I usred svega....TI.

Sta ako...?
Pitanje vredno miliona.

Mozda iz kukavicluka ili iz straha od nepoznatog. Straha da se izgubi veza koja je vec postojala. Straha da se izgubi osoba, koja, cak iako izgleda kao laz zbog nacina na koji je usla u tvoj zivot. Sta raditi kada se ceo tvoj zivot vrti oko jednog poljupca. Kada osecas kako ti jos uvek drhte noge prisecajuci se sta si osecala kada mi se priblizis. Nezamislivo nedostajanje. Zamisliti nezamislivo. Osetiti nesto sto ti glava ne dozvoljava. Pokusavati ziveti svoj zivot sto dalje od sveta koji je ucinio da stignes do ovoga gde se ja sada nalazim. Jedna rec. Dva slova. 50 posto mogucnosti. I jos uvek se pitas, sta bi bilo da sam rekla "da"?

Prva epizoda

Nikada nisam osetila toliko stvari u isto vreme kao sada vrativsi se u Madrid. Vratiti se 4 godine kasnije na mesto gde se zavrsila jedna era, jedna generacija. Osetila sam se cudno. Pogotovo zato sto je motiv mog povratka bio posao. Dobila sam priliku da snimim nekoliko pesama sa cuvnim Kotijem. To me je radovalo, ali pre 4 godine, mesec i nekoliko dana bas u ovom gradu, zavrsilo se nesto sto je za mene licno bio jedan ciklus, jedna generacija.

Za nekoliko minuta slecemo u Madrid. Moje oci su i dalje bile prikovane uz prozor, gledajuci nebo, dok su moje misli letele 4 godina unazad prisecajuci se tog poslednjeg zajednickog leta za Madrid.
Nedostajali su mi letovi puni Kristijanovih sala, Anainog smeha, beskonacnih razgovora sa Maite,Poncovog prisustva u mom zivotu i udaraca Kristoferovih nogu u moje sediste.

- Dulce, za nekoliko minuta izlazimo -Brzo sam okrenula glavu gledajuci Lusilja-
- Ok

Skinula sam slusalice i stavila ih u jedan od dzepova mog kaputa. Pogledala sam u mobilni kako bih proverila imam li propustenih poziva i poruka. Ponovo sam usmerila pogled ka prozoru gledajuci kako avion dodiruje zemlju. Cula sam priguseni glas pilota koji objavljuje kraj putovanja i zahvaljuje se na letu.

Sacekala sam da izadje i poslednji putnik iz aviona pre nego sto izadjem. Moje tamne naocare i moja tamna kosa su mi pomogli da ostanem anonimna i da stignem do auta koji me je cekao. Nedostajala mi je moja crvena kosa, bila je mnogo manje diskretnija, ali sam se bila navikla na tu boju.

- Izvinite -Malo sam se ispravila kako bih razgovarala sa vozacem-
- Recite gospodjice
- Hala sportova je mnogo daleko?
- Pa...oko 15 minuta bez saobracaja i ako budemo imai srece, zelite tamo? -Okrenula sam se kako bih videla Lusiljovu reakciju-
- Da, molim vas -On je odgovorio umesto mene. Ponovo sam se ispravila u sedistu auta uzivajuci u pejzazu.-

Ideja da se vratim na to mesto, iako samo da bih ga videla iz daleka, ispunjavala me je radoscu.
Dok smo putovali iskoristila sam vreme kako bih poslala poruke mami, Rodrigu i Kotiju obavestavajuci ga o mom dolasku. Dvadesetak minuta kasnije, kao sto je i rkao sofer, stigli smo do hale sportova. Stali smo ispred ulaza, salter je bio zatvoren.

-Zasto si zelela da dodjes ovde Dul?
- Zelela sam da se prisetim starih vremena. -Odgovorila sam mu neprestano gledajuci u pravcu ulaza

Jos uvek sam mogla da cujem vrisku svih tih ljudi pre izlaska RBD-a na binu po poslednji put. Ponovo sam se prisetila svih osecanja od te veceri, suza, zagrljaja. Magija od toga dana je jos uvek prisutna.
Nesvesno sam primetila svoje prste na svojim usnama. Nisam mogla da se ne nasmejem prisetivsi se i poljupca koji mi je Kristofer dao te veceri.

Druga epizoda

Isprativsi me do hotelske sobe, Luis mi je dao sat vremena da se okupam i sredim pre nego odemo do cuvenog Kotija.
Cim sam izasla iz kupatila cula sam svoj mobilni kako vibrira na stolu. Pozuila sam da se javim pre nego sto prestane da zvoni.

-Kako je ono najbolje u mom zivotu? -Nasmejala sam se cuvsi Rodriga sa druge strane slusalice-
-Pa sada malo bolje -nasmejala sam se-
-Kako je prosao let? Sve je u redu?
-Sve je super. Pomalo sam smorena zbog uspomena koje mi donosi ovaj grad.
- Dobro, to je normalno -Sela sam na kraj kreveta iskoistivsi tisinu-
- Na kraju, jesi li odlucio da li ces da pobegnes i da mi pravis drustvo?
- Voleo bih ljubavi. Imam previse posla, ali vidi -cuo se zvuk guzvanja papira- obecavam ti da cu pokusati, vazi?
-Ok, ne brini. -Cula sam lupanje na vratima -Rodri zvacu te kasnije
-Savrseno! cujemo se kasnije ljubavi
-Cao lepi -Spustila sam slusalicu i pozurila da otvorim vrata-

Lusiljo i ja smo izasli do kombija koji nas je cekao kako bi otisli kod Kotija kako bih uradila intervju sa njim i kako bi ragovarali o njegovoj saradnji na mom disku. On je veoma talentovan covek sa cudesnim umom. Sve sto je svirao zvualo je na poseban nacin. Bio je savrsen za ovaj projekat. U toku puta Lusiljo je iskoristio vreme kako bi usao na twitter. Po ceo dan je provodio na mobilnom tvitujuci, bio je cak gori i od mene. Nagnula sam se prema njemu kako bih videla sta gleda.

- Sta radis, spijuniras moj tviter? -blago sam se nasmejala-
- Svaki dan gledam tvitere svih vas -Nasmejala sam se i vratila na svoje mesto-
- Znas li nesto o bilo kome od njih? -Pogledala sam u Lusilja-
- Imate losu naviku da malo tvitujete tako da niko ne moze skoro nista znati o vama- Nasmejali smo se oboje- Ali poslednje je bilo o novoj Kristoferovoj devojci -Da budem iskrena, nisam ga uospte slusala ali iz nekog cudnog razloga cula sam ovo zadnje "Kristofer" i "nova devojka" i ponovo sam obratila paznju na to sto prica-

- Sta? Nova devojka?
- Da -Ne znam zasto sam se osetila tako cudno. U jednom trenutku sam se osetila smoreno, bez zelje za bilo cim-
- Poslednje sto sam cula je da je sa nekom Marijan Zapiko. Mislim...nisam nesto obavestena sad, ali to je poslednja vest koju sam cula
- Da ali mislim da su vec raskinuli. Mislim da je sad sa nekom devojkom iz Los Andjelesa -Nasmejala sam mu se usiljeno dok sam klimala glavom
- Pa super. Bas mi je drago zbog njega, mislim, ako je istinit taj trac.

Lusiljo je nastavio pricajuci mi o nekim stvarima dok sam ja nastavila o temi oko Kristofera. Stalno su mu izmisljali devojke i zasto bi ovo morao da bude izuzetak. Na kraju krajeva st mene to briga. On je bio moj kolega iz grupe. Sa njim sam prozivela neverovatne stvari u RBD-u. Ali kada se grupa raspala, svako je otisao na svoju stranu.
Konacno smo stigli u Kotijev studio. Bila sam mu zahvalna jer me primorao da se ne vracam vise na jednu te istu temu.

Koti nas je primio sa jako toplom dobrodoslicom. Razgovarali smo nekoliko sati. Razgovarali smo o njegovim projektima, pricala sam mu ideje koje imam oko diska i milion puta mu se zahvalila na saradnji.
Ljubazno nas pozvao na rucak, sto nismo mogli da odbijemo. Bila je to dobra prilika da procesljamo detaljnije ono sto nameravamo da uradimo.
Tokom rucka pojavila se tema o RBD-u. Bilo je neverovatno gledati sa kolikim divljenjem prica o poslu koji smo ostvarili kao grupa.

- Dobro Dulce, razgovarali ste o mogucem povratku ili necemu slicnom?
- Pa, mislim da smo o tome svi razmisljali. Ali ne verujem da je to moguce sad jer znas, svako od nas je usmeren ka svojim projektima.
- Naravno, razumem. Sad je vreme da svako od vas radi ono sto najvise voli, da tako kazem.
- Upravo tako, sada je svako sa svojim stvarima. -oboje smo se nasmejali-
- Uostalom, neki ne zele povratak. -Lusiljo se obratio Kotiju-
- Ne zele? -On je odgovorio zaintrigiran. Pogledala sam u Lusilja takodje zaintrigirana zbog onoga sto je upravo izgovorio-
- Naravno. Naaprimer, Maite, crnka -Koti je klimnuo glavom- ona sad trenutno ne vidi to kao moguce zbog svih projekata koje imaju oni sami i Kristofer...
- Ko je Kristofer? -Brzo ga je prekinuo kako bi ga pitao-
- Kristofer je onaj koji je bio moj par. Koji je svirao bubnjeve. Svetlo smedj, sa bradicom. -Odgovorila sam praveci pokrete rukama pokazujuci na bradu-
- Ahh, ok, ok. Sad znam ko je -Nasmejala sam se zadovoljno jer ga je prepoznao-
- Pa, rekao je pre nekoliko dana da on ne bi ucestvovao u povratku RBD-a
- Dobro...mislim da je to, normalno, ne? da sad u ovom trenutku ne mozemo da ucestvujemo u povratku -Pokusavajuci da ga opravdam-
- To je savrseno razumljivo. Na kraju, cak i razumem. Kada vidis da tvoj karijera ide dobrim tokom i dobijas dobr

Igrala sam se neprimetno sa viljuskom razmisljajuci o onome sto je rekao Lusiljo. Oduvek mi je govorio da cuvam svoje prijateljstvo sa Kristoferom jer se moze lose protumaciti ako ne prestajem da ga spominjem.
Uostalom osetila sam kako me svaka stvar koju otkrijem o njemu zaintrigira. Svaki put kada bih cula njegovo ime ili mi ga spomenu osetila sam jak pritisak u grudima koji me zbunjivao.

Treca epizoda

Proveo sam nekoliko meseci obilazeci ceo svet. Sakupljajuci ideje i projekte. Trebalo mi je da odrzavam misli zauzetim. Ponekad sam dopustio sebi prikazivanje u javnosti na dogadjajima, izlozbama i ostalim stvarima. Jedino drustvo koje sam imao bila je moja mama ponekad i ljudi sa kojima sam radio. Bilo mi je potrebno da pronadjem samog sebe. Vec sam nekoliko dana osecao kako ja nisam ja. Ono sto mi je ostalo bilo je vreme. Tako da sam pokusavao da se vratim u formu. Oduvek sam zeleo da treniram boks i mislim da je to bio trenutak za to.

Ostao sam iskren prema sebi, nedostajali su mi ljudi na nacin na koji nikad nisam mogao ni da zamislim Mozda je zbog datuma, i zato sto ce jos malo Bozic. U poslednje vreme stalno razmisljam o stvarima koje sam mogao da uradim u proslosti. Trenucima koje sam mogao da iskoristim.
Poslednja vest koju sam cuo o svojim kolegama preko drustvenih mreza bila je neka beleska gde su izasle slike Dulce sa nekim deckom, verovatno njenim deckom. Zbog nekog "cudnog" razloga nisam mogao da prestanem da ramisljam o tim slikama. Nikada nisam bio obuzet time sto mediji govore ili ne govore. Ali ta vest i ta veza su postali moja opsesija. Saznao sam da se udala njena sestra i da je njena pratnja na tom vencanju bio on. Kako su takodje otisli na put u Kinu i ko zna sta sve ne. Ja sam do td zavrsio svoju vezu sa Marijan, sa kojom sam sada u prijateljskim odnosima.

- Bebe! Zemlja zove bebea! -Osetio sam udarac u glavu-
- Izvini Ani, razmisljam o nekim stvarima -Anaí me je uhvatila za ruku. Nasmejao sam joj se dok sam joj jace stegao ruku-
- Sta se to desava bebeu?
- Pa...ni bebe ne zna -nasmejao sam se- Ali, nema veze, sta si mi ono govorila? -Anai je prekrstila ruke na stolu gledajuci me bez prestanka-
- Govorila sam ti otome kako sam pre neki dan bila sa Krisom. Mnogo sam se obradovala videvsi ga ponovo
-Ja ga vec ugo nisam video. Zapravo najvise sam u kontaktu sa tobom i Poncom koji me ponekad obavesti sta ima novo kod mene
- Ais Poncito -Nasmejao sam se blago dok sam pomerao glavu sa jedne strane na drugu negirajuci-
- Cuj Ani
- Sta je bilo -Naslonila je svoj lakat na sto, prislanjajuci glavu na jednu od svojih ruku. Gledajuci pazljivo-
- Iz radoznalosti, cula si nesto o Dul? to je samo radoznalost
- Pa...poslednje sto sam saznala je bilo pre nekoliko meseci kada sam je pozvala i kada mi je rekla da ce ici za Madrid da obavi neke stvarcice. Ali reci mi....ta radoznalost?

- Ne..nista. -Nagnuo sam se unazad i prekrstio ruke- to je samo radoznalost nista vise. Jer poslednji put sam se cuo sa njom preko tvitera da joj cestitam.
- Mmmm, u redu. Necu pomisliti ni na sta lose. -Nasmejao sam se kako bih skinuo vaznost sa te teme-
- Na nesto lose?
- Kris, poznajem te dugo. Ti nikad, nikad ne pitas nista iz radoznalosti. A Dul i ti ste imali nesto...tesko za razumeti.
- Ne pratim te -pogledao sam je ozbiljno-
- Dobro, ostavimo to -Anai me dotakla po nosu-
- Ne, reci mi, reci mi, molim te
- Pa Kris, Dulce i ti ste uvek bili jako bliski. Milion puta smo drustvo i ja razgovarali o vama.
- Ali imao sam isti odnos sa Dul kao i sa tobom -Brzo sam je ispravio. Anai je pocela da se smeje.
- Naravno! Ti i ja smo se takodje ljubili bez potrebe u Madridu -nasmejao sam se setivsi se tog trenutka-
- To je bilo zbog trenutnog emocionalnog napada, znas to

- Da naravno, a Ponco i ja se nismo poljubili a znas kako sam uzbudjena bila to vece. Celo vece sam vristala. Stalno sam plakala.
- To je bilo drugacije....uostalom, kasnije sam joj se izvinio. -Stavio sam ruke na sto, preplitajuci ih dok sam se prisecao one noci-

(Flashback)
Posao sam na binu cuvsi prve tktove pesme "Ovo Srce". Videvsi Ani kako place snazno sam je poljubio u celo. Kada sam izlazio video sam Pedra koji mi se osmehivao. I ja sam se njemu osmehnuo i klimnuo mu glavom. Otisao sam na mesto koje je bilo "moje" sve ove godine, uzeo jednu zastavu koju su bili bacili na binu i poceo da pevam.
Nisam mogao da prestanem da gledam to mesto. Prepuno ljudi. Ovo se zavrsavalo a ja sam bio nervozan ili cak jos nervozniji nego prvog dana.
Okrenuo sam se i kao magijom, moja nervoza je nestala cim sam ugledao Dulce. Prebacio sam zastavu preko ramena dok sam joj se polako priblizavao. Zavrsio sam sa pevanjem mog dela i odgurnuo stolicu koja se nalazila izmedju nas. Nisam mogao da prestanem da je gledam. Te veceri je bila lepsa nego ikad. Uhvatio sam je oko struka i pribio se uz nju. Osetio sam njenu levu ruku preko mog ramena. Moje oci su bile uprte u nju.
Odjednom sam je uhvatio za bradu, nervozan. Pogledao sam u stranu nekoliko puta dok ponovo nisam usmerio pogled prema njoj. I, pre nego sto sam mogao da razmiljam, poljubio sam je. Dotakao sam njene usne poslednji put. Nisam mogao da razmisljam, samo sam osetio kako se ona snazno privija uz mene.
Cuo sam vrisak ljudi izazvanih poljupcem koji Dul i ja dajemo jedan drugome. Razdvojili smo se gledajuci se, nasmejani. Nisam mogao a da se ne ugrizem za usnu nastavljajuci da upijam no sto je ostalo od tog poljupca.
Nervozan, ponovo sam pogledao ispred sebe, i uhvatio zastavu jako pre nego sto sam promenio ruku u kojoj sam drzao mikrofon. Osetio sam cvor u stomaku. Nesto sto nikada pre nisam osetio. Ali nije moglo biti od polupca. Nije bio prvi put da se Dulce i ja ljubimo. Nisam mogao da je pogledam. Bilo me je sramota da to uradim. Malo po malo sam joj se priblizavao ali nisam prstajao da gledam u ljude ispred sebe. Pogledali smo se u isto vreme nasmejani dok sam je grlio i pribijao uz sebe. Nisam mogao da prestanem da se smejem dok sam je milovao po ramenu. Ostali smo zagrljeni do kraja pesme.
Dulce i ja smo ostali tako i nekoliko trenutaka duze nakon sto se pesma zavrsila. Nisam znao sta cu joj reci kad me bude pitala za objasnjenje. Brzo sam je pustio i otisao iza scene kako bih sacekao drugu pesmu. Kristijan je dosao za mnom smejuci se ugledavsi me.
Dul i ja smo proveli ceo koncert gledajuci se. Mislim da je bila pomalo zbunjena zbog poljupca. Znao sam da cim se zavrsi koncert moram da se suocim sa njom.
Do kraja koncerta sam pokusavao da se priblizim samo onoliko koliko je neophodno. Nisam zeleo da je jos vise zbunim. Kada se koncert zavrsio svi smo otisli do kombija koji nas je vozio nazad u hotel. Dulce je izbegla celu ekipu tako sto je sela pored mene. Kada smo stigli u hotel, svako od nas je otisao u svoju sobu da se tusira, pre nego sto se svi sastanemo na veceri.
Istusirao sam se sto sam brze mogao. Izasao sam iz sobe uputivsi se direktno ka Dulinoj sobi. Zeleo sam da joj se izvinim i zeleo sam da to sto brze uradim.
Pokucao sam na vrata njene sobe i cekao njen odgovor. Mislim da nikad nisam bio nervozniji nego sad. Nisam zeleo da unistim odnos koji sam imao sa njom zbog tog poljupca. Protrljao sam lice rukama nekoliko puta dok nisam cuo kako se vrata otvaraju.

- Ah! Cao Kris -Dul mi se nasmejala pomalo nervozno-
- Mogu da udjem? -Pokazao sam joj na sobu- Voleo bih da razgovaram sa tobom...u vezi onoga sto se dogodilo na koncertu.
- Ehh naravno, udji -Brzo je otvorila vrata i sklonila se u stranu. Brzo sam usao u sobu i zastao na sred sobe cuvsi zvuk zatvaranja i zakljucavanja vrata. Okrenuo sam se gledajuci je dok sam nervozno uplitao ruke-
- Zeleo sam da se izvinim zbog...poljupa -Dulce me je gledala pravo u oci. Drzala je ruke u dzepovima pantalona-
- Ne brini nista, stvarno. Samo...jedno pitanje
- Da?
- Zasto si me poljubio? -Dul mi se polako priblizila-
- Pretpostavljam da...sam pustio da me ponese. Izvini -Dul me jako zagrlila. Zagrlio sam je oko struka zatvorivsi oci-
- Ok, ne brini
(Flashback)

- I sledeci put se nosi znas vec gde... -Anai me gledala smejuci se-
- Izvini...-nasmejao sam se- Razmisljao sam, o stvarima
- Da, o Dul
- Naravno da ne-Ustao sam pretvarajuci se-
- Ako te interesuje, ici ce i u Los Andjeles takodje. Tako da ne budi jos gluplji nego sto jesi i zovi je jednom. -Okrenuo sam se gledajuci je-
- Zasto da je zovem? Ne...jos bolje, sta da joj kazem?
- Kris, molim te. To je Dul, okej? -Okrenuo sam se gledajuci kroz prozor-
- Pa, to i jeste problem...

Cetvrta epizoda

Anai je provela ceo dan ubedjujuci me da pozovem Dul da bih je pozvao makar na kafu. U ovom trenutku se kajem sto sam pozvao Ani kod mene da se malo ispricamo. Smorilo me slusajuci sve vreme jedno te isto. Jer tvrdoglavost niko ne moze da pobedi. Seli smo u dnevnu sobu kako bi popili kafu. Iskoristio sam njenu tisinu kako bih promenio temu.

- Dobro, dosta price o meni -Nasmejao sam se dok sam se namestao na sofi gledajuci je. Anai je uzela gutljaj kafe i nasmejala se gledajuci me i praveci face-
- Budalice
- Znam. Ali dobro, pricaj mi kako ti ide sa Manuelom?
- Ais bebe, sta mogu da ti kazem. Srecna sam.-Nasmejao sam se videvsi je. Lupila me je po faci jer je mislila da joj se smejem. Poceo sam da e smejem i uhvatio je za ruku-
- Ne, stvarno. Zaista mi je drago zbog tebe bebe. Vidi se da si srecna.
- Srecna sam
- Stvarno Manu je likcina
- Da, jeste. Ali nemoj da mislis da sam zaboravila na svoju temu ehh -Poceo sam da se smejem trljajuci lice rukama ponovo je gledajuci- Bebe
- Sta...
- Sta te usporava? To je isto kao kad bi pozvao Maite ili Krisa ili Poncita, zasto toliko razmisljas?
- Pa u tome i jeste problem... Ne znam zasto se toliko mislim. Istraumiram se, od tolike price o njoj
- Nemoj mi reci da si...-Otvorio sam oci najvise sto sam mogao. Istog trenutka sam ustao i stao ispred nje sa rasirenim rukama-
- Zaboga, otkud ti to. Lose ti je, ehh, stvarno -Ani je ustala i stala pored mene uhvativsi me za ruku-
- Nego?
- Necu je zvati Ani -Prekrstio sam ruke gledajuci je. Bili smo nekoliko minuta u tisini-
- Bebe...-Pogledao sam je smejuci se- Nemoj da se smejes
- Ne mogu nista drugo Ani -gledao sam je smejuci se- Slusaj se zaboga
- Dobro, necu vise insistirati
- Jos bolje -Udahnuo sam sa olaksanjem smejuci se videsi Aninu ljutnju zbog toga-
- Samo jos nesto
- Da cujem -prekrstio sam ruke slusajuci je
- Ono sto ste Dul i ti proziveli je nesto prelepo. Deliti jedno tako veliko iskustvo sa njom tokom RBD-a je tlo koje si vec osvojio. I mislim da to trebas iskoristiti a ne dopustiti da se vasa prijateljska ili kakva god veza koju imate... izgubi. Kris ozbiljno. Nacin na koji se gledate, nije nacin na koji se gledamo svi ostali. Nije glupost, ti to znas. -Gledao sam je slusajuci svaku rec koju je govorila. Napregnuo sam vilicu-
- Razmislicu
- Obecavas? -Anai je pruzila mali prst kako bih joj dao moj. Nasmejao sam se dok smo ukrstali prste-
- Hvala ti, stvarno. Mnogo volim da razgovaram sa tobom.
- I ja isto moj misicu bebeci!
- Iako si ponekad pomalo dosadna. -Poceo sam da s smejem i zagrlio sam je-

Ostali smo tako razgovarajuci josmalo o svojim stvarima. Ne mogu da se setim razgovora koji smo kasnije vodili. Da budem iskren, nisam prestajao da se vracam na jedno te isto. Ani je uspela da me zbuni temom, probudila mi je sumnju svojim recima.
A sta ako se desilo nesto izmedju Dul i mene? Bilo je nesto nestvarno. Ona i ja smo imali svoje ludosti, to je tacno. Ali nikad nismo presli na nesto vise, nismo ni pomisljali. Samo smo voleli da budemo zajedno.

Vec je bilo podne, Anai se pozdravila sa mnom. Setila se da mora da uradi neke stvari. Nisam insistirao na tome da ostane jer sam zeleo da iskoristim vreme da se istusiram i opustim.

{ }

Cim sam izasla iz bebeovog stana uzela sam mobilni i potrazila medju svojim kontaktima. Pocela sam da lupam Krisu na vrata dok sam okretala broj. Cula sam Krisov glas koji me obavestava da dolazi. Znala sam da on nece napraviti prvi korak, tako da sam morala ja da ga napravim. Npokon sam osetila kako se vrata otvaraju i veza se uspostavila.

- Brzo bebe, javi se, za tebe je! -Bacila sam mu mobilni kako bi se javio. Bila sam histericna. Ali osetila sam se osetila kao prava Selestina-
- Za mene? -Cula sam kako glas preko telefona govori-
- Brzo, javi se, hitno je!

{ }

Uzeo sam mobilni koji mi je Ani bacila nervozno i prislonio ga na uvo.

- Halo, ko je to? -Ani me je gledala nervozno-
- Ani? -Glas preko telefona mi je zvucao poznato-
- Nije Ani, Kristofer je, ko je to? -Anai je skoro pocela da gricka nokte dok se nervozno smejala-
- Kris! Sta, sta ima? ja sam, Dul -Kada sam se uverio da je ona pogledao sam u Ani sirom otvorenih ociju. Savio sam ruku preko mikrofona kako bih rekao nekoliko stvari Ani-
- Moze li se znati sta dovraga radis?
- Licilo mi je na zajebanciju tvoje "Razmislicu" -Ani je ponovo usla zatvarajuci vrata za sobom-
- I sta bih sad trebao da joj kazem? -Cuo sam kako Dul pita da li sam jos uvk tu. Ani mi je stavila telefon na uvo tako da skoro nije pao na pod. -Da, da, izvini, jos sam tu
- Ah, ok! Kako ide? Kako mi je drago da te cujem
- Veoma dobro, hvala, ti? Kako je?
- Ne budi glup zaboga -Anahi je prosaputala prilepljena uz mene. Uhvatila me za ruku i prilepila glavu uz mobilni kako bi sve cula-
- Isto veoma dobro. Cemu dugujem cast sto si me pozvao? -Anai je stala nasuprot mene praveci pokrete rukom dok je tiho govorila
- Reci joj da si se setio nje -Stavio sam joj ruku na usta
- Nicemu posebnom...-zatvorio sam oci videvsi pokrete koje pravi -Bio sam ovde sa Ani razgovarajuci i setili smo se tebe, zato sam te pozvao
- Nadam se da me niste kritikovali
- Neeee, zaboga -Ani je prekrila usta smejuci se. Cuo sam kako se Dul smeje sa druge strane i nisam mogao da se ne nasmejem-
- Dobro...ovaaaj, dacu ti Ani, okej? -Udario sam se nekoliko puta u celo dlanovima ruku-
- Mnogo mi je drago sto sam te cula Kris.
- I meni -nasmejao sam se- Cuvaj se, ljubim te
- Ljubiim te -Dao sam telefon Ani. Bacio sam se na fotelju sa rukama preko cela. Okrenula mi je ceo zivot-

{ }

- Duul! Kako si ljubavi? -Posmatrajuci kako me Kris gleda dosta ljutito-
- Ani! Pa veoma dobro, a ti, kako si? Tamo razgovaras sa Kristoferom, zar ne? -Pocela sam da se smejem dok sam sedala pored Krisa da bi cuo-
- Da ovde, malo mazim bebea -Stavila sam ruku na Krisova ledja kako bi se smirio-
- Super, ne znas kako mi nedostajete. Kad cemo se naci negde makar da popijemo kafu ili nesto slicno, sta mislis?
- Moze! Gde si sad?
- Pa u Meksiku. Pre nekoliko dana sam dosla iz Spanije.
- Mi smo u Los Andjelesu.
- Ja cu tamo a nekoliko dana. Da vas zovem da se vidimo?
- Bolje zovi bebea -Kris me gledao ljutito negirajuci glavom-
- Ok. Ovaj, mozemo da pricamo?
- Naravno! Da te zovem kasnije da razgovaramo?
- Savrseno
- Pa dobro, nista, zvacu te kasnije
- Cekaaaj
- Reci, reci!
- Daj veliiki poljubac Krisu od mene, vazi? -Nasmejala sam se od uva do uva-
- Naravno! -spustila sam slusalicu-

Ostala sam tu pored ljutitog bebea smeseci se da vise nisam mogla. Kris me je gledao veoma ozbiljno. Znala sam da ce mu zasmetati ali poznavala sam ga i znala sam da on nece nista uraditi.

- Zasto se smejes na takav nacin? -Naslonio je glavu na jednu od svojih ruku-
Rekla mi je da ti dam jedan ogorman poljubac -i dalje se smeseci-
- Dobro i sta s tim. I tebi je rekla da ti salje poljubac
- Nijeto sto je ona to rekla, nego kako je to rekla -Kris je protrljao lice rukama veoma ozbiljan-
- Skini taj izraz vise bebe
- Nisi shvatila da sam ispao idiot?
- Smiri se. Rekla mi je da za nekoliko dana dolazi u LA i da ce te zvati da te vidi
- Da nas vidi. Oboje. -Ispravio sam je, pokazujuci na nas oboje-
- Dobro, da. Ali ja idem sutra, tako da ce videti samo tebe.
- Ani neverovatna si, stvarno -Poljubila sam ga u obraz i ustala-
- Znam da to kazes iz najbolje namere -pomilovala sam ga po ramenu- Idem, vazi?
-Ok...-Kris je ustao i ispratio me do vrata-
- Nemoj da si smoren, okej? bice sve u redu
- Da, sigurno....-Poljubila sam ga u obraz-
- Videces da hoce. Cuvaj se medvedicu -Nasmejao se dok je odmahivao glavom-
- Cao Selstina

{ }

Sedela sam na stolici dok sam ocekivala Anin poziv. Otkad sam spustila slusalicu nisam mpgla da prestanem da se smejem ni na trenutak. Bilo mi je mnogo drago sto sam cula njegov glas posle toliko vremena. Niko nije mogao da zamisli koliko mi je ndostajao. Poceo je da me plasi taj novi osecaj koji se probudio u meni jos od kad mso bili u Madridu.
Hvala Bogu da Rodrigo nije bio kuci kada me je Kris zvao sa Aninog mobilnog, posle bih mu morala objasnjavati zasto se smejem. A cak ni ja ne znam zasto.