· El corazón de mi ángel ·

Piše: Flor

Uživajte i shvatite poruku.

Nije to tužna prića, iako tako izgleda, dobro morat ćete je dobro razumjeti.

Jedan hladan dan, kao svi koje je živio posljednjih mjeseci, ona je sjedila na toj bolničkoj sofi s napetim i uznemirenim pogledom. On je koračao tim hodnicima koji su mu se činili tako poznati, proveli su mjesece ondje, iako se možda činilo kao duge godine tjeskobe i suza.

- ¿Kako je? – Govorila je ona-
- Kao uvijek.

Doktor je bio jedan grub i hladan čovjek, možda malo dalek, ali taj dan je bio više misteriozan nego prijašnjih dana. Christopher ju je vidio tužnu i sa suzama na licu, približio se i zagrlio je.

- Ja ne znam što reći, ali ne plači … znaš što- pauza- … oduvijek mrzi da to činiš

Svojim fiksnim i prodornim pogledom govorio je toj ženi koju je uvijek volio sa strašću i grubošću ono što je uistinu osjećao i što ga je brinulo.

- Ja jednostavno ne mogu ¡ne mogu!!!

Njeno blijedo lice davalo je taj poznat ozbiljan i strašan osjećaj tjeskobe, zabrinutosti i tuge.

- neće umrijeti, kunem ti se.
- I.. ako.. da …
- Ne govori to!- On je ponovio umornih očiju i natečenih od tolikog plača.
- Bojim se.
- Znam
- Zagrli me
- Hoću – čvrsto je grleći-

Nekoliko sati kasnije, kad je vetar jace duvao i telo pocelo da oseca cvrstinu njegovog duvanja, napokon su dosli u onu tako praznu sobu gde je na jednom krevetu lezala devojcica.

-Moja cerkica - placuci jos uvek
-Cao princezo - rekao je on

Devojcica, umornih ociju, pokusavala je nesto da kaze, ali nije mogla.

-Nemoj da pricas, sreco - govorila je ona
-Moze da ti skodi - rekao je on
-Pvasim se - uspela je da progovori devojcica
-Ne plasi se kceri
-Vise se necete razdvajati? - pitala je devojcica

Oboje su osramoceni i tuznog lica ostali u tisini. Nije bio momenat misliti o tome, ali mnogo su naudili svojoj deci svadjajuci se oko nebitnih stvari. On je ustao i progutao svoj bes, ona ju je pomilovala po licu.

-Ne zelim
-Smiri se duso - rekla je Dulce
-Umlecu?
-Ne
-Da
-Ne, ne, ne! - vicuci
-Ne vici na mene
-Ne misli o tome ljubavi, ti si samo dete - rekao je on
-A moj blat?
-Sa tvojom tetkom je sreco
-Lecite mu da dodje - rekla je devojcica odlucno
-U redu duso

Devojcica je zatvorila svoje oci pune straha i umora. Ona ju je umotala, kao i uvek, a on je posmatrao onaj prizor koji je oduvek zeleo da vidi.

-Gospodo...
-Recite doktore
-Moram da razgovaram sa vama
-Da naravno

Izasli su iz sobe ka doktorovoj kancelariji, ali usput su se susreli sa neznim pogledom jednog decaka. Onog decaka koji se svako vece molio sa svoju sestru, cekajuci...

-Sine - rekla je ona
-Mama!

Potrcao je ka njoj grleci je i placuci

-Ne zelim da Mari umre
-Marianita nece umreti duso
-Plasim se
-Nemoj
-Zdravo sine - rekao je on
-Cao tata
-Dodji
-Ne!
-Zasto?
-Zbog tebe i mame, moja sestra je ovako...
-Ne govori to
-Govorim jer je to istina
-Ja...
-Ucutite! - placuci
-Gospodo, hitno je, moramo da razgovaramo

Rekao je doktor ozbiljnog lica. Dulce i Christopher su otisli u kancelariju, seli su veoma nervozni.

-Sta je bilo?
-Treba nam srce
-Molim?!
-Srce?!
-Da bi se devojcica spasla

Christopherov ozbijan i hladan pogled se pretvorio u bolan i pun suza. Dulce nije mogla... nije mogla to da podnese.

-Ne moze biti
-Gde da ga nadjemo?
-Nema donatora...
-Nema?
-To znaci da ce moja cerka umreti?! To pokusavate da mi kazete?! - rekao je on
-Ne zelim da umre...
-Smirite se
-Trazite mi da se smirim?!??!!
-Postoji samo jedan donator
-Ko?
-Vas sin

Tisina je zavladala, terorisuci Dulce i Christophera. Srca su im ubrzano kucala... Nije bilo moguce! Njihov sin je imao samo 10 godina! Ne moze! Ne! Ne! Ne!

-Vasa cerka... ili vas sin

U tom trenutku, oboje su se osetli toliko lose. Ali decak je sve cuo. Izasao je iz sklonista i isao prema... necemu. Njegove suze su lile bez prestanka, njegovo srce se nabiralo sve vise i vise. Ali nije razmisljao vise od jedanput, samo se setio neznog lica njegove trogodisnje sestrice. Uradice to, ona mora da zivi.

Dosao je u kapelu, spustio se na kolena i zatvorio oci.

-Daj joj moje srce... ja... ne treba mi

Njegove suze su jos uvek lile...

Za to vreme

-Nema nikakvog cuda
-Molim vas - placuci - dajte mi neku drugu opciju
-Ne postoji
-Mora da postoji! Dodjavola! Kako nauka ne moze da nam da neko resenje!
-Nauka nije Bozija
-Bog - ironicno - i gde je taj Bog!?
-Zasto ne mi!?
-Zao mi je

Doktor je izasao, ostavljajuci DyC same, placuci...

-Sta cemo da radimo? - spustio se na kolena da bi bio iste visine ko Dulce, koja je sedela
-Ne znam
-Ne zelim da Mariana umre
-A Santiago?
-Znam, ne zasluzuje ovo
-Sta cemo da radimo?
-Dajte joj moje srce - rekao je decak

Usao je cvrst i zreo, kakav je uvek bio.

-Ja ga ne zelim
-Kako... si cuo?
-Znam majko
-Ne, ne - zagrlila ga je - Ja te volim
-Ali to je moja sekica
-A ti?
-Za mene nema veze, ja sam vec ziveo...
-Ne sine - jako ga je zagrlila - Mi te takodje volimo...
-Tata, mama... molim vas. Mari mora da nastavi da trci
-Sine...
-Ali obecajte mi nesto - rekao je decak
-Sta goh hoces...
-Nikad je nemojte naterati da pati, ne razdvajajte se - s' suzama - zato sto cu u njoj biti ja...
-Ne zelim da ti umres - placuci
-Zivecu u njoj, bicu u njenom srcu jer je moje - uhvatio se za srce
-Ne!
-Mama, ne placi...
-Ne mogu - plakala je jos vise
-Tuzno je, ali prebolecete to...
-Ne, ne - udarao je o zid - Ne zelim - govorio je ocajan

Decak je spustio pogled i seo. Doktor je dosao po odgovor.

-Ako ne uradimo nesto brzo...
-Ja zelim da dam srce svojoj sestri
-Zavisi od tvojih roditelja
-Ne ne!
-Mama, ne budi sebicna!... - ljut - prestani da mislis samo na sebe, dosta vise!
-Ne zelim - placuci
-Ako moja sestra umre, ja cu umreti od tuge

Decakovo lice je bilo natopljeno suzama, bio je veoma zreo i jak, uveo je stitio svoju trogodisnju sestru, igrao se sa njom, cak je i u kupatilo pratio.

-Ne, ne prihvatamo! - rekao je on ljut
-Tata, kad si ti otisao, rekao si da cu ja biti musko u kuci
-Ne sine... to...
-Sada ja kazem da hocu da dam srce Mariani
-Ali...
-U redu - rekla je ona placuci - Ali ja... ne zelim... ja - istrcala je
-Doktore, izvadite mi srce - dao mu je makaze

Jos uvek je bio nevino dete, dao je doktoru makaze da mu izvade srce i daju njegovoj sestri.

Dan kasnije, decak je bio u krevetu pored svoje sestre...

-Medo, jesi li tu?
-Da, moja leptirice
-Zasto ima mnogo svetla?
-Ne znam
-Moja mama?
-Sa tatom napolju
-Opet se vole?
-Mislim da da
-Zasto si takav?
-Zato sto cu ti dati jedan veoma lep Bozicni poklon
-Ozbiljno?

-Da
-A sta je?
-Kad prodje sve, znaces
-Hvaja - nasmeja se
-Secas se kad smo se igrali sa tvojom lutkom?
-Da...
-Dala si jednu nogu mojoj igracki - smejuci se - Ali mu nije pristajala
-Da hehe...
-Sacu ti ja pokloniti moje srce...
-Molim?
-Da, a ti mi obecaj da ces ga cuvati
-Da, obecavam ti... A ako mi ne bude pristalo?
-Pristace ti...
-Hvaja batice - nasmejala mu se
-Nema na cemu moja leptirice

Iz njegovih ociju, skliznule su poslednje suze.

Decak se uhvatio za srce, osecajuci da kuca brze nego obicno, njegove oci su natekle od toliko plakanja, pogledao je u nebo...

-Bato
-Molim?
-Kad se plobudim idemo da se iglamo?
-Da, ali me neces vise videti
-Zasto?
-Jer cu ja biti u tebi
-Kako?
-Tako je zabavnije igrati se
-Da...
-Kad porastes bices mnogo lepa

Medicinske sestre su prekrile njihove oci, uspavljujuci ih.

-Zbogom leptirice, seti se da uvek moras da letis visoko...
-Cao batice, posle cemo se iglati...

Nekoliko sati kasnije

Dulce je nekontrolisano plakala.

-Ne zelim ne zelim! - pokusala je da udje - otvorite vrata
-Pustite je! - vikao je
-Moj sin - placuci - Ne zelim da ga ubiju... ne
-Nas sin - zagrlio je
-Zasto, zasto?!... uvek nas je kritikovao sto smo se mnogo svadjali, ja... ja nisam bila dobra i... NE moj sin!

Srce... mog andjela... je otislo.

-Sve je dobro proslo
-Sta?
-Devojcica je dobro
-A on?
-Cudno je, ali... njegovo telo je nastavilo da se mrda bez njegovog srca
-Molim? Ziv je?!
-Nestao je...

Srce mog andjela... je ovde...

Nevidjen sok je probudio znojeci se, njeno lice je bilo bledo. Ustala je...

Bio je to odvratan san...

Setala je...

I dosla je u dnevnu sobu svoje kuce gde je bila devojcica sa svojom bozicnom kapom, videla je Christopherovo lice... okrenula se i videla Santiaga kako nosi posluzavnik sa hranom...

-Sta je bilo mami?
-Volim te - zagrlila ga je
-Ja takodje mami...
-Hey, a ja? - rekla je devojcica
-I tebe ljubavi - zagrlila je
-Dobro, skoro je Bozic - rekao je on - idem ja...
-Ne tata...
-Tata - rekla je devojcica placuci
-Docicu sutra deco
-U redu - rekao je tuzno decak
-Ne idi - rekla je ona
-Mislio sam da...
-Ne zelim...
-Ne zelis...
-Ne zelim da se udaljim od tebe...
-Ja...
-Ne, ne vise...

Prisla mu je ljubeci ga, dok joj je srce lupalo svake mikrosekunde.

-Volim te
-I ja tebe - nasmejala se
-Jeeeeeeeej - rekla je devojcica
-Hvala - trceci
-Sada smo svi zajedno i obecavam vam da cu biti najbolja majka za vas...
-A ja najbolji tata, iako ti i ja - gledajuci u Dulce - moramo da razgovaramo o svemu ovome - smejuci se
-Ima dosta vremena
-Vec je Bozic!
-Bozic!...

Dulce je pogledala kroz prozor, videla je na nebu jedno srce kako svetli... bio je to andjeo... Znala je to, nije to bio san, ali nije mogla da razume... Bila je to velika misterija... Nije bitno, ona i njena porodica su bili dobro.

-Obecavam ti - rekla je u tisini - necu ponoviti iste greske...
-Dogovoreno - zacula je glas u sebi
-Srecan Bozic andjelu...
-Srecan Bozic

Fin