Dulce Maria y Christopher Uckermann!
Dobrodosli na 4um o Dulce i Christopheru!

Dulce Maria y Christopher Uckermann!

Welcome!
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:50 pm

EPIZODA 19

Roberta je bila veoma nervozna, i primecivalo se.

DIEGO: Roberta, smiri se, ako hoces, mozes da mi ispricas nekog drugog dana. (ustvari, bio je veoma radoznao i hteo je da sazna sve)
ROBERTA: Ne!! Ne mogu vise da cekam... Znam da ce te povrediti ovo sto cu ti sad ispricati. (gledajuci ga u oci) Zato ti nisam rekla ranije, ali imas prava da znas.
DIEGO: Dodji, Roberta, ispricaj mi... (veoma nervozan, uplasen zbog onoga sto bi mu mogla ispricati)
ROBERTA: Dobro, sve je pocelo kad je tvoj tata izasao iz zatvora. Na pocetku, izgledalo kao da je zaboravio na nas, ali, 2 meseca otkad je izasao, pocela sam da dobijam poruke u kojima mi je pretio. Na pocetku, nisam to shvatila kao nesto vazno i nisam ni mislila da bi mogao nesto od toga da uradi. Ali, svaki put su pretnje bile sve gore, pretio mi je sa nekim veoma ruznim stvarima, ali svejedno nisam mnogo obratila paznju na to, ali, jednog dana... (u stanu Diega i Roberte koji su njih dvoje kupili) ... Ja sam bila sama, ti si bio otisao sa Giovannijem i Tomasom. Ja sam spavala u krevetu potpuno gola, jer smo prosle noci... (Diego ju je razumeo i klimnuo je glavom) Pa, cula sam neku buku i probudila sam se, pogledala sam ispred sebe i videla sam tvog tatu, koji me je gledao, mnogo sam se uplasila, jer sam bila gola, i u porukama on mi je pretiosa... (tesko je to izgovorila) Pa... S tim da ce da me siluje...
DIEGO: Sacekaj... Moj tata te je silovao? (u potpunom cudu)
ROBERTA: Ne... Ali jeste probao. (Roberta se skroz unervozila dok se prisecala tih uzasnih trenutaka) Tvoj tata mi je prisao, i probao je, ali, hvala Bogu, usepla sam da ga sutnem. (dok je ovo govorila, oci su joj se napunile suzama) I uspela sam da izadjem, obukla sam se kako sam mogla i otrcala ka skoli.
DIEGO: Ne mogu da verujem. (stavljajuci ruke na glavu)
ROBERTA: Ali to nije sve. (Roberta je jos uvek imala suze u ocima, i Diego je podigao glavu, veoma uplasen) Tad sam shvatila da bi tvoj tata mogao da uradi bilo sta da me razdvoji od tebe, to je bilo ono sto je on hteo. Nastavio je da mi salje poruke, i ovog puta, pretio mi je da ce me ubiti, i probao je. Jednog dana sam ga srela na ulici, ili, bolje receno, on je pronasao mene, podigao me je i poveo u jednu malu ulicicu, i ovog puta, tvoj tata je imao jedan noz, zbog cega mi je bilo veoma tesko da pobegnem od njega, uhvatio me je za vrat i zabo mi je noz. (suze su joj padale iz ociju, Diego ju je gledao u cudu) Probao je da me ubije, ali, hvala Bogu, samo mi je napravio oziljak, pogledaj... (podigla je malo majicu i pokazala mu jedan oziljak sa desne strane, ispod rebra. Bio je dosta dubok oziljak, jer je Leon tako hteo, nije je bas ubio, samo je hteo da je uplasi i pretio joj je da ce je ubiti ako se opet bude priblizila Diegu. Ona je otrcala uprkos rani, otisla kuci i sama sebi zalecila ranu, jer nije htela da ide u bolnicu, iako su je posle, kad je vec zivela izvan Meksika s njima, Santos i Lupita naterali da ode, i morala je da ostane tamo par dana jer se rana inficirala) Uspela sam da pobegnem od njega, kako sam mogla, izasla sam, i opet mi je pretio da ce me ubiti ako me opet bude video blizu tebe, i ako se ne udaljim od tebe, da ce uraditi nesto uzasno i meni i tebi. Otrcala sam, otisla sam kuci i zalecila ranu. Bila sam veoma uplasena, i vise ne samo zbog toga sta bi mogao da uradi meni, vec i za to sta bi mogao da uradi tebi. Shvatila sam da je tvoj tata bio ozbiljan, i mnogo sam se uplasila. (nije mogla vise da izdrzi i plakala je, ali je nastavila da prica) Zato sam tog popodneva prvim autobusom otisla iz Meksika. Mislila sam da ce se time sve zavrsiti, ali me je tvoj tata svugde pratio, ucinio mi je zivot nemogucim, hvala Bogu sto sam pronasla Santosa i Lupitu, koji su mi pomogli da povegnem od njega... U trecem mesecu trudnoce sam saznala da sam trudna, bas kad sam cula na vestima da je tvoj tata nestao, htela sam da se vratim u Meksiko, ali nisam mogla zbog trudnoce. (neko vreme je cutala, dok je Diego stavio ruke na glavu, zacudjen, i oci su mu bile crvene... Nije mogao da veruje, njegov tata je bio kriv za to sto je Roberta otisla. Bolelo ga je mnogo sto je Leon uradio to Roberti, znao je da je hteo da mu unisti zivot, ali nikad mu nije palo na pamet da je mogao da proba da siluje i da zabode noz Roberti da ne bi bili zajedno, zar je toliko mrzeo Robertu?? Vise bi mu se svidelo da je probao da ubije njega samog nego Robertu... Roberta je plakala i posmatrala Diega, znala je da ga je bolelo mnogo sto je njegov otac mogao da uradi tako nesto. Iznenada, Diego je ustao sa sofe, veoma ljut, Roberta ga nikad pre nije videla takvog)

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:50 pm

NASTAVANK:

DIEGO: On je jedan beep, ne zasluzuje da zivi, uopste ne razumem ovaj nacin unistavanja mog zivota. (vice) I ti! (okrene se ka Roberti, koja je sedela na sofi, gledala Diega i plakala) Sto mi nisi nista rekla?? Moj tata je samo hteo da nas rastavi!!! I uspeo je!!
ROBERTA: Ali shvati me, mnogo sam se plasila, nisam znala sta da radim, i znala sam da ces ti patiti.
DIEGO: Oj je jedan imbecil!!! Mrzim ga!!! I ti si isto kriva sto si ga pustila!!! (besan, vice, okrenuo se ka zidu, sve je bilo tiho, samo se culo Robertino plakanje. Diego je seo na sofu i stavio ruke na glavu, njegove suze su padale na pod)
ROBERTA: (poklekne ispred njega) Izvini, znam da sma ja kriva sto mu se nisam suprotstavila i sto ti nista nisam rekla, ali mnogo sam se plasila, nisam znala sta da radim, znala sam da ces ti pobesneti ako ti ispricam i da bi bio spreman na napravis neku ludost. Nikad necu sebi moci da oprostim to sto sam uradila, otisla sam bez pozdrava, ne znas koliko se kajem, stvarno, sve sto sam dobila time je to sto sam te izgubila zauvek, molim te, oprosti mi!!!! (placuci)

Cuvsi to, Diego je podigao glavu i pogledao je u oci, koje su bile pune suza.

DIEGO: Izvini, svaljujem krivicu na tebe, kad je za ovo kriv samo moj tata, gledaj... (obrisao je suze, iako je nastavio da place) ...Mozda to i nije bila najbolja odluka, ali ako si ti mislila da je to najbolje, u redu, jedini koji je ovde kriv je moj tata, stvarno, oprosti mi. (naskocio je na nju da je zagrli, nije mogao vise da izdrzi i poceo je da neutesno place u Robertinim rukama, Roberta ga je isto grlila i isto je plakala, ali se trudila da ga smiri. Neko vreme su se grlili, dok se Roberta nije malo razdvojila od njega, i lica su im ostala veoma blizu. Bili su strasno blizu, gledali su se pravo u oci, koje su im oboma bile veoma crvene od tolikog plakanja...)

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:50 pm

EPIZODA 20

Diego se priblizavao sve vise dok nije dosao do Robertinih usana.Morao je ponovo da poljubi te usne koje nije ljubio vec 6 godina, i sad kad je znao zasto je otisla, trebao ju je jos vise.Roberta je primetila da Diego hoce da je poljubi i prepustila se. Poljubili su se nezno, sa puno zelje i puno ljubavi. Poljubac je dugo trajao. Dik ju je ljubio Diegu je pala suza iz oka.Razdvojili su se ali su jos uvek bili jako blizu. Zagrlili su se nezno, Diego joj je sapnuo...
Diego: Nisam mogao da te zaboravim. Jos sam zaljubljen u tebe, volim te-Roberta se nasmejala
Roberta: Da je bilo do mene, nikad ne bi otisla. I ja tebe volim
Diego se udaljio, pogledao je u oci i nasmejao se. Ponovo se priblizio i poljubio je strasno. Roberta, koja je klecala ispred sofe, se ustala i odgurnula ga da legne na sofu, i Roberta je sela na njega. Dugo su se ljubili sve dok Diego nije zavukao ruku ispod njene maice. Kada je Roberta to primetila udaljila se i Diego je sklonio ruku.
Diego: Izvini...mislio sam da ti
Roberta ga je pogledala , nasmejala se i na uvo mu sapnula
Roberta: Bolje je da odemo u sobu
Roberta se ustala i Diego je krenuo za njom. Uhvato ju je oko struka i poceo je da je ljubi u vrat. Usli su u sobu i dok su se ljubili zatvorili su vrata. Polako su se skidali i na kraju su pali na krevet. Vodili su ljubav kao pre sest godina. Kasnije su zaspali.
Sledeceg jutra Diego se probudio i video je Robertu kako spava na njegovim grudima. Pomazio ju je po obrazu,gledao ju je i na glas rekao
Diego: Konacno opet zajedno, imao sam uzasnu zelju da ponovo budem s tobom, niko nas nece rastaviti-nezno joj je poljubio celo i Roberta se probudila
Diego: Dobro jutro ljubavi, kako si spavala?
Roberta: Godinama nisam tako dobro spavala, bio si super
Diego: Ni ti ne zaostajes, hvala ti sto si ucinila da se tako osecam
Roberta: a kako se osecas??

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:51 pm

NASTAVAK:

Diego: Jako srecno, pogotovo sto si opet u mojim rukama, ne mozes da zamislis koliko sam srecan-govorio je to dok joj je mazio lice. Ona se nasmejala i poljubila ga
Roberta: I ja isto- ostala je zamisljena i Diego ju je pogledao
Diego: Sta ti je ljubavi?-rekao je dok je ona bila u svojim mislima
Roberta: Nikad nisam mislila da cu opet biti s tobom...mislila sam da mi nikad neces oprostiti, mislila sam da sam te izgubila zauvek-rekla je gledajuci Diega
Diego: Ljubavi, i ja sam mislio da necu moci da ti oprostim, ali sad te razumem i znam da si to uradila da te ne povrede
Roberta je postala tuzna i Diego ju je utesio
Diego: Ne budi tuzna...izgubili smo sve ove godine zbog mog tate, ali sad hocu da nadoknadim sve sa tobom i sa Pablom, naravno ako hoces?-rekao je to slatko dok ju je ljubio
Roberta: da, naravno-smeje se
Poljubili su se strasno. Ona se ponovo na slonila na njegove grudi dok ju je Diego snazno grlio. Diego je podigao glavu i video sat...
Diego: Kasnim- ustao se brzo i obukao pantalone
Roberta je sela i pokrila se cebetom, gledala je Diega kako trci na sve strane i trazi odecu, dok se ona smejala. Iznenada Diego je stao i Pogledao Robertu koja se smejala
Diego: Zbog cega se smejes?
Roberta: Tebi, ne mozes da zamislis kakvu facu imas, kao...-nije mogla da zavrsi jer se Diego bacio na nju i poceo je da je golica-hahaha prestani Diego...Hahaha!!!
Diego: Kakvu facu imam- rekao je dok ju je golicao
Roberta: Prestani Diego!!! Ne mogu vise, hahaha!!!! Budalice, imas facu budalice-Diego ju je i dalje golicao-Prestani Diego-ozbiljno-Kasnis- Diego je prestao, podigao je glavu i pogledao Robertu
Diego: Znam...ali vise volim da budem stobom, uostalom neces me se tako lako resiti
Ponovo ju je golicao ali ovaj put neznije. Ljubio ju je i ponovo su vodili ljubav. Posle se Diego istusirao, a Roberta je napravila dorucak.Diego je izasao iz kupatila, uhvatio je Robertu oko struka i poljubio je u vrat.
Dieo: Cao ljubavi, vidimo se kasnije, volim te
Roberta: I ja tebe-ljubi ga
Diego je otisao na posao, Roberta je doruckovala, iznenada cula je melodiju mobilnog koji nije bio njen, pogledala je sofu i videla Diegov mobilni, javila se...
Roberta: Da?
X: Ko si ti, gde je Diego?- bio je to zenski glas, Roberta je htela da zna ko je to
Roberta: Ja sam ...- nije smela da kaze da mu je devojka- Diegova drugarica, ostavio je mobilni juce, ko si ti?
Natalija: Devojka

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:51 pm

EPIZODA 21

Natalija: Devojka-bila je ljuta, Roberta se ukocila i nije znala sta da kaze-Uf cuce me ovaj decko! A ti vestice ostavi na miru mog decka, jesi svatila?-Nije dala Roberti vremena da odgovori vec je spustila slusalicu
Roberta je jos uvek bila zbunjena , zavrsila je dorucak iako nije bila gladna, probudila je Pabla i odvela ga je u skolu. Kada se vracala kuci prosla je pored Diegove diskografske kuce, i odlucila je da udje.
Sekretarica: Da, naravno-prica na telefon-Sad cu vas usluziti-rekla je Roberti-dobro,zvacu te posle, cao. Sta zelite?
Roberta: Hocu da pricam sa Diegom
Sekretarica: To je nemoguce, ima puno posla
Roberta: E pa mogue je-rekla je hodajuci ka vratima, sekretarica je krenula za njom ali je Roberta osla do vrata i otvorila ih
Sekretarica: Ne mozete da udjete-rekla je kad su vrata vec bila otvorena. Diego je gledao sta se desava
Diego: Jolanda pusti je da udje-rekao je kad je video Robertu-ja cu se pobrinuti, hvala-sekretarica je izasla i zatvorila vrata, a Roberta koja je vec bila unutra se priblizila Diegovom stolu
Diego: Jel se nesto desilo? Nedostajao sam ti?rekao je slatko dok se ustao i krenuo ka njoj
Roberta: Ovaj, zaboravio si mobilni-rekla je ozbiljno, Diego ju je zabrinuto pogledao, primetio je da nesto nije u redu
Diego: Roberta, sta se desilo?
Roberta: Zvala te je devojka na mobilni-rekla mu je ozbiljno dok ga je gledala ubistvenim pogledom-
Diego, zasto mi nisi rekao da imas devojku?
Diego: Ovaj...Roberta ja sam hteo da ra skinem sa njom odavno, odnos izmedju mene i Natalije je nikakav, sad hocu da budem s tobom, kunem se
Roberta: Ali trebalo je da mi kazes Diego, to me jako boli, i zao mi je nje...vidi se da tebi nisu nabili rogove
Diego: Ali su otisli bez reci, to boli vise-to je rekao bez razmisljanja, sto je ucinilo da ga Roberta besno pogleda
Roberta: Nis fer Diego-rekla je ljutito, dok je uzimala torbicu. Izasla je ljutito i zalupila vrata
Diego: Cekaj Roberta!-rekao je pre nego sto je izasla. Probao je da je uhvati za ruku...ali nije imao vremena jer je vec otisla
Pokajao se zog svega sto je uradio, seo je na stolicu i pozvao Nataliju
Diego: Natalija, moram da pricam s tobom, jel mozes da dodjes do moje kancelarije?...cekam te
Dugo je cekao dok nije dosla i usla u kancelariju.
Natalija: I ja moram ozbiljno da pricam s tobom. Gde si bio sinoc? Sa nekom devojkom, zar ne?-rekla je vicuci
Diego: Smiri se, bas zbog toga sam te zvao. Sedi..

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

NASTAVAK:

Natalija: Ah, prevario si me, zar ne? Ti si kreten Diego, ubicu tu devojku kad je nadjem
Diego: Natalija stvari izmedju nas nikad nisu isle dobro, to dobro znamo i ti i ja...ne pravi se da si uvredjena, oboje znamo da si ti bila sa drugim muskarcima-rekao je ozbiljno
To je bila istina, Natalija je bila sa drugim muskarcima, i Diego je to znao ali a nikje zanimalo jer nikad nije bio zaljubljen u nju. Za njega je ona bila samo jedna, jer je i on bio sa drugim devojkama, sa Natalijom je bio samo da bi zaboravio Robertu. Natalija je bila visoka devojka sa plavom kosom i plavim ocima, i bila je model. Ona je zanemela, mislila je da Diego ne zna da je ona izlazila sa drugim muskarcima, naravno ni ona nije bila zaljubljena u Diega, bila je s njim samo zato sto joj je Leon pre 6 godina predlozio posao. Rekao je da ce joj svaki mesec davati pare da nadgleda Diega.Naravno ona je pristala, i kasnije kad je videla koliko para ima Diego (posto ju je samo novac interesovao) odlucila je da nastavi.Toliko je bila ambiciozna da ga je pitala da se vencaju, iako to Diego nikad nije shvatio ozbiljno
Diego: Nasa veza nikad nije bila ozbiljna, i ti to znas,ne znam zasto si se toliko zainteresovala za mene. Ja sam te pustio da mi se priblizis jer sam iskreno bio jako lose. Bilo mi je lepo s tobom ali to je gotovo, sad hocu da nadoknadim sve sto sam izgubio ovih 6 godina. Vec sam poceo i jako sam srecan, tako da je gotovo, Natalija...-rekao je ozbiljno
Natalija(ustala se): Nece ostati na ovome!-izasla je iz kancelarije
Natalija je izasla iz diskografske kuce. Dok je setala nije znala sta da misli, preslusavala je sve sto joj je Diego rekao“Hocu da nadoknadim sve sto sam izgubio“
Natalija(tiho)To znaci da je nasao Robertu, ako sazna Leon ubice me...
U tom trenutku zvoni joj telefon
Natalija: Da...zdravo Leone
Leon: Jesi ti normana,ne znas da su se Roberta i Diego vec videli, rekao sam ti da necu da vidim Diega blizu Roberte
Natalija: Ne vici, Diego je raskinuo sa mnom
Leon: Moras da uradis sve moguce da ponovo bude s tobom, jel me slusas? Ako ne uspes trpeces posledice. Moras da ih rastavis kako znas i umes..

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

EPIZODA 22

Diego je u kancelariji i razmislja o tome kako se ponasao prema Roberti. Sad kad je ponovo bio s njom,opet ju je izgubio zbog gluposti. Bio je spreman da uradi sve samo da ponovo bude s njom.Razmisljao je o tome kako je predivna bila prosla noc i kako je bio srecan pored nje. Zato je bez razmisljanja izasao iz kancelarije i brzo otisao do Roberte.
Do tad ona je sedela na sofi i gledala tv pokusavajuci da ne misli na Diega, ali ono sto je rekao nije prestalo da joj se vrti po glavi. Iznenada je cula zvono i otisla je da otvori. Kad je videla Diega rekla je...
Roberta: Sta radis ovde, necu da te vidim?-rekla je pokusavajuci da zatvori vrata ali ju je Diego zaustavio i nekako je usao u stan dok je Roberta pokusavala da ga izbaci
Diego: moram da pricam s tobom...molim te..-.-rekao je kao da je preklinje
Roberta: Da cujem, st ahoces da mi objasnis, da je vise ne volis? To? E pa ne verujem ti-Diego se sve vise kajao zbog onoga sto je rekao-kad se setim ja sam ti sve ispricala,a ti mi i dalje govoris da sam te napustila-pocinje da place-ne znas koliko mi je bilo tesko da odem, i znas sta? Svaki dan se sve vise kajem...-nije mogla da zavrsi jer ju je Diego zagrlio. Roberta je naslonila glavu na Diegovo rame i pocela sve vise da place
Diego: Oprosti mi...molim te...ne placi-izmakao se da bi mogao da je pogleda-vec sam raskinuo sa Natalijom, kunem se. Hocu da budem s tobom. Znam da sam pogresio sto ti nista nisam rekao,ali ona mi nista ne znaci. Dugo sam cekao da se vratis da bi te sad ponovo izgubio-rekao je to dok joj je brisao suze-ne znam zasto sam ti ono rekao, iskreno jako se kajem. Nije mi bila namera da te optuzim,molim te, ne placi vise...-izgledao je bas iskreno
Roberta se odmakla od Diega
Roberta(placuci)Nije samo to Diego, zvali su me da mi kazu da ne mogu da ostanem u stanu...ostala sam bez kuce...sta da radim?-rekla je gledajuci ga u oci i placuci-sve mi ide lose!-Pocela je da seta po sobi
Diego ju je slusao i pratio pogledom pokusavajuci da je smiri, ali bezuspesno
Roberta: Od kad sam otisla zivot mi je bio grozan, jadino sto me je guralo napred je Pablo, i nada da cu se vratiti u Meksiko da....da budem s tobom, s mojom mamom i drugovima kao pre...ali sam shvatila da ovo ne mogu da promenim...i vidi, dosla sam i sta sam zatekla? Ti me lazes, mama me ne razume u vezi Pabla,dali su mi odkaz, nemam stan...ne mogu vise Diego!-rekla je dok je gledala u zid i plakala kao nikad pre
Diego ju je gledao. Nikad ej nije video tako unistenu, bolelo ga je sto je vidi takvu.Diego je dosao do nje (bila je okrenuta ledjima) uhvatio ju je za ramena i zagrlio
Diego: Ljubavi, ne brini se za stan, ja cu ti pomoci i od sutra pocinjes da radis sa mnom u diskografskoj kuci
Roberta: ne Diego-okrece se- necu da ti budem prilepak i takodje necu da mi pomognes oko stana

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

NASTAVAK:

Diego: roberta jel mozes bar jednom u zivotu da zaboravis ponos? Sutra pocinjes da radis sa mnom, jasno?-podize joj glavu-Uostalom podsecam te da ti imas iskustva sa muzikom, ili se ne secas?-smeje se-I nisi prilapak. A stan cu ti ja platiti za ovaj mesec jer necu dozvoliti da moj sin i zena koju volim zive na ulici, dobro? Ili mozda hoces da zivis sa mnom...-rekao je kao da se sali ali od kad je saznao da ima sina sa Robertom uvek je zeleo da budu slozna porodica
Roberta(prestala je da place i slusala je Diega) Ne, mozda u buducnosti budemo ziveli zajedno ali sad mislim da je rano za to...ovaj...a za drugo hvala ti,, cim budem imala pare vraticu ti
Diego: Ni ne pomisljaj da mi vratis pare inace cu se naljutiti. I sutra hocu da te vidim u 10 u mojoj kancelariji-rekao je ozbiljno-jer cu ja biti tvoj sef
Roberta ga je pogledala i nasmejala se
Roberta: Hvala-Diego se nasmejao i poceo je da se priblizava da je poljubi ali ga je ona zaustavila-ne...cekaj-Diego ju je cudno pogledao-nisam ti rekla da li ti oprastam za ono o Nataliji-rekla je ozbiljno; Diego se zabrinuo-Iskreno, dugo sam bila bez tebe i sad hocu da uzivam
Diego: Sta to znaci?
Roberta: Da hocu ponovo da budem s tobom, ali pod jednim uslovom
Diego: Kojim?
Roberta: da me ne lazes
Diego: naravno, necu opet ovo da unistim. Ako hoces ici cemo polako, samo da budemo zajedno-rekao je dok se priblizavao, poljubio ju je nezno
Proveli su celo jutro zajedno, isli du da plate stan, i kasnije su se setali. Vratili su se u Robertin stan i poceli su da kuvaju rucak uz poljubce i smeh.Iznenada je zazvonio robertin mobilni
Roberta: Da? Ko je?
X: Zdravo Roberta, zar me se ne secas?
Roberta: Ti????????

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

EPIZODA 23

Roberta: Ti????????
Leon: Da, zar se ne radujes?
Diego: Ko je ljubavi?
On je pravio rucak dok je Roberta namestala sto. Roberta je pogledala Diega, razmisljajuci sta da mu kaze. Pokrila je slusalicu da Leon necuje Diega
Roberta: Jedna drugarica sa sela-rekla je i udaljila se od Diega-Sta hoces?-Sapnula je Leonu da je Diego ne cuje
Leon: Saznao sam da si se vratila u Meksiko, i da si ponovo sa Diegom. Vidim da nisi ispunila svoj deo dogovora...
Roberta: Kog dogovora?! Uostalom, zar ti nisi mrtav?
Pre tacno mesec i po su rekli da je Leon Bustamante mrtav, zato se Roberta vratila u Meksiko
Leon(zlobno se nasmejao) To ceo svet misli
Roberta: Upozoravam te, ne plasim te se, ovaj put ne
Leon: Dobro, ja da sam na tvom mestu ne bi bio tako miran. I narocito cuvaj onog klinca,kako se ono zove? Pablo, zar ne?-Roberta se paralizovala. Kako je Leon saznao da ima sina, i kako je znao kako se zove?
Roberta: Kako ti to znas?
Leon: Pa...-smeje se- imam svoje kontakte...Roberta, upozoravam te ne priblizavaj se vise Diegu-prekinuo je
Roberta je ostala paralizovana gledajuci u zid,sta da uradi? Iako je govorila da se ne boji, bila je preplasena. Diego je dosao do nje i zagrlio je
Diego: Hajde, dodji da jedemo, spremio sam ti nesto ukusno
Roberta:Evo-rekla je hladno odvajaju ci se od njega
Diego je stao, nije shvatao zasto je tako hladna. Jeli su i niko od njih nije govorio nista. Oboje su bili u svojim mislima
Diego: Roberta, jesi dobro?
Roberta: Da zasto?
Diego: sigurno?Cudna si od kad si primila onaj poziv...
Roberta: Ne! To nema veze...-ustala je od stola ostavljajuci tanjir skoro pun, i otisla je do vrata
Diego: Gde ides?
Roberta: Da se prosetam
Diego: Ne, cekaj idem s tobom
Roberta: Ne! Miram da budem sama, da razmislim o nekim stvarima...
Diego: O nama?
Roberta: Da-rekla je hladno. Izasla je ostavljajuci Diega da stoji ispred vrata
Diego nista nije razumeo. Seo je na sofu dok mu je u glavi odzvanjala Robertina poslednja recenica...
Diego(misli) Sta treba da razmisli o nama dvoma? Vise ne oseca isto prema meni? Da nije sa drugim?
Pokusao je da zove Robertu, ali posto je otisla tako brzo zaboravila je telefon. Kad je primetio da je vec kasno, morao je po Pabla u skolu
Dok je Roberta prolazila ulicama Meksika. Isla je ulicom u kojoj nije bilo ljudi jer nije volela d aseta ulicama koje su pune ljudi. Bila je u svojim mislima kada je iznenada primetila necije ruke na ustima i noz na vratu. Odvukli su je do auta...
X: Kreci, hodaj...konacno sam te nasla kucko...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

EPIZODA 24


Bio je to zenski glas, ali noje uspela da je vidi. Gurnula ju je u kola isnazno udarila u glavu zbog cega je Roberta izgubila svest.
Diego je otisao po Pabla i mislio je da ce Roberta biti u stanu kad se vrate, ali nije bilo nikoga.Proslo je vise od sat vremena a Roberta se nije vratila. Mislio je da je otisla kod Luhan ili kod Mie i Migela tako da nije obracao paznju na to
Kada se Roberta osvestila shvatila je da su joj noge i ruke vezane za stolic, odma je pocela da se pomere...
Natalia: Koliko god da pokusavas da se odvezes neces uspeti-Roberta je podigla glavu i videla ej lepu visoku zenu koju uopste nije poznavala
Roberta: Ko si ti? –rekla je ljutito
Natalija: Sta je bilo? Ne poznajes me?
Roberta: Pa ne-rekla je sa prezirom
Natalija: Pa...ja sam Diegova devojka!
Roberta: Ti si Natalija? Jel mogu da znam zasto si me vezala?
Natalija: Da,ja sam Natalija...I jos pitas? Ti si unistila Diegov zivot pre 6 godina i on je nasao mene,necu dozvoliti da mu opet uradis isto...
Roberta: Ja mu necu nista uraditi.uostalom, ti nisi niko da se mesas u Diegov zivot, on vise ne oseca nista prema tebi
Natalia: To cemo jos videti
Roberta: I sta ces da radis sa mnom?
Natalija: Pa...ostaces ovde neko vreme, a posle ces primiti posetu
Roberta: kakvu posetu?
Natalija: Neko ko ce te obradovati-rekla je smejuci se zlobno
Roberta je ostala vezana, nije znala sta da radi. Pogledom je sledila Nataliju koja je izlazila iz stana. Vrata su se zatvorila i cula je kako ih zakljucava.Stan je bio mracan svi prozori su bili zatvoreni a zavese navucene. Shvatila je da joj je taj stan poznat. Ucinila je veliki napor kako bi uspela da vidi kuhinju i sobu.To je bio stan u kom su ona i Diego ziveli pre nego sto je ona otisla.Ona je bila vezana nasred dnevne sobe. Gledala je svaki deo stana secajuci se svega sto su ona i Diego proziveli u tom stanu.Ali ubrzo se vratila u realnost. Shvatila je da mora nekako da se odveze i da izadje napolje. Ucinila je sve ali nije uspela. Tako je provela celu noc, pokusavajuci da se odveze. Konacno je oko 5 ujutro zaspala.
Tacno u to vreme Diego se probudio na sofi u Robertinom stanu. Otisao je do sobe da vidi da Roberta nije dosla dok je on spavao, ali krevet je bio prazan, Roberta se nije vratila...poceo je da brine. Kroz glavu su mu prolazila razna pitanja...da nije ponovo otisla i ostavila njega i Pabla same? Ali nije mogao da zamisli da je Roberta ostavila svog sina...da joj se nije nesto desilo? Milioni pitanja su mu prolazili kroz glavu, tako da je ostao budan dok nije svanulo.Kada je konacno svanulo uzeo je telefon i nazvao Luhan

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:52 pm

EPIZODA 25


Luhan: Sta hoces Diego, 9 sati je ujutro!?-uspavano
Diego: Je l’ znas nesto o Roberti? Juce je otisla da se proseta i nije se vratila
Luhan: Ne...kako se nije vratila?- ustala se iz kreveta
Diego: Da...mislio sam da je mozda otisla kod tebe da te vidi...otkud znam!
Luhen: Ne..ja ne znam nista. Jesi je zvao na mobilni?
Diego: Da ali ga je ostavila ovde. Ovaj...-rekao je zabrinuto- da nije mozda planirala da ide negde?
Luhan: Ne cekaj!...na sta mislis Diego? Mislis da je ponovo otisla?
Diego: Ne znam vise sta da mislim –tuzno
Luhan: Idem da se obucem i dolazim kod tebe da mi ispricas sta se sve desilo
Diego: Dobro. Zvacu Miu i Migela da vidim da li oni znaju nesto...ah...ja sam u Robertinom stanu
Luhan: Ok, vidimo se
Diego: Bye
Diego je zvao Migela i ispricao mu sta se desilo. Migel i Mia su odlucili da dodju u Robertin stan gde su ih cekali Diego i Luhan
Mia: Da cujemo, kako je to nestala?
Diego: Da...primila je poziv od neke drugarice iz sela. Bila je cudna posle tog razgovora i rekla je da mora da bude sama i da razmisli o nama
Migel: Kako o vama? Pomirili ste se?- iznenadjeno
Diego: Zaboravio sam da vi ne znate nista...pomirili smo se pre neki dan
Luhan: super!
Mia: Bas sam srecna zbog vas
Diego: Da! Ali kratko je trajalo, sad je ponovo otisla...
Mia: Ne govori to...cudno je sto je otisla bez reci. Uostalom, ne znam...prosli put je odnela sve svoje stvari, i uostalom ne bi ostavila Pabla...vidi se da ga puno voli
Migel:Onda ovde nesto ne stima
Luhan: Ni meni...uostalom kakvu drugaricu ima u selu?- pogledala je Diega koji joj je rekao da ne zna- i kazes da je postala cudna posle tog poziva, ja mislim da to ima nekakve veze...
Diego: Da...ali ko je mogao da je zove kad je tako otisla?- zamislio se i svi su ga gledali
Luhan: Na sta mislis Diego?
Diego: Ne to je nemoguce! Moj tata je mrtav! Nemoguce da je to bio on- pogledao je Luhan. Ona je predpostavljala da on vec zna celu pricu o Robertinom odlasku pre 6 godina, i sad se uverila da mu je Roberta rekla celu istinu
Mia: Kakve veze ima tvoj tata?
Diego: eh...moj tata je kriv za to sto je reberta otisla pre 6 godina
Mia i Migel: Sta?
Diego: Da...ali ako je Roberta ponovo otisla, ovaj put za to nije kriv moj tata, on je mrtav!
Migel: Da, ali mozda neko od njegovih ljudi preti Roberti, ne?
Diego: Da...ali ne znam...sta da radimo?
Mia: Ja bi trazila po aerodromima i autobuskim stanicama
Luhan: I po bolnicama i policijskim stanicama
Diego: Dobro, podelicemo se i idemo da je trazimo. Odvescu Pabla kod Alme i idemo...
Diego je odveo Pabla ali nije Almi rekao nista da se nebi brinula
Niko od njih 4 nije isao na posao. Trazili su ceo dan po autobuskim stanicama, bolnicama, hotelima...ali uzalud...nisu je nasli...bila je ponoc i svi su se sastali u Diegovom stanu, bili su zabrinuti i tuzni, a narocito Diego...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

EPIZODA 26


Diego: Uzalud je, Roberta je ponovo otisla..-rekao je tuzno
Seo je na sofu pokusavaju ci da sakrije suze od Luhan, Mie i Migela, ali su one na kraju ipak skliznule niz njegove obraze. Kada je Luhan ovo videla dala je znak Mii i Migelu i sela je pored njega
Luhan: Diego, sigurna sam da nije svojevoljno otisla
Migel: Sta hoces da kazes?
Luhan: Ne znam...nesto mi govori da ovaj put nije otisla, nije imala nameru da ode
Mia: Ali...ako su je opet naterali?
Luhan: Ne znam...ali ne verujem da je sposobna da ostavi Pabla i Diega
Diego: Vec je jednom to uradila, moze i drugi put, tako da me ne bi cudilo da ostavi i Pabla
Svo troje su ga gledali dok je on gledao u pod, pokusavajuci da niko ne shvati da place. Njegovih troje prijatelja su to primetili ali su ostali u tisini neznajuci sta da kazu
Diego: Zao mi je ljudi, umoran sam.Je l bi mogli da me ostavite samog, molim vas?- rekao je podizuci glavu, obrisao je suze
Mia: Da, ali bilo st anovo da se desi zovi nas, ok?
Diego: Da, naravno
Mia: Je l bi ti smetalo da Pablo ostane kod nas dok nema Roberte?
Diego: Ne, niposto, i meni ce dobro doci, ali ne govori mu nista, ok?-rekao je tuzno
Migel: Ne brini, i znas vec bilo sta ako ti zatreba...
Luhan: Da, bilo sta...
Diego: Hvala vam, stvarno...znam da je i vama tesko
Pozdravili su se i svako od njih je otisao svojoj kuci, ali niko od njih 4 nije mogao da spava...kao ni Roberta koja je jos bila vezana za stolicu, pokusavajuci da se odveze. Ovaj dan je bio gori od prethodnog, Natalija joj nije dala da jede i odvezala ju je samo da bi isla u wc
Tako je prosla jedna nedelja i 3 dana. Robertina situacija je bila ocajavajuca, nije jela, Natalija joj je samo davala vodu, sada se vec lose osecala. Kao i svaki dan, Natalija je dolazila u 11 ujutro, iako je Roberta izgubila pojam o vremenu znala je da u to vreme dolazi, tako da se pravila da spava kad bi cula vrata. Natalija je usla i pogledala je. Iznanada zazvonio joj je telefon, Roberta je slusala
Natalija: Halo?
Leon. Cao
Natalia: Cao Leone, kad ces doci?- kada je cula ime Leon Roberta se sve vise trudila da cuje praveci se da spava
Leon: Boim se da cu moci da dodjem tek za nedelju dana
Natalija: Ali kako mislis da je drzim jos nedelju dana, umrece!
Leon: Ne, hocu je zivu!
Natalija: Onda cu joj dati da jede
Laeon: Da, nek bude ziva dok ne dodjem, cao
Natalija. Cao
Natalija je pocel ada pravi jelo Roberti. Roberta se „probudila“ i primetila je Nataliin telefon
Roberta: Moram u wc
Natalija ju je odvezala i pustila da ode u wc ali nije primetila da je Roberta uzela njen mobilni koji je bio na kuhinji. Roberta je usla u wc i pozvala Diega

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

EPIZODA 27


U Diegovom stanu su Luhan, Mia, Migel, Tomas i Teo. Svi su dosli da vide kako je Diego i da li ima nekih novosti o Roberti. Svi su pricali dok odjednom Diegov mobilni nije poceo da zvoni
Diego: Da?
Roberta: Diego slusaj me, nemam vremena
Diego: Roberta? Gde si nestala? Trazimo te, zasto si otisla bez reci?- kada je rekao Roberta svi su zanemeli pazljivo slisajuci
Roberta: Slusaj me tvoja bivsa devojka me je otela, nedelju dana nisam jela
Diego: Mislis da cu poverovati u tako glupu pricu? Smisli bolji izgovor
Roberta nije mogla da veruje sta cuje. Ali Diego je proveo groznu nedelju, uopste nije spavao. Bio je lose raspolozen misleci da ga je Roberta opet napustila bez reci. Bas u tom trenutku Natalija je pokucala na vrata kupatila
Roberta: Kunem ti se Diego. U stanu sam u kom smo ti i ja ziveli, dodji molim te!- Natalija je otvorila vrat ai Roberta je brzo prekinula i sakrila mobilni u maicu
Diego: Roberta? Je l me cujes? Prekinula je
Mia: Sta se desilo?
Diego: Roberta kaze da ju je Natalija otela i da je drzi u stanu u kom smo nas dvoje ziveli- rekao je gledajuci u telefon, i sumnjajuci da li da poveruje ili ne
Luhan: Zasto si joj rekao da je to izgovor?- rekla je ljutito
Diego: Zato sto...
Luhan ( prekida ga) pobogu, Diego...ti poznajes Robertu i znas da nikad ne bi izmislila tako nesto, stvarno Diego...-rekla je hodajuci ka vratima- razocarao si me jer to mislis o Roberti- Diego ju je pogledao- idem do stana
Mia: Idem i ja
Migel: I ja
Diego: Hajde idemo...prestanite da pricate, idemo...-rekao je otvarajuci vrata
Svi su znali da Diego nije moga da ostane miran znajuci da se radi o Roberti..

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

NASTAVAK:

Natalija ju je ponovo vezala, Roberta je vratila telefon na mesto dok se vracala, samo je trebalo da saceka da joj Diego poveruje. Nakon 15 minuta je izgubila nadu
Diego i ostali su nakon pola sata dosli do stana. Popeli su se, ali bas u tom trenutku Natalija je otisla u kupovinu. Pokucali su na vrata, ali niko nije otvarao, samo se culo Robertino mrmljanje jer je imala vezana usta. Svi su cekali ispred vrata, iznenada dosla je Natalija. Kad ih je videla pokusala je da pobegne, ali Diego ju je stigao i uhvatio za vrat
Diego: Gde je Roberta?
Natalija: Ne znam...-jedva je govorila jer ju je Diego jako stegnuo
Migel: Diego smiri se
Ali Diego nije obracao paznju, svi su posmatrali tu scenu.
Natalija: Pusti me!
Diego: Ne dok mi ne kazes da li je Roberta unutra!
Natalija: Da, unutra je- sve je teze disala jer ju je Diego sve vise stiskao dok je Migel pokusavao da ga smiri
Diego: Daj mi kljuceve!
Natalija je izvadila kljuceve iz torbe. Diego je uzeo kljuceve i pustio Nataliju koja je pala na pod.
Diego je otvorio vrata i pronasao Robertu vezanu sa vezanim ustima, malaksalu, svi su dotrcali do nje
Diego: Roberta, bebe oprosti mi sto ti nisam verovao...
Polako joj je skinuo traku sa usta da je ne povredi. Dok su je Luhan, Mia, Migel i Tomas odvezivali
Diego: Jesi dobro?
Roberta je pokusala da odgovori ali joj se zavrtelo u glavi i samo je mogla da kaze...
Roberta: Diego...
Onesvestila se. Diego ju je odneo do stana. Kada su dosli, Diego ju je stavio na krevet.Polako ju je udarao po licu da se probudi, sve dok nije uspeo. Roberta je videla sve oko njenog kreveta
Roberta: Koliko vas je!-rekla je gledajuci u sve
Diego: Kako si?
Roberta: Malo mi se vrti ali dobro
Diego: Jedi- dao joj je tanjur pun hrane
Roberta: ukusno!
Mia: Ja sam ga napravila!
Roberta ( namrstila se) Onda i nije toliko
Migel: Bas si se brzo oporavila, vise te volimo kad cutis- rekao je sa osmehom dok ju je zagrlio
Roberta: I Pablo?
Migel: Ne brini se kod nas je, sutra cemo ga dovesti.
Roberta: Ok, necu da me vidi ovakvu
Mia: Nedostajala si mu
Roberta: Jeste mu rekli nesto?-rekal je zabrinuto
Mia: Ne, rekli smo mu da si morala da odes hitno zbog nekog posla na par dana
Roberta: Hvala, toliko zelim da ga vidim- rekla je sa osmehom- hvala vam svima...
Svi su se smejali i pricali, narocito Tomas koji je nije video 6 godina
Roberta: I dalje si sa Pilar?
Tomas: Da. Jedno vreme smo bili razdvojeni ali sad smo super
Roberta: Volela bi da je vidi,
Tomas: Rekla mi je da ce doci ovih dana da te vidi
Roberta: Super!
Luhan: Slusajte, sta kazete da se sastanemo svi iz razreda? Bilo bi bas super
Mia: Da, super!
Diego: Da
Roberta: Da super ideja. Hocu da znam kako su Selina, Viko...-rekla je gledajuci u Miu- Ti znas nesto o njima?
Mia: Nismo se cule jedno mesec dana, ali moras da vidis Selininog sina, bas je sladak
Roberta: Koliko ima godina?
Mia: Oko 7, jednu vise od Pabla
Roberta: Roko i Viko su i dalje zajedno?
Mia: Ne...Raskinuli su odavno sad je svako sa drugom osobom
Roberta: Ah...bili su lep par
Mia. Dobro, treba da zovemo sve i da se sogovorimo
Roberta: DA!
Mia: Uostalom, svi ce zeleti da te vide. Svi su bili zabrinuti kad si otisla
Luhan: Da...
Roberta: I ja hocu da vidim sve
Mia: Ja cu im javiti za zurku, vazi?
Diego: Vazi
Migel: Idemo mi, kasno je
Luhan: Da, i ja isto
Svi su odlucili da odu, pozdravili su se sa Diegom i Robertom koji su ih otpratili do vrata
Mia(Diegu) Sutra popodne cemo dovesti Pabla, sad je bolje da ti i Roberta budete sami
Diego: Ok, hvala svima
Diego se pozdravio sa svima i zatvorio vrata. Ostavio je Robertu da jede i da se odmori, dok je on otisao do prodavnice. Kada se vratio otisao je da vidi Robertu
Diego: Roberta dodji, imam jedno iznenadjenje- Rekao je dok joj je pomagao da se ustane

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

EPIZODA 28

ROBERTA: Kakvo iznenadjenje?
DIEGO: Sad ces videti, zatvori oci.
ROBERTA: Ne!!
DIEGO: Dodji, Roberta!
ROBERTA: U redu... (zatvorila je oci i pustila Diego da je vodi, on ju je vodio ka kupatilu)
DIEGO: Sad mozes da otvoris oci.
ROBERTA: Sta je ovo?
DIEGO: Ne svidja ti se?
ROBERTA: Da, naravno!!

Kupatilo je bilo osvetljeno svetlom stotina sveca koje je Diego postavio svuda u njemu, osecao se miris aromaticnih ulja, latice ruza su bile razbacane svuda, cak i u kadi, koji je bila napunjena vodom i sapunicom do vrha. Na polici je bio buket crvenih ruza.

ROBERTA: Ali... I sve ovo? (bila je jako iznenadjena i jos je bila oslonjena na Diegovo rame. On ju je zagrlio oko struka)

Diego je gledao Robertino lice, izgledala je srecno.

DIEGO: Pa, ne znam... Mislio sam da, posto si vec imala tako losu nedelju, ne znam... Da ce te ovo malo opustiti...
ROBERTA: Meni je dosta samo da budem s tobom, Diego. (gledajuci ga u oci. Priblizila mu se da ga naezno poljubi u usta)
DIEGO: I meni takodje, Roberta... (iznenadjen i srecan, osecao je da se svaki dan sve vise zaljubljuje u nju) Evo, ostavljam te... Opusti se.
ROBERTA: Ali ti neces da se kupas sa mnom?

Diego ju je pogledao. On nije razmislio o toj mogucnosti, mislio je da je ostavi da ona sama uziva u ovome.

DIEGO: Ako ti hoces, da.
ROBERTA: Okupaj se sa mnom, molim te.
DIEGO: Kako ti hoces, ljubavi. (grleci je nezno)

Skinuli su se i usli u kadu punu vode i sapunice. Iako je kada bila mala, nekako su uspeli da se smeste. Roberta je naslonila glavu na Diegovo rame, i on je tako mogao da je nezno ljubi vrat, obraze i usta. Za to vreme, ispod vode, Diego je Robertu zagrlio oko struka i Roberta je drzala Diega za ruku. Neko vreme su tako pricali i govorili jedno drugome lepe stvari. Posle, promeili su poziciju da bi se nasapunjali i onda se vratili u pocetni polozaj.

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

NASTAVAK:

DIEGO: Roberta...
ROBERTA: Mm? (oci su joj bile zatvorene i uzivala je u tome sto ju je Diego mazio)
DIEGO: Ovaj... Hteo sam da ti se izvinim sto ti nisam verovao kad si me zvala.
ROBERTA: Nema veze...
DIEGO: Ima ve...
ROBERTA: (prekine ga) Diego, nema veze. (podigla je glavu da ga pogleda u oci) Naravno, boli me sto nemas poverenja u mene, ali... Diego, to je normalno posle onog sto se desilo pre 6 godina... Ni ja ne bih verovala. (malo se unervozila. Diego nije znao sta da kaze, bila je istina da joj ponekad nije verovao) Zato zelim da ovo izmedju nas ide malo po malo, zato sto znam da mi za najmanju sitnicu neces verovati.
DIEGO: Ne!! Sad sam siguran da nece ponovo otici.
ROBERTA: Moguce, ali volela bih da budes potpuno siguran u to.
DIEGO: Ja jesam potpuno siguran u to, Roberta.
ROBERTA: Ne znam, ja... (Diego je bio malo cudan posle ovog razgovora; osecao se krivim sto joj nije verovao, i Roberta je to primetila) Diego, nemoj da budes tuzan... Ja samo zelim da ti pocnes da mi verujes kao ranije... Ne zelim da se nasa veza ponovo unisti, ni zbog Natalie, ni zbog tvog tate, ni zbog bilo kog drugog, i ako ti meni ne verujes ili ja tebi, lako ce se sve unistiti.
DIEGO: Ali sad mog tate vise nema... (Roberti se promenila faca i pogledala je na drugu stranu. Leon je bio ziv, ali Diego to nije znao) I za Nataliu nemoj brinuti, ona te vise nece smetati, videces, ja cu se pobrinuti za to.
ROBERTA: Ne!! (ocajna. Diego se zagledao u nju) Hocu reci... Bolje nemoj nista da radis, sigurno ce nas Natalia ostaviti na miru...
DIEGO: Ne znam... Ali, ljubavi, ni ja ne zelim da se ovo nase unisti, i uradicu sve sto je u mojojmoci da se to ne desi, niko nece uspeti da nas rastavi. (ponovo ju je zagrlio) Roberta...
ROBERTA: Da? (ponovo se podigla da ga pogleda u oci)
DIEGO: Moram nesto da ti kazem...
ROBERTA: (malo se uplasila) Kazi...
DIEGO: Nemoj da se plasis. (nasmesio se) Nije nista lose, samo sto si mi mnogo nedostajala ove nedelje, ne mozes ni da zamislis koliko... (poljubio ju je)
ROBERTA: I ti meni, duso...
DIEGO: (pogledao ju je i nasmejao se) Osecam se kao da sam tinejdzer u periodu svoje prve velike jubavi. (Roberta se nasmejala) Nemoj da se smejes, istina je... Roberta, kao da sam u oblacima, ne mozes ni da zamislis... Da te imam opet ovde, pored mene...
ROBERTA: (pocrvenela je) Pa... Ne preteruj...

Diego je takodje pocrveneo, nikad nije tako direktno rekao svoja osecanja, ali je nastavio da prica.

DIEGO: Ozbiljno, Roberta, ne mozes ni da zamislis koliko sam puta sanjao da si opet tu pored mene tokom ovih 6 godina... Oduvek sam osecao nesto veoma jako prema tebi, ne znam... Mozda su ovih 6 godina u kojima nisi bila tu pomogle da moja ljubav prema tebi jos vise ojaca... Roberta, zaljubljen sam u tebe, volim te... (Roberta je bila iznenadjena, on nikad nije tako iskreno i direktno rekao sta oseca, oduvek mu je bilo tesko da to uradi) Uff, toliko si mi nedostajala...
ROBERTA: Diego... Nikad mi nisi rekao tako nesto... Nikad nisi bio tako iskren prema meni... (Diego je pocrveneo i Roberta mu se nasmesila) I ja te mnogo volim, Diego...

Posle ovih priznanja, strasno su se poljubili. Medju poljupcima i sapatima su se mazili, i tu, u kadi, su ponovo vodili ljubav s vise ljubavi i neznosti nego ikad. Kad su zavrsili, Roberta je zaspala lezeci na Diegu. Voda im je dolazila do vrata, Roberta je ostavila svoju glavu iznad vode, na Diegu. Diego nije spavao, jer se plasio da bi se Roberta mogla udaviti, pa ju je grlio i posmatrao. Kad su prosla vec 3 sata otkad su oni usli u kadu, Diego, veoma pazljivo, je sklonio Robertu sa sebe i naslonio je na kadu da se ne bi probudila ni udavila. Izasao je iz kade, obrisao se i obukao donji ves. Podigao je Robertu i odneo je do kreveta, obrisao je da joj ne bude hladno i pokrio je carsavom, dok se ona pomerala da bi nasla udobno poziciju ali se nije probudila. Diego je otisao u kuhinju i pripremio veceru, jer su proveli celo vece u kadi i vec je bilo vreme da veceraju. Gledao je TV do noci, i, konacno, odlucio je da ode svojoj kuci da ostavi Robertu da spava na miru, ali je otisao prvo da proveri da li jos uvek spava. Pronasao ju je kako spava potpuno otkrievna, pokazivajuci svoje golo telo, Diego ju je ponovo pokrio... Umirao je od zelje da legne tu, pored nje, i spava sa njom. Na kraju je ipak legao pored nje, jako nezno je drzao tako da je ona morala da nasloni glavu na Diega; ona se smestila i nije se probudila... Konacno, Diego je zaspao sa njegovom glavom naslonjenom na njenu.

Sledeceg jutra...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:53 pm

EPIZODA 29

Sledeceg jutra, Diego se probudio i Roberta je jos uvek spavala na njemu, ali je ponovo bila skroz otkrivena. Tako da je on, veoma pazljivo, ustao i ostavio Robertu da nastavi da spava. Mora biti da je bila jako umorna kad je toliko spavala. Ona nikad nije toliko spavala, ali bilo je ocigledno da je imala efekta ne nju to sto je jednu nedelju bila kidnapovana. Tako da ju je ostavio da spava. Obukao se, doruckovao, spremio dorucak Roberti i ostavio joj posluzavnik na nocnom stocicu pored njene strane kreveta. Diego je otisao na posao. 2 sata kasnije, Roberta se probudila i videla pored sebe posluzavnik sa doruckom i bombonama, kafom i jednom ruzom.

ROBERTA: Kako si sladak... (uzimajuci cvet) Volim te... (viedla je poruku, uzela je i procitala naglas) "Dobro jutro bb. Evo ti dorucak. Idem na posao, puno odmaraj. Volim te, Diego." (procitala je sa ogromnim osmehom, doruckovala i otisla na posao kod Diega)

Usla je u diskografsku kucu i videla da nije bilo nikoga na recepciji, tako da je usla direktno u Diegovu kancelariju.

DIEGO: Yolando, vec sam ti rekao da kucas pre nego sto udjes. (bez podizanja glave od kompjutera) Sta hoces?? (Roberta je bila zatvorila vrata)
ROBERTA: Hocu taj intervju za posao. (Diego je vec podigao glavu kad je cuo Robertin glas) Onaj koji sam trebala imati pre nedelju dana. (sedajuci na stolicu)

Za to vreme, Diego ju je pratio pogledom.

DIEGO: Zdravo, uspavana lepotice! (sa osmehom od uva do uva i prestajuci da kuca na kompjuteru; polegao je na stolici) Sta radis ovde? Trebala bi da odmaras.
ROBERTA: Pa... Dobro, ali vec sam odmorila ove noci, zar ne?
DIEGO: Ali jos uvek si slaba.
ROBERTA: Paaaaa... Nisam bas mnogo slaba, sudeci po onome sto se juce dogodilo u kadi... (nasmesivsi mu se, Diego joj je uzvratio osmeh)

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:54 pm

NASTAVAK:

DIEGO: Dobro... Ali jos uvek moras da jedes, da bi povratila snagu.
ROBERTA: Diego, ne zelim da ostanem sama u kuci! Hajde, hocu intervju!
DIEGO: U redu, intervjuisem te i ides kuci da odmaras, vazi?
ROBERTA: Idem da vidim Pilar.
DIEGO: U redu... (stisnuvsi dugme na telefonu) Yolanda, nemoj mi prosledjivati pozive, zauzet sam.
YOLANDA (vec je bila na recepciji): Da, gospodine Bustamante.
DIEGO: Dobro, da vidimo... (nasmejao se i Roberta ga je pogledala) Cuedno mi je da tebe intervjuisem... (izvadio je neke fascikle iz fioke i seo na stolicu pored nje) Gledaj, ovo je grupa o kojoj sam ti pricao, sastoji se od tri adolescenata, 2 devojke i jednog momka: Carlos, Veronica i Raquel. Jos nemaju ime grupe, tako da ces im ti pomoci da nadju super ime. Sviraju pop muziku, kao sto smo i mi ranije... Ti ces biti zaduzena da ih savetujes i da gledas gde trebaju da idu, i znas vec, ako ti treba nesto, ne ustrucuj se da me pitas, sef sam ti. (Roberta mu se usiljeno nasmesila) Sta je bilo bb? (uzimajuci joj lice u ruku da ga pogleda)
ROBERTA: Nisam sigurna da li cu moci...
DIEGO: Naravno da ces moci; osim toga, ako imas nekakav problem, bilo kakav, samo me zovi i pomoci cu ti.

Roberta je gledala papire koje joj je Diego dao.

ROBERTA: I mene takodje mnogo podsecaju na nas... Kolika secanja...
DIEGO: Da...
ROBERTA: Mogli bismo da se sastanemo jednog dana i da napisemo nesto... Iako Lupita zivi daleko...
DIEGO: Da!! Kako dobra ideja!! (nasmesivsi se) I dobro, u pocetku je bilo samo ovo. Sta kazes na to da se one tamo nedelje sastanemo ovde nas petoro? Tako ces ih upoznati, i oni tebe. Uzgred, rekli su mi da im se jako svidjao RBD kad su bili mladji, najvise ti.
ROBERTA: Ozbiljno?
DIEGO: Da!! Rekli su mi to tokom prvog intervjua. Pa... Znas da bih ja jako voleo da ti ostanes, ali moram da radim. (poljubi je) Ah!! Sacekaj, dodji... (pokaze joj prstom da podje za njim) Upoznacu te sa ostalima.

Dosli su do jedne sobe gde je bio sto i sestoro ljudi koji su cekali Diega da dodje.

DIEGO: Dobro jutro. Pre nego sto pocnemo sa sastankom, volea bih da vam predstavim vasu novu koleginicu, Robertu Alejandru Reverte. Ona ce se postarati za neke od najboljih grupa. Ona je bila jedna od mojih drugarica iz RBD-a, tako da, kao sto mozete i zamisliti, zna sasvim dovoljno o muzici. Od sutra pocinje da radi sa nama. (Roberta je pocrvenela zbog te prezentacije)
ROBERTA: Zdravo... (svi su je pozdravili glavom)

Roberta ih je pogledala sve i prepoznala jednu osobu... Bila je to Sabrina. Gledala ju je, i ova nju takodje, ali ne veoma prijatno.

DIEGO: Za momenat pocinjemo sa sastankom, dolazim odmah. (otpratio je Robertu do vrata)
ROBERTA: Diego, je l' se to meni cini ili je ono bila...
DIEGO: Da, Sabrina... Ne podnosim je, ali je jedna od zaposlenih u diskografskoj kuci i ja tu ne mogu nista.
ROBERTA: I moras da je trpis?
DIEGO: Da. Ali je vidjam samo jednom nedeljno, kad su sastanci. Pa, bb, videmo se za rucak, vazi? (hteo je da je poljubi, ali su shvatili da ih sekretarica posmatra) Bilo bi bolje da, kad smo ovde, bude samo biznis, vazi?
ROBERTA: Bolje je tako...
DIEGO: Da. (sa osmehom) Dobro, cao! Odmori, duso.
ROBERTA: Cao... (izlazeci iz diskografske kuce sa osmehom)

Roberta je otisla kod Pilar i ostala celo jutro kod nje. Posle toga je dosla Lujan i zapricale su se. Iznenada, Roberti je zazvonio mobilni... Videla je broj, nije ga prepoznala, ali joj je izgledao poznato... Na kraju je shvatila ko je...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:54 pm

EPIZODA 30


Bio je to Leonov broj... Roberta je sumnjala da li da se javi ili ne dok su je Luhan i Pilar gledale zacudjeno
Luhan: Roberta zovu te, javi se.
Ali Roberta je i dalje gledala u telefon. Na kraju je ipak odlucila da se javi.
Roberta: Da?
Leon:Covece Roberta, vidim da si uspela da pobegnes.
Roberta: Da... pravila se da Luhan i Pilar nebi posumnjale
Leon: Ali to nece trajati jos dugo.
Roberta: Sta time hoces da kazes?
Leon: Cuvaj se...i cuvaj svog sina.
Roberta. Da se nisi usudio da ga pipnes, ubicu te- zaboravila je da se pretvara.
Luhan i Pilar su se pogledale i pogledale su Robertu
Leon: Ne bojim te se Pardo- rekao je rugajuci se- samo ti kazem da ako se ne udaljis od Diega lose cete proci i ti i tvoj sin- prekinuo je.
Roberta je ostala paralizovana posle razgovora. Ponovo joj je pretio kao pre 6 godina, ovaj put joj je pretio da ce uraditi nesto lose Pablu.
Luhan: Roberta, ko je to bio?- rekla je videvsi da je Roberta paralizovana- Roberta, ko je to?- u tom trenutku je reagovala i izasla iz svojih misli
Roberta: Niko...pogresili su...-lazno se nasmejala
Pilar: dobro...
Roberta: Ovaj... idem ja, vec je kasno moram da pokupim Pabla.
Luhan: Dobro, videcemo se.
Roberta: Vidimo se- rekla je ljubeci obe
Luhan: Poverovala si joj?
Pilar: Niposto, rekla bih da je bio neko koga poznaje.
Luhan: Izgledalo je kao da joj prete, zar ne?
Pilar: Da...izgledala je uplaseno...
Luhan: Znas sta? Zvacu Diega kasnije i ispricacu mu jer mi ovde nesto ne stima.
Pilar: Da, to je najbolje. Pricaces mi.
Luhan: Dobro, idem i ja bye! Zvacu te da se dogovorimo za setnju, ok?
Pilar: Ok
Roberta se setala ulicom misleci na Leonov poziv. On je bio sposoban da joj ucini zivot nemogucim, ali bilo joj je jasno da je ovaj put nece pobediti.
Roberta: Ucinicu sve sto je u mojoj moci da ga unistim-rekla je samoj sebi
Ali biloj joj je jasno da Diegu nece reci nista o ovome jer bi ga to bolelo.
Otisla je do Mie i Migela po Pabla. Pokucala je i Mia joj je otvorila
Mia: Cao Roberta....otkud ti?
Roberta: Dosla sam po Pabla
Mia: Roberta on je u skoli
Roberta: Ah...izvini. Malo sam izgubljena posle ove otmice.
Mia: Nema veze, udji da popricamo. Vec dugo mi nista ne govoris.
Roberta: Dobro- usla je i sela na sofu
Mia: Kako ti je sa Diegom?
Roberta: Dobro. Odlicno!
Mia: Ozbiljno? Super, bas deluje srecno, Dugo nije bio takav.
Roberta: Da. Bas je romantican i nezan prema meni...vise nego pre 6 godina.
Mia: Imajuci u vidu koliko si mu nedostajala, nemas pojma koliko mu je bilo lose i sta mu se sve desilo...
Roberta: Sta mu se desilo? –pitala e zabrinuto
Mia: Roberta, reci cu ti ali nemoj mu reci da si od mene cula...
Roberta: Sta???- rekla je uplaseno
Mia: Kad si otisla, Diego je poceo da pije. Imao je ozbiljne probleme sa alkoholom i drogama, toliko da je bio u jednom centru za rehabilitaciju.
Roberta: STA!?
Mia: Da, bio je tamo godinu dana. Posle nikad nije probao ni alkohol ni drogu. Jako ga je povredilo sto si otisla bez pozdrava, tako da je svoju tugu lecio drogom- rekla je gledajuci Robertu u oci- to je bio veoma tezak period za njega, i iskreno, ne voli da ga se seca zato mu nemoj reci nista, vazi?
Roberta: Ne brini necu mu nista reci ali kako je mogao da ode tako daleko?
Mia: Osecao se usamljeno, ti si otisla i to ga je bolelo. Mama mu je bila u inostranstvu sa Leonom koji ju je svugde pratio dok nije nestao...on je bio cudan prema svima, nije pricao ni sa kim, posvadjao se sa Tomasom, Giovaijem,Migelom... sa celim svetom
Roberta: I ostavili ste ga samog? –rekla je pomalo ljutito
Mia: Ne! Ali on nije hteo ni da cuje za nas, poceo je da se druzi sa cudnim ljudima, i jednog dana smo ga pronasli na podu sobe, pijanog i drogiranog. Odveli smo ga u bolnicu i konacno je shvatio da ne moze da nastavi tako, i sam je odlucio da ode u centar za rehabilitaciju.
Roberta: Uff, strasno...nikad nisam mislila da bi mogao tako da zavrsi-uhvatila je glavu rukama
Mia: Ni ja ali dobro je sto se izvukao na vreme, i koliko se vidi nema nikakve posledice.
Roberta: I za sve sam ja kriva...koja sam ja budala!
Mia: Ne misli sad na to. Sad je vazno da si se vratila, sve je super i imas dovnu porodicu.
Roberta: Da, u pravu si...kako je tebi sa Migelom?
Mia: Dobro...-nije to rekal bas uverljivo
Roberta: Sigurno?
Mia: Da...danas smo se posvadjali, Migel nece da imamo decu. Kaze da sacekamo jos jednu godinu.
Roberta: I ja bi sacekala. Tek imas 23 godine.
Mia: Vidi ko mi kaze, ti si ostala trudna sa 17!
Roberta: Da, i ne kajem se, ali to ti oduzima slobodu da zivis svoj zivot
Mia: dA...ali ne zanima me, sigurno je divno imati dete sa osobom koju volis najvise na svetu...
Roberta: Da...divno je
Mia: Kako se slazu Diego i Pablo?
Roberta: Super...stvarno, nikad nisam mislila da ce se tako dobro slagati.
Mia: Super.
Roberta: Da
Mia: Hocu da budem mama!!!
Roberta: Iskreno, to je nesto najlepse sto moze da ti se desi u zivotu. Sigurna sam da ce Migel jednom hteti da imate decu, daj mu malo vremena.
Mia: Ok. Hoces ti opet biti mama?
Roberta: Da, zasto da ne? Mozda cu sacekati jos malo, kad moj i Diegov odnos bude bolji
Mia: Kako bolji?
Roberta: jos uvek se prilagodjavamo jedno drugom. Volela bih da izmedju nas sve ide polako. Znam da mi jos uvek ne veruje...
Robertin telefon je poceo da zvoni
Roberta: Da?
Diego: Bebe, gde si? Cekam te kod kuce da jedemo, napravio sam nam rucak.
Roberta: Izvini ljubavi zadrzala sam se kod Mie. Dolazim.
Diego: Dobro...da dodjem po tebe?
Roberta: Moze. Cao.
Diego: Cao...volim te

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:54 pm

EPIZODA 31

Roberta je ostala jos malo da prica sa Miom dok nije dosao Diego kolima po nju.

MIA: Veceras cu proci pored tebe da ti ostavim Pabla, otici cu do skole po njega i dovescu ti ga.
ROBERTA: U reda, hvala sto ces ga cuvati. (veoma fino)

Roberta je naskocila na Miu i zagrlila je, sto je Miu mnogo iznenadilo jer nikad nije bila takva prema njoj.

DIEGO: Vidimo se onda kasnije. (poljubi Miu u obraz) Sto ne ostanete na veceri?
ROBERTA: Super ideja!!
MIA: Vazi!
ROBERTA: Super, do uvece, bye! (vec je ulazila u Diegova kola i mahala Mii kroz prozor)

Na putu do kuce je Roberta dosta gledala Diega, bas je uticalo na nju ono sto joj je Mia ispricala. Diego je to primetio.

DIEGO: Sta je bilo? Zasto me gledas? (pogledao je Robertu na jedan sekund i nastavio da gleda put)
ROBERTA: Nista, nije mi nista.
DIEGO: Sigurno?
ROBERTA: Da! Obecavam ti bb...
DIEGO: I dobro, sta si radila posle razgovora?
ROBERTA: Bila sam sa Pilar i Lujan i posle sam otisla da vidim Pabla ali sa zaboravila da je u skoli, sto sam ispala glupa...
DIEGO: Dobro...
ROBERTA: Ovaj, Diego... Hoces li me pustiti jednog dana da probam da vozi tvoja kola? Dobila sam vozacku dozvolu dok sam zivela s Lupitom, ali vec dugo nisam vozila...
DIEGO: Vazi! Dacu ti! Ali, da li se secas kako se vozi?
ROBERTA: Ne bas sasvim... Hoces li mi pomoci?
DIEGO: Da!! Naravno!! (sa osmehom)

Stigli su kuci i jeli, iako je Roberta bila malo cudnazbog Leonovog poziva i onog sto joj je Mia ispricala.

DIEGO: Mnogo si mi cudna... Stvarno ti nije nista?
ROBERTA: Ne!! Ozbiljno...
DIEGO: Ne znam... (sumnjajuci u Robertine reci) Dobro... (ustao je, uzeo prljave tanjire i odneo ih u kuhinju) Idem do mog stana da uzmem neke majice, odmah dolazim.
ROBERTA: Vazi!! Kad vec ides, mogao bi da doneses svu svoju odecu, ionako ni ne zalazis u svoj stan poslednjih par nedelja. (ozbiljna)
DIEGO: Da, u pravu si... (vidi Robertin usiljen osmeh) Ako ti smeta, samo treba da kazes. (ozbiljno)
ROBERTA: Ne, uopste... (ozbiljna) Mozes ovde da ostanes koliko hoces.

Robertina reakcija je bila prlicno hladna, nije joj uopste smetalo da on zivi s njom, ali su joj se po glavi motale druge stvari, razgovori sa Miom i Leonom. Diego ju je pogledao i video da nesto nije u redu. Otisao je kuci i ostao tamo jer nije hteo da joj smeta, a mislio je da je to razlog zasto je Roberta onako reagovala. Roberti je bilo cudno sto Diego ne dolazi, ali je nastavila sa pravljenjem vecere, jer su Mia i Miguel trebali da dodju. Iznenada, neko je pokucao na vrata...

ROBERTA: Bb, koliko... (otvorila je vrata i videla Miu, Miguela i Pabla) Ah... Izvinite, mislila sam da je Diego. (pocrvenela je) Duso, mnogo si mi nedostajao!! (uzela je Pabla iz Miinih ruku i grlila ga je) Kako si sladak!!
PABLO: I ti si meni mnogo nedostajala mama!! (zagrlio ju je) Gde je tata?
ROBERTA: Zdravo! (poljubila je Miu i Miguela) Na gornjem spratu je, idi i pozovi ga. (pomazila ga je po glavi) Kazi mu da sidje kod nas.

Pablo je otrcao gore i pokucao na vrata, Diego mu je otvorio.

PABLO: Cao tatice!! (uhvatio mu se za nogu)
DIEGO: Cao moja ljubavi!! Vec si stigao? (podigao ga je)
PABLO: Da!! Mama mi je rekla da dodjem po tebe jer su Mia i Miguel vec stigli dole.
DIEGO: Ah... Kazi joj da je bolje da ne sidjem, ne osecam se mnogo dobro.
PABLO: Neces vecerati s nama?
DIEGO: Ne, moja ljubavi. Drugog dana, vazi? Ako hoces, veceras mozes da dodjes kod mene da prespavas.
PABLO: Vazi!! Vidimo se tatice! (rekao je to, sisao i usao u stan kod Roberte) Mama, tata kaze da nece sici da vecera.
ROBERTA: Sto? (namrstila se)
PABLO: Kazi da mu nije dobro.
ROBERTA: Cudno... Malopre mu je bilo super.
MIGUEL: Je l' sve dobro izmedju vas?
ROBERTA: Da!! Super!! Sacekacete me? Idem na trenutak da vidim sta je Diegu.
MIA: Vazi.

Roberta se popela i pokucala Diegu na vratu, on joj je otvorio...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:55 pm

EPIZODA 32

Roberta: Bb sta ti je, je l ti lose?-rekla je pokusavajuci da ga pomazi ali on ju je odbio, sto je Robertu iznenadilo
Diego: Da, malo-rekao je hladno
Roberta: Nesto ti se desilo?
Diego: Ne, nista. Sta bi mi se desilo?-rekao je smeseci se
Roberta: Dobro- rekla je razocarano zbog Diegove reakcije
Otisla je do vrata, otvorila ih je i pre nego sto je izasla pogledala je Diega koji je sedeo na sofi, izasla je i polako zatvorila vrata. Diego je primetio da se Roberta malo razocarala zbog ovog razgovora. Pomalo pokajan ostao je kod uce celu noc. Dok je, u stanu ispod Roberta bila neraspolozena. Ali polako je zaboravljala razgovor sa Diegom dok se sa Miom i Migelom prisecala starih vremena. Proveli su celu noc pricajuci, smejuci se, i uz koju tipicnu raspravu izmedju Mie i Roberte, sto je Migelu bilo smesno.
Migel: Vas dve se ne menjate
Mia: To je nas nacin na koji se volimo
Roberta: Ja tebe da volim? Ne pricaj gluposti!-rekla je sa velikim osmehom
Bilo je 10 uvece i Diego je primio Luhanin poziv
Diego: Da?
Luhan: Cao Diego..
Diego: Cao Luhan, jel sve u redu?
Luhan: Jeste, ovaj...Diego, moram da ti kazem nesto o Roberti...
Diego: Sta???-rekao je ocekivajuci da je nesto lose
Luhan: Danas je dosla Roberta kod Pilar, i dok je bila tamo primila je jedan poziv...
Diego: Od koga?
Luhan: Ne znam...ali bilo mi je cudno, jednom je rekla nesto kao „ ako mu se priblizis ili ga pipnes ubicu te“. Tebi nista nije rekla?
Diego: Ne, iskreno ne. Ali ako je to rekla neko joj je sigurno pretio, ne? Ni vama nije nista rekla?
Luhan: Ne, rekla je da je neko pogresio, ali ja joj nisam poverovala a ona se ponasala cudno
Diego: Bas cudno...ocigledno je da nesto krije, danas ej bila bas cudna sa mnom, a onaj dan kad su je oteli takodje je primila poziv i bila je jako cudna
Luhan: Kaze ti da znas i da je posmatras.
Diego: Hvala Luhan
Luhan: Ako saznas nesto zovi me, molim te!
Diego: Naravno, pokusacu da izvucem ensto.Bye, cuvaj se!
Luhan: takodje, bye!
Diego se zamislio u vezi ovoga sto mu je rekla Luhan. Sta ako joj neko opet preti a ona hoce to da sakrije? Hiljade pitanja mu se motalo po glavi, sta bi mogao da uradi?
U 11 uvece Mia i Migel su otisli, Roberta je ostala da sve spremi dok je Pablo trcao po celoj kuci
Pablo: Mama...ogu da spavam kod tate? Rekao mi je da hoce da spavam kod njega
Roberta: Da, zasto da ne?
Iznenadilo ju je sto je Diego rekao to Pablu, zasto nije dosao kod nje kao sto je to radio ovih poslednjih nedelja?Razmisljala je... dok se Pablo popeo u stan iznad. Sledeceg dana, svo troje su se probudili, Diego i Pablo u Diegovom stanu, a Roberta u svom. Cim se ustala otisl aje da kupi slatkise, i kad se vratila otisla je do Diegovog stana.
Roberta: Cao! Kako si spavao?-rekla je uzimajuci Pabla, jer joj je on otvorio vrata
Pablo: Dobro mama
Roberta: Zdravo-pozdravila je Diega sa blagim osmehom jer nije znala kako da se ponasa pred njim- je l mogu da ostanem da doruckujem s vama, imam slatkise?-rekla je podizuci kesu
Diego: Naravno, udji-rekao je sa osmehom, priblizavajuci joj se. Poljubio ju je u usta, sto je Robertu iznenadilo
Roberta: Diego, je l ti juce bilo dobro? Bio si malo cudan prema meni-rekla je dok su svo troje doruckovali
Diego: Nije ni tebi bas bilo dobro...
Roberta: Ne, nikako...
Diego: Roberta-rekao je ozbiljno ostavljajuci kafu na sto-je l mozes da mi objasnis zasto si svaki put kad primis neki poziv cudna prema meni?

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:55 pm

EPIZODA 33

Roberta ga je pogledala. Unervozila se, nije imala zelju da prica o tome. Probala je da skrene s teme.

ROBERTA: Sta pricas, Diego? Nisam cudna prema tebi, i osim toga, ko me zove?
DIEGO: Ne znam, ti mi reci, ko te zove? Pre par dan su te zvali i bila si takva prema meni, juce isto.
ROBERTA: Juce me niko nije zvao!

To je rekla prilicno glasno.

Roberti je bio neprijatan ovaj razgovor. Svaki put je bila sve agresivnija, i osim toga, lagala je, nesto sto je ona prezirala, ali nije imala drugog izbora.

DIEGO: Aha, ma nemoj?! A kad si bila kod Pilar?!

Bio je malo ljut jer je shvatio da se Roberti truda nesto da sakrije od njega.

ROBERTA: Nemam nameru da raspravljam o ovome s tobom.

To je rekla ozbiljnim glasom.

DIEGO: Ne menjaj mi temu, Roberta.

Za to vreme, Pablo je bio na drugoj stolici, preko puta Diego i Roberta.

ROBERTA: Diego!!

Vikala je i diskretno pogledala Pabla. U tom trenutku je Diego shvatio da ih Pablo gleda, i umalo da se rasplace zbog situacije. Diego je zacutao.

ROBERTA: Duso, zavrsi sa doruckom.

Igrala se s Pablovom kosom.

PABLO: Vec sam...

Posle nekog vremena za stolom, svi su se ucutali.

ROBERTA: 'Ajde idi se obuci pa cu da te odvezem do skole...

I tako su Diego i Roberta ostali sami u kuhinji.

DIEGO: Dobro, da li ces sad da mi odgovoris?

Medjutim, u tome tenutku je Pablo izasao iz sobe.

PABLO: Mama, sta da obucem?
ROBERTA: Ne. (ozbiljnim glasom, gledajuci Diega) Sad ne. (ustajuci sa stolice) Pablo, dodji, idemo do mog stana, sva odeca ti je tamo. (otvarajuci vrata)
DIEGO: Roberta, cekam te u mojoj kancelariji u 10. (pre nego sto je ona zatvorila vrata)

Ona je zalupila vrata i Diego je udario pesnicom sto. Roberta je otisla kuci i pomogla Pablu da se presvuce, odvela ga u skolu i vratila se kuci. Nije imala nameru da ide do Diegove kancelarije.

Diego je otisao na posao i cekao Robertu, ali ona nije dosla... Cekao ju je celo jutro, i kad je doslo vreme za rucak, pojavio se na njenim vratima.

DIEGO: (kad je otvorila vrata) Sto nisi dosla kod mene u kancelariju kao sto sam ti rekao?
ROBERTA: Zato sto to nije dobro mesto za razgovor o privatnim temama.
DIEGO: Dobro, ali ovo jeste, 'ajde, odgovori mi vise. Da li je istina da su te zvali dok si bila kod Pilar i da si posle pocela cudno da se ponasas?
ROBERTA: Ako su me zvali, pogresili su.
DIEGO: Ne verujem ti, Roberta. Zar mi nisi ti rekla kako zelis iskrenu i otvorenu vezu? Pa, ne trudis se bas da to bude tako, cudno si se ponasala i to ne mozes da mi poreknes.
ROBERTA: Necu poreci, ali nije to bilo zbog poziva.
DIEGO: I zbog cega je onda bilo?
ROBERTA: Jer sam se osecala krivom...
DIEGO: Krivom za sta? (iznenadjen)
ROBERTA: (u trenutku se zaustavila ali je ipak na kraju rekla) Za to da si ti... Poceo da se drogiras...

To je rekla veoma nezno. Diegu se promenio izraz lica. Seo je na sofu.

DIEGO: Kako si saznala? (iznenadjen)
ROBERTA: To nije bitno. Diego, kako si mogao otici tako daleko? (sela je i pocela da ga mazi po glavi)
DIEGO: Ne zelim da pricam o tome, Roberta. (sa glavom dole)
ROBERTA: U redu... Zao mi je, Diego... Zato sam se ponasala cudno prema tebi, jer sam se osecala krivom...

Zagrlila ga je i poljubila. Roberta nije lagala, samo je rekla deo istine.

DIEGO: Molim te, nemoj se osecati krivom. Nisi ti kriva. Ja sam bio kreten jer sam sebi dozvolio da stignem dotle.
ROBERTA: Obecaj mi da se nikad vise neces dovesti u tu sitaciju da budes zavisnik. (grleci ga)
DIEGO: Obecavam ti, Roberta. (uz jedan prelep poljubac)

Nastavili su da se ljube jos neko vreme. Oboje su zaboravili citavu raspravu, pogotovo Diego... Nastavili su da zaboravljaju na sve, citav svet oko sebe, dok su poljupci postajali sve strasniji. Malo po malo su isli ka sobi... Dok se Roberta nije setila neceg.

ROBERTA: (odvajajuci se od Diega) Mmm... Diego, ne... Moram da idem po Pabla.

Njena majica je bila otkopcana, a on majicu nije ni imao.

DIEGO: Hajde da kazemo Mii da ide ona, haje bb, hocu da budem sam sa tobom.
ROBERTA: Ne! (sa osmehom, zakopcavajuci majicu) Nastavicemo veceras... (poljubac) Volim te!
DIEGO: Ia ja tebe... (podigao ju je i dao joj jedan prelep poljubac) Bye.

Roberta je izasla iz kuce i otisla po Pabla, kao i svakog dana. Za to vreme, Diego je potpuno zaboravio raspravu koju su imali vezanu za pozive, sto se Roberti jako svidelo, jer je to znacilo da moze da jos neko vreme da izbegava da mu ispirca sve i za to vreme i da nadje nacin da sama sredi sve to... Nije zelela da Diego sazna da je Leon jos bio ziv i da joj je pretio.

Prosla su dva meseca, sve se super odvijalo izmedju Diega i Roberte, moglo se reci i da su poceli da zive zajedno, jer su provodili po ceo dan zajedno, ili kod nje, ili kod njega u stanu. Kako god, uvek su bili zajedna, spavali zajedno, i vec su planirali da prodaju jedan od stanova i da krenu da zive zajedno. Roberta vise nije dobijala nikakve pretnje, sto je njoj bilo cudno, i cinilo se da je Diego skroz zaboravio na pozive. Takodje, Roberta je pocela da radi u diskografskoj kuci sa novim bendom.

ROBERTA: Pablo! (gledajuci u retrovizor) Hoces li se smiritii i staviti pojas?!
PABLO: Evo, mama.
ROBERTA: Hajde, stavi pojas.

Isli su kroz centar grada. U tom trenutku, crna kola su prosla na crveno svetlo iz susedne ulice, i to tacno ispred Robertinih kola. Ona je morala da okrene kola i tako je jako udarila prednjim delom kola o ulicnu svetiljku...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:55 pm

EPIZODA 34

Mnogi gradjani koji su prolazili tuda su videli nesrecu i odmah dotrcali da pomognu.

1: Zapisite broj registracije tog automobila!!

Automobil se udaljavao polako, a druge dve osobe su pazljivo pogledale i zapisale broj u svoje telefone.

Nekoliko njih se priblizilo da pogleda kroz prozor Diegovih kola. Mogli su da vide Robertu potpuno bez svesti, naslonjenu na volan i prekrivenu krvlju.

PABLO: Mama!! Mama!!
2: U redu je... Zovite hitnu pomoc!!

To su i uradili... Za pola sata su stigla kola.

Roberta je jos uvek bila bez svesti. Izvadili su je iz kola, dali joj odmah lekove i stavili joj masku. Potom su je preneli u kola hitne pomoci. Bas u tom trenutku se probudila i jedva izgovorila...

ROBERTA: I Pablo...?
SESTRA: Ne brinite, u drugim kolima je... Kako se zoves?
ROBERTA: Roberta Alejandra Reverte...
SESTRA: Zelite li da pozovemo nekoga?
ROBERTA: Diega Bustamantea...
SESTRA: Vazi.

U tom trenutku se cinilo da ih Roberta napusta. Gubitak krvi je bio ogroman i pretrpela je jak udarac u glavu. Utonula je u dubok san, preteci da se nikad vise ne probudi...

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:55 pm

NASTAVAK...

Sestra se odmah obratila vozacu.

SESTRA: Pozuri, gubimo je!!

Uspeli su da je dovedu u bolnicu. Uprkos svom trudu doktora, zavrsila je u komi...

Za to vreme... Diegov mobilni zvoni...

DIEGO: Halo?
RECEPCIONERKA: Zovem vas iz medjunarodne bolnice, poznajete li Robertu Alejandru Reverte?
DIEGO: Da!! Sto?? Sta se desilo??
RECEPCIONERKA: Roberta je dozivela jednu ozbiljnu saobracajnu nesrecu.
DIEGO: Sta??!!

Bio je jako uplasen.

DIEGO: Kako je??
RECEPCIONERKA: Bolje dodjite ovamo.

Bez daljeg razmisljanja, Diego je pozvao taxi i otisao do bolnice. Pojurio je ka recepciji.

DIEGO: Gde su Roberta i Pablo??
RECEPCIONERKA: Smirite se, molim vas. Za koga pitate?
DIEGO: Za Robertu Reverte i Pabla Bustamantea.
RECEPCIONERKA: Aha, da! Oni iz saobracajne nesrece... Sacekajte trenutak...

Uzela je telefon.

RECEPCIONERKA: Ovde je poznanik kojeg si mi rekla da zovem zbog one devojke iz saobracajne neserece... Vazi.

Prekinula je.

RECEPCIONERKA: Sad ce da dodju po vas.

Pojavio se jedan doktor.

DOKTOR: Vi ste Diego? Robertin decko?
DIEGO: Da!
DOKTOR: Podjite za mnom.
DIEGO: Kako su Robetra i Pablo??

Pratio je doktora sa veoma ozbiljnom facom.

DOKTOR: Pa, Pablo je nekim cudom veoma dobro.
DIEGO: Gde je?
DOKTOR: Ovde.

Sklonio je jednu zavesu.

DIEGO: Pablo!!

Pablo je bio u krevetu. Imao je par ogrebotina na ruci i oci su mu bile napunjene suzama.

DIEGO: Kako si?
PABLO: Dobro...
DOKTOR: Uskoro cemo ga otpustiti.
DIEGO: I kako je Roberta??
DOKTOR: Podjite sa mnom...
DIEGO: Dolazim odmah, ne brini...

Poljubio je Pabla u celo.

DIEGO: Kako je?? Molim vas, recite mi da je dobro!!
DOKTOR: Plasim se da ne mogu. U komi je i bicu veoma iskren prema vama, veoma su male sanse da prezivi, udarac u glavu je bio veoma jak.

Diego je stavio ruke na galvu dok su mu suze curile niz lice.

DIEGO: Nemoguce... Nemoguce!!
DOKTOR: Zao mi je, ali tako je... Ona je gore prosla u nesreci...
DIEGO: Mogu li da udjem da je vidim??
DOKTOR: Naravno.

Diego je tiho usao u sobu gde je bila Roberta. Gledao ju ju. Imala je masku za disanje i lekove. Glava joj je cela bila previjena. Iz njegovih ociju su odjednom pocele da teku suze koje je neko vreme cuvao, nije mogao da se kontrolise. Priblizio joj se, poljubio je u celo s puno paznje i ljubavi. Uhatio ju je za ruku.

DIEGO: Molim te... Ti si jaka... Nemoj me ostaviti... Molim te... Trebas mi...

Nije mogao ni da razmislja o mogucnosti da ce je izgubiti, i ovog puta zauvek.

Bio je unutra 2 sata. Posmatrao ju je i plakao, molio da izadje iz kome.

Posle je izasao i otisao da vidi Pabla. Sreo je doktora na puta. Pablo je otpusten iz bolnice.

Diego je pozvao Miu, Lujan i Almu i ispricao im sve. Za pola sata, svi su bili tu i plakali zajedno sa Diegom. U tom trenutku je stigla policija.

POLICAJAC: Izvinite... Je l' ste vi rodjaci onih koji su jutros imali saobracajnu nesrecu?
DIEGO: Da! Sto?

Diego se vec malo bio smirio.

POLICAJAC: Istrazujemo nesrecu. Prema svedocima, ovo nije bila nesreca. Neko je namerno ovo uradio. Tako bar kazu. Pa sam dosao da vas obavestim.
MIA: Kako to da je neko ovo namerno uradio? Sta hocete time da kazete?
POLICAJAC: Hocu da kazem da je drugi automobil prosao pored stop znaka i uzrokovao ovu nesrecu. I osim toga, otisao. Doci cu da vas obavestim kad budemo imali vise informacija.
ALMA: Hvala...

Svi su hteli da ostanu sa Robertom te noci, ali na kraju su se dogovorili da ostanu Diego i Alma. Mia i Miguel su odveli Pabla sa sobom.

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sanja_rbd
~:DyC Admin:~
~:DyC Admin:~
avatar

Points : 12447
Posts : 11657
Join date : 27.04.2009
Age : 23
Location : Siempre con rbd!!!

PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   Pet Jun 20, 2014 7:55 pm

EPIZODA 35

Sutradan je sve bilo isto,Roberta nije izasla iz kome.I cinilo se da su se stvari pogorsavale...
Doktor:Bojim se da su se stvari pogorsale.Mislim da nece preziveti nedelju.
Alma(sa suzama u ocima):Nema sanse da prezivi?-rece uznemireno
Dijego je pokusavao da se suzdrzi ne zaplace i stavio je ruku na Almino rame.
Doktor:Moralo bi da se desi cudo-rece zalosno,jer je morao da im saopsti ovo
Dijego kad je cuo ovo seo je na stolicu i stavio ruke na oci,Alma takodje.

Proslo je nedelju dana,a Roberta nije izasla iz kome.I ako je bilo bolno svi su postali svesni da bi pre ili kasnije otisla zauvek.Dijego tog vikenda nije izlazio iz bolnice,i ako su svi pokusavali da ga ubede da ode da jede i da se istusira,ali on nije hteo i najvise je uzimao tri kafe na dan,nista vise.Bio je bezvoljan kao nikd do sad,nije zeleo da prihvati to.Ali svaki put bi gubio nadu da ce da se probudi,a nakon nedelju dana u potpunosti je izgubio nadu.

Usao je u Robertinu sobu,seo na stolicu koja je bila pored njenog kreveta i uhvatio je za ruku.

Dijego:Roberta-rece tiho-Ne znam da li me cujes..Ne mozes da ides..Potrebna si mi...I Pablu takodje..-duboko je uzdahnuo,cutao je nekoliko sekundi i nastaio- samo zelim da znas da biti s tobom je nesto prelepo i nikad te necu zaboraviti.Nisam mogao ni pre sest godina,jos manje cu sad..Verovala si mi ,poklonila stvari koje mi niko do sad nije poklonio,a pre svega poklonila si mi svoju ljubav i pruzila priliku da upoznam svog sina.Hvala za sve Roberta...-na neki nacin oprastao se- I oprosti mi,osecam da sam te povredio..Volim te-rekao je ukocenog glasa i sa suzama u ocima.

_________________

 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://dulceychristopher.forumotion.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)   

Nazad na vrh Ići dole
 
La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» zivot posle zivota
» Život posle smrti
» Smrt je kraj?
» Plasite li se smrti?
» Vida Nenadic

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Dulce Maria y Christopher Uckermann! :: *Off Vondy* :: *Web Novele*-
Skoči na: