, sta radi? Taj neprestani strah ubijao je moje srce...moju ljubav....
Onda sam cula veoma poznati glas...dolazio je spolja....
...dulce.....
Mislila sam da mi se ucinilo...ali nije...ponovo sam cula...
...dulce....otvori....
Vrata terase su bila zatvorena pa sam ustala ne bi li ih otvorila...rasirila sam zavesu i sa druge strane videla njega...
Odmah sam krenula ka kvaci i otvorila vrata....
Dulce: sta radis ovde?
Ucker: dosao sam po tebe i mariju...hajde..pomocicu ti da se spakujes...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:34 pm

Capitulo 65

Gledala sam u njega kao u nekoga nestvarnog...posmatrao me je neznim pogledom, tada sam shvatila koliko sam zudela za tim pogledom, koliko su mi nedostajale njegove oci...njegove usne....

Nisam mogla da odolim...oci su mu sijale...kao i moje...neocekivano sam mu se bacila u zagrljaj i poljubila ga...napokon je osecaj bio stari, napokon sam ponovo uzivala u nasem strasnom poljubcu....razne senzacije su ponovo preplavile moje telo...njegovi prsti u mojoj kosi, njegvi dodiri...njegov miris i njegov dah....to sto sam ponovo osetila njegove poljubce ali ovog puta gledajuci ga u oci ucinilo me najsrecnijom na svetu....

Posle nekoliko minuta uspeli smo da smirimo nase strasti....ovog puta vise moje....pogledao me je smejuci se blago...kako mi je nedostajo taj smeh....

Ucker: ...mala...sta je to uslo u tebe?
Nisam uspela a da se ne nasmejem i ja...vrlo zavodljivo...
Dulce: sto?
Ucker: nekako si mi cudna...mislio sam da ces biti ljuta...

Tada sam se setila...
Dulce: jesam da znas...nisi trebao da odes....

Pogledao me je u oci...i prisao mi ponovo..milujuci me po obrazu...
Ucker: ali vise nisi....mislim..ljuta...
Dulce: ne, vise nisam....

Ponovo smo se poljubili....ali on je nastavio da me gleda u oci...
Ucker: dul...ti....ti mozes....da...
Stojao je pored mene sa svojim rukama oko mog vrata...nasmejala sam i osetila kako mi teku suze ali ovog puta od srece...
Dulce: mogu da vidim ljubavi! Mogu da vidim!

Snazno me je zagrlio...osetila sam kako njegovo srce udara kao i moje...bio je srecan koliko i ja...
Ucker: mala...volim te
Dulce: i ja tebe ljubavi...i ja tebe...

Posle nekoliko poljubaca, razmenjenih pogleda i smeha..krenuli smo da se pakujemo....

Dulce: gde idemo?
Ucker: ramon mi je ostavio kljuceve svoje kuce pored puta
Dulce: idemo tamo?
Ucker: da..sve sam sredio...ostacemo tamo neko vreme, dok se sve ne resi...
Dulce: spakuj ove stvari, molim te
Ucker: jel ovde ima nesto novo?
Dulce: pa...ne bas...niko nista nije pokusao ponovo...
Ucker: dobro je...

Sedela sam u hodniku...znala sam sta ce pokusati....moje ruke drhtale su na mojim kolenima, noge su mi cupkale gledajuci u sliku okacenu na zidu....cekala sam da izadje iz sobe...cekala sam da pokusa ponovo....znala sam da ce to biti veceras..noc je izuzetno hladna...sprema se kisa...vetar duva...svi su u svojim sobama i svi su mirni...znala sam da ce pokusati sada...cekala sam odredjeni trenutak...shvatila sam da ce veceras ponovo pokusati da ubije...bice veceras...ali ko je to? Ko je ubica?

Zavrsili smo sa pakovanjem...sve stvari nalazile su se u torbi, obukla sam svoju jaknu, ucker je uzeo mariju u narucje, ja torbu...i bili smo spremni da krenemo...
Ucker: ne mozemo preko terase zbog marije...moracemo kroz kucu..
Dulce: ostani tu..idem da vidim ima li nekoga...

Priblizila sam se vratima i polako ih otvorila...hodnik je kao i cela kuca bio u mraku..nije bilo nikoga...pretpostavljam da su vec svi spavali...lagano sam mu pokazala rukom da moze da dodje...zatvorio je vrata i krenuo za mnom...
Izasli smo iz sobe sa marijom u rukama...silazili smo niz stepenice polako....


Bila sam izasla napolje da malo razvetrim glavu...ali sam resila da se vratim unutra i vidim sta se desava..mozda ce uskoro pokusati...krenula sam ka ulazu, usla i kod stepenica sa druge strane sam videla neku osobu..bila je obucena u crno, nisam je dobro videla....krenula sam na prstima ka njoj...bila mi je okrenuta licima...

Silazili smo stepenicama ka izlazu kada sam shvatila da sam nesto zaboravila, htela sam da se vratim.

Priblizila sam se osobi...i tada sam videla da drzi pistolj u ruci...moje ruke su pocele jos vise da drhte...brzo sam pogledala ka stepenicama i videla dulce i uckera kako silaze...njene ruke bile su u njihovom pravcu...pokusava opet da ubije...nisam smela to da dozvolim, polako sam krenula ka mom dzepu i izvukla sakriveni pistolj...u trenutku kada je htela da puca..naslonila sam brzo svoj pistolj na njena ledja...ruke su mi drhtale, bojala sam se, ali sam tada pomislila na dulce i mariju i to mi je dalo snage...
Ona se trgla i odmah okrenula...videla sam...videla sam ko je ubica...
Bela: ti????!!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:35 pm

Capitulo 66

Moje disanje je bilo ubrzano, ruke su mi drhtale sa pistoljem u ruci, moje lice bilo je bledo....osecala sam da cu pasti svakog trenutka, da necu uspeti da uradim ono sto sam zelela...ali sam opet pogledala na mariju u uckerovom narucju, bila je tako slatka, i tako neduzna, nije trebala da ispasta u svom zivotu zbog svega ovoga...zasluzila je bolje, kao i svi mi, kao dulce i ucker...ubica me je gledao pravo u oci...kao i ja njega...
Bela: pusti pistolj
Xxx: Bela...ja...
Bela: Dosta je bilo!
Xxx: ja...
Bela: sad igramo po mojim pravilima...igra je gotova!
Xxx: kako to mislis?
Bela: vec veceras ces svima reci istinu....inace..inace cu sve reci karen...i ne pokusavaj da pobegnes...imam dokaze...secas se zar ne...pisma...koje sam nasla na stocicu u hodniku...

Ostavila sam ubicu da stoji pored stepenica i isprecila se ispred dulce i uckera...
Dulce: bela?!
Bela: dulce? Kako..
Dulce: mogu da vidim...
Bela: to je divna vest...ucker?
Ucker: bela...
Dulce: bela, molim te, nemoj nista da kezs karen, mi upravo odlazimo...
Bela: ne mozete da odete...sada
Ucker: sto?
Dulce: bela, izgledas zabrinuto?
Bela: molim vas...ostanite veceras...spremicu prelepu veceru...
Ucker: ali svi spavaju...pola jedan je bela
Bela: probudice se...
Dulce: o cemu se radi bela? Sta se desava?
Bela: znam istinu dulce, napokon je znam
Ucker: kakvu istinu?
Bela: samo ostanite...i saznacete...

Xxx: uradices to
Xx: necu!
Xxx: hoces, inace ce ona sve saznati!
Xx: o cemu pricas?
Xxx: znas ti...o nasim poljubcima...o nasem razgovoru...
Xx: nemeoj da si se usudila da joj kazes!!!
Xxx: postoji samo jedan nacin....priznaj....i bice sve u redu....

Sedela sam u sobi i posle tusiranja trazila sta da obucem...sve je bilo veoma cudno...bela je uspela da ubedi mene i uckera da ostanem pa sam stavila mariju da spava dok je ucker otisao da vrati kljuceve ramonu od kuce...bela je otisla da spremi veceru...insistirala je da to uradi sama...dok je mene zaduzila da razbudim sve po kuci...
..napolju je vetar duvao i u meni je budio neku zabrinutost...pocela je da pada kisa...ovakva noc nije mogla da donese nista dobro....
..izabrala sam odecu...i resila da sidjem u dnevni boravak....

Himena je sedela pored stocica sa soljicom kafe u ruci...oci su joj bile polu otvorene, a podocnjaci veliki....bila je nervozna...
Alfonso je sedeo pored nje i posmatrao belu kako trckara okolo svih njih i ceka da svi stignemo...
Bas u trenutku kada sam i ja sisla ucker je usao unutra...
Ucker: covece, napolju je oluja...
Seli smo pored Lorene i Izabele koje su bile u pidzamama...karen je sedela u fotelji i pila caj...
Alfonso: bela, sta se desava? Sta ovo znaci?
Himena: meni se spava....

Svi smo sedeli i gledali je...

Dulce: bela, objasnices nam ovaj iznenadni skup?
Bela: a samo sekund...neko fali?
Ucker: ko?

Okrenuli smo se ka kuhinji i videli kristobala kako se priblizava i seda na krevet pored izabele...
Bela: sad smo svi tu...mozemo da pocnemo...

Gledala sam u nju...bila je veoma srecna zbog necega, kao da je otkrila neku tajnu, polako se smesila i gledala u nas...svi smo bili tu....

napolju je sve jace i jace padala kisa...grmelo je...i noc se pretvarala u pravu oluju...a zasto imam utisak da ce i ovde unutar kuce nastati oluja...videcemo...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 8:36 pm

Capitulo 67

Vladala je tisina. Svi smo medjusobno nalazili utehu u pogledima...moja ruka bila je na uckerovom kolenu kao i njegova na mom ramenu...oboje smo se gledali i ja sam osetila neku netrpeljivost izmedju nas...kao i izmedju svih nas...tisinu je prekinula bela

Bela: tako mi je drago sto cemo konacno da izadjemo iz ove uzaludne situacije
Karen: bela, nista ne razumemo. Probudila si nas i dovela ovde u sred noci...kakav je ovo trik?
Himena: ovo nije dobro za moj izgled...treba mi san...
Izabela: napolju je hladno..ja sam u pidzami...ako ce ovo da potraje bolje da se obucem...
Dulce: ja sam ostavila mariju samu...mozda da odem do nje...
Ucker: idem sa tobom duso...
Alfonso: mislim da treba zatvoriti ulazna vrata...kisa pada...
Kristobal: zatvoricu prozore u kuhinji...
Lorena: ja cu ti pomoci...
Bela: PRESTANITE!!!!!!! Ne pokusavajte da izbegnete ovo!!! Znam dobro da smo svi ovo dugo cekali...zar ne Karen?
Karen: o cemu pricas?
Bela: o tome ko je ubica? Ko nas posmatra sve vreme i pravi se da je clan ove porodice
Dulce: znas? Bela ti znas?
Bela: shvatila sam dulce...shvatila sam ko pokusava da te ubije
Himena: ovo je suludo!
Karen: ko je?
Bela: nisi bila dovoljno pametna da sama otkrijes Karen?
Izabela: dosta Bela! Govori vec jednom!!!!
Bela: ja? Zasto ja?! Neka ta osoba sama govori...neka kaze istinu ako sme
Lorena: treba da smo u krevetima u ovo vreme...a mi se zamajavamo ovim...
Dulce: bela, olaksaj nam svima...
Bela: Pa, ima li neko nesto da kaze?
Ucker: Ko je? Sta se desava?
Izabela: kako si saznala uospte bela?
Bela: nije bilo tesko
Karen: bolje da ovo rascistimo...inace ucker ce ponovo zavrsiti u zatvoru
Dulce: Karen, molim te...
Bela: Pokusao je da ubije ponovo Dulce....veceras
Ucker: sta?!
Bela: uhvatila sam ubicu sa pistoljem u ruci...stojao je pored stepenica dok si ti silazila sa uckerom...
Dulce: molim?!
Bela: ovde..upravo ovde...
Krostobal: ubica?!
Bela: Opet je zamolo bila prolivena krv...i zbog cega Dulce? Zbog novca...sve je zbog para i ovog prokletog imanja...

Njene reci su mi se vrtele po glavi...bila je u pravu...nasi zivoti a narucito moj i uckerov bio je u opasnosti sve vreme zbog imanja i para...zbog ove proklete, glupe igre na koju sam pristala kada sam dosla ovde...a nikada nisam trebala...prihvatila sam mamin uslov da se udam za njega...prihvatila sam imanje...koje je tolilo zla donelo...

Ucker: nije ona kriva sto neko zeli njenu smrt!
Bela: znam! Zato smo i ovde...zato je potrebno da se zna istina
Karen: hoce li se dodjavola saznati vec jednom?!
Himena: zasto vices?!
Izabela: da nisi ti himena?!
Lorena: zasto ona, a ti?
Ucker: zaboga...ne nagadjajte...
Karen: ti kristobale? Da nisi ti?
Dulce: karen!
Kristobal: a ti Bela!!! zasto ne bi ti bila? zar ne? sve je moguce...
Alfonso: Ja sam!!!! Ja sam pokusao da ubjem Dulce!!! Jel ste sada zadovoljni?!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 9:59 pm

Capitulo 68

Moje oci su se sirom otvorile u gledale u njega. Stojao je pored Bele, gledajuci u sve nas, mogla sam da primetim kako mu ruke podrhtavaju...kao i moje...

Bela: Alfonso!
Ucker: kako si mogao?!!! Ubicu te!!!

Ucker je skocio sa kreveta i krenuo ka njemu u nameri da ga udari, ali sam ja potrcala za njim i uhvatila ga za desni rukav kosulje
Dulce: ucker, nemoj!
Ucker: Pusti me Dulce!
Bela: Dosta! Nije on!!!
Izabela: Molim?
Dulce: kako nije on, ali on je upravo rekao da..
Bela:...cula sam! Ali nije on! Alfonso zasto ovo radis?!
Alfonso: ne znam na sta mislis bela
Bela: Priznaj da nisi ti!!!
Alfonso: ja sam, ne slusajte je
Bela: Nije on! Nisam njega videla kod stepenica!!! Ti znas ko je jel tako?
Odgovori mi alfonso??!!!
Alfonso: pretpostavljam....
Himena: nista ne razumem
Karen: da ne stiti tebe Bela?
Dulce: prestanite! Ovo nije igra zaboga...
Ucker: Stitis nekoga Alfonso?
Alfonso: ja...ja...

Tada sam primetila jednu jedinu osibu koja cuti i ne ucestvuje u razgovoru, osobu koja je sve vreme posmtrala alfonsa...
Dulce: lorena?
Lorena: da....izvinite malo sam se zamislia
Kristobal: ako nije alfonso ko je?
Bela: Nije Alfonso! Kazi dodjavola!!! Kazi ko je!!!!

Svi smo bili veoma napeti i ljuti u isto vreme, ja sam odbijala da poverujem da je alfonso bio taj koji je pokusao da kme ubije...a nisam mogla ni na koga drugog da mislim...on je napokon progovorio...

Alfonso: Lorena,to je Lorena. Ona je pokusala da te ubije Dulce...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 9:59 pm

Moje oci okrenule su se ka njoj, kao i ostale u ovoj sobi....Sedela je u fotelji jos uvek veoma smirena, dok su moje usne podrhtavale.
Tu, ispred mene, sedela je osoba koja je kriva za sav moj bol, za sve moje strahove i nesrece koje sam ovde dozivela...ta osoba je ugorzila zivot moje marije...mog deteta...moju ljubav preme uckeru...ta osoba je pucala na mene vise puta, ta osoba je pokusalada ubije izabelu, svoju rodjenu sestru, ta osoba je ucinila ovo od mene..zbog te osobe sam oslepela...zbog te osobe nisam bila u stanju da vidim moje dete prvih mesec dana posle porodjaja...u meni se nakupljao bes koji nisam bila asigurna da li moci da zadrzim...zubi su mi skripali...prsti su se savijali u pesnice...disala sam ubrzano jos uvek gledajuci u nju...

Ona je tada podigla glavu i nasmejala se sa zadovoljstvom....
Lorena: hahah..ja sam...ja sam..pa sta?

Bes je rastao u meni...gledala sam je sa tolikom mrznjom....nisam mogla da dodjem do reci...nisam mogla da progovorim...

Lorena: Sta je Dulce? Nece nista da kazes? Neces da mi kazes sve ono sto si zelela?
Dulce: samo jedno pitanje Lorena? Samo jedno....
....nemas srca? Sta se dogodilo u tvom zivotu da se tvoje srce ispuni sa toliko mrznje?
Lorena: Nemoj da me zasmejavas i glumis ovde neku sveticu! Sama si zasluzila! Sve ovo sto si dozivela je ono sto si ti zelela! Ti si sama kriva!!!
Ucker: Ti..ti...ubicu te!!! Platices za sve sto si uradila!!!!

Hteo je da je udari ali je karen stala ispred njega
Karen: ne na taj nacin Ucker...ima drugih nacina...
Himena: lorena...ne mogu da verujem...
Kristobal: sta si to uradila dete...
Alfonso: lorena...
Izabela: Pomocicu ti lorena, obecavam sestro...

Lorena: Vi ste svi jedni obicni lazovi!!! Licemeri!!! Jos me i zalite...aaaa...sacekajte da vidimo sta ce biti posle moje cele price...da vidimo da li cete i tada biti tako nevini....
...da vidimo...ko je ovde..najvise kriv...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 10:00 pm

Capitulo 69

Lorena: Sta mislis kako sam se osecala? Posle toliko godina radeci za tvoju majku ona umire, a ti dolazis ovde po bogatstvo....dovlacis sve ove tvoje prijatelje koji u dubini duse zele isto sto i ti....Cim si dosla, cim si spustila noge u ovu kucu situacija je pocela da bude napeta, sve se zapetljalo....
Moram da priznam da je Izabelina ideja u pocetku bila veoma dobra..ali na kraju je propala...

Karen: kako mislis izabelina? O cemu pricas?
Lorena: ooo....izvini Izabela, kad si mislila da priznas da si i ti upetljana u sve ovo, ili si slucajno mislila da ces se izvuci?
Izabela: Prekini Lorena....to sad nije bitno
Lorena: nije bitno!!! Hahahahha....tako si smesna....
Izabela: Da se nisi usudila Lorena!!!!
Lorena: Toliko smo te zamrzele Dulce kada si dosla...poremetila si citav nas plan...kada si pristala na uslov tvoje mame, kada si pristala na vencanje...nikada nismo mislile da ces biti spremna na to....jel tako Alfonso???

Okrenula sam se ka alfonsu koji je bio skamenjen, gledao je u nju kao u strahu da ne kaze nesto sto njemu ne ide u korist...znoj ga je oblivao i sirom je otvorio oci...ja sam jos uvek stajala pored uckera koji je me je pridrzavao inace bih odavno zavrsila na podu...

Bela: Alfonso, kakve veze imas sa ovim?
Alfonso: bela, ja....
Lorena: jao draga moja...kako si ti naivna
Alfonso: prestani lorena!
Bela: ne, ne, pusti je neka kaze!
Lorena: Dragi, nisi joj rekao za sve one burne i strasne noci koje smo proveli zajedno?

Gledala sam u belu koja je odjednom prebledela. Videla sam bol i suze u njenim ocima. Nisam mogla da verujem da je prevario belu sa lorenom, sa lorenom!

Bela: Molim? Jel to istina Alfonso? Jel istina?!
Alfonso: ja..
Lorena: hoces da poreknes sve one noci koji si dolazio u moju sobu dok je tvoja draga bela spavala, hoces da poreknes sve one nase poljubce u sred noci dok su svi spavali, hoces da poreknes...
Alfonso: dosta!!!!
Bela: kako si mogao Alfonso!!! A ja glupaca verovala da si se promenio!!!
Alfonso: bela, saslusaj me! Nije sve kako izgleda!!!
Dulce: Zbog nje si hteo da priznas da si ti pocinio ubistvo?
Himena: fuj...zbog nje...ako si bas trazio zenu, mogao si kod mene da dodjes
Ucker: himena!
Bela: gadis mi se!
Karen: Raspravite to posle, lorena nastavi...

Lorena: kao sto sam rekla, bila si smetnja Dulce koju je trebalo sto pre ukloniti...moja draga sestra izabela se slozila sa tim...i...tako su pocele pripreme...kada smo culi da treba da ostanes trdna resile smo odmah da preduzmemo nesto protiv toga...tako da je izabela pocela da te truje...sigurno se secas svih onih ukusnih kafa koje si pila vise puta dnevno? Ili ne....

Moje oci su bile pune suza, besa i gadosti. Bila sam ocajna, nisam mogla da ih slusam vise...mislila sam da je ovo drugacije, nisam bila svesna da sam upala u ovakvu zamku...posle toliko godina, sve sto su zelele je bilo samo bogatstvo...

Dulce: Mogle ste da kazete!!! Da pitate! Dala bih vam sve!
Izabela: ma daj dulce...ne pravi se sada naivnom!
Lorena: Nikada se ne bih odrekla ovog imanja!
Bela: vi ste krive..vi ste prouzrokavale one nesvestice?
Lorena: ali nije ni to uspelo...ona nije ostala trudna u to vreme...stvari su postajale ozbiljne...pa smo resile da preduzmemo bitniji korak...kao sto je bio moj pokusaj da te ubijem...ali nisam uspela naravno...ruka mi je uvek drhtala...
Alfonso: ali izabela je bila ovde..sedela je ovde
Bela: bila je sa nama
Izabela: to mi je bio zadatak, da zavaram tragove...dok je lorena pokusavala da te ubije dulce...
Lorena: Bila sam u kuhinji i pripremala dok ste vas tri sedele ovde u salonu...kada sam htela da izadjem usao je alfonso u kuhinju...razmenili smo jos nekoliko poljubaca...i..morala sam opet da ga nagovaram da ti ne kaze istinu bela...bio je tako glup...
Alfonso: Lazes!!!! Pretila si mi Lorena!!! Kazi istinu!
Ucker: taj razgovor sam cuo...
Dulce: sta kazes?
Ucker: bio sam u kupatilu i kada sam izasao i krenuo ka vama cuo sam njihov razgovor...posle sam rekao alfonsu da kaze beli...
Bela: Mislila sam da si zavrsio sa njom posle naseg vencanja alfonso, ali prevarila sam se
Alfonso: ona je mene jurila!!! Pretila mi je sve vreme bela, veruj mi, molim te...
Lorena: posto moj pokusaj nije uspeo, nismo zelele da sve propadne pa je izabela izmislila jednu malu laz...
Izabela: da sam videla ubicu u dvoristu...kroz prozor...ali naravno nisam videla nista...
Lorena: svi su ocekivali da ubica napadne i nju, to sam i uradila..ustavri lazno...zasto ne priznas izabela da ti kocnice nikad nisu bile pokvarene?
Izabela: a da...bile su savrseno dobre...nego sam ja otisla do grada na neko pice...i..usput sam morala da nanesem sebi neke povrde..i pokvarim kocnice...
Lorena: izgledalo je stvarno...kao pravi napad ubice...ali nije ga bilo...

Dulce: ne mogu da verujem
Ucker: izabela je bila kriva za sve
Karen: vas dve ste uzasne!

Lorena: Da smo bile uzasne ovo bi sve uspelo! Ali nije! Dosle smo do toga da sam morala da namestim konac na stepenicama...jadna dulce...morala sam da izazovem pad...u nadi da ces tada umreti kao sto zasluzujes, ali nisi!!!
Izabela: imas zivote kao macka!!!

ucker: kako ste mogle!!!

Lorena: nije bilo tesko...ali bilo je neuspesno...
Izabela: nazalost...
Ucker: jel to sve?
Karen: jel ste uradile jos nesto?!
Dulce: ne bi me cudilo...
Lorena: ustvari ima jos neka sitnica...cisto da se zna
Izabela: ne! Ne to Lorena!
Kristobal: Lorena! Ne!
Izabela: imale smo dogovor Lorena! Obecala si!
Lorena: ups...zao mi je seko...ali zasto sama ne priznas sta si uradila...zasto ne priznas da...imas cerku...koja...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 10:03 pm

Capitulo 70

Izabela: PRESTANI!!!!!!
Lorena: Smiri se draga...sve sto treba da uradis je da priznas...nema svrhe vise da lazes...
Izabela: Obecala si!!!! Pomogala sam ti zbog toga!!! Rekla si da neces nikada nikom reci!!!
Lorena: ali prevarila sam te!
Karen: o cemu se radi?!
Dulce: kakva cerka? O cemu pricas izabela? Nikad se nisi udavala zar ne?
Lorena: Izabela ima cerku
Kristobal: prestani Lorena!!!
Ucker: kakve ti veze imas?
Lorena: On je otac

Molim? Kristobal i Izabela? Oni imaju dete? Nista ne razumem, o cemu se ovde radi?

Dulce: Sta?!
Ucker: ne mogu da verujem
Bela: o my god!

Izabela: kako si mogla!!!
Lorena: vreme je da se zna
Himena: slazem se sa lorenom, MAMA

Moje usi vise nisu mogle ovo da podnesu, nista nisam razumela...bila sam u soku, otvorila sam sirom oci i gledala i iazbelu koja je bila van sebe od besa...

Izabela: himena, cuti!!!
Lorena: Zasto vices na svoju cerku izabela?

Dulce: cekaj, nista ne razumem izabela!
Bela: znala sam da ti himena nije sestra bliznakinja dulce
Ucker: ali iste ste!
Karen: izabela, hoces da objasnis ovo? Malo je previse zar ne?
Lorena: da izabela, kazi kako si naterala svoju cerku da uradi sve ovo..kazi...

Izabela je cutala i gledala u himenu koja je izgleda bila srecna zbog ovoga

Izabela: Tacno je. Ja..ovaj..dosla sam da radim ovde kada sam jos bila mlada...imala sam svega devetnaest godina...a...zaljubila sam se u krostobala...i...slucajno sam ostala trudna...medjtim moja majka to nije mogla da podnese, nije odobravala moju ljubav prema kristobalu...mi smo morali da se razidjemo...a..himenu smo poslali...u drugu porodicu...jer moja majka nije zelela da gospodja Rebeka za to sazna..bojala se da cemo dobiti otkaz...tako da je himena otisla, a kristobal je prekinuo svaki kontakt sa mnom...sve dok moja mama nije umrla...tada smo se ponovo videli, on se zaposlio ovde kao batler da bismo bili zajedno...i vremenom smo uspeli da pronadjemo himenu i nateramo je da bude sa nama...ona je odbijala svaki kontakt sa nama...nije zelela da dodje ovde..ali..sam na kraju uspela da je ubedim govoreci joj da je potrebna samo jedna stvar da bi postala bogata...da mozemo svi da zivimo kao porodica...i da ovo imanje bude nase...uvek je bila fascinirana ovim imanjem...to je bio jedini nacin da je povratimo...ona je pristala...stupila sam u kontakt ponovo sa njom...ti si dulce vec bila ovde tada...udata za cristofera..pa sam tada pomislila da bi to bio dobar nacin...setila sam se idealne ideje...kontktirala sam najpoznatijeg hirurga u zemlji...bio je voljan da dodje ovde u grad i uradi ono sto sam trazila...himena je u pocetku odbijala ali je i ona shvatila da je to jedini nacin da dodjemo do imanja...hirurg je dosao a ja sam je odvela u nadi da ce sve biti dobro...i bilo je..posle izlaska iz bolnice bila je ti...potpuno ista, zahvaljujuci brojnim operacijama postala je potpuno ista...i...od tada je postala Dulce Himena, tvoja bliznakinja...

Ove reci ulazile su u moju glavu jedna po jedna cineci cuda...nisam verovala svojim usima...izabela je pricala strasnu pricu...zivela sam u lazima sve vreme, ispred mene su bile osobe koje su zelele samo moju smrt i sve to zbog imanja, samo zbog novca...
...u sta se moj zivot pretvorio zbog toga..u zivot pun straha, sumnje, ocaja...nisam ni bila svesna sta sam uradila pre godinu dana kada sam pristala na ovu igru...ovo se pretvorilo u ubistvo u citav lavirint iz kojeg nikako da izadjemo...lavirint u kojem sam toliko toga izgubila a da nisam ni svesna...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*Vondy*
~Cuo/la si za DyC~
~Cuo/la si za DyC~
avatar

Points : 426
Posts : 381
Join date : 26.08.2009
Age : 23

PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   Sub Nov 21, 2009 10:03 pm

Capitulo 71

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sedela sam pored reke posmatrajuci zalazak sunca. Napokon sam ponovo mogla da vidim njegove zrake i da ponovo osetim svezinu i miris vode kao i pre...toliko sam zelela da to ponovo dozivim. Moje misli su plutale iako nisam znala sta dalje ocekujem..posle onakve noci i onakvih prica, potpuno sam se izgubila, nisam znala sta da ocekujem od mog zivota, od onoga sto je ostalo od njega...
...Lorena, Izabela i Himena su naravno zavrsile u zatvoru, osudjene na dvadeset godina zatvora, ucker je oslobodjen svih optuzbi, dok je kristobal spakovao svoje kofere i otisao u velikoj brzini kao i Karen ciji je posao ovde bio gotov....
Ostali smo samo mi...Bela koja je pokusavala da izbegava alfonsa svih ovih dana, ali uzalud, Alfonso je sve vreme trcao za njom i objasnjavao joj kako nije kriv za njegovu vezu sa lorenom...i ja koja trenutno ne zna sta da mislim...ovi protekli dani sluzili su mi da se jos vise zblizim sa marijom...obozavala sam da provodim vreme sa njom...medjutim moj odnos sa uckerom je postao nesto hladniji...nisam znala zbog cega, jednostavno sam o tome sada razmisljala i dosla do zakljucka...nisam to primetila, ali..nema vise onih tako strastvenih poljubaca od kojih izgubim dah...
...nastavila sam da razmisljam o jos nekoj stvari...kada sam osetila da mi se priblizava...seo je pored mene, okrenuo moju glavu ka njegovoj i pogledao me u oci...sa onim njegovim prelepim ocima, koje u meni mogu da probude samo ogromnu strast...
Ucker: mala, sta se desava?

Nisam bas dobro razumela formu njegovog pitanja...
Dulce: na sta mislis? Ne razumem...
Ucker: dulce, ne pretvaraj se...vidim da nesto nije u redu..od kad su svi otisli i odkad smo ostali sami sa belom i alfonsom cudno se ponasas...vidim da te nesto muci...

Udahnula sam..i resila da mu kazem sta me muci...

Dulce: bojim se ucker...
Pogledao me je duboko u oci....videla sam njegovu zabrinutost cim sam izgovorila reci...zagrlio me je svojom levom rukom oko struka dok je drugom milovao moje lice
Ucker: cega mala?
Dulce: bojim se da sada kad se sve zavrsilo da..nece vise da bude isto...bojim se da ce ovo izmedju nas nestati...da..sad kad je proslo godinu dana..i kad vise nisi u obavezi da ostanes ovde..da..

Pricala sam velikom brzinom, reci su samo ispadale iz mojih ustiju sve dok me on nije zaustavio svojim prstom koji je nezno naslonio na moje usne...
Ucker: ššššš...šš...mala...sta ti je....pogledaj me...

Okrenula sam glavu ka njemu...umirala sam kad me tako gleda, umirala sam da me poljubi...

Ucker: dul, ljubavi...gledaj me...i slusaj dobro...nikada, nikada te necu ostaviti, volim te dulce najvise na svetu, i tebe i mariju, vi ste mi sve u zivotu i nikada necu da odem odavde...

Moje suze su krenule kao i obicno kada mi kaze tako nesto....samo sam ga zagrlila snazno i poljubila...bio je to tako lep poljubac koji je u meni probudio samo strast...ti osecaji koji si obuzeli moje telo ponovo su se vratili..osecala sam se kao prvog trenutka kada sam ga poljubila...kao prvi put kada sam ga ugledala....
Dulce: volim i ja tebe....

Bila sam u kuhinji i spremala veceru...posle toliko dana i meseci napokon cemo svi da veceramo na miru i kao prava porodica...dok sam prala sudove osetila sam kako mi se neko priblizava i posle svih stvari koje su se desile u ovoj kuci...obuzeo me je strah pa sam se trgla...ali nije bilo potrebe za tim..on je stojao nekoliko milimetra od mene...

Bela: sta radis ovde?
Alfonso: bela, moramo da razgovaramo, ovo vise nema smisla
Bela: zasto?
Alfonso. Kako zasto? Zato sto se volimo! Jel dovoljan razlog?!
Bela: Pa ne cini mi se da je to ljubav, kada svoju zenu prevaris sa njenom sestrom
Alfonso: bela, znas da to nije tacno...ja volim tebe...

Bila sam sasvim smirena, barem sam tako delovala, dok je u meni bio pravi vulkan, nisam mogla da odolim njegovim pogledim a jos manje da boravim sa njim u istoj kuci...a da ne mogu da ga poljubim...

Alfonso: znaci neces da razogovaramo?
Bela: nemamo o cemu....

Okrenula sam se ka sudoperi...

Alfonso: ako tako zelis...onda idem da spakujem kofere...necu vise da provedem ovde ni jedan minut

Zelela sam da kazem nesto, da se okrenem i bacim mu se u narucje, ali nisam mogla...ovog puta razum mi je bio jaci...nisam uspela da se oduprem tome...
Osetila sam kako mi suze padaju u vodu...nastavila sam da perem sudove neobaziruci se na to...

Istusirala sam se, stavila mariju da spava i obukla za veceru
...sedela sam na terasi i gledala u zvezde, bilo je predivno vece...cekala sam uckera da izadje iz kupatila i da sidjemo na veceru...

Posle nekoliko minuta....
Ucker: ljubavi, gde si?
Dulce: evo me na terasi...idemo?

Dosao je do mene...
Ucker: idemo...
Ustala sam i jos jednom proverila da li marija spava...kada sam se uverila krenuli smo dole
Ucker: prelepa si...
Dulce: hvala bb i ti isto...
Jos jednom smo se poljubli...

Sisli smo dole i videli belu kako sedi za stolom...na stolu su bila samo tri tanjira, odmah sam znala da se nesto desava
Dulce: bela, sta je bilo?
Bela: odlazi dulce...
Ucker: alfonso?
Bela: da
Dulce: pa jel ste pricali o onome?
Bela: ne..ja nisam htela..
Dulce: bela, nemoj da se glupiras..on te voli, nemoj da dozvolis da ti brak zbog toga propadne...a...i misli na opnu drugu stvar
Ucker: koju stvar...
Dulce: saznaces...cekaj sad..
Bela: misli da nije otisao jos?
Dulce: mislim da je sad izasao...cula su se vrata, ajde pozuri...
Bela: u pravi si...

Ustala sam i krenula ka dovoristu, mora da je krenuo ka kolima...kako sam samo mogla da pomislim da mogu da zivim bez njega...

Otkljucavao sam kola i spustao kofere kada sam cuo kako neko trci ka meni...osetio sam njen miris...
Bela: alfonso!!! Ljubavi!!!!

Bacila sam mu se u zagrljaj...nisam mogla da izdrizim, suze su krenule...
Bela: nemoj da ides molim te!!! Ostani sa mnom! Ja te volim!
Alfonso: volim i ja tebe!!! Nikada nisam voleo lorenu!
Bela: znam, znam...izvini...
Alfonso. U redu je ljubavi...
Poljubili smo se...a ja sam ponovo disala normalno jer sam znala da ce nas brak biti savrsen od sada....
Bela: trudna sam...)

Pogledao me je sa srecom u ocima i strasno poljubio...

Dulce: Hvala bogu da ste dosli k sebi...
Bela: pa..shvatila sam da ne mogu bez njega
Ucker: hahahha...vi ste ludi...
Alfonso: nego dulce, si se cula sa advokatom?
Dulce: jesam juce...sve je u savrsenom redu...potpisala sam dokumenta i imanje je zakonito moje...
Bela: to je super dulce...
Dulce: ne mogu da ti opisem koliko sam srecna
Alfonso: verujemo ti...
Bela: nego alfonso i ja smo nesto pricali...i.posto sam sada trudna i...mislili smo da kupimo neku kucu u njujroku...tako da cemo..vec sutra poceti da se spremamo...
Ucker: Njujork?!
Alfonso: Da..
Dulce: zelite da zivite u njujorku?
Bela: pa...aaa...naravno...sto da ne...
Ucker: aa..ljubavi?
Dulce: ni slucajno! Ostacete ovde sa nama
Alfonso: ne dulce...ne zelimo da smetamo..a i vi imate mariju sada...
Bela: da..bolje je ovako...
Dulce: Dosta! Resili smo, ostacete ovde! Bela, kuca je prevelika za nas troje..ima mesta za sve, a ustalom...zelim da budem tu kad se ta mala beba rodi...
Bela: stvarno? Mozemo da ostanemo?
Ucker: naravno!
Alfonso: onda prihvatamo..moram priznati da sam zavoleo ovo mesto
Dulce. Hahaha...znala sam ja...
Bela: hvala vam...
Dulce i ucker: nema na cemu

[You must be registered and logged in to see this link.]

Posle predivne vecere smo otisli u sobu...marija je jos uvek spavala...ja sam se spremala da legnem kada me je ucker sprecio...
Ucker: dodji...
Dosla sam do njega...
Dulce: kazi ljubavi...
Ucker: imam jedno iznenadjenje za tebe
Dulce: stvarno?
Ucker: ..dodji...
Dulce: sta radis sad?
Ucker: moracu da ti zavezem oci maramom...

Uhvatio me je za ruku..i izveo iz sobe...
Dulce: ali marija..
Ucker: bela i alfonso ce je cuvati...idemo...

Hodala sam polako dok su me njegove nezne ruke drzale...vodio me je kroz sumu, osetila sam taj svez vazduh...zelela sam da sto pre stignemo...i onda sam osetila kako stajemo...
Ucker: sacekaj ovde sekund...

Stala sam...i cekala na njego znak...otisao je na minut i onda se vratio...

Ucker: dodji...

Usli smo negde, osetila sam njegove ruke kako mi skidaju maramu sa ociju...

Ucker: iznenadjenje...

Moje oci nisu verovale onomo sto vide...pogleda je bio prelep...oci su mi se ispunile suzama...nalazili smo se u kucici u kojoj smo proveli prvu noc zajedno...one noci kada je bila oluja...ali ovog puta kucica je bila savrseno spremljenja...nije bilo paucine, prasine...sve je bilo cisto..na stolu se nalazio veliki buket crvenih ruza, a svuda okolo svece...atmosfera je bila prelepa...svetlost sveca je cinila da ambijent bude prelep...
Dulce: uradio si ovo za mene?
Ucker: naravno mala...danas nam je godinu dana od kako smo u braku...
Dulce: ja sam potpuno zaboravlia...ne mogu da verujem....
Ucker: ali ja nisam...volim te ljubavi...
Dulce: i ja tebe volim bb...

Ponovo smo se poljubili...opet jedan od onih najlepsih poljubaca, onaj jedinstven...koji me uvek odvuce dalje od stvarnosti...njegovi dodiri na mojim ramenima, njegov dah...miris...njegovi poljubci su bili sve ono sto mi je bilo potrebno u tom trenutku...osetila sam kako mi odeca polako spada dok sam mu otkopcavala dugmice kosulje...
Hodali smo lagano ka krevetu ne prestajuci da se ljubimo...zelela sam da ovaj trenutak nikada ne prodje..i da ga se uvek secam.....
Polako me je polozio na krevet...i nastavio da me ljubi...
Ucker: volim te...
Dulce: i ja tebe volim...

I tada sam cula kako kapi kise padaju na prozor...ova noc ce biti isto onako magicna i prelepa kao i prva samo sto sam sada sigurna...da nece biti poslednja...vec samo jedna u nizu koju cu pamtiti do kraja svog zivota...

Kraj
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ~ Mio o tuyo ~   

Nazad na vrh Ići dole
 
~ Mio o tuyo ~
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Dulce Maria y Christopher Uckermann! :: *Off Vondy* :: *Web Novele*-
Skoči na: